Гробље ослободилаца Београда 1944.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гробље ослободилаца Београда 1944. и скулптура „Партизан на вечној стражи“, рад вајара Радете Станковића
Детаљ са каменог рељефа на улазу у гробље
Скулптура „Црвеноармејац“, рад вајара Антуна Аугустинчића

Гробље ослободилаца Београда 1944. године је спомен-гробље југословенким и совјетским борцима погинулим у борбама за ослобођење Београда, октобра 1944. године. Изграђено је 1954. године и налази се у улици Мије Ковачевића, преко пута Новог гробља. На гробљу је сахрањено 1.386 бораца НОВ и ПОЈ и 711 борац Црвене армије.

Историјат[уреди]

Одмах по ослобођењу Београда 1944. године, почело је обележавање места на којима су сахрањивани борци погинули у борбама за ослобођење града. На Позришном тргу (данас Трг републике) је 27. октобра сахрањена је већа група совјетских бораца, а сахрани су поред великог броја грађана присуствовали и генерал-лајтант Владимир Жданов, командант Четвртог гардијског механизованог корпуса Црвене армије и генерал-лајтант Пеко Дапчевић, командант Прве армијске групације НОВЈ. У периоду до децембра подигнуто је укупно 18 великих и 84 мала споменика совјетским борцима, а поред споменика на Позоришном тргу истицали су се споменици - на Славији, код Вуковог споменика, код Студентског дома, на Старом сајмишту и др. Ови споменици, уклоњени су почетком педесетих година, а посмртни остаци су пренети на простор преко пута Новог гробља. Као разлози за уклањања ових споменика и гробница, истичу се два разлога - први политичке природе јер је 1948. године дошло до захлађења односа између ФНРЈ и СССР, а други естетске јер је било неприкладно да се у центалним деловима града налазе гробнице.

Спомен-гробље[уреди]

Спомен-гробље ослободиоцима Београда изграђено је 1954. године по идеји архитекте Бранка Бона, док је парк унутар спомен-гробља пројектовао инжењер Александар Крстић. Аутор камене капије и рељефа на њој је вајар Раде Станковић, а аутор скулптуре „Црвеноармејац“, која се налази у унутар спомен-гробља, је вајар Антун Аугустинчић.

Од 2.944 бораца Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) и 961 борца совјетске Црвене армије, колико их је погинуло током борби за ослобођење Београда, од 12. до 20. октобра 1944. године, у заједничкој гробници сахрањено је 1.386 бораца НОВ и ПОЈ и 711 бораца Црвене армије.

На уласку у гробље налази се камена капија изнад које стоји натпис Ослободиоцима Београда 1944. На капији се са леве и десне стране се налазе рељефи израђени у брачком мермеру - леви рељеф приказује „партизанске и совјетске борце у борби са окупатором“, а десни рељеф „сусрет народа - радника и сељака са ослободиоцима“. Са унутршње стране капије налазе се натписи:

ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА ОД ФАШИСТИЧКИХ ОКУПАТОРА ДАЛИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ 2944 БОРЦА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И 961 БОРАЦ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ * НА ОВОМ ГРОБЉУ САХРАЊЕНО ЈЕ 1386 БОРАЦА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ и 711 БОРАЦА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

У БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА ОКТОБРА 1944 ГОДИНЕ УЧЕСТВОВАЛЕ СУ 1 ПРОЛЕТЕСКА * 6 ПРОЛЕТЕРСКА ЛИЧКА * 21 И 23 СРПСКА * 11 БОСАНСКА * 5 КРАЈИШКА * 16 И 36 ВОЈВОЂАНСКА И 28 СЛАВОНСКА ДИВИЗИЈА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И IV МОТО-МЕХАНИЗОВАНИ КОРПУС ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

Спомен-гробље ослободиоцима Београда свечано је отворено 20. октобра 1954. године у оквиру прославе десетогодишњице ослобођења Београда. Свечаном отварању гробља тада су присуствовали - Моша Пијаде, председник Савезне народне скупштине; Александар Ранковић, потпредседник Савезног извршног већа; Петар Стамболић, председник Народне скупштине Србије; Ђуро Салај, председник Централног већа Савеза синдиката Југославије; генерал-пуковник Пеко Дапчевић, начелник Генералштаба ЈНА; Ђурица Јојкић, председник Народног одбора града Београда; Василиј Ваљков, амбасадор Совјетског Савеза; као и друге истакнуте личности из политичког живота Југославије и Србије, представници организације Савеза бораца, многобројни грађани и чланови породица погинулих.

На Дан победе над фашизмом, 9. маја 1988. године, испред спомен-гробља је откривен споменик „Партизан на вечној стражи“, рад вајара Радета Станковића. Овај споменик висок 2,8 метара представља партизана победника са спуштеном пушком - као обележје мира. Споменик партизану у камену који стоји на вечној стражи и чува своје другове - пале борце, открио је генерал-пуковник Пеко Дапчевић.

Поводом прославе 65-о годишњице ослобођења Београда и посете председника Руске Федерације Дмитрија Медведева Србији, октобра 2009. године, спомен-гробље је детаљно уређено и обновљено.

Сахрањени на гробљу[уреди]

Међу 1.386 бораца НОВ и ПОЈ и 711 борца Црвене армије, колико их је сахрањено на Гробљу ослободилаца Београда, налазе се и имена истакутих бораца, народних хероја Југославије и хероја Совјетског Савеза. Неки од сахрањених су:

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Kosmaj spomenik1.jpg

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]