Novak Đoković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Novak Đoković

Đoković na Vimbldonu 2014.
Đoković na Vimbldonu 2014.


Profesionalna karijera:
2003–
Nadimak Nole, Džoker
Država Zastava Srbije Srbija
Prebivalište Monte Karlo, Monako
Datum rođenja (1987-05-22)22. maj 1987.(29 god.)
Mesto rođenja Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Visina 1,88 m
Masa 78 kg
Igra desnom rukom (dvoručni bekhend)
Zarada 99.673.404$ $[1]
Trener Marijan Vajda (2006–)
Boris Beker (2013–)[2]
ATP profil
Zvanična prezentacija
Pojedinačno
Pobede—porazi: 723–149 (82,9%)
Osvojeni turniri: 64
Izgubljena finala: 27
Najbolji plasman: Br. 1 (4. jul 2011)
Trenutni plasman: Br. 1 (16. maj 2016)
Uspeh na grend slem turnirima
Australija OP Australije P (2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016)
Francuska Rolan Garos F (2012, 2014, 2015)
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon P (2011, 2014, 2015)
Sjedinjene Američke Države OP SAD P (2011, 2015)
Završno prvenstvo sezone
Masters kup P (2008, 2012, 2013, 2014, 2015)
Olimpijske igre
Olympic rings with white rims.svg Olimpijske igre Bronze medal olympic.svg Bronza (2008)
Parovi
Pobede—porazi: 41–55 (43,16%)
Osvojeni turniri: 1
Izgubljena finala: 1
Najbolji plasman: Br. 114 (30. novembar 2009)
Trenutni plasman: Br. 145 (8. februar 2016)
Uspeh na grend slem turnirima
Australija OP Australije 1K (2006, 2007)
Francuska Rolan Garos 1K (2006)
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon 2K (2006)
Sjedinjene Američke Države OP SAD 1K (2006)
Olimpijske igre
Olympic rings with white rims.svg Olimpijske igre 1K (2008, 2012)
Mešoviti parovi
Uspeh na grend slem turnirima
Australija OP Australije 2K (2006)
Francuska Rolan Garos
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon
Sjedinjene Američke Države OP SAD
Timska takmičenja
Davis Cup.jpg Dejvis kup P (2010)
Hopman Cup.jpg Hopman kup F (2008, 2013)

Ažurirano: 16. maj 2016.

Portal Portal.svg Tenis

Novak Đoković (Beograd, 22. maj 1987) je srpski teniser. Od 7. jula 2014. zauzima prvo mesto na ATP listi u pojedinačnoj konkurenciji.[3] Na prvoj poziciji je bio još u dva navrata – od 4. jula 2011. do 8. jula 2012. i od 5. novembra 2012. do 6. oktobra 2013, ukupno 101 nedelju. Mnogi teniski kritičari, bivši igrači i saigrači smatraju Đokovića jednim od najboljih tenisera u istoriji.[a] Profesionalno igra od 2003. godine. U dosadašnjoj karijeri osvojio je jedanaest titula na grend slem turnirima: 6 puta Otvoreno prvenstvo Australije, 3 puta Vimbldon i 2 puta Otvoreno prvenstvo SAD. Drži rekord sa osvojenih šest trofeja na Otvorenom prvenstvu Australije i jedini je koji je trijumfovao tri puta zaredom u Open eri.

Četiri puta je bio finalista Otvorenog prvenstva SAD, tri puta na Rolan Garosu i jednom na Vimbldonu. Osvajač je pet titula na Masters kupu. Đoković je rekorder po broju osvojenih ATP Masters 1000 turnira (29) i u jednoj sezoni (6), jedini teniser koji je osvojio bar jednu titulu na osam od devet turnira iz ATP Masters 1000 serije. Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Zajedno sa saigračima iz reprezentacije Srbije je došao do titule u Dejvis kupu 2010. godine. Đoković ima najbolji procenat pobeda na tvrdoj podlozi (83,82%) u teniskoj istoriji, kao i najbolji procenat dobijenih mečeva na tvrdoj podlozi na grend slem turnirima (87,70%).

Sa Rafaelom Nadalom je ostvario jedno od najvećih rivalstava u istoriji tenisa. Odigrali su rekordan broj međusobnih duela u Open eri, drugi najveći broj mečeva na grend slemovima, jedini su igrali finale na sva četiri grend slem turnira, uključujući i najduže finale. Zapaženo je i Đokovićevo rivalstvo sa Rodžerom Federerom, protiv koga je igrao u četiri finala grend slem turnira, u rekordnih petnaest međusobnih duela na grend slem turnirima i rekordnih deset polufinala.

Pored proglašenja za najboljeg sportistu i tenisera Srbije i sveta, Đoković je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde, ordenom Svetog Save od SPC i ordenom Republike Srpske.

Privatni život[uredi]

Srđan i Dijana Đoković, Novakovi roditelji

Novak Đoković je rođen 22. maja 1987. godine u Beogradu, kao najstariji sin oca Srđana i majke Dijane. Ima dva mlađa brata, Marka (rođen 1991) i Đorđa (rođen 1995), koji su obojica profesionalni teniseri.[15][16] Prvi put je uzeo reket u ruke u teniskom kampu na Kopaoniku, kada je imao četiri godine. Njegov prvi trener je bila Jelena Genčić.[17] Mladom Novaku je uzor među teniserima bio Pit Sampras.[18] Sa dvanaest godina počeo je da pohađa minhensku tenisku akademiju Nikole Pilića.[19]

Živi u Monte Karlu, Monako, a treniraju ga Slovak Marijan Vajda[20] i Nemac Boris Beker.[21] Pored maternjeg, srpskog jezika, Đoković govori engleski jezik, a služi se i nemačkim,[19] italijanskim[22][23] i francuskim jezikom.[24] U braku je sa Jelenom (rođenom Ristić), a venčali su se 10. jula 2014, posle devet godina zabavljanja.[25][26] Dana 21. oktobra 2014. dobili su sina Stefana.[27]

Često na duhovit način imitira druge tenisere, od kojih su mnogi njegovi prijatelji.[28] Prvi put je to javno radio na lakšem treningu tokom Rolan Garosa 2007. (snimci ovih imitacija, za koje Đoković tada nije znao da postoje, ubrzo su objavljeni na televiziji), a prve imitacije (Rafaela Nadala i Marije Šarapove) pred velikom publikom izveo je nakon pobede nad Karlosom Mojom na Otvorenom prvenstvu SAD 2007. Pored imitacija, Đoković neretko i na druge duhovite načine zabavlja publiku,[29][30][31][32] posebno na egzibicionim mečevima.

Teniska karijera[uredi]

Novak Đoković - Istorijski prikaz rangiranja na ATP listi 2003-2016
Kompozitni prikaz rangiranja u singlu 1997-2016 (Rodžer Federer, Rafael Nadal, Novak Đoković)

Kao junior[uredi]

Đoković je u 2001. bio trostruki prvak Evrope, u pojedinačnoj konkurenciji, parovima i ekipno.[33] Naredne sezone postao je najbolji u Evropi u konkurenciji tenisera do 16 godina[34] Nakon pet odigranih ITF turnira, Đoković se našao na 40. mestu najboljih juniora sveta. Kao junior je imao odnos 40 pobeda i 11 poraza u pojedinačnoj konkurenciji, odnosno 23 pobeda i 6 poraza u konkurenciji parova. Kao član reprezentacije Jugoslavije 2001. godine došao je do finala juniorskog Dejvis kupa za tenisere do 14 godina, u kojem je izgubio svoj meč u pojedinačnoj konkurenciji.

2003—2005.[uredi]

Na početku profesionalne karijere, Đoković je uglavnom igrao na čelendžer i fjučers turnirima, a našao se i na širem spisku reprezentacije SCG za mečeve protiv Obale Slonovače i Bugarske. Prvi fjučers je osvojio u Beogradu na terenima TK Crvena zvezda u junu 2003, kao član TK Partizan, kada je u finalu savladao četvrtog nosioca i osvojio prvi ATP poen.[20] Te godine je stigao do još dva polufinala fjučersa[20].

Godinu 2004. je započeo plasmanom u polufinale na fjučersu u Zagrebu, a 9. aprila je debitovao za Dejvis kup reprezentaciju Srbije i Crne Gore u meču protiv Letonca Janisa Skroderisa pobedivši sa 2:0.[20] Na fjučersu u Bergamu stigao je do polufinala, a osvojio je fjučerse u Solnoku, Budimpešti i Beogradu.[20] Prvi čelendžer Đoković je osvojio u Budimpešti, maja 2004.[20] Posle je osvojio još dva čelendžera, u Ahenu (Nemačka) i Sanremu (Italija).[20] Januara 2005. godine nastupio je u prvom kolu Otvorenog prvenstva Australije, što je bio njegov prvi meč u glavnom žrebu nekog grend slem turnira. Izgubio je od kasnijeg osvajača titule, Marata Safina. Nakon čelendžera u Beogradu u februaru 2005. Đoković je nastavio da igra samo na turnirima ATP-a.

2006. Prvi ATP trofeji[uredi]

Novak Đoković u Umagu 2006.

U poslednjim danima 2005. i prvim 2006. igrao je sa Anom Ivanović u Hopman kupu, kada su stigli do polufinala.

Prethodnu godinu Đoković je završio na 78. mestu ATP liste[35]. Četvrtfinale na Rolan Garosu i osmina finala na Vimbldonu uvrstili su ga u 40 najboljih tenisera na ATP listi[35]. Nedugo posle Vimbldona osvojio je svoju prvu titulu, Otvoreno prvenstvo Holandije, bez izgubljenog seta. Druga titula koju je osvojio, u Mecu, uvrstila ga je u prvih 20 tenisera na ATP listi[35].

U ovoj sezoni Đoković je takođe učestvovao na Masters turnirima u Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Hamburgu, Madridu i Parizu. Najbolji rezultat je ostvario u Madridu, gde je stigao do četvrtfinala u kom ga je pobedio Fernando Gonzales. Na svim ostalim turnirima takmičenje je završavao u jednom od prva tri kola.

Đoković je prve mečeve svoja tri najveća rivalstva, protiv Rafaela Nadala, Rodžera Federera i Endija Marija, odigrao u ovoj sezoni. Najpre se, u prvom kolu Mastersa u Monte Karlu, sastao sa prvim teniserom sveta, Federerom. Švajcarac je odneo pobedu rezultatom 6:3, 2:6, 6:3. Zatim je Đoković ostvario svoj najbolji rezultat u dotadašnjoj karijeri, stigavši do četvrtfinala Rolan Garosa, gde je prvi put ukrstio reket sa Nadalom, ali je bio prinuđen da preda meč. Najzad je, krajem godine, na Mastersu u Madridu, preokrenuo rezultat protiv Marija i pobedio u meču osmine finala rezultatom 1:6, 7:5, 6:3.

Godinu je završio na 16. mestu[35].

2007. Proboj u prvih 10, prvo grend slem finale[uredi]

U prvoj sedmici januara osvojio je turnir u Adelajdu, pobedivši u finalu Krisa Gučionija. Dve sedmice posle, na prvom grend slem turniru sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, stigao je do osmine finala, gde je izgubio od prvog tenisera sveta, Rodžera Federera.

Đokovićev uspeh na turnirima Masters serije u Indijan Velsu, gde je bio finalista, i Majamiju, gde je bio pobednik, uvrstile su ga među deset najboljih na svetu[35]. Na oba turnira, na kojima je prvi put stigao do finala turnira Masters serije, savladao je u polufinalima Endija Marija bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je izgubio od Rafaela Nadala, ali ga je savladao u četvrtfinalu turnira u Majamiju, koji je osvojio pobedivši Giljerma Kanjasa u finalu, 6:3, 6:2, 6:4. Kasnije je igrao na turniru u Monte Karlu, gde ga je porazio David Ferer u trećem kolu. Đoković je stigao do četvrtfinala Mastersa u Rimu i Hamburgu, gde je izgubio od Karlosa Moje, odnosno od Nadala. Zatim je osvojio Otvoreno prvenstvo Eštorila, savladavši u finalu Rišara Gaskea, 7:6(7), 0:6, 6:1.

Novak Đoković na Otvorenom prvenstvu SAD 2007. godine

Đoković je na Rolan Garosu stigao do prvog polufinala nekog grend slem turnira, gde je izgubio od kasnijeg pobednika, Rafaela Nadala.

Na Vimbldonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, u meču koji je trajao 5 sati.[36] Đoković je predao polufinalni meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom[37]

Sledeći uspeh na turnirima Masters serije je bio na Rodžers kupu. U finalu je savladao najboljeg tenisera sveta Rodžera Federera, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). Na putu do trofeja, Đoković je pobedio trećeplasiranog, drugoplasiranog i prvoplasiranog tenisera (Endija Rodika, Rafaela Nadala i Federera) u tri uzastopna dana. Đoković je bio prvi teniser kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. godine.[38] Međutim, na Masters turniru u Sinsinatiju sledeće nedelje, Đoković je poražen od Karlosa Moje u drugom kolu bez dobijenog seta.

Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je stigao do svog prvog grend slem finala gde ga je porazio Federer, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štjepaneka, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), nakon skoro pet sati igre[38].

Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i osvojio petu titulu u sezoni savladavši u finalu Stanislasa Vavrinku, 6:4, 6:0.[39] Đoković je u nastupu za tenisku reprezentaciju Srbije protiv Australije pobedio u oba meča u pojedinačnoj konkurenciji i jednom u konkurenciji parova, što je omogućilo Srbiji plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa. Sledeći turnir na kojem je učestvovao je bilo Otvoreno prvenstvo Madrida, gde je poražen od Davida Nalbandijana u polufinalu, 6:4, 7:6(4). Na mastersu u Parizu Đokovića je u ranoj fazi savladao Fabris Santoro.

Kao trećeplasirani teniser sveta Đoković je došao na Masters kup u Šangaju i prvi je eliminisan sa turnira nakon dva poraza u svojoj grupi, od Davida Ferera, 6:4, 6:4, i Rišara Gaskea, 6:4, 6:2. U poslednjem meču ga je porazio Rafael Nadal 6:4, 6:4.

Đoković je u ovoj sezoni ostvario značajan napredak u odnosu na prethodnu. Osvojio je dva Masters turnira (Majami i Kanadu), jedan turnir iz serije 500 (Beč) i dva turnira iz serije 250 (Adelejd i Eštoril). Plasirao se u svoje prvo grend slem polufinale, na Rolan Garosu, a potom i prvo finale, na Otvorenom prvenstvu SAD. Ovi uspesi su mu omogućili proboj u prvih deset tenisera sveta, a godinu je završio na trećem mestu. Đoković je u izboru lista „Sport“ izabran za sportistu godine u Srbiji 2007, a Olimpijski komitet Srbije ga je proglasio za najboljeg muškog sportistu. Drugu godinu zaredom je Asocijacija teniskih profesionalaca Đokoviću dodelila nagradu za tenisera koji je najviše napredovao.[40]

2008. Prvi grend slem trofej i olimpijska bronza[uredi]

Godinu 2008. Đoković je počeo u Pertu, na Hopman kupu, zajedno sa Jelenom Janković, gde su u finalu izgubili od predstavnika Sjedinjenih Država, Serene Vilijams i Mardija Fiša sa 2:1. Đoković je dobio sve mečeve u pojedinačnoj konkurenciji, ali je Jankovićeva zbog povrede bila prisiljena da preda svoj meč protiv Vilijamsove i da pokuša da pomogne Đokoviću u konkurenciji mešovitih parova.

Novak Đoković na turniru Masters serije u Torontu 2008. godine

Na prvom grend slemu te sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, Đoković se plasirao u finale bez izgubljenog seta. Do tog uspeha stigao je savladavši u polufinalu prvog tenisera sveta, Rodžera Federera, rezultatom 7:5, 6:3, 7:6(5). U finalu, 27. januara, protivnik mu je bio najveće iznenađenje turnira, Žo-Vilfrid Conga iz Francuske, tada 38. teniser na ATP listi, koji je u drugom polufinalu pobedio drugog tenisera sveta, Rafaela Nadala. Novak Đoković je pobedio u finalu sa 3:1 u setovima i time osvojio prvi grend slem trofej u svojoj karijeri.

Đoković je sa Jankom Tipsarevićem, Nenadom Zimonjićem i Viktorom Troickim izabran da se takmiči za Srbiju u prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa protiv Rusije od 8. do 10. februara. Tokom boravka u Moskvi, Đoković je oboleo od stomačnog gripa i propustio je prvi dan u pojedinačnoj konkurenciji.[41] Vratio se drugog dana za pobedu u meču parova sa Zimonjićem protiv Mihaila Južnjog i Dmitrija Tursunova, ali je sledećeg dana predao meč Nikolaju Davidenku pri vođstvu 2:1 u setovima, čime je Rusija stekla nedostižnu prednost od 3:1[42]

Nakon poslednjeg poena u finalu Tenis masters kupa u Šangaju 2008. godine

Na sledećem turniru ATP-a, u Marselju, izgubio je od Francuza Žila Simona u drugom kolu. Posle toga je igrao turnir u Dubaiju, ali ga je u polufinalu izbacio Endi Rodik.

Na Masters turniru u Indijan Velsu, 23. marta, Đoković je osvojio svoj drugi turnir u sezoni pobedivši u finalu Mardija Fiša sa 2:1 u setovima. Na turniru u Majamiju, koji je osvojio pre godinu dana, Đokovića je izbacio Kevin Anderson sa 2:1 u setovima u drugom kolu.

Nakon toga, Đoković je igrao Masters turnire na šljaci. Na turniru u Monte Karlu stigao je do polufinala, u kom je predao meč Rodžeru Federeru. Drugi po redu Masters na šljaci, u Rimu, osvojio je pobedivši Stanislasa Vavrinku rezultatom 4:6, 6:3, 6:3. Na putu do finala savladao je Stiva Darsisa, Igora Andrejeva, Nikolasa Almagra i Radeka Štjepaneka. Na Mastersu u Hamburgu Đoković je stigao do polufinala, u kom je poražen od Rafaela Nadala sa 2:1 u setovima. Pre toga je pobedio Huana Ignasija Čelu, Iva Karlovića i Alberta Montanjesa.

Na Rolan Garosu 2008. stigao je do polufinala. Bio je treći favorit, iza Rafaela Nadala i Rodžera Federera, ali je izgubio od Nadala sa 6:4, 6:3, 7:6(3). Do polufinala je stigao pobedivši Denisa Gremelmajera, Migela Endžela Lopeza Džena, Vejna Odesnika, Pola-Anrija Matjea i Ernestsa Gulbisa.

Potom je Đoković igrao turnir u londonskom Kvins klabu. Tu je ponovo izgubio od Nadala, ovog puta u finalu.

Samo nekoliko dana kasnije, na Vimbldonu je ispao u drugom kolu izgubivši od Rusa Marata Safina (6:4, 7:6(3), 6:2). Đoković je posle četiri nedelje pauze učestvovao na Rodžers kupu u Torontu, koji je prošle godine osvojio. Porazio je Frenka Dančevića i Robina Sederlinga, ali ga je u četvrtfinalu eliminisao Endi Mari. Sledeće nedelje, na Sinsinati mastersu, Đoković je u polufinalu savladao Rafaela Nadala 6:1, 7:5, ali je u finalu ponovo izgubio od Marija rezultatom 7:6(2), 7:6(2).

Đoković je bio postavljen za trećeg nosioca na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. U prvoj rundi je savladao Amerikanca Robija Džineprija sa 6:4, 6:4, u drugoj Nemca Rajnera Šitlera sa 6:4, 6:2, u trećoj Rusa Mihaila Južnjeg sa 7:6(3), 6:3, i u četvrtfinalu Francuza Gaela Monfisa sa 4:6, 6:1, 6:4. Đoković je u polufinalu izgubio od Rafaela Nadala rezultatom 4:6, 6:1, 4:6. U tom meču je mogao da spase meč-loptu, ali je sa mreže lopticu poslao van igrališta dok je Nadal bio daleko od nje.[43] U borbi za bronzanu medalju, Đoković je savladao Džejmsa Blejka rezultatom 6:4, 7:6(4). To je bila jedna od tri medalje za Srbiju na dvadeset devetim Olimpijskim igrama. Đoković se takođe takmičio i u konkurenciji parova zajedno sa Nenadom Zimonjićem, gde su bili postavljeni za druge nosioce. Đoković i Zimonjić su u prvom kolu izgubili od češkog para Martina Dama i Pavela Viznera sa 6:3, 0:6, 2:6.

Posle Olimpijskih igara, Đoković je na poslednjem grend slemu u sezoni, Otvorenom prvenstvu SAD, bio postavljen za trećeg nosioca. U meču četvrtog kola protiv Tomija Robreda imao je problema zbog bolova u bedrima i umora, pa je bio prisiljen da zatraži dva tajm-auta, ali je ipak uspeo da pobedi u pet setova.[44] U četvrtfinalu je savladao Rodika, a učešće na turniru je završio nakon poraza od Federera u četiri seta, u polufinalu. U finalu Otvorenog prvenstva Tajlanda, Đoković je izgubio od Žoa–Vilfrida Conge sa 7:6(4), 6:4. Na Mastersu u Madridu, Đokovića je u trećoj rundi pobedio Ivo Karlović sa 7:6(4), 7:6(5). Na Mastersu u Parizu, dve nedelje kasnije, kasniji pobednik Conga je opet savladao Đokovića sa 6:4, 1:6, 6:3, u trećoj rundi.

Na finalnom Masters kupu u Šangaju, Đoković je, nakon Nadalovog odustanka od učešća na turniru, bio postavljen za drugog nosioca. U prvom kolu je pobedio Huana Martina del Potra (7:5, 6:3), a u drugom kolu Davidenka (7:6(3), 0:6, 7:5). U trećem kolu je ponovo izgubio od Conge (6:1, 5:7, 1:6). Bez obzira na poraz Đoković je takmičenje u grupnoj fazi završio na prvom mestu. U polufinalu je eliminisao Žila Simona (4:6, 6:3, 7:5), a u finalu je još jednom savladao Davidenka (6:1, 7:5), osvojivši prvi Masters kup u karijeri.

Kao i prethodnu, i ovu godinu je završio na trećem mestu ATP liste. Tokom sezone je osvojio 4 turnira – Otvoreno prvenstvo Australije, Masters kup i Masterse u Indijan Velsu i Rimu, i, pored toga, bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.

2009. Pet trofeja i početak dominacije „velike četvorke“[uredi]

Đoković je novu sezonu počeo na turniru u Brizbejnu, gde ga je u prvom kolu porazio Ernests Gulbis sa 6:4, 6:4, pa je odlučio da igra još jedan turnir kao pripremu za Otvoreno prvenstvo Australije. Na turniru u Sidneju ga je u polufinalu izbacio Jarko Nijeminen, 6:4, 7:6(3).

Đoković je branio titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, ali je u četvrtfinalu predao meč Endiju Rodiku zbog iscrpljenosti i grčeva, pri Rodikovom vođstvu 6:7(3), 6:4, 6:2, 2:1.[45] Zatim je na turniru u Marselju stigao do polufinala, gde ga je četvrti put za redom pobedio Žo-Vilfrid Conga, 6:4, 7:6(1). Naredne nedelje, kao prvi nosilac, osvojio je turnir serije 500 u Dubaiju, pobedivši Davida Ferera u finalu.

U španskom gradu Benidormu igrao se Dejvis kup susret između reprezentacija Srbije i Španije. Đoković je u oba svoja meča poražen rezultatom 3:0. Izgubio je od Davida Ferera i od, tada prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala.[46] Usledili su turniri Masters 1000 serije – Indijan Vels i Majami. U Indijan Velsu, gde je branio titulu, stigao je do četvrtfinala i tu izgubio od domaćeg tenisera, Endija Rodika. U Majamiju je Đoković stigao do finala. Na putu do polufinala, prekinuo je seriju Francuza Žoa-Vilfrida Conge od četiri uzastopne pobede u njihovim mećusobnim duelima, savladavši ga rezultatom 6:3, 6:4. U polufinalu je pobedio Rodžera Federera, treći put u karijeri, ali u finalu je izgubio od Endija Marija.

Đoković na Rolan Garosu 2009. godine

Zatim se prešlo na evropski kontinent i na šljakaste terene. Na još jednom turniru iz serije 1000, u Monte Karlu, Đoković je ponovo izgubio u finalu, ovog puta od Rafaela Nadala. Na sledećem turniru Masters 1000 serije, u Rimu, branio je titulu. U polufinalu dobio je Rodžera Federera, a finalu ponovo izgubio od Nadala. Taj poraz je prouzrokovao da Đoković padne na četvrto mesto ATP liste, nakon 81 uzastopne nedelje provedene na trećem mestu[35]. Na prvom Otvorenom prvenstvu Srbije, turniru u svom rodnom gradu Beogradu, osvojio je svoju drugu titulu u sezoni, i to kao prvi nosilac, usput pobedivši sunarodnike Janka Tipsarevića i Viktora Troickog, a u finalu Lukaša Kubota, 6:3, 7:6(0). Naredni turnir u Đokovićevom rasporedu bio je poslednji turnir serije 1000 za 2009. igran na šljaci. Na Masters turniru u Madridu lakim i brzim pobedama i bez izgubljenog seta stigao je do polufinala, u kojem je sa Rafaelom Nadalom igrao treći put u poslednjih pet sedmica. Uprkos činjenici da je imao tri meč-lopte, Đoković je izgubio susret rezultatom 6:3, 6:7(5), 6:7(9).[47] Taj meč je trajao 4 sata i 2 minuta, i vremenski je najduži u pojedinačnoj konkurenciji odigran u tri seta u Open eri (sa taj-brejkom u poslednjem setu).

Naredni turnir na kojem je Đoković učestvovao bio je drugi grend slem turnir godine, Rolan Garos. Porazio ga je Filip Kolšrajber u trećem kolu, 6:4, 6:4, 6:4.

Sezonu na travnatoj podlozi započeo je turnirom u nemačkom gradu Haleu, gde je, nakon povlačenja Rodžera Federera[48], bio postavljen za prvog nosioca. U Đokovićevom šestom finalu te godine porazio ga je domaći teniser, Tomi Has, 6:3, 6:7(4), 6:1.

Kao četvrti nosilac, došao je na treći grend slem u sezoni, Vimbldon. U prvih nekoliko kola igrao je sigurno i brzo je stizao do pobeda, nad Benetoom, Grojlom, Fišom i Selom. U polufinalu je bio očekivan meč između Đokovića i Federera, ali je Đokovića u četvrtfinalu još jednom pobedio Tomi Has, 7:5, 7:6(6), 4:6, 6:3.

„Ju-Es Open seriju“ započeo je Masters turnirom u Montrealu, u Kanadi. Nakon pobede protiv Mihaila Južnog plasirao se u četvrtfinale u kojem su se, prvi put od uvođenja serije 1990, našla osmorica najbolje rangiranih tenisera ATP liste u tom trenutku (Federer, Nadal, Mari, Đoković, Rodik, Del Potro, Conga i Davidenko).[49] Đoković je četvrtfinale izgubio od Endija Rodika, 6:4, 7:6(4). Na narednom turniru, Mastersu u Sinsinatiju, stigao je do finala, usput savladavši povratnika na teren nakon više od dva meseca, Rafaela Nadala[50], 6:1, 6:4. U finalu je izgubio od Rodžera Federera, 1:6, 5:7.

Potom je Đoković odigrao poslednji grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo SAD. Bez izgubljenog seta pobedio je Ivana Ljubičića i Korstena Bola. Protiv Džesija Vitena izgubio je prvi set, ali je preokrenuo rezultat i pobedio sa 3:1. U tri seta savladao je i Radeka Štjepaneka. U četvrtfinalu pobedio je Verdaska. U polufinalu ga je, kao i prošle godine, zaustavio Rodžer Federer, ovog puta u tri seta.

Đoković je osvojio turnir u Pekingu, pobedivši u finalu Hrvata Marina Čilića rezultatom 6:2, 7:6(4). Stigao je do polufinala Mastersa u Šangaju u kojem je izgubio od Davidenka, 6:4, 4:6, 6:7(1). Nakon toga se vratio na treće mesto ATP liste[35]. Osvojio je turnir ATP 500 serije u Bazelu, pobedivši u finalu trostrukog branioca titule, Rodžera Federera, 6:4, 4:6, 6:2.[51] Nakon četiri uzastopna poraza u finalima ATP masters 1000 turnira, osvojio je titulu u Parizu. U polufinalu je savladao Rafaela Nadala, 6:2, 6:3,[52] a u finalu ljubimca publike, Francuza Gaela Monfisa, 6:2, 5:7, 7:6(3)[53]

Na Finalu ATP svetske turneje (nekadašnjem Tenis masters kupu), u Londonu, u grupnoj fazi je savladao Nikolaja Davidenka, produživši tako svoj niz pobeda na 11.[54] Ovaj niz je okončao Robin Sederling, koji ga je pobedio prvi put u šest mečeva. Iako je u trećem meču u grupnoj fazi savladao Rafaela Nadala, nije se plasirao u polufinale, zbog lošijeg odnosa osvojenih i izgubljenih setova od drugoplasiranog Davidenka[55]

Đoković je treći put zaredom godinu završio na trećem mestu. Igrao je 97 mečeva, više od bilo kog drugog tenisera, sa odnosom pobeda i poraza 78:19. Dospeo je do deset finala, od kojih je osvojio pet: Masters u Parizu, turnire ATP 500 u Dubaiju, Pekingu i Bazelu, kao i turnir u rodnom Beogradu.

2010. Trofej u Dejvis kupu i konkurenciji parova[uredi]

Sezonu 2010. Đoković je započeo na egzibicionom turniru u Kujongu, predgrađu Melburna. U polufinalu ga je porazio Španac Fernando Verdasko. Prvi zvanični turnir na kome je Đoković igrao bio je prvi grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo Australije. U četvrtfinalu ga je pobedio francuski teniser Žo-Vilfrid Conga, nakon pet setova, 6:7(8), 7:6(5), 6:1, 3:6, 1:6. Kao razloge poraza Đoković je naveo stomačne probleme, koje je imao i pre meča i koji su bili evidentni na početku četvrtog seta.[56] Uprkos tome, Đoković je 1. februara dostigao svoj najbolji plasman u dotadašnjoj karijeri, drugu poziciju na ATP listi[35].

Na ATP 500 turniru u Roterdamu Đoković je stigao do polufinala, gde ga je posle dva taj-brejka eliminisao Rus Mihail Južni. Priliku da mu se revanšira Srbin je dobio već na sledećem turniru, u Dubaiju, i to u finalu. Odneo je pobedu sa 7:5, 5:7, 6:3 i tako po prvi put odbranio titulu na nekom turniru. U prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa, održanom u Beogradu, sastajale su se reprezentacije Srbije i SAD. Đoković je svom timu doneo dva boda pobedama nad Semom Kverijem (3:1) i Džonom Iznerom (3:2).

Đoković u Torontu 2010.

Na prva dva turnira iz Serije 1000 Đoković nije postigao zapažene rezultate. Na Mastersu u Indijan Velsu izgubio je u osmini finala od kasnijeg pobednika Ivana Ljubičića (5:7, 3:6). Posle toga je učestvovao na Mastersu u Majamiju, ali je ispao iznenađujuće rano, već u drugom kolu, od Belgijanca Olivija Rohusa (2:6, 7:6(7), 4:6).

Sezonu na šljaci Đoković je počeo turnirom u Monte Karlu. Pobedio je Florena Seru, Stanislasa Vavrinku i Davida Nalbandijana, pre poraza od Fernanda Verdaska u polufinalu (2:6, 2:6). Verdasko je identičnim rezultatom pobedio Srbina i u četvrtfinalu sledećeg Mastersa, u Rimu.

Đoković je zatim branio titulu u svom rodnom gradu Beogradu, ali je zaustavljen u četvrtfinalnom meču, kada je zbog alergije bio prinuđen da preda sunarodniku Filipu Krajinoviću pri rezultatu 4:6.[57] Sledeće nedelje nije učestvovao na turniru u Madridu iz istog razloga[58] Rafael Nadal je 15. maja pretekao Đokovića na ATP listi i ponovo postao drugi igrač sveta[35].

Sledeći turnir za Đokovića bio je drugi grend slem sezone, Rolan Garos. Počeo ga je pobedom nad Jevgenijem Koroljovim, koji predstavlja Kazahstan, sa 6:1, 3:6, 6:1, 6:3. U drugom kolu je savladao japanskog tenisera Keja Nišikorija sa 6:1, 6:4, 6:4; u trećem je porazio Rumuna Viktora Haneskua sa 6:3, 3:6, 6:3, 6:2, zatim u četvrtom kolu i mini-iznenađenje turnira, američkog igrača Robija Džineprija, rezultatom 6:4, 2:6, 6:1, 6:2. Ipak, u četvrtfinalu biva poražen od austrijskog tenisera Jirgena Melcera, 22. nosioca, u pet setova, uprkos ubedljivoj prednosti od 2:0 u setovima i ranom brejku prednosti u trećem.[59] Meč je završen rezultatom 6:3, 6:2, 2:6, 6:7(3), 4:6.

Na svom prvom turniru sezone na travnatoj podlozi, u Londonu, u Kvins klabu, kao drugi nosilac u četvrtfinalu je izgubio od Gzavijea Malisa, belgijskog tenisera, 3:6, 6:4, 2:6. Na istom turniru je osvojio prvu titulu u konkurenciji parova, sa Izraelcem Jonatanom Erlihom. U finalu su pobedili češko-slovačku kombinaciju, Radeka Štjepaneka i Karola Beka.

Dana 21. juna je počeo treći grend slem sezone, Vimbldon, na kom je Đoković bio postavljen za trećeg nosioca. U prvom kolu je doživeo maratonski meč sa Belgijancem Olivijeom Rohusom. Pobedio je tek nakon pet setova, i to u meču koji se završio po lokalnom vremenu u 23 časova, šta ga čini najkasnije završenim mečom u dugogodišnjoj istoriji Vimbldona.[60] Razultat je glasio: 4:6, 6:2, 3:6, 6:4, 6:2. Usledile su ubedljive pobede nad Amerikancem Tejlorom Dentom, Špancem Albertom Montanjesom, Australijancem Lejtonom Hjuitom, i najvećim iznenađenjem muškog dela turnira, teniserom iz Kineskog Tajpeha, Jen-Hsun Luom. U polufinalu je izgubio od Čeha Tomaša Berdiha sa 3:6, 6:7(9), 3:6.

Nakon Vimbldona, na red je došao Dejvis kup i četvrtfinalni meč prestižnog takmičenja protiv Hrvatske. Trodnevni susret je odigran u Splitu, u Spaladium areni.[61] Đoković je dobio oba svoja meča sa maksimalnih 3:0, protiv Ivana Ljubičića i Marina Čilića, a srpska reprezentacija je obezbedila plasman u polufinale.

Usledila su dva turnira Masters 1000 serije u kanadskom gradu Torontu i američkom gradu Sinsinatiju. U Kanadi Đoković gubi u polufinalu od Švajcarca Rodžera Federera, rezultatom 1:6, 6:3, 5:7. Na tom turniru Đoković je učestvovao i u konkurenciji parova, zajedno sa prvim teniserom na ATP listi, Rafaelom Nadalom. Iako su taj par činili, u tom trenutku, dva najbolja tenisera sveta, oni bivaju poraženi već u prvom kolu, i to od dvojice Kanađana crnogorskog i slovačkog porekla, Miloša Raonića i Vašeka Pospišila. U Sinsinatiju, u četvrtfinalu, Đoković gubi od Endija Rodika.

Đoković servira u Dejvis kup meču protiv Češke

Krajem avgusta počeo je poslednji grend slem turnir u sezoni, Otvoreno prvenstvo SAD. Iako je Đoković bio smatran za trećeg favorita turnira, već u prvom kolu se suočio sa ispadanjem. Protivnik mu je bio drug iz detinjstva i kolega iz reprezentacije Viktor Troicki. Nakon mnogo obrta, Đoković iz meča izlazi kao pobednik.[62] Konačan rezultat je glasio 6:3, 3:6, 2:6, 7:5, 6:3. Taj meč su pratile ubedljive pobede sa 3:0 protiv nemačkog tenisera Filipa Pečnera, domaćih tenisera Džejmsa Blejka i Mardija Fiša i 17. nosioca turnira, Francuza Gaela Monfisa. U polufinalu, Đoković je spasao dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, došavši do pobede od 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5 i uspevši da se plasira u svoje treće finale na grend slem turnirima[63] Ovom pobedom je postao drugi teniser, pored Rafaela Nadala, koji je ostvario dve pobede protiv Federera na grend slem turnirima. U svom drugom finalu na ovom turniru ponovo biva poražen, ovoga puta od Nadala, rezultatom 4:6, 7:5, 4:6, 2:6.

Nakon toga, u Beogradu, Srbija je u polufinalu Dejvis kupa porazila Češku rezultatom 3:2, a Đoković je igrao dva meča — u parovima je zajedno sa Nenadom Zimonjićem izgubio od Tomaša Berdiha i Radeka Štjepaneka, a u trećem meču pojedinačne konkurencije je savladao Berdiha rezultatom 3:1. Na prvom turniru azijske turneje, u Pekingu, Đoković je uspeo da odbrani titulu iz prethodne godine, pobedom u finalu nad Davidom Fererom. Na Šangaj mastersu, u polufinalu, gubi od Federera. Učešće na turniru u Bazelu, gde je branio titulu, Đoković je završio u finalu, gde ga je Švajcarac pobedio drugi put za redom. U Parizu je u poziciji da brani još jednu titulu, ali u trećem kolu gubi od domaćeg tenisera, Mikela Ljodre.

Četvrtu sezonu zaredom Đoković je uspeo da se plasira na završni šampionat ATP-a, i to kao treći teniser sveta. U prvom meču u grupi lako je pobedio Tomaša Berdiha sa 6:3, 6:3. U narednom meču, protiv prvog nosioca Nadala, ne uspeva da dođe do pobede.[64] Trijumfom nad Endijem Rodikom sa 6:2, 6:3, ostvaruje plasman u polufinale. Treći put zaredom gubi od kasnijeg šampiona, Rodžera Federera, ovoga puta rezultatom 1:6, 4:6.

Po prvi put se zajedno sa reprezentacijom Srbije našao u finalu Dejvis kupa protiv reprezentacije Francuske u Beogradskoj areni. U svom prvom meču, protiv Žila Simnona, bez većih problema donosi bod reprezentaciji, pobedom od 6:3, 6:1, 7:5. Nakon zaostatka Srbije 1:2, izjednačuje rezultat trijumfujući nad Monfisom 6:2, 6:2, 6:4.[65] Na kraju je Viktor Troicki ostvario odlučujuću pobedu i tako doneo Srbiji prvu titulu[66] Đoković je u toku 2010. u mečevima za reprezentaciju ostvario 7 pobeda u isto toliko mečeva (u pojedinačnoj konkurenciji).

Godinu je četvrti put zaredom završio na trećem mestu ATP liste, iako je u toku sezone 26 nedelja boravio na drugom mestu. Ostvario je odnos pobeda i poraza 61:18 (77%). Osvojio je dva turnira — Dubai i Peking, oba iz Serije 500.

Po drugi put ga Olimpijski komitet Srbije proglašava za najuspešnijeg muškog sportistu.[67], a dobija i nagradu zlatna značka kao srpski sportista godine[68]

2011. Prvo mesto na ATP listi, tri grend slem turnira, rekordi[uredi]

Đoković na Vimbldonu 2011.

Đokovićeva sezona 2011. godine se smatra jednom od najboljih u istoriji tenisa.[69][70][71] Osvojio je deset turnira, od kojih tri grend slema (Otvoreno prvenstvo Australije, Vimbldon i Otvoreno prvenstvo SAD), pet Masters turnira (Indijan Vels, Majami, Madrid, Rim i Kanadu), ATP Dubai i Otvoreno prvenstvo Srbije. U julu je postao prvi teniser sveta. Đoković je od starta sezone do polufinala Rolan Garosa napravio niz od 41 pobede, a ako se računaju dve pobede na Dejvis kupu 2010, 43 pobede. Oborio je nekoliko rekorda, uključujući broj titula na Masters turnirima u jednoj sezoni (5), broj uzastopnih pobeda na Mastersima (31), broj uzastopnih Masters finala (6), ukupnoj zaradi u sezoni (12, 6 miliona dolara) i najbržoj kvalifikaciji za Završni masters (18 nedelja i 6 dana).

Đoković je počeo sezonu na Otvorenom prvenstvu Australije, koji je osvojio pobedivši Rodžera Federera u polufinalu i Endija Marija u finalu. Nakon toga je osvojio turnir iz ATP 500 serije u Dubaiju, pobedivši Federera u finalu. Zatim Đoković osvaja četiri Masters turnira: Indijan Vels, Majami, Madrid i Rim. U sva četiri finala pobedio je prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala. Prvi poraz u sezoni doživljava na Rolan Garosu, gde ga je u polufinalu izbacio Federer. Sledeći turnir osvojio je na Vimbldonu, ponovo pobedivši Nadala u finalu. Tada je preuzeo prvo mesto na ATP listi. Na Masters turniru u Torontu je savladao Fiša u finalu. Na Mastersu u Sinsinatiju je pretrpeo drugi poraz u sezoni, kada je predao finale Mariju. Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je bio prvi nosilac. U polufinalu je spasio dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, a u finalu ponovo je savaladao Nadala. Ovo je bio poslednji turnir koji je osvojio, pošto je u Bazelu ispao u polufinalu, u Parizu u četvrtfinalu, a na Završnom mastersu u grupnoj fazi.

2012. Pad i povratak na prvo mesto[uredi]

Đoković u Majamiju

Đoković je počeo sezonu odbranom titule na Otvorenom prvenstvu Australije. U polufinalu je savladao Marija, u meču koji je trajao 4 sata i 50 minuta, a u finalu Nadala. Njihov susret trajao je 5 sati i 53 minuta, što predstavlja rekord po dužini finala jednog grend slema. Na sledeća dva turnira na kojima je branio titulu, Dubaiju i Indijan Velsu, ispao je u polufinalu, od Marija, odnosno od Iznera. Titulu u Majamiju je odbranio bez izgubljenog seta.

Sezonu šljake Đoković je počeo na Mastersu u Monte Karlu, gde je u finalu poražen od Nadala, čime je Španac prekinuo seriju od sedam poraza u međusobnim duelima. Sa Mastersa u Madridu ga je izbacio sunarodnik Janko Tipsarević. U Rimu je Đoković branio titulu, ali ga je Nadal ponovo pobedio u finalu. Na Rolan Garosu Đoković je imao priliku da postane prvi vlasnik sve četiri grend slem titule istovremeno, još od Roda Lejvera 1969. godine. Nakon što je prošao kroz dva meča od pet setova, protiv Sepija i Conge, u polufinalu je porazio Rodžera Federera sa 3:0. Finale je, međutim, izgubio od Nadala rezultatom 1:3.

Na Vimbldonu je Đokovića u polufinalu izbacio kasniji šampion Federer. Osvajanjem turnira Švajcarac ga je pretekao na prvom mestu ATP liste. Na Olimpijskim igrama Đokovića je u polufinalu zaustavio Endi Mari, a u meču za bronzanu medalju Huan Martin del Potro. Đoković se pojavio u finalima sva tri turnira američke serije, ali je osvojio samo Toronto, dok su ga u Sinsinatiju i na Otvorenom prvenstvu SAD porazili, redom, Federer i Mari.

Đoković je osvojio oba turnira u Kini, Peking i Šangaj. Finale Mastersa u Šangaju, u kom je spasao pet meč-lopti protiv Marija, proglašeno je najboljim mečom u 2012. godini. Nakon ranog ispadanja sa Mastersa u Parizu, Đoković je bez poraza osvojio Završni turnir sezone. U finalu je pobedio Federera sa 2:0, iako je Švajcarac vodio u oba seta. Đoković je 5. novembra ponovo preuzeo prvu poziciju na ATP listi.

2013. Šesti grend slem trofej, stota nedelja na prvom mestu[uredi]

U trećem uzastopnom finalu Otvorenog prvenstva Australije protivnik je bio Endi Mari. Đoković je dobio i taj meč rezultatom 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2 i tako osvojio svoj šesti grend slem trofej u karijeri.[72] Takođe, postao je jedini igrač koji je u Open eri osvojio Otvoreno prvenstvo Australije tri puta zaredom i izjednačio rekord Agasija i Federera po broju ukupnih titula (4). Ovo je bio prvi turnir koji je Đoković osvojio više od tri puta.

Osvojio je Dubai bez izgubljenog seta. U finalu je pobedio Tomaša Berdiha.[73] Đoković je igrao na prvom Mastersu u sezoni, Indijan Velsu. Ponovio je rezultat iz prethodne godine, kada je stigao do polufinala, u kome ga je ovog puta zaustavio Del Potro.

Zbog povrede zgloba Đoković nije bio siguran da li će moći da učestvuje na Mastersu u Monte Karlu.[74] Ipak, jedan dan pred svoj meč najavio je da je spreman da igra.[75] Đoković se u finalu, posle više od deset meseci, susreo sa starim rivalom Rafaelom Nadalom. Dobio je taj meč rezultatom 6:2, 7:6(1) i tako postao prvi igrač koji je osvojio osam od devet Masters turnira. Na narednom turniru iz Masters serije u Madridu, poražen je u drugom kolu od bugarskog tenisera Grigora Dimitrova u tri seta. Na Mastersu u Rimu, uspeo je da stigne do četvrtfinala gde je izgubio od Tomaša Berdiha u tri seta, iako je imao veliku prednost od 6:2, 5:2.

Novak Đoković na Rolan Garosu

Drugi grend slem u sezoni, Rolan Garos, Đoković je bio poražen u polufinalu od Rafaela Nadala sa 6:4, 3:6, 6:1, 6:7(3), 9:7. Svoje drugo vimbldonsko finale srpski teniser je izgubio od Endija Marija, ne osvojivši nijedan set.

Na američkoj seriji turnira Đoković je imao slabije rezultate u poređenju sa prethodnim godinama, pošto nije uspeo da osvoji nijednu titulu. Poslednji grend slem turnir u sezoni, Otvoreno prvenstvo SAD, Đoković je prošao do četvrtfinala bez izgubljenog seta. U svom četvrtom uzastopnom Ju-es open finalu Đoković je igrao protiv Rafaela Nadala. To je bio 37. duel Srbina i Španca, čime su oborili rekord koji su držali Ivan Lendl i Džon Mekinro po broju međusobno odigranih mečeva.[76] Nakon što je izgubio prvi set, Đoković je izjednačio, a zatim i poveo u trećem, u kome je imao šansu da preokrene rezultat u svoju korist. Međutim, Španac se vratio u meč i osvojio treći set, a zatim brzo priveo susret kraju za svoju trinaestu grend slem titulu.

Odbranio je titulu u Pekingu i postao prvi četvorostuki osvajač tog turnira. Ipak, Nadal je samim plasmanom u finale obezbedio povratak na prvo mesto ATP liste i pretekao Đokovića na njoj.[77] Uspeo je da odbrani titulu u Masters u Šangaju pobedom nad Del Potrom u finalu (6:1, 3:6, 7:6). Đoković je ovime došao rekordne sedme osvojene titule u Kini i dvadesete uzastopne pobede na tlu te zemlje.

Jubilarnu četrdesetu titulu, a šesnaestu iz Serije 1000, Đoković je osvojio na Mastersu u Parizu. Turnir je počeo pobedom nad mladim domaćim igračem Erberom. U sledeća dva kola Đoković je savladao dva igrača koji su mu zadavali dosta problema ove sezone, Džona Iznera i Stanislasa Vavrinku. U polufinalu se, posle skoro godinu dana, ponovo sastao sa Rodžerom Federerom. Uspeo je da pobedi Švajcarca sa 2:1 u setovima i smanji zaostatak u međusobnim duelima. Đoković je u finalu pobedio Davida Ferera sa 7:5, 7:5, iako je Španac u oba seta servirao za njihovo osvajanje.

Na završnom turniru sezone Đoković je u finalu savladao prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala, i tako odbranio titulu iz prethodne godine i osvojio svoj treći ATP Završni šampionat.

Sezonu 2013. Đoković je završio na drugom mestu ATP liste. Ostvario je odnos pobeda i poraza 74:9 (88%).[78]

2014. Saradnja sa Bekerom, novi trijumf na Vimbldonu[uredi]

Đoković je započeo sezonu na egzibicionom turniru u Abu Dabiju, gde je treći put zaredom osvojio titulu. Na Otvorenom prvenstvu Australije Stanislas Vavrinka je savladao Đokovića u pet setova.[79]

Prvi put od 2006. godine Đoković je došao na Masters u Indijan Velsu bez osvojenog turnira od početka sezone. Đoković je osvojio turnir pobedom nad Federerom u vrlo izjednačenom finalu, koje je završeno rezultatom 3:6, 6:3, 7:6(3).[80] Na Mastersu u Majamiju Đoković je u finalu pobedio Rafaela Nadala i tako postao drugi teniser koji je dva puta u istoj godini osvojio Masterse u Indijan Velsu i Majamiju[81]

Đoković je na drugom grend slemu u sezoni, Rolan Garosu, bio postavljen za drugog nosioca. Po drugi put je imao priliku da osvoji jedini grend slem koji mu nedostaje, ali ga je u tome ponovo sprečio najveći rival, Rafael Nadal, osvojivši devetu titulu u Parizu rezultatom 3:6, 7:5, 6:2, 6:4. Bio je to treći uzastopni poraz Đokovića u grend slem finalima.

U finalu Vimbldona Đoković se po 35. put u karijeri i tek drugi put u meču za titulu na grend slemu sastao sa Rodžerom Federerom. Srbin i Švajcarac odigrali su jedan od najboljih mečeva u 21. veku[82], a Đoković je uspeo da spreči Federera da postane najtrofejniji igrač u istoriji Vimbldona, pobedivši sa 6:7(7), 6:4, 7:6(4), 5:7, 6:4. Ova pobeda je donela Đokoviću sedmu grend slem titulu, posle tri uzastopno izgubljena finala, kao i prvo mesto na ATP listi, prvi put od oktobra prethodne godine. Drugi put je postao šampion najstarijeg i najprestižnijeg teniskog turnira na svetu i prvi put pobedio Federera na travi i u grend slem finalu.

Nastupio je na četvrtom grend slemu sezone, Otvoreno prvenstvo SAD. U četvrtfinalu se sastao sa Endijem Marijem. Posle neizvesna prva dva seta, koja su igrači podelili u taj-brejkovima, svežiji Đoković je brzo priveo susret kraju. Na taj način je dostigao osmo uzastopno polufinale na Otvorenom prvenstvu SAD.[83] Đokovićev protivnik, Kej Nišikori, prethodna dva kola, protiv Miloša Raonića i Stanislasa Vavrinke, odigrao je u pet setova. Uprkos tome, Japanac je smogao snage da se domogne svog prvog grend slem finala, iskoristivši nesigurnu igru Srbina. Kako je u drugom polufinalu kasniji osvajač turnira Marin Čilić pobedio Rodžera Federera, ovo je bilo prvo finale grend slema posle skoro deset godina (još od Otvorenog prvenstva Australije 2005) u kojem nisu igrali ni Federer, ni Đoković, ni Rafael Nadal[84].

Đoković je osvojio poslednji Masters turnir u sezoni, Pariz, bez izgubljenog seta. Time je postao prvi teniser koji je odbranio titulu u „Bersiju“[85], kao i treći koji je osvojio 20 titula na turnirima iz Serije 1000.

Đoković je osvojio treći uzastopni završni turnir nakon što je Rodžer Federer predao finale pre početka meča, navodeći kao razlog povredu leđa.[86]

2015. Tri grend slem trofeja i rekord u Melburnu[uredi]

Pre Otvorenog prvenstva Australije, Đoković je odlučio da odigra i jedan zvaničan turnir, prvi put od 2009. godine. Na svom debitantskom nastupu u Dohi, prestonici Katara, izgubio je u četvrtfinalu od hrvatskog veterana Ive Karlovića u tri tesna seta[87]

Na prvom grend slem turniru sezone Đoković je bio postavljen za prvog nosioca. U finalu je sledila repriza okršaja iz 2011. i 2013, između Đokovića i Endija Marija. I ovog puta je Srbin izašao kao pobednik, u meču koji je veoma podsećao na njihov četvrtfinalni susret na Otvorenom prvenstvu SAD prošle godine. Krajnji rezultat je glasio 7:6(5), 6:7(4), 6:3, 6:0. Đoković je ovom pobedom osvojio svoju osmu grend slem titulu i rekordnu petu u Melburnu (u Open eri). Nakon tri nedelje, Đoković je nastupio na Teniskom prvenstvu Dubaija, iz kategorije ATP 500. U finalu je izgubio od branioca titule, Rodžera Federera, sa 3:6, 5:7. Tokom marta, Đoković je uspeo da odbrani titule na prva dva Mastersa u sezoni — u Indijan Velsu i u Majamiju. Time je postao prvi igrač koji je u tri različite godine osvojio oba turnira.

Đoković je 2015. godine osvojio tri grend slema.

Prvi turnir na šljaci u 2015. godini za Đokovića bio je Masters u Monte Karlu, gde ga je prethodne godine u polufinalu zaustavio Rodžer Federer. Ovog puta je protivnik prvog tenisera sveta u toj fazi takmičenja bio Rafael Nadal, sa kojim se nije sastao još od Rolan Garosa prethodne godine. U finalu Đoković nije pružio svoju najbolju igru, ali je ipak uspeo da pobedi Tomaša Berdiha sa 7:5, 4:6, 6:3 i po drugi put osvoji turnir u Monaku. Time je postao prvi teniser u istoriji koji je osvojio prva tri Masters turnira u sezoni.[88]

Rolan Garos, srpski teniser je započeo pobedom u tri seta protiv Jarka Nijeminena. Protivnik prvog tenisera sveta u polufinalu bio je Endi Mari. Đoković je relativno lako osvojio uvodna dva seta sa po 6:3. U trećem je propustio dve vezane brejk-lopte, i Mari je uspeo da osvoji set sa 7:5. Sredinom četvrtog seta, zbog najavljene oluje u Parizu, meč je prekinut i odložen za sutrašnji dan.[89] Mari je bolje otvorio nastavak duela, osvojivši i četvrti set sa 7:5, pre nego što je Đoković preuzeo inicijativu i završio sa 6:1 u petom. Time se plasirao u svoje treće finale na jedinom grend slemu koji mu nedostaje. Ovogodišnji protivnik bio je Stanislas Vavrinka. Švajcarac je odigrao jedan od najboljih mečeva u karijeri[90], a koliko je bio dominantan govori podatak da je imao 60 direktnih poena naspram Đokovićevih 30[91] Nakon četiri seta, Vavrinka je osvojio svoj drugi grend slem u karijeri, onemogućivši Đokovića da kompletira titule sa sva četiri najveća turnira.

Finale Vimbldona je donelo reprizu prošlogodišnjeg susreta između Rodžera Federera i Novaka Đokovića. Prvi teniser sveta je ponovo uspeo da trijumfuje i tako prvi put odbranio titulu na nekom grend slemu od 2013. godine. Ova pobeda je bila nešto lakša nego prošlogodišnja, pošto je meč završen u četiri seta: 7:6(1), 6:7(10), 6:4, 6:3.

Plasiravši se u finale Otvorenog prvenstva SAD, srpski teniser je postao treći čovek u Open eri, posle Roda Lejvera i Rodžera Federera, koji je uspeo da stigne do meča za titulu na sva četiri najveća turnira u jednoj sezoni[92] Upravo se protiv Švajcarca borio za svoj drugi „Ju-Es open“. To je bilo njihovo šesto finale u ovoj sezoni, kao i rekordan četrnaesti meč na grend slem tunirima. Federer je pre susreta imao niz od 28 dobijenih setova, ali, uprkos tome što mu servis nije bio na najvišem nivou, Đoković je uspeo da pobedi sa 6:4, 5:7, 6:4, 6:4 i osvoji treći grend slem turnir ove godine, kao i deseti ukupno[93]

Možda najdominantnije dve nedelje u karijeri Đoković je ostvario na turnirima u Pekingu i Šangaju. U kineskoj prestonici mu je samo David Ferer, u polufinalu, uspeo da oduzme tri gema u jednom setu. Sve ostale mečeve, uključujući četvrtfinale protiv Iznera i finale protiv Rafaela Nadala (6:2, 6:2), srpski teniser je dobio sa četiri ili manje izgubljenih gemova. Na taj način je osvojio šestu titulu na ovom turniru, gde od prvog nastupa 2009. nije doživeo poraz. Nijedan set Đoković nije izgubio ni na Mastersu u Šangaju. Finale je donelo donekle iznenađujućeg protivnika, Žoa-Vilfrida Congu, koji je u prethodnoj rundi savladao Nadala. Đoković se i Congi revanširao za poraz u Kanadi (iz 2014. godine), postavši igrač sa najviše titula u Šangaju. Poslednji Masters sezone, u Parizu, Đoković je osvojio treći put uzastopno. U finalu Završnog turnira sezone sastao se sa Federerom, po treći put u poslednje četiri sezone (računajući i neodigranu partiju prethodne godine). Za razliku od vrlo napetog meča iz 2012, Đoković je ovog puta relativno lako zaokružio sezonu pobedom od 6:3, 6:4. Postao je prvi čovek sa 4 uzastopne titule na Završnom mastersu i ponovo se izjednačio sa Federerom (22:22).

Statistički, ova sezona je najbolja u Đokovićevoj karijeri, osvojio je 11 titula. Ostvario je odnos pobeda i poraza 82:6 (93%).

2016. Šesta titula u Australiji i rekord po broju ATP poena[uredi]

Đoković je osvojio svoju 60. titulu u karijeri u Dohi, pobedivši Nadala u dva seta u finalu koje je trajalo 73 minuta. Oborio je vlastiti rekord bodova na ATP listi sa 16.790. Đoković je zatim nastavio pobednički niz i osvojio šestu titulu na Australijan Openu. Na putu ka rekordnoj šestoj tituli u Melburnu, savladao je Rodžera Federera u četiri seta u polufinalu, i u revanš finalu iz 2015. godine, pobedio Endi Mareja u tri seta.[94] Brzo se oporavio od infekcije oka u Dubaiju kad je predao meč Lopezu i osvojio peti Indijan Vels masters, pobedivši Rafaela Nadala u polufinalu, i Miloša Raonića u finalu. Đokovićev dominantan niz je rezultirao situacijom da br. 2 i 3 na listi (Endi Marej i Rodžer Federer) zajedno imaju manje bodova od Đokovića.[95]

Dana 3. aprila 2016. godine, Novak je osvojio Majami treću godinu za redom, to je učinio bez izgubljenog seta na putu do svog šestog u karijeri. Četvrti put u karijeri Đoković je vezao titule u Majamiju i Indijan Velsu i nadmašio je Federera po osvojenoj zaradi od turnirskih nagrada (98.2 miliona dolara). Takođe, osvojio je 28. Masters titulu nadmašivši u tom trenutku Nadala po ukupnom broju osvojenih Masters titula ali je Španac titulom u Monte Karlu izjednačio.[96]

Kao branilac titule u Monte Karlu, Novak je neočekivano doživeo poraz već na startu turnira od Čeha Jiržija Veselog. Veseli je slavio sa 6:4, 2:6, 6:4 i tako naneo prvi poraz Đokoviću na startu jednog Mastersa još od 2013. godine. Ovim porazom, takođe je okončana pobednička Đokovićeva serija, pošto je Srbin poslednji poraz doživeo još protiv Federera na završnom mastersu u novembru 2015. Novak je trijumfovao na turniru u Madridu, na kome je osvojio rekordnu 29. Masters titulu. U finalu je savladao Endija Marija sa 6:2, 3:6 i 6:3. Kao branilac titule, Đoković je nastupao na mastersu u Rimu, ali ovoga puta je poražen u finalu od Marija, u reprizi njihovog meča u Madridu. Mari je dobio meč rezultatom 6:3 6:3. Na Rolan Garosu, Đoković će biti prvi nosilac.

Rivalstva[uredi]

Rivalstvo sa Nadalom[uredi]

Detalj iz finalnog meča na Otvorenom prvenstvu SAD 2011.

Đoković i Nadal su igrali jedan protiv drugog 49 puta[97], što predstavlja rekordni broj susreta dva tenisera u Open eri. Đoković vodi sa 26:23 (Nadal vodi 2:1 na travi i 14:7 na šljaci, dok je na tvrdoj podlozi 18:7 za Đokovića). Sastajali su se na turnirima svih kategorija. Igrali su u 24 finala od kojih je Đoković osvojio 14. Nadal, međutim, vodi sa 9:4 u mečevima na grend slem turnirima. Njihovo rivalstvo je označeno kao treće najveće u prvoj deceniji 21. veka (iza rivalstva Federer — Nadal i Sampras — Agasi)[98] Đoković je jedini igrač koji je Nadala pobedio sedam puta zaredom, i to u sedam finala (od Indijan Velsa 2011. do Otvorenog prvenstva Australije 2012). On ima najviše pobeda na šljaci i na grend slem turnirima protiv Španca. Nadal, sa druge strane, takođe ima najviše grend slem pobeda (i pobeda uopšte) nad svojim rivalom.

Njih dvojica su se dosad sastali u sedam finala grend slema, od kojih je Nadal dobio četiri. Drže rekord po dužini jednog grend slem finala — 5 sati i 53 minuta na Otvorenom prvenstvu Australije 2012, a takođe i po dužini u mečevima u tri seta (4 sata i 3 minuta, Madrid 2009). Nadal i Đoković su drugi par u istoriji koji se sreo na četiri uzastopna grend slem finala. Njihov poslednji susret je bio u četvrtfinalu Međunarodnog prvenstva Italije 2016. Taj meč je dobio Đoković.

Rivalstvo sa Federerom[uredi]

Đoković i Federer su do sada igrali 45 mečeva i rezultat je 23:22 za Đokovića.[99] Izjednačeni su na tvrdoj podlozi (17:17) i na šljaci (4:4), a srpski teniser vodi sa 2:1 na travi. Susreli su se u sedamnaest finala i rezultat je 11:6 za Đokovića. Igrali su jedan protiv drugog u četiri grend slem finala. Federar je pobedio na Otvorenom prvenstvu SAD 2007, dok je Vimbldon 2014. i 2015, kao i Otvoreno prvenstvo SAD 2015 osvojio Đoković. Federer i Đoković su jedini igrači koji su onog drugog pobedili na svim grend slem turnirima. Đoković je jedini igrač koji je Federera savladao na tri uzastopna grend slem turnira.

Federer je u tri prilike prekinuo veliki Đokovićev niz pobeda. U polufinalu Rolan Garosa 2011. je zadao Srbinu prvi poraz u sezoni, posle 41 pobede (43, računajući Dejvis kup 2010), time ga sprečivši da se izjednači sa Džonom Makenroom po broju uzastopnih pobeda od početka godine. Na Mastersu u Šangaju 2014, takođe u polufinalu, Federer je prekinuo Đokovićev niz od 28 pobeda na tlu Kine, koji je počeo 2010. godine. Konačno, u grupnoj fazi Završnog turnira u Londonu 2015. godine, Švajcarac je naneo prvom teniseru sveta prvi poraz na tom turniru od 2011. i prvi poraz u dvorani od 2012. godine. Zanimljivo je da su prva dva niza započela upravo nakon poraza od Federera, tako da ih je on i „otvorio“ i „zatvorio“.

Njihovi najzapaženiji mečevi su bili dva polufinala Otvorenog prvenstva SAD (2010. i 2011). Oba su bila u pet setova, i u oba je Đoković spasao dve meč-lopte pre nego što je trijumfovao. Njihov najskoriji „klasik“ bilo je finale Vimbldona 2014, koje je Đoković rešio u pet setova. Na Masters kupu 2014. Đokoviću je Federer predao meč u finalu i to je prvi put u istoriji tog takmičenja da se jedan teniser povukao na finalnom meču.[100] Njihov poslednji susret bio je u polufinalu Otvorenog prvenstva Australije 2016, gde je pobedio Đoković.

Rivalstvo sa Marijem[uredi]

Đoković i Mari su do sada odigrali 33 meča.[101] Đoković vodi 23:10 (4:1 na šljaci i 19:7 na tvrdoj podlozi, dok Mari vodi 2:0 na travi). Igrali su u petnaest finala i Đoković vodi 9:6. Šest puta su igrali na finalima grend slem turnira. Đoković je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije 2011, 2013, 2015 i 2016. a Mari Otvoreno prvenstvo SAD 2012. i Vimbldon 2013. Najzapaženiji susreti su im bili polufinale u Australiji 2012. (koje je dobio srpski teniser) i finale Otvorenog prvenstva SAD 2012. Oba meča su igrana u pet iscrpljujućih setova sa mnogo obrta i trajala su skoro pet sati. Značajan meč za njihovo rivalstvo je i finale Masters turnira u Šangaju 2012, koje je dobio Đoković posle spasavanja pet meč-lopti. Interesantan je podatak da je Endi samo nedelju dana stariji od Novaka[102] Poslednji put su igrali finale Otvorenog prvenstva Rima 2016, meč koji je dobio Mari.

Stil igre[uredi]

Čuveni teniski trener i stručnjak Nik Bolitijeri izjavio je 2013. godine da je Đoković „najkompletniji teniser u istoriji“, navodeći da Srbin nema nijednu upadljivu slabost i da zna podjednako dobro da izvodi sve udarce.[103] Sa ovim mišljenjem su se kasnije složili i drugi igrači.[104]

Đoković igra desnom rukom. Njegov stil karakterišu duboki i prodirući udarci sa obe strane terena, kao i agresivna igra sa osnovne linije. Njegov bekhend se smatra jednim od najboljih u današnjem tenisu.[105] Najbolji udarci su mu bekhend-paralele velike preciznosti. Poznat je i kao jedan od igrača koji se najbolje kreću po terenu. Ima dobre sposobnosti odbrane i pokrivanja terena. Đoković je jedan od najelastičnijih tenisera, sposoban da se kliže ne samo na šljaci, već i na travi i tvrdoj podlozi[106]

Nakon što je imao poteškoća sa servisom (naročito tokom sezone 2009 i 2010), on mu je postao jedno od najjačih oružja.[107] Prvi servis mu je obično ravan (flat serve), a drugi mu je kik ili slajs servis (kick serve, slice serve). Đoković je takođe jedan od igrača sa najboljim riternom, koji može da bude ofanzivan i defanzivan. Džon Makenro smatra da Đoković ima najbolji ritern u istoriji muškog tenisa[108]

Treneri i stručni tim[uredi]

Prvi Đokovićev trener bila je Jelena Genčić, bivša jugoslovenska teniserka i trener Gorana Ivaniševića i Monike Seleš. Na njen savet roditelji su Novaka 1999. odveli u Minhen kod Nikole Pilića. U Pilićevoj akademiji Đoković je proveo četiri godine. Tokom 2004. i 2005. godine, Novakov trener je bio Dejan Petrović,[109] a od dela 2005. ga je trenirao Italijan Rikardo Pjati, koji je u to vreme bio i trener Ivanu Ljubičiću. Sa Pjatijem se razišao pre Otvorenog prvenstva Francuske 2006. zbog njegove nemogućnosti da se posveti dvojici tenisera.[110]

Pjatija je juna 2006. zamenio Slovak Marijan Vajda.[111] Od avgusta 2009. do aprila 2010. Đoković je sarađivao sa bivšim četvrtim teniserom sveta, Amerikancem Todom Martinom.[112] Vajda je na mestu glavnog Đokovićevog trenera proveo sedam i po godina, kada ga je zamenio bivši prvi teniser sveta, Nemac Boris Beker. Vajda je izjavio da je odluka doneta zajednički, kako bi on dobio više vremena za privatne obaveze[113] On će biti uz Đokovića na turnirima u Indijan Velsu, Madridu, Kanadi i Pekingu, dok preostale turnire preuzima Beker[113].

Stručni tim Novaka Đokovića čine, pored Vajde i Bekera, Miljan Amanović (fizioterapeut)[111] i Gebhard Fil-Grič (fitnes trener).[111] Bivši profesionalni teniser Dušan Vemić, kao sparing-partner i pomoćni trener, bio je član Đokovićevog tima od 2011.[114] do 2013.[115] godine.

Đoković je ranije sarađivao sa nutricionistom Igorom Četojevićem.[116], koji je u njegovom timu bio od jula 2010. do jula 2011. Pre nego što je angažovao Fila-Griša (2009), fitnes trener mu je bio Ronen Bega[117]

Oprema[uredi]

Prodavnica sportske opreme u Njujorku

Đokovića sponzorišu preduzeća Hed[118] i japansko preduzeće UNIQLO[119]. Ranije je sponzor bilo preduzeće Serđo Takini.[120] Zaključno sa 2008. godinom, koristio je rekete marke Vilson[121], a do kraja 2009. sponzorisao ga je Adidas[122]

Van terena[uredi]

Đoković je bio specijalni gost na izboru za Pesmu Evrovizije 2008. koji je bio održan u Beogradu. U prvoj polufinalnoj večeri je zajedno sa voditeljem programa, Željkom Joksimovićem otpevao pesmu o Beogradu. Bacio je veliku tenisku lopticu u publiku, što je označilo početak glasanja.[123] Gostovao je i na ceremoniji zatvaranja Univerzijade 2009. u Beogradu[124]

Pojavljuje se u spotu za pesmu Hello di-džejeva Martina Solvega i Dragoneta, u kojem Solveg i Bob Sinkler na stadionu Rolan Garosa igraju teniski meč. Nakon što sudija proglasi jednu od loptica u autu, Đoković demonstrativno ulazi na teren i ubeđuje ga u suprotno.

Đoković je u martu 2011. učestvovao u humanitarnom fudbalskom meču u kome su poznati teniseri igrali protiv kluba Fort Loderdejl Strajkersa.[125] Prikupljen novac je bio namenjen za pomoć Japanu posle razornog zemljotresa te godine. Teniseri su izgubili sa 5:2, a strelci za njihov tim bili su Endi Mari i Markos Bagdatis. Prikupljena je pomoć od preko 100.000$.

Od avgusta 2011. je nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju.[126]

Od 2011. je ambasador preduzeća za izradu ručnih satova Audemars Piguet.[127]

U novembru 2011. Đoković je snimio nekoliko scena za akcioni film Plaćenici 2 u kojima glumi samog sebe.[128] Trebalo je da bude prikazan kako se reketom bori protiv neprijatelja, ali je njegova scena isečena iz konačne verzije filma.[129] Bio je gost u više TV emisija zabavnog karaktera, između ostalog pojavio se u španskoj emisiji Hormiguero zajedno sa koleginicom Anom Ivanović. U SAD-u se pojavio u emisijama Džeja Lenoa,[130] Konana O'Brajana[131] i Dejvida Letermana[132] U Srbiji su ga ugostili Ognjen Amidžić,[133] Nenad Lj. Stefanović[134] i Ivan Ivanović[135]

Đoković je 2013. godine objavio knjigu „Serviraj za pobedu“ (engl. Serve to Win).[136][137] Iako sadrži elemente autobiografije, uglavnom se fokusira na ishranu, motivaciju, fizičke i mentalne vežbe koje su mu pomogle da postane prvi igrač sveta, a koje preporučuje svojim čitaocima.

Povodom međunarodnog dana sporta, Đoković se 23. avgusta 2013. u Njujorku obratio Skupštini Ujedinjenih nacija, na poziv predsednika Vuka Jeremića. Govorio je o važnosti sporta za mlade i značaju fer-pleja.[138]

Femili sport[uredi]

Family Sport (transkribovano Femili sport) je preduzeće koje je 19. decembra 2005. osnovala porodica Đoković.[139] Ovo preduzeće je dosad pokrenulo nekoliko važnih projekata u svetu sporta i ugostiteljstva. Oni su bili organizatori turnira ATP 250 u Beogradu. Osnovali su teniski centar Novak na Dorćolu u Beogradu, koji sadrži osam terena, spa centar i restoran[140] Femili sport je takođe distributer preduzeća Hed i Serđo Takini u ovom delu Evrope. Otvorili su i tri tematska kafića Novak, u Beogradu, Kragujevcu i u Novom Sadu.

Fondacija „Novak Đoković“[uredi]

Fondacija „Novak Đoković“ je zadužbina osnovana u novembru 2007. godine. Cilj joj je da, učešćem u raznim projektima, omogući deci iz socijalno ugroženih sredina da se razvijaju u stimulativnom i bezbednom okruženju. Fondacija stvara dugoročne partnerske odnose sa lokalnim organizacijama koje imaju slične ciljeve. Takođe učestvuje u prikupljanju novca za različite humanitarne akcije.[141][142] Direktor fondacije je Novakova supruga Jelena.[143]

Zanimljivosti[uredi]

U 2010. godini srpski bluz-rok bend Zona B je snimio pesmu Džoker posvećenu Novaku Đokoviću.[144] Naziv pesme se odnosi na Đokovićev nadimak.

Pošte Srpske su 2011. godine izdale poštansku markicu pod nazivom „Ličnost godine Republike Srpske 2011 — Novak Đoković“, na kojoj se nalazi lik Novaka Đokovića.[145] Ova markica je u izboru za najlepšu poštansku markicu u 2011. godini, osvojila prvo mesto.[145]

Posle Đokovićevog osvajanja Vimbldona i dolaska na prvo mesto ATP liste (jul 2011), snimljen je dokumentaran film o njemu, pod nazivom „Nesalomivi“, prikazan na TV B92.[146]

Prvi avion u novonastaloj srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji, Er Srbiji, dobio je ime po Novaku Đokoviću.[147]

Sportski novinar Kris Bauers je 2014. godine objavio knjigu o Đokoviću, pod nazivom Sportski lider Novak Đoković i uspon Srbije.[148] U Srbiji je knjigu objavila izdavačka kuća „Laguna“[149]

Rekordi, nagrade i odlikovanja[uredi]

  • Nagrada Laureus akademije za najboljeg sportistu sveta: 2012, 2015, 2016.
  • ITF Šampion godine: 2011, 2012, 2013, 2014, 2015.
  • ATP-ov igrač godine: 2011, 2012, 2014, 2015.

Statistike karijere[uredi]

Grend slem finala pojedinačno (19)[uredi]

Pobednik (11)[uredi]

Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
2008. Otvoreno prvenstvo Australije Francuska Žo-Vilfrid Conga 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
2011. Otvoreno prvenstvo Australije Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:4, 6:2, 6:3
2011. Vimbldon Španija Rafael Nadal 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
2011. Otvoreno prvenstvo SAD Španija Rafael Nadal 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
2012. Otvoreno prvenstvo Australije Španija Rafael Nadal 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
2013. Otvoreno prvenstvo Australije Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2
2014. Vimbldon Švajcarska Rodžer Federer 6:7(7), 6:4, 7:6(4), 5:7, 6:4
2015. Otvoreno prvenstvo Australije Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 7:6(5), 6:7(4), 6:3, 6:0
2015. Vimbldon Švajcarska Rodžer Federer 7:6(1), 6:7(10), 6:4, 6:3
2015. Otvoreno prvenstvo SAD Švajcarska Rodžer Federer 6:4, 5:7, 6:4, 6:4
2016. Otvoreno prvenstvo Australije Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:1, 7:5, 7:6(3)

Vicešampion (8)[uredi]

Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
2007. Otvoreno prvenstvo SAD Švajcarska Rodžer Federer 6:7(4), 6:7(2), 4:6
2010. Otvoreno prvenstvo SAD Španija Rafael Nadal 4:6, 7:5, 4:6, 2:6
2012. Rolan Garos Španija Rafael Nadal 4:6, 3:6, 6:2, 5:7
2012. Otvoreno prvenstvo SAD Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6
2013. Vimbldon Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 4:6, 5:7, 4:6
2013. Otvoreno prvenstvo SAD Španija Rafael Nadal 2:6, 6:3, 4:6, 1:6
2014. Rolan Garos Španija Rafael Nadal 6:3, 5:7, 2:6, 4:6
2015. Rolan Garos Švajcarska Stanislas Vavrinka 6:3, 5:7, 2:6, 4:6

Napomene[uredi]

Reference[uredi]

  1. ATP podaci, ažurni podaci na zvaničnoj lokaciji
  2. „Daily Bagel: How new coach Boris Becker can help Novak Djokovic”. Sports Illustrated. 18. 12. 2013. Приступљено 19. 12. 2015. 
  3. „Novak ponovo svetski broj jedan!”. Б92. Приступљено 7. 7. 2014. 
  4. „Novak Djokovic is one of the greatest tennis players ever, says Pat Cash”. Приступљено 10. 2. 2012.. 
  5. „Novak Djokovic v Rafael Nadal: Players & pundits hail 'greatest' match”. Приступљено 5. 3. 2012.. 
  6. „Murray buoyed by Djokovic scalp”. Приступљено 15. 3. 2012.. 
  7. „Tim Henman knows Andy Murray won’t worry over critics”. Приступљено 14. 8. 2012.. 
  8. Flink, Steve (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. pp. 452. ISBN 978-0942257939. 
  9. „2-Time Winner Andre Agassi Joins U.S. Open Court Of Champions”. Приступљено 22. 11. 2012.. 
  10. „Djokovic beats Nadal to win third seasonal Grand Slam at US Open”. Приступљено 12. 12. 2012. 
  11. „Murray's win shows British they can be winners”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 12. 12. 2012. 
  12. „Tennis sold out stars for TV, money”. Приступљено 12. 12. 2012. 
  13. „Rodžer: Đoković među najboljima svih vremena”. Приступљено 30. 5. 2015. 
  14. „Lejver: "GOAT"? Novak i Rodžer jednaki”. Приступљено 4. 5. 2016.. 
  15. „Marko Djokovic ATP Profil”. ATP. Приступљено 14. 1. 2013. 
  16. „Djordje Djokovic ATP Profil”. ATP. Приступљено 14. 1. 2013. 
  17. „Novak”. Novak Djokovic. Приступљено 14. 1. 2013. 
  18. „Novak Djokovic Personal”. ATP. Приступљено 14. 1. 2013. 
  19. 19,0 19,1 „Биографија на званичном сајту”. Novakdjokovic.rs. Приступљено 20. 1. 2013.. 
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 20,4 20,5 20,6 „International Tenis Federation - Novak Đoković”. 
  21. „BECKER TO BECOME HEAD COACH OF DJOKOVIC”. atp. 18. 12. 2013. Приступљено 30. 3. 2014.. 
  22. „Hot Shot: Novak Djokovic – Vogue Magazine”. Приступљено 6. 7. 2011.. 
  23. „Novak Djokovic Interview”. Приступљено 6. 7. 2011.. 
  24. „French Open crowd won over by French speaking Djokovic”. RFI. 9. 6. 2012.. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  25. „Venčali se Novak i Jelena”. B92. 10. 7. 2014.. Приступљено 10. 7. 2014.. 
  26. „ČESTITAMO! Venčali se Novak Đoković i Jelena Ristić!”. Blic. 10. 7. 2014.. Приступљено 10. 7. 2014.. 
  27. „NOVAK POSTAO OTAC Đokovići dobili sina!”. Приступљено 21. 10. 2014.. 
  28. „Djokovic cracks up crowd with Sharapova impersonation - ABC News (Australian Broadcasting Corporation)”. Abc.net.au. 15. 1. 2008.. Приступљено 20. 1. 2013.. 
  29. „NOVAK DJOKOVIC SHOWMAN – HIGHLIGHTS HOPMAN CUP MATCH (Djok/Ivan – Hass/Malek)”. DJOKOVIC-NOVAK.COM. Приступљено 20. 4. 2013. 
  30. „Novak Djokovic Dances Gangnam Style At China Open (VIDEO)”. Aol Search. Приступљено 20. 4. 2013. 
  31. „Novak Djokovic and the Biggest Tennis Showmen (and Women) Today”. bleacher sport. Приступљено 20. 4. 2013. 
  32. „Showman Djokovic returns to tennis stage”. Super Sport. Архивирано из оригинала на датум 22. 5. 2014. Приступљено 20. 4. 2013. 
  33. „Novak”. 
  34. „Novak Djokovic Biography And Detailed Game Analysis”. 
  35. 35,0 35,1 35,2 35,3 35,4 35,5 35,6 35,7 35,8 „ATP RANKINGS HISTORY”. 
  36. „Djokovic wins five-hour battle against Baghdatis”. Rediff India Abroad. 6. 7. 2007.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  37. „Nadal in final after Djokovic retires”. Rediff India Abroad. 7. 7. 2007.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  38. 38,0 38,1 „Djokovic upends Federer to win Rogers Cup”. cbcsports. 13. 8. 2007.. Приступљено 11. 3. 2015.. 
  39. „Novak Djokovic tops Radek Stepanek in U.S. Open thriller”. Daily News. 1. 9. 2007.. 
  40. „2007: Federer, Bryan Brothers Win Multiple Awards”. ATP. Приступљено 12. 7. 2014. 
  41. „Mens Tennis Forum”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  42. „Serbia's Djokovic retires from Davis Cup match to hand Russians victory”. ESPN Tennis. 10. 2. 2008.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  43. „Rafael Nadal Beats Novak Djokovic in Olympic Tennis Classic”. AolNews.. 15. 8. 2008.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  44. „Match Robredo Djokovic”. Eurosport. 3. 9. 2008.. Приступљено 24. 10. 2013.. 
  45. „Roddick advances as Djokovic melts in Australian Open heat”. USA Today. 27. 1. 2009.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  46. „Pobeda Ferera za konačnih 4:1”. Приступљено 24. 10. 2013.. 
  47. „Nadal Turns Away Djokovic in Magical 3-Set Epic in Madrid”. Tennis X. 16. 5. 2009.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  48. „Wimbledon 2009: Roger Federer withdraws from Halle tournament”. The Telegraph. 9. 6. 2009.. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  49. . The Wall Street Journal. 18. 8. 2009.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  50. „Federer, Nadal looking to get back in swing at Cincinnati Masters”. USA Today. 17. 8. 2009.. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  51. „BBC SPORT | Tennis | Đoković beats Federer in final”. BBC News. 8. 11. 2009.. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  52. „Tennis - ATP World Tour - Paris Saturday - Đoković Cruises Past Nadal, Reaches 10th Final Of Year”. ATP World Tour. 14. 11. 2009.. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  53. „BBC SPORT | Tennis | Đoković wins superb Paris final”. BBC News. 15. 11. 2009.. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  54. Newbery, Piers (23. 11. 2009.). „BBC Sport - Tennis - Đoković edges past Davydenko”. BBC News. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  55. „Novak Djokovic crashes out as Nikolay Davydenko goes through”. The Guardian. 27. 11. 2009.. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  56. „AUSTRALIAN OPEN 2010: Jo-Wilfried Tsonga beats sick man Novak Djokovic in five sets to reach last four”. Mail Online. 27. 1. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  57. „Đoković predao meč Krajinoviću”. Politika. 7. 5. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  58. „DJOKOVIC TO SKIP MADRID OPEN DUE TO ILLNESS, ALLERGIES”. ebuzzing. 8. 5. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  59. „French Open 2010: Novak Djokovic throws away two-set lead against Jurgen Melzer”. The Telegraph. 2. 6. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  60. „Novak Djokovic defeats Olivier Rochus - 2010 Wimbledon First round”. Tennis News Online. 21. 6. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  61. „Devis kup: Marko Đoković umesto Bozoljca”. naslovi.net. 5. 7. 2010.. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  62. „US Open 2010: Viktor Troicki almost catches Novak Djokovic cold”. The Guardian. 1. 9. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  63. „Nole spasio dve meč lopte i srušio Federera za finale US Opena protiv Nadala!”. Novak Djokovic. Приступљено 13. 1. 2013. 
  64. „Rafael Nadal eases into semis after Novak Djokovic gets lens trouble”. The Guardian. 25. 11. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  65. „Dejvis kup: Đoković savladao Monfisa”. Večernje novosti. 5. 12. 2010.. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  66. „Dejvis kup: Srbija šampion sveta”. Večernje novosti. 5. 12. 2010.. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  67. „OK Srbije: Novak i Zorana najbolji”. Večernje novosti. 14. 12. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  68. „„Sport“: Najbolji Đoković i sestre Moldovan”. Večernje novosti. 24. 12. 2010.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  69. „Djokovic plays down fitness worries”. Tennis Australia. 20. 11. 2011.. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  70. „Novak Djokovic claims U.S. Open crown”. Espn.go.com. 13. 9. 2011.. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  71. „US Open 2011: Novak Djokovic reveals key to his stunning form”. BBC Sport. 13. 9. 2011.. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  72. „Novak piše istoriju Melburna!”. b92. 27. 1. 2013.. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  73. „2013 Doubles Activity”. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  74. „Novak mora da miruje, lakša povreda”. b92. 9. 4. 2013.. Приступљено 21. 4. 2013.. 
  75. „Novak igra u Monte Karlu”. b92. 16. 4. 2013.. 
  76. „Đoković i Nadal ulaze u istoriju”. B92. 8. 9. 2013.. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  77. „Nadal od ponedeljka ponovo No. 1”. B92. 5. 10. 2013.. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  78. „2013 Singles Activity”. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  79. „WAWRINKA EDGES DJOKOVIC IN CLASSIC”. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  80. „DJOKOVIC DENIES FEDERER TO WIN THIRD BNP PARIBAS OPEN TITLE”. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  81. „Djokovic Wins Fourth Sony Open”. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  82. „Novak pobedio sebe i Federera!”. Приступљено 6. 7. 2014.. 
  83. „Novak u polufinalu Njujorka!”. Приступљено 7. 9. 2014.. 
  84. „Men's Grand Slam Singles Champions & Winners”. Приступљено 17. 11. 2014.. 
  85. „BNP Paribas Masters”. Приступљено 17. 11. 2014.. 
  86. „Federer odustao, Novaku titula!”. Приступљено 17. 11. 2014.. 
  87. „Karlović izbacio Đokovića u Dohi”. Приступљено 1. 2. 2015.. 
  88. „Da li znate?”. Приступљено 17. 5. 2015.. 
  89. „Nole se u nedelju bori za prvi Rolan Garos!”. Приступљено 15. 8. 2015.. 
  90. „Vavrinka: Odigrao sam meč života”. Приступљено 15. 8. 2015.. 
  91. „Novak bez titule na Rolan Garosu”. Приступљено 15. 8. 2015.. 
  92. „Đoković uz Lejvera i Federera”. b92. 12. 9. 2015.. Приступљено 14. 9. 2015.. 
  93. „Đoković utišao Njujork i osvojio 10. Gren slem!”. b92. 14. 9. 2015.. Приступљено 14. 9. 2015.. 
  94. Ubha, Ravi (31 January 2016). „Australian Open 2016: Novak Djokovic eases past Andy Murray for historic title”. CNN. Приступљено 31 January 2016. 
  95. „Novak Djokovic grand slam ranking points Roger Federer Andy Murray”. foxsports. 31 January 2016. Приступљено 31 January 2016. 
  96. „Djokovic wins 6th Key Biscayne title by beating Nishikori”. m.tennis.com. 3 April 2016. Приступљено 3 April 2016. 
  97. „ATP HEAD 2 HEAD”. stevegtennis.com. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  98. „Tennis - ATP World Tour - Rivalries Of The Decade”. ATP World Tour. Приступљено 20. 1. 2013.. 
  99. „ATP HEAD 2 HEAD Djok-Fed”. stevegtennis.com. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  100. „Ђоковићу титула, Федерер одустао од финала због повреде”. Politika. 17. 11. 2014. Приступљено 18. 11. 2014. 
  101. „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD Djok-Mur”. stevegtennis. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  102. „TENNIS.MATCHSTAT”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  103. „Bollettieri Calls Djokovic the Game’s Most Complete Player, Ever”. Приступљено 4. 4. 2015.. 
  104. „Šta Novaka čini tako posebnim”. Приступљено 4. 4. 2015.. 
  105. „Player Analysis: The Backhand of Novak Djokovic”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  106. „Djokovic Bends and Twists, but Doesn’t Break”. Приступљено 4. 4. 2015.. 
  107. „Novak Djokovic Serve Technique - Analysis of the New And Improved Djokovic Serve”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  108. „MCENROE HAILS DJOKOVIC, TENNIS' GOLDEN ERA”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  109. Тениско-кошаркашки клуб Пума, тренери, Pristupljeno 6. 1. 2014.
  110. Djokovic Is on the Rise, Just as He Expects to Be, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  111. 111,0 111,1 111,2 „The men behind the man – Novak Djokovic’s backroom team.”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  112. „Martin-Djokovic doomed from the outset”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  113. 113,0 113,1 Boris Beker novi glavni trener Novaka Đokovića! , Pristupljeno 4. 4. 2014.
  114. „I am ready to be the new grass master, says defending champion Djokovic”. Mail Online. 5. 7. 2012.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  115. „Novak Djokovic Ended Cooperation With Vemic”. In Serbia. 22. 8. 2013.. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  116. „Novak definitivno ostao bez nutricioniste”. Vesti Online. 30. 7. 2012.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  117. „Novak Djokovic’s Israeli connection”. ynet news.com. 7. 12. 2011.. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  118. „Novak Djokovic's racket switch a big risk says Tim Henman”. The Telegraph. 15. 1. 2009.. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  119. [http://www.uniqlo.com/uk/corp/pressrelease/2012/10/uniqlo_and_novak_djokovic_join.html „UNIQLO and Novak Djokovic join hands to set up “Clothes for smiles” U.S. $10 Million fund to give kids a brighter future”]. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  120. „Djokovic Splits with Sergio Tacchini”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  121. „Best Tennis Rackets Reviews”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  122. „Why Novak Djokovic should return to Adidas”. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  123. [1] Snimak Novakovog pojavljivalja na Evroviziji
  124. „Zatvorena 25. Univerzijada u Beogradu”. RTS. 12. 7. 2009.. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  125. „Andy Murray happy to see Davis Cup match return to Braehead Arena”. Daily Record. 25. 3. 2011.. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  126. „Novak Đoković postao ambasador UNICEF-a za Srbiju”. Plus. 1. 9. 2011.. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  127. „NOVAK DJOKOVIC Tennis player and winner of 5 grand slams”. Audermas Piguet. Приступљено 13. 1. 2013. 
  128. „Tennis Ace Novak Djokovic To Do Cameo In ‘Expendables 2′”. Deadline Hollywood. 29. 11. 2011.. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  129. „Nole izbačen iz "Plaćenika"”. mondo. 27. 7. 2012.. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  130. „Novak Đoković kod Džeja Lenoa”. Blic. 2. 8. 2011.. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  131. „Novak kod Konana o`Brajana zasmejao publiku do suza”. Blic. 4. 8. 2011.. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  132. „Đoković pravio šou kod Dejvida Letermana u emisiji! (VIDEO)”. Telegraf sport. 20. 8. 2014.. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  133. „Đoković oduševio u emisiji "Ami G Šou"”. Tračarenje. 3. 12. 2008.. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  134. „Novak je bio gost u emisiji SVEDOK na RTS!”. Novak Djokovic Official Website. 4. 5. 2009.. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  135. „Veče sa Ivanom Ivanovićem - No.180 - Specijal: Nole na Prvoj”. Prva Srpska Televizija. 5. 2. 2014.. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  136. „Serve to Win: The 14-Day Gluten-Free Plan for Physical and Mental Excellence”. Amazon. Приступљено 27. 10. 2013. 
  137. „Serviraj za pobedu”. Laguna. Приступљено 27. 10. 2013. 
  138. „Dan sporta: Novak govorio u UN”. Б92. 23. 8. 2013.. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  139. „About us”. Family Sport. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2015. Приступљено 13. 1. 2013. 
  140. „Novak tennis center”. Family Sport. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2015. Приступљено 13. 1. 2013. 
  141. „FONDACIJA” (на ((sr))). Novak Đoković Fondacija. Приступљено 24. 10. 2013.. 
  142. „Doniraj” (на ((sr))). Novak Đoković Fondacija. Приступљено 24. 10. 2013.. 
  143. Jelena Ristić: Srbija uvek na 1. mestu!
  144. „Bluz grupa ZONA B snimila pesmu u Noletovu čast (Download)”. Novak Djokovic. 15. 12. 2010.. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  145. 145,0 145,1 „Новак на најљепшој марки Српске” (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 5. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2012. 
  146. „TVB92: “Nesalomivi“ (21h)” (на ср). b92. 5. 7. 2011. Приступљено 12. 2. 2013. 
  147. „Prvi avion dobio ime Novak Đoković” (на ср). b92. 25. 10. 2013. Приступљено 26. 10. 2013. 
  148. „Novak Djokovic and the Rise of Serbia: The Sporting Statesman” (на ср). amazon. 1. 9. 2014. Приступљено 10. 1. 2015. 
  149. „Najpotpunija biografija Novaka Đokovića od danas u prodaji” (на ср). laguna. 29. 9. 2014. Приступљено 10. 1. 2015. 

Literatura[uredi]

  • Flink, Steve (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. pp. 452. ISBN 978-0942257939. 

Spoljašnje veze[uredi]

Više informacija na temu
Novak Đoković
pronađite na Vikipedijinim sestrinskim projektima:
Pretražite Ostavu Mediji na Ostavi
Pretražite Vikivesti Aktuelnosti na Vikivestima