Pređi na sadržaj

Tradicija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Olin Levi Vorner, Tradicija (1895). Bronzani timpanon iznad glavnog ulaza, Kongresna biblioteka, Tomas Džefersonova zgrada, Vašington.
Takmičenje u veslanju je tradicija koju neguju univerziteti Oksford i Kembridž.

Tradicija ili predanje je skup materijalnih, tehničkih i duhovnih znanja i dostignuća, vrednosti i obrazaca ponašanja. Održava se usmenim prenošenjem na kojem počiva kontinuitet i identitet jedne kulture.[1][2]

Definicija

[uredi | uredi izvor]
Tekstualne tradicije ukoričenih rukopisa Sefer Tore (svitka Tore) prenose se dajući dodatne tačke za samoglasnike, znakove izgovora i naglaske u autentičnom masoretskom tekstu jevrejske Biblije, koji je često osnova za prevode hrišćanskog Starog zaveta

Reč tradicija potiče od latinske traditio preko francuskog, imenica od glagola tradere (preneti, predati, dati na čuvanje); prvobitno je korištena u rimskom pravu da se odnosi na koncept pravnih transfera i nasleđa.[3][4] Prema Entoni Gidensu i drugima, moderno značenje tradicije evoluiralo je tokom perioda prosvetiteljstva, u suprotnosti sa modernošću i napretkom.[3][5][6]

Kao i kod mnogih drugih generičkih pojmova, postoje mnoge definicije tradicije.[1][2][4][7] Koncept uključuje niz međusobno povezanih ideja. Njihovo objedinjavanje je da se tradicija odnosi na uverenja, objekte ili običaje izvenjene ili upražnjavane u prošlosti, poreklom iz nje, prenoseći se kroz vreme predavanjem sa jedne generacije na sledeću, i koji se održavaju u sadašnjosti.[1][2]

Tradicija se takođe može odnositi na verovanja ili običaje koji su praistorijski, sa izgubljenim ili tajanstvenim poreklom, koji postoje od pamtiveka.[8] Prvobitno, tradicija se prenosila usmeno, bez potrebe za sistemom pisanja. Alati korišteni u ovom procesu uključuju poetske tehnike kao što su rima i aliteracija. Tako sačuvane priče nazivaju se i predanjem, ili delom usmenog predanja. Međutim, pretpostavlja se da su čak i takve tradicije nastale (da su ih „izmislili“ ljudi) u nekom trenutku.[2][3] Za tradicije se često pretpostavlja da su drevne, nepromenljive i duboko važne, iako ponekad mogu biti mnogo manje „prirodne“ nego što se pretpostavlja.[9][10] Pretpostavlja se da su potrebna najmanje dva prenošenja u tri generacije da bi se praksa, verovanje ili predmet smatrali tradicionalnim.[8] Neke tradicije su namerno izmišljene iz ovog ili onog razloga, često da bi se istakla ili poboljšala važnost određene institucije.[11] Tradicije se takođe mogu prilagoditi potrebama dana, a promene mogu postati prihvaćene kao deo drevne tradicije.[9][12] Tradicija se sporo menja, a promene iz generacije u generaciju smatraju se značajnim.[13] Dakle, oni koji sprovode tradiciju neće biti svesni promene, pa čak i ako tradicija pretrpi velike promene tokom mnogih generacija, biće viđena kao nepromenjena.[13]

Postoje različita nasleđa i polja tradicije; ona se mogu odnositi na:

  1. oblicike umetničkog nasleđa određene kulture.[14]
  2. verovanja ili običaji koje uspostavljaju i održavaju društva i vlade, kao što su nacionalne himne i državni praznici, kao što su savezni praznici u Sjedinjenim Državama.[9][10]
  3. verovanja ili običaji koje održavaju verske denominacije i crkvena tela koja dele istoriju, običaje, kulturu i, u izvesnoj meri, skup učenja.[15][3] Na primer, može se govoriti o tradiciji islama ili o tradiciji hrišćanstva.

Mnogi predmeti, verovanja i običaji mogu biti tradicionalni.[2] Rituali društvene interakcije mogu biti tradicionalni, sa frazama i gestovima kao što su izgovaranje „hvala“, slanje najava rođenja, čestitki, itd.[2][16][17] Tradicija se takođe može odnositi na veće koncepte koje praktikuju grupe (porodične tradicije na Božić[17]), organizacije (piknik kompanije) ili društva, kao što je praksa državnih i državnih praznika.[9][10]] Neke od najstarijih tradicija uključuju monoteizam (tri milenijuma) i građanstvo (dva milenijuma).[18] Takođe može uključivati materijalne objekte, kao što su zgrade, umetnička dela ili alati.[2]

Tradicija se često koristi kao pridev, u kontekstima kao što su tradicionalna muzika, tradicionalna medicina, tradicionalne vrednosti i drugi.[1] U takvim konstrukcijama tradicija se odnosi na specifične vrednosti i materijale specifične za kontekst o kome se raspravlja, prenošene kroz generacije.[3]

Invencija tradicije

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Invencija tradicije

Termin „izum tradicije“, koji je uveo E. Dž. Hobsbavm, odnosi se na situacije kada se nova praksa ili predmet uvodi na način koji implicira vezu sa prošlošću koja nije nužno prisutna..[19] Na primer, Panhelenske igre su bile tradicija u staroj Grčkoj gde su se mogli takmičiti samo Grci iz Grčke i grčkih kolonija. Tradicija se može namerno stvarati i objavljivati u ličnim, komercijalnim, političkim ili nacionalnim interesima, kao što je to učinjeno u kolonijalnoj Africi; ili se može brzo usvojiti na osnovu jednog događaja koji je veoma publikovan, umesto da se razvija i širi organski u populaciji, kao u slučaju bele venčanice, koja je postala popularna tek nakon što je kraljica Viktorija nosila belu haljinu na svom venčanju sa Albertom od Saks-Koburga.[20]

Primer pronalaska tradicije je rekonstrukcija Vestminsterske palate (lokacija britanskog parlamenta) u gotičkom stilu.[19] Slično tome, većina tradicija povezanih sa monarhijom Ujedinjenog Kraljevstva, koja se smatra duboko ukorenjenom u istoriji, zapravo datira iz 19. veka.[12] Drugi primeri uključuju pronalazak tradicije u Africi i drugim kolonijalnim posedima od strane okupacionih snaga.[21] Zahtevajući legitimitet, kolonijalna sila bi često izmislila „tradiciju“ koju bi mogla da iskoristi da legitimiše sopstvenu poziciju. Na primer, kolonijalna sila bi mogla priznati određeno nasleđivanje poglavara kao tradicionalno da bi favorizovala sopstvene kandidate za taj posao. Često su ovi izumi bili zasnovani na nekom obliku tradicije, ali su bili preuveličani, iskrivljeni ili pristrasni prema određenoj interpretaciji.

Izmišljene tradicije su centralna komponenta modernih nacionalnih kultura, obezbeđujući zajedničko iskustvo i promovišući jedinstveni nacionalni identitet koji zastupa nacionalizam.[22] Uobičajeni primeri uključuju državne praznike (posebno one koji su jedinstveni za određenu naciju), pevanje državnih himni i tradicionalnu nacionalnu kuhinju (vidi nacionalno jelo). Zajednice iseljenika i imigranata mogu nastaviti da praktikuju nacionalnu tradiciju svoje matične nacije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Green, Thomas A. (1997). Folklore: an encyclopedia of beliefs, customs, tales, music, and art. ABC-CLIO. str. 800. ISBN 978-0-87436-986-1. 
  2. ^ a b v g d đ e Shils 12
  3. ^ a b v g d Anthony Giddens (2003). Runaway world: how globalization is reshaping our lives. Taylor & Francis. str. 39. ISBN 978-0-415-94487-8. 
  4. ^ a b Yves Congar (oktobar 2004). The meaning of tradition. Ignatius Press. str. 9. ISBN 978-1-58617-021-9. 
  5. ^ Shils 3–6
  6. ^ Shils 18
  7. ^ Pascal Boyer (1990). Tradition as truth and communication: a cognitive description of traditional discourse. Cambridge University Press. str. 7. ISBN 978-0-521-37417-0. 
  8. ^ a b Shils 15
  9. ^ a b v g Hobsbawm 2–3
  10. ^ a b v Hobsbawm 3–4
  11. ^ Hobsbawm 1
  12. ^ a b Langlois, S. (2001). „Traditions: Social”. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences. str. 15829—15833. ISBN 9780080430768. doi:10.1016/B0-08-043076-7/02028-3. 
  13. ^ a b Shils 14
  14. ^ Lilburn, Douglas (1984). A Search for Tradition. Wellington: Alexander Turnbull Library Endowment Trust, assisted by the New Zealand Composers Foundation. ISBN 0-908702-00-0. 
  15. ^ Williams, Michael A.; Cox, Collett; Jaffee, Martin S. (1992). Innovation in religious traditions: essays in the interpretation of religious change. Walter de Gruyter. str. 1. ISBN 978-3-11-012780-5. 
  16. ^ Pascal Boyer (1990). Tradition as truth and communication: a cognitive description of traditional discourse. Cambridge University Press. str. 8. ISBN 978-0-521-37417-0. 
  17. ^ a b Handler, Richard; Innekin, Jocelyn (1984). „Tradition, Genuine or Spurious”. Journal of American Folklore. 29. 
  18. ^ Shils 16
  19. ^ a b Hobsbawm 1–2
  20. ^ Ingraham, Chrys (2008). White Weddings: Romancing Heterosexuality in Popular Culture. New York: Taylor & Francis, Inc. str. 60—61. ISBN 978-0-415-95194-4. 
  21. ^ Terence Ranger, The Invention of Tradition in Colonial Africa, in E. J. (Eric J.) Hobsbawm; T. O. (Terence O.) Ranger (31. 7. 1992). The Invention of tradition. Cambridge University Press. str. 211—263. ISBN 978-0-521-43773-8. 
  22. ^ Hobsbawm 7

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Anthony Giddens (2003). Runaway world: how globalization is reshaping our lives. Taylor & Francis. str. 39. ISBN 978-0-415-94487-8. 
  • Green, Thomas A. (1997). Folklore: an encyclopedia of beliefs, customs, tales, music, and art. ABC-CLIO. str. 800. ISBN 978-0-87436-986-1. 
  • Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  • Fragaszy, Dorothy Munkenbeck; Perry, Susan (2003). Towards a biology of traditions. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81597-0. 
  • Giddens, Anthony (1994). „Living in a Post-Traditional Society”. Reflexive modernization: politics, tradition and aesthetics in the modern social order. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2472-2. 
  • Hobsbawm, E. J., Introduction: Inventing Traditions, in E. J. (Eric J.) Hobsbawm; T. O. (Terence O.) Ranger (31. 7. 1992). The Invention of tradition. Cambridge University Pressv. ISBN 978-0-521-43773-8. 
  • Kurz-Milcke, Elke; Maritgnon, Laura (2002). „Modeling Practices and "Tradition"”. Model-based reasoning: science, technology, values. Springer. str. 127—144. ISBN 978-0-306-47244-2. 
  • Shils, Edward (1. 8. 2006). Tradition. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-75326-3. 
  • Sowell, T (1980). Knowledge and Decisions. Basic Books. ISBN 0-465-03738-0. 
  • Polanyi, M (1964). Personal Knowledge: Towards a Post-Critical Philosophy. ISBN 0-226-67288-3. 
  • Pelikan, Jaroslav (1984). The Vindication of Tradition. New Haven, Conn.: Yale University Press. ISBN 0-300-03638-8.  pbk.
  • Klein, Ernest, Dr., A comprehensive etymological dictionary of the English language: Dealing with the origin of words and their sense development thus illustrating the history and civilization of culture, Elsevier, Oxford, 7th ed., 2000.
  • Allitt, Patrick (2009). The Conservatives: Ideas and Personalities Throughout American History. New Haven, CT: Yale University Press. 
  • Critchlow, Donald T (2007). The Conservative Ascendancy: How the GOP Right Made Political History. Cambridge, MA: Harvard University Press. 
  • Dunn, Charles W., and J. David Woodard (2003) The Conservative Tradition in America. Lanham, MD: Rowman and Littlefield Publishers.
  • Edwards, Lee (2004). A Brief History of the Modern American Conservative Movement. . Washington, D.C.: Heritage Foundation.
  • Frohnen, Bruce, Jeremy Beer, and Jeffrey O. Nelson (2006). American Conservatism: An Encyclopedia. ISI Books. . Wilmington, DE:.
  • Gottfried, Paul, and Thomas Fleming (1988). The Conservative Movement. Boston: Twayne Publishers. 
  • Nash, George H. (1976, 2006) The Conservative Intellectual Movement in America since 1945. Wilmington, DE: ISI Books.
  • Nisbet, Robert (1986). Conservatism: Dream and Reality. Minneapolis, MN: University of Minnesota Press. 
  • Regnery, Alfred S. (2008) Upstream: The Ascendance of American Conservatism. New York: Threshold Editions.
  • Viereck, Peter (1956, 2006) Conservative Thinkers from John Adams to Winston Churchill. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers.
  • Bestor, Arthur (1953, 1988) Educational Wastelands: The Retreat from Learning in Our Public Schools. Champaign, IL: University of Illinois Press.
  • Boorstin, Daniel (1953). The Genius of American Politics. Chicago: University of Chicago Press. 
  • Chalmers, Gordon Keith (1952). The Republic and the Person: A Discussion of Necessities in Modern American Education. Chicago: Regnery. 
  • Hallowell, John (1954, 2007) The Moral Foundation of Democracy. Indianapolis: Liberty Fund Inc.
  • Heckscher, August (1947). A Pattern of Politics. New York: Reynal and Hitchcock. 
  • Kirk, Russell (1953, 2001) The Conservative Mind from Burke to Eliot. Washington, D.C.: Regnery Publishing.
  • Kirk, Russell (1982). The Portable Conservative Reader. New York: Penguin. 
  • Nisbet, Robert (1953, 1990) The Quest for Community: A Study in the Ethics of Order and Freedom. San Francisco: ICS Press.
  • Smith, Mortimer (1949). And Madly Teach. Chicago: Henry Regnery Co. 
  • Viereck, Peter (1949, 2006) Conservatism Revisited: The Revolt Against Ideology. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers.
  • Vivas, Eliseo (1950, 1983) The Moral Life and the Ethical Life. Lanham, MD: University Press of America.
  • Voegelin, Eric (1952, 1987) The New Science of Politics: An Introduction. Chicago: University of Chicago Press.
  • Weaver, Richard (1948, 1984) Ideas Have Consequences. Chicago: University of Chicago Press.
  • Wilson, Francis G. (1951, 1990) The Case for Conservatism. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers.
  • Dreher, Rod (2006). Crunchy Cons: How Birkenstocked Burkeans, Gun-loving Organic Farmers, Hip Homeschooling Mamas, Right-wing Nature Lovers, and Their Diverse Tribe of Countercultural Conservatives Plan to Save America (or At Least the Republican Party). New York: Crown Forum. 
  • Frohnen, Bruce (1993). Virtue and the Promise of Conservatism: The Legacy of Burke and Tocqueville. Lawrence, KS: University Press of Kansas. 
  • Henrie, Mark C (2008). Arguing Conservatism: Four Decades of the Intercollegiate Review. Wilmington, DE: ISI Books. 
  • Kushiner, James M., Ed. (2003) Creed and Culture: A Touchstone Reader. Wilmington, DE: ISI Books.
  • MacIntyre, Alaisdar (1981, 2007) After Virtue: A Study in Moral Theory. Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press.
  • Panichas, George A., Ed. (1988) Modern Age: The First Twenty-Five Years: A Selection. Indianapolis: Liberty Fund, Inc.
  • Panichas, George A (2008). Restoring the Meaning of Conservatism: Writings from Modern Age. Wilmington, DE: ISI Books. 
  • Scruton, Roger (1980, 2002) The Meaning of Conservatism. South Bend, IN: St. Augustine's Press.
  • Scruton, Roger (2012). Green Philosophy: How to Think Seriously About the Planet. . Atlantic Books

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Традиција&oldid=28478753”