Пређи на садржај

Општи избори у Србији 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Општи избори у Србији 2022.
3. април 2022.
Анкете
Председнички избори
← 2017.
Следећи →
Излазност58,63% (Раст 4,29%)
 
Кандидат Александар Вучић Здравко Понош
Странка СНС НС
Коалиција Заједно можемо све Уједињени за победу Србије
Бр. гласова 2.224.914 698.538
Проценат 60,01% 18,84%
Парламентарни избори
← 2020.
2023. →
250 посланичких мандата Народне скупштине
126 мандата потребно за већину
Излазност
58,60% (Раст 9,72%)
Странка Вођа % Мандати +/–
Коалиција СНС Александар Вучић 44,27 120 -68
УЗПС Мариника Тепић 14,09 38 +38
Коалиција СПС Ивица Дачић 11,79 31 -1
НАДА Милош Јовановић 5,54 15 +15
Морамо Небојша Зеленовић 4,84 13 +13
Двери—ПОКС Бошко Обрадовић 3,92 10 +10
ССЗ Милица Ђурђевић 3,82 10 +10
Мањинске листе
СВМ Иштван Пастор 1,63 5 -4
СПП Усаме Зукорлић 0,97 3 -1
ДСХВ—ЗзВ Томислав Жигманов 0,65 2 +2
СДА С Сулејман Угљанин 0,56 2 -1
КАПД Шаип Камбери 0,28 1 -2
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.
  • Резултати председничких избора
  • Резултати парламентарних избора
Председник Владе пре Председник Владе после
Ана Брнабић
СНС		 Ана Брнабић
СНС
Председник пре избора

Александар Вучић
СНС

Изабрани председник

Александар Вучић
СНС

Република Србија
Овај чланак је део серије о
политичком систему Србијe
Устав
Извршна власт
Законодавна власт
Судска власт
Избори
Административна подела
Спољни односи

Општи избори у Србији одржани су 3. априла 2022. на којима су изабрани председник Србије и посланици Народне скупштине. Првобитно је требало да се парламентарни избори одрже 2024. године, али је у октобру 2020. председник Александар Вучић најавио да ће ванредни парламентарни избори бити одржани у априлу 2022. или пре тога. Поред општих, истог дана су одржани и локални избори у 12 општина и два града, укључујући Београд.

Српска напредна странка (СНС) дошла је на власт 2012. након што је формирала владу са Социјалистичком партијом Србије (СПС). Успела је да освоји апсолутну већину посланичких мандата после парламентарних избора 2020. године, које је бојкотовала већина странака које су изјавиле да услови нису слободни и фер. Вучић, који је изабран за председника 2017. године, суочио се са масовним протестима током свог првог мандата, највише током 2018—2020. и јула 2020. године. Вучић је надгледао и међустраначке дијалоге о изборним условима који су вођени 2021, док је договор о условима између владајућих и опозиционих странака постигнут у октобру 2021. године. Током 2021. и почетком 2022. одржани су и еколошки протести, а врхунац је био у новембру и децембру 2021. године. Влада је такође одржала референдум о спровођењу промена Устава у јануару 2022. који је одобрило 60% бирача, иако је пријављено да је излазност била само 30%.

Период кампање је наишао на поларизацију. Поједине организације су приметиле да је владајућа странка доминирала у медијима, иако су информативне телевизијске станице такође организовале дебате и представљање политичких програма током тог периода. Своје присуство ојачале су и опозиционе странке, попут коалиције Уједињени за победу Србије која је у анкетама добила највећу подршку међу опозиционим странкама. Републичка изборна комисија (РИК) потврдила је да ће на општим изборима учествовати 19 изборних листа и осам председничких кандидата.

Вучић је у првом кругу председничких избора успео да освоји око 58% гласова, док се на друго место пласирао опозициони кандидат, Здравко Понош. Коалиција око СНС-а изгубила је већину у Народној скупштини после парламентарних избора, док би у Скупштину требало ући 12 изборних листа. Више невладиних организација констатовало је појаву изборних нерегуларности током изборног дана. Посматрачка мисија ПССЕ оценила је да су основне слободе у великој мери испоштоване, а бирачима представљене различите политичке опције, али је низ недостатака резултирао неуједначеним условима, фаворизујући актуелну власт.

Позадина

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Председнички избори у Србији 2017., Парламентарни избори у Србији 2020., Протести у Србији 2018—2020. и Протести у Србији 2020—2021.

Популистичка коалиција предвођена Српском напредном странком (СНС) дошла је на власт после избора 2012. године, заједно са Социјалистичком партијом Србије (СПС).[1] Александар Вучић, који је за потпредседника Владе именован 2012, изабран је за председника Владе након избора 2014. године, а затим и за председника 2017. године, освојивши 55% гласова.[2] Од његовог доласка на власт, посматрачи су оценили да Србија пати од демократског назадовања у ауторитаризам, праћеног падом слободе медија и грађанских слобода.[3][4] Масовни протести почели су после избора 2017. због Вучићеве доминантне контроле над медијима у Србији.[5][6] Вучић је потом за новог шефа Владе именовао Ану Брнабић,[7] која је у почетку била независна, али се 2019. придружила СНС.[8]

Бројни владини послови покренули су крајем новембра 2018. почетак дуготрајних антивладиних протеста,[9][10][11][12] који су окончани тек 2020. затварањем због ковида 19.[13] Ови протести су помогли да се ојача јединство опозиционих снага, од којих је Савез за Србију (СзС) био највећи и најистакнутији,[14][15] а демонстранти су наложили оставке Вучића и других високих званичника.[16][17] Упоредо са тим, Вучић је 2019. покренуо кампању „Будућност Србије”.[18] Поједине опозиционе странке и коалиције су се изјасниле да ће бојкотовати парламентарне изборе 2020. године, наводећи да услови нису слободни и фер.[19][20]

Изборна листа коју предводи СНС, под називом „За нашу децу”, успела је да освоји већину гласова и посланичких места на парламентарним изборима у јуну 2020. године,[21] док је влада формирана крајем октобра 2020. године.[22] Убрзо након завршетка избора, избили су протести у земљи, а највише у главном граду, Београду.[23] Ови антивладини протести обележени су полицијском бруталношћу и насиљем које је организовала влада,[24][25][26] док су демонстранти били подељени на мирне и насилне.[23][27][28] Овог пута протести су углавном трајали само у јулу, док су неки спорадични протести наставили да се организују до краја 2020. године.[29][30] СзС је био погођен међустраначким и коалиционим проблемима који су остали до његовог распада у августу 2020. године.[31] Удружена опозиција Србије (УОПС) формирана је као директна наследница СзС.[31] Ова коалиција је остала нестабилна и суочила се са међустраначким проблемима.[31] Због идеолошких разлика, распуштање коалиције почело је у децембру 2020. године, а до јануара 2021. је и званично распуштена.[32][33] Бивша алијанса је била подељена на два блока, један на челу са странкама левог центра, а други са странкама десног центра.[34][35] Вучић је после избора изјавио да ће ванредни парламентарни избори бити одржани пре или у априлу 2022. године.[36]

Међустраначки дијалози о изборним условима

[уреди | уреди извор]
Александар Вучић води Србију као њен председник од 2017. године

Дијалог између ванпарламентарних опозиционих и владиних странака за побољшање изборних услова почео је 28. априла,[37][38] док су неке странке одбиле да учествују у разговорима о изборним условима са делегатима из парламента Европске уније.[39][40] Првобитно је требало да преговори са делегатима из парламента Европске уније почну почетком јуна,[41] али су касније одложени за 8. јул.[42] Дијалози радних одбора почели су 18. маја,[43] а настављени су и наредних месеци и завршени 29. октобра.[44][45][46]

Дијалог о статусу Косова у коме је Вучић учествовао одржан је 21. јуна.[47][48] Бошко Обрадовић га је оценио „конструктивним”.[49] Дан касније Вучић је дао изјаву у којој се захвалио вођама странака које су учествовале у дијалогу о статусу Косова, а критиковао опозицију која је учествовала у дијалогу са делегатима Европске уније.[50] Крајем јула група Напредни савез социјалиста и демократа осудила је нападе Владе Србије на опозицију.[51]

Покровитељство са Европском унијом најављено је 7. јула,[52] а почело је два дана касније.[53] Тања Фајон, Владимир Билчик и Кнут Флекенштајн састали су се 9. јула у Београду са Вучићем,[54] а убрзо су почели разговори са Владимиром Орлићем, Сандром Божић и Маријаном Ристичевићем из СНС.[55] После састанка, делегати су поднели предлог за побољшање изборних услова.[56] Нацрт документа откривен је опозицији 1. септембра и наишао на негативне реакције опозиционих вођа и странака,[57][58] при чему су Драган Ђилас и Јанко Веселиновић изјавили да „није прихватљив грађанима Србије” и да им дају још једну шансу да побољшају документ.[59][60][61] Већина опозиционих вођа и неке личности из власти, попут Вучића, најавиле су да неће потписати документ ако се не побољша.[58][62][63] Вучић и Дачић су се 17. септембра поново састали са делегатима.[64][65] Ђорђе Милићевић, шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије, и Вучић потврдили су да су спремни да прихвате већину предлога које су дате у документу.[66][67] Дан касније Ђорђе Вукадиновић и чланови Народне странке коментарисали су да је документ „потпуно неприхватљив”,[68] а већина опозиционих странака изјавила су да су га одбациле.[69][70] Политичке странке као што су Странка слободе и правде (ССП), Покрет за преокрет (ПЗП), Покрет слободних грађана (ПСГ) и Демократска странка (ДС) саопштиле су да су одустале од будућих дијалога јер је „Влада одбила све предлоге који се тичу избора и представљања опозиције у медијима”.[71][72] Вучић и Дачић су критиковали опозицију због приступа дијалогу.[73][74] Дачић је саопштио да је Влада прихватила предлоге о формирању тела за праћење медија и промену састава Републичке изборне комисије (РИК).[71] Дачић је 20. септембра изјавио да је окончан међустраначки дијалог уз учешће делегата из парламента Европске уније.[75]

Дачић је 27. августа најавио да ће изборни цензус остати на садашњих 3 одсто.[76] Дана 2. септембра саопштено је да је документ о унапређењу избора представљен опозиционим странкама.[77] Вође опозиције дале имале су различите одговоре на документ,[78][79][80] али су навеле да ће документ изменити до 6. септембра.[77] Дана 10. септембра одржан је четрнаести дијалог радног одбора на којем су се опозиционе вође сложиле да одложе састанак потписника.[81][82] Првобитно је састанак потписника требало да буде одржан 11. септембра,[83][84] али је Саша Радуловић, вођа странке Доста је било (ДЈБ), предложио да се потписница одложи због протеста „Еколошки устанак” и свечане прославе официра који су одржани тог дана.[82] Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије, изјавио је 18. септембра да ће потписивање бити одржано током наредне две седмице,[85] иако је на наредном радном одбору који је одржан 23. октобра,[86] Дачић најавио да ће потписивање бити одржано пре 30. октобра.[87][88]

Потписница је одржана 29. октобра,[89][90] коју су потписали представници ДЈБ, ПОКС, Двери, Демократске странке Србије (ДСС), Здраве Србије (ЗС) и Српске радикалне странке (СРС).[89] Обрадовић је првобитно изјавио да неће потписати документ ако не буду испуњени сви услови,[91][92] што је изјавио и Радуловић.[93] Документом су били задовољни и остали представници опозиције.[93] У завршном документу се наводи да је минимални број прикупљених потписника за изборне листе националних мањина одређен на 5.000, већа средства би се дала изборним учесницима, укинута обавеза полагања новчане гаранције за учеснике избора, дозвољено право бесплатног коришћења свих сала месних заједница за предизборне активности опозицији, забрана изборне кампање десет дана пре датума избора,[94] повећане накнаде за чланове бирачких места, као и промене састава Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Републичке изборне комисије (РИК) и контролни орган за спровођење споразума.[94][93] У првобитном документу унете су и неке измене у ову верзију,[78][95] али је након амандмана које је поднела опозиција, власт пристала да изврши промене у саставу РЕМ-а и РИК-а, укључујући и стварање контролног тела. Влада је одбила да одвоји изборне датуме и да промени правила изборних листа,[77] али су понудили да не отварају путеве и фабрике седмицу пре избора.[96]

Уставни референдум

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Уставни референдум у Србији 2022.

Убрзо након парламентарних избора 2020. Влада је Народној скупштини поднела предлог за промену Устава.[97] Народна скупштина је у децембру усвојила предлог,[98] а даљи амандмани су прихваћени током 2021. године.[99][100][101] Да би промене биле усвојене, било је потребно да се одржи референдум.[100] Првобитно је требало да се одржи на јесен 2021,[102] али је у новембру најављено да ће бити одржан 16. јануара 2022. године.[103] Проглашењу референдума претходило је усвајање промена Закона о референдуму и народној иницијативи, која је била на листи чекања од примене Устава из 2006. године,[104][105] а која је укинула излазност од 50% колико је било потребно да би се референдуми сматрали валидним.[106][107] Вучић је Закон потписао 25. новембра, док су даље промене усвојене почетком децембра.[108][109] Више невладиних организација и политичара критиковало је Закон углавном због укидања цензуса и могућности злоупотребе у случајевима као што је Rio Tinto.[106][110][111]

Власт и њени званичници су изразили подршку уставним променама,[112][113][114] док је опозиција остала подељена. Већина опозиционих странака позвала је грађане да гласају за опцију „не”,[115][116][117] док су се неке странке залагале или за бојкот или за одлагање референдума.[118][119] Ипак, аналитичари су закључили да ће кампања бити суздржана због општих избора и да је могућа могућност злоупотребе референдума.[120][121]

На крају је на референдуму превагнула опција „да” над „не”,[122] иако је пријављено да је излазност била најнижа од поновног увођења парламентаризма 1990. године.[123] Опција „не” је преовладала у општинама Београда, Новог Сада и Ниша.[124][125][126] Пријављене су неправилности на бирачким местима, а неке невладине организације и опозиционе странке су тврдиле изборну крађу.[127][128]

Еколошки протести

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Еколошки протести у Србији 2021—2022.
Протест у Београду 11. децембра 2021. године

Еколошки протести одржани су већ у јануару 2021,[129] али је њихово присуство уочљивије од септембра 2021. године.[130] Углавном су их организовале еколошке организације, од којих су највише пажње добиле „Еколошки устанак”, „Крени-промени” и „Скупштина слободне Србије”.[131][132] Протести су углавном почели због забринутости за животну средину у земљи, али су касније демонстранти такође показали своје противљење планираној инвестицији предузећа Rio Tinto.[133][134]

Rio Tinto је раније радио у Србији од 2004. године, али је имао дозволу да истражује само у близини долине Јадра.[135][136] Влада Србије је 2017. спровела „Пројекат Јадар”, којим би Rio Tinto добио дозволу за експлоатацију минерала јадарита, који је откривен још 2004. године.[135][137] Упоредо са Законом о референдуму и народној иницијативи, расправљало се и о Закону о експропријацији.[138][139] То је наишло на негативно извештавање активиста, адвоката и политичара.[138][140] Вучић и други званичници су изјавили да закони немају везе са предузећем Rio Tinto.[141][142][143]

Масовни протести су настављени током новембра и децембра, када су достигли врхунац.[144][145] У том периоду, демонстранти су такође блокирали путеве, а десили су се и бројни насилни инциденти.[146][147] На протестима који су одржани 4. децембра учествовало је најмање 100.000 демонстраната,[148] а протести су се одржали и у српској дијаспори.[149] Након протеста, Влада је повукла Закон о експропријацији и укинут је просторни план за „Пројекат Јадар”.[150][151][152] Протести су настављени до данас.[153][154] Бројне јавне личности и већина опозиционих странака су изразиле подршку протестима,[155][156] док су провладини медији ширили дезинформације о протестима и њиховим организаторима.[157][158][159]

Изборни систем

[уреди | уреди извор]

Председник Републике Србије бира се по двокружном систему и има мандат од пет година, али је ограничен на два мандата у било ком реду службе.[160][161] Ако ниједан кандидат не добије већину гласова у првом кругу, одржава се други круг.[161] Особа која жели да постане званични кандидат треба да прикупи 10.000 потписа.[162] Осим тога, да би се кандидовало, потребно је да особа има најмање 18 година и да поседује српско држављанство, при чему није неопходно да је рођена у Србији.[162]

250 посланика Народне скупштине бира се по затвореној листи пропорционалног изборног система из једне изборне јединице у целој земљи. Места се додељују по Д’Онтовом систему са изборним цензусом од 3% свих важећих гласова,[163] иако је цензус укинут за странке националних мањина.[162] За изборне листе мањина потребно је најмање 5.000 потписника да би се квалификовали за гласање, док је за не-мањинске листе потребно 10.000.[94] Од 2020. 40% кандидата на изборним листама морају бити жене.[164]

Народна скупштина усвојила је предлог за њено распуштање 14. фебруара,[165] а Дачић је 15. фебруара расписао локалне изборе, док је Вучић распустио Народну скупштину и расписао ванредне парламентарне изборе за 3. април.[166][167][168] Председнички избори расписану су 2. марта.[169] Српска дијаспора је могла да гласа у 34 земље, али су избори у Канади, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама одржани 2. априла због разлика у временским зонама.[170][171] Аљбин Курти, премијер Републике Косово,[а] изјавио је да Влада Републике Косово покушава да нађе решење за изборе са амбасадорима Европске уније, а такође је изразио подршку да косметски Срби који поседују српско држављанство имају право гласа на општим изборима.[172][173] Републичка изборна комисија (РИК) саопштила је да косметски Срби имају право гласа у четири општине у Србији.[174]

Политичке странке

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Списак политичких странака у Србији

У табели испод су наведене политичке странке заступљене у Народној скупштини након парламентарних избора 2020. године.

Назив Идеологија Политичка позиција Вођа Резултат 2020.
Гласови (%) Мандати
Коалиција око СНС-а популизам велики шатор Александар Вучић 60,65%
188 / 250
СПС—ЈС—КП—ЗС популизам велики шатор Ивица Дачић 10,38%
32 / 250
Српски патриотски савез национални конзервативизам десница Александар Шапић 3,83%
11 / 250
Савез војвођанских Мађара мањинска права Иштван Пастор 2,23%
9 / 250
СПП—ДПМ Муамер Зукорлић 1%
4 / 250
Партија за демократско деловање Шаип Камбери 0,82%
3 / 250
СДА Санџака Сулејман Угљанин 0.77%
3 / 250

Предизборни састав

[уреди | уреди извор]
Странка Мандати
За нашу децу 180
СПС—ЗС 24
Партија уједињених пензионера Србије 9
Савез војвођанских Мађара 9
Јединствена Србија 8
Социјалдемократска партија Србије 8
ПДД—СДА С 6
СПП–УСС 5
Независни 1

Изборне листе

[уреди | уреди извор]

Следе званичне изборне листе које је објавила Републичка изборна комисија (РИК).[175] РИК је одбацио четири изборне листе.[176][177]

# Назив Проглашење листе Први на листи Главна идеологија Политичка позиција Потписи
1
17. фебруар 2022. Даница Грујичић популизам велики шатор 57.007
2
17. фебруар 2022. Ивица Дачић популизам велики шатор 22.714
3
18. фебруар 2022. Балинт Пастор мањинска права десни центар 8.743
4
  • др Војислав Шешељ — Српска радикална странка[182][183]
  • СРС
 18. фебруар 2022. Војислав Шешељ ултранационализам крајња десница 11.239
5
19. фебруар 2022. Мариника Тепић антикорупција велики шатор 13.007
6
19. фебруар 2022. Божидар Делић национални конзервативизам десница 11.222
7
  • Милица Ђурђевић Стаменковски — Српска странка Заветници[186][187]
  • ССЗ
 20. фебруар 2022. Милица Ђурђевић Стаменковски ултранационализам крајња десница 10.968
8
  • листа националне мањине Муфтијин аманет — Странка правде и помирења — Усаме Зукорлић[186][187]
  • СПП
 20. фебруар 2022. Усаме Зукорлић мањинска права 5.056
9
22. фебруар 2022. Александар Јовановић Ћута зелена политика леви центар до левице 12.236
10
22. фебруар 2022. Саша Радуловић десничарски популизам десница 10.104
11
  • Бошко Обрадовић — Српски покрет Двери — ПОКС — Милош Парандиловић — Патриотски блок за обнову Краљевине Србије[191]
  • Двери, ПОКС[б]
 23. фебруар 2022. Бошко Обрадовић српски национализам десница 10.469
12
  • листа националне мањине Заједно за Војводину — Војвођани (Демократски савез Хрвата у Војводини, Заједно за Војводину)[192][193]
  • ДСХВ, ЗзВ
 2. март 2022. Томислав Жигманов мањинска права 5.237
13
2. март 2022. Енис Имамовић мањинска права десни центар до деснице ≈7.000
14
  • Борис Тадић — Ајмо људи — Социјалдемократска странка — Нова странка — 1 од 5 милиона — Толеранција Србије — Уједињени покрет зелених Србије — Бошњачка грађанска странка — Странка Црногораца[195][196]
  • СДС, Нова, #1од5м, ТС, УПЗС, БГС, СЦ
 8. март 2022. Горан Радосављевић социјални либерализам центар до
левог центра 		10.537
15
  • листа националне мањине Алтернатива за промене — Албанска демократска алтернатива[195][197]
  • АПН/АЗП
 8. март 2022. Шћиприм Арифи мањинска права 5.176
16
11. март 2022. Шаип Камбери мањинска права десни центар 5.804
17
  • Отете бебе — Ана Пејић[199]
  • ОБАП
 14. март 2022. Ана Пејић антитрговина људима 10.120
18
16. март 2022. Саћип Саћиповић мањинска права 5.024
19
  • листа националне мањине Руски мањински савез — Милена Павловић, Павле Бихали Гаврин (Српско-руски покрет, Српско-руска партија Вукови, Покрет Грка Србиза)[200]
  • СРП,[в] СРПВ, ПГС
 22. март 2022. Душан Марковић неофашизам крајња десница ≈5.100

листа националне мањине — листа националне мањине

Председнички кандидати

[уреди | уреди извор]

Проглашени кандидати

[уреди | уреди извор]

У наставку су званични председнички кандидати које је објавила Републичка изборна комисија (РИК).[201] Жреб је одржан 18. марта.[202]

# Кандидат Припадност Позадина Потписи
1 Миша Вацић Српска десница Вођа Српске деснице 10.151[203][204]
2 Биљана Стојковић Морамо[г] Професорка Биолошког факултета Универзитета у Београду 10.585[205]
3 Бранка Стаменковић Суверенисти Посланица у Народној скупштини (2016—2020)
Председница Доста је било (2018—2019) 		10.046[203][204]
4 Здравко Понош Уједињени за победу Србије Потпредседник Народне странке (2017—2021)
Шеф кабинета председника Генералне скупштине УН (2012—2013)
Помоћник министра спољних послова (2010—2012)
Начелник Генералштаба Војске Србије (2006—2008) 		11.786[206][207]
5 Милица Ђурђевић
Стаменковски 		Српска странка Заветници Гласноговорница Српске странке Заветници 11.102[208][209]
6 Александар Вучић Српска напредна странка[д] Председник Србије (2017—данас)
Председник Владе Србије (2014—2017)
Потпредседник Владе Србије (2012—2014) 		148.846[210][211]
7 Милош Јовановић НАДА Председник Демократске странке Србије (2016—данас)
Посланик у Народној скупштини (2012—2013) 		11.232[206][207]
8 Бошко Обрадовић Двери—ПОКС Председник Српског покрета Двери (2015—данас)
Посланик у Народној скупштини (2016—2020) 		11.020[205]

Повучене кандидатуре

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре су потврдили следећи појединци, али су или одустали због опструкција или нису успели да сакупе довољно потписа.

Одбили да буду кандидати

[уреди | уреди извор]

Следећи појединци су били предмет спекулација о њиховој могућој кандидатури, али су јавно негирали интересовање за кандидовање.

Кампања

[уреди | уреди извор]

Невладине организације су оцениле да је у периоду предизборне кампање била присутна поларизација.[246][247][248][249] Неке организације, попут Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), тврде да су у том периоду доминирали провладини медији, док је Транспарентност Србија навела да је владајућа странка имала значајну доминацију у медијима.[250][251] Према вишеструким истраживањима које је спровео БИРОДИ, медији су се претворили у средство пропаганде, што је у супротности са стварном улогом медија у изборном процесу.[252][253] Према истраживању које је спровела Црта, уочено је да је период изборне кампање био гори од оног са парламентарних избора 2020. године.[254] Предизборна делегација Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) констатовала је да је атмосфера током кампање мирна и да сви политички учесници могу слободно да воде кампању. Такође је изразила забринутост због могућег притиска на бираче и страх од неправилности на дан избора.[255][256] Привремено надзорно тело, којим руководи Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), тврди да БИРОДИ и Црта објављују тврдње које нису поткрепљене.[257][258] Почетком марта Црта је почела сарадњу са телевизијском станицом Нова С, у циљу повећања излазности на изборима, креирањем емисије Зато, гласај!.[259] Радио-телевизија Србије (РТС), између осталих информативних станица, током кампање организовала је дебате и представљање програма.[260][261] Учешће у праћењу избора најавило је и више невладиних организација, као што су ЕНЕМО, Црта, ЦеСИД, ОЕБС и делегати из ПССЕ.[262][263][264][265] Опозиционе странке су ангажовале и контролоре избора, како би смањили потенцијалну изборну крађу, док је Црта саопштила да је ангажовала 3.000 изборних посматрача за изборе.[266][267][268] Током последње седмице кампање, организације су приметиле појаву „фантомских бирача”, што сигнализира изборну крађу.[269][270][271] Изборна тишина почела је 1. априла и трајала је до затварања бирачких места 3. априла.[272] Транспарентност Србија је истакла да је период кампање био најскупљи од 2004. године.[273]

Странке и коалиције које учествују

[уреди | уреди извор]
Гласачки листић за парламентарне изборе који садржи свих 19 изборних листа.

СНС и њени коалициони партнери су после парламентарних избора 2020. обезбедили већину у Скупштини, без присуства званичне опозиције.[274] Касније, почетком маја 2021, Вучић је Александру Шапићу, вођи Српског патриотског савеза (СПАС), упутио предлог о спајању две странке.[275][276] Шапић је најавио спремност за спајање своје странке у СНС, што је и реализовано 26. маја.[277][278] Потом је унапређен у потпредседника СНС,[279] док су се њени посланици почетком јуна придружили посланичкој групи коју предводи СНС.[280] СНС је потврдила и став да ће наставити сарадњу са Социјалистичком партијом Србије (СПС), са којом су у Влади од 2012.[281] Након састанка у јануару 2022. јавности је саопштено да ће заједно учествовати на председничким, као и на посебним гласачким листама на парламентарним изборима.[282] У фебруару је Дачић изабран за носиоца листе СПС,[283] док је Вучић изабран за носиоца СНС.[284]

Савез за Србију, велики опозициони савез који је бојкотовао парламентарне изборе,[285][286] трансформисан је у Удружену опозицију Србије у августу 2020.[287] Савез је остао подељен, а касније је распуштен између децембра 2020. и јануара 2021.[288][289] Странке су касније поново наставиле са сарадњом,[290][291] након најаве да ће Странка слободе и правде (ССП) формирати заједничку опозициону коалицију.[292][293] Разговори о формирању вођени су до 23. новембра,[294][295] након чега је јавности саопштено да ће ССП предводити коалицију уз Демократску странку (ДС), Народну странку (НС), Покрет слободних грађана (ПСГ) и друге мање странке и покрета.[296][297][298] За њиховог носиоца листе изабрана је Мариника Тепић.[299][300] Званично је формализована као коалиција у фебруару 2022, под именом Уједињена Србија (УС).[301]

Двери, које су биле део Савеза за Србију, одбиле су да се придруже њиховој листи,[302] већ су касније у децембру формирале „Патриотски блок” са мањим десничарским странкама.[303][304] Излазак на предстојеће изборе најавио је и покрет Доста је било,[305] који је крајем новембра почео да сарађује са Здравом Србијом и антиваксерским покретом „Живим за Србију” у циљу формирања „Суверенистичког блока”.[306][307]

У јуну је Небојша Зеленовић, вођа странке Заједно за Србију, формирао коалицију под називом „Акција” којој се придружило 28 мањих еколошких грађанских група и политичких покрета због подршке „Зеленом споразуму за Србију”.[308][309] Александар Јовановић Ћута је средином новембра најавио учешће покрета „Еколошки устанак” на изборима,[310][311] а 14. новембра је са Зеленовићем потписао уговор о учешћу на заједничкој листи.[312][313] Њиховој коалицији, која је формализована у јануару 2022. под називом Морамо, приступио је и покрет Не давимо Београд.[314][315]

Требало је да се формира десничарска коалиција у којој би учествовали ПОКС, Народна мрежа (НМ) на челу са Владаном Глишићем, Српска странка Заветници (ССЗ) и Демократска странка Србије (ДСС), иако је та идеја одбачена, коалициони и страначки протокол формирани су и потписани убрзо након тога.[316] У јануару 2021. десничарске странке ДСС и ПОКС потписале су споразум,[317] а у мају су са још 19 покрета и грађанских група формирале Националну демократску алтернативу (НАДА),[318] док су у фебруару 2021. крајње десничарске странке НМ и ССЗ потписале протокол између себе.[319] У време општих избора, руководство ПОКС-а је и даље било спорно, иако је фракција око Жике Гојковића и даље правно полагала право на вођство.[320][321]

У мају 2021. Социјалдемократска странка (СДС) на челу са Борисом Тадићем потписала је протокол са центристичком коалицијом „Толеранција”.[322] У новембру је најављено да ће се Демократе Србије, огранак Демократске странке (ДС) која је формирана у фебруару 2021,[323] ући у СДС, што је реализовано 2022.[324][325] Крајем маја Нова странка (Нова) формирала је коалицију са мањим покретом који је предводио Марко Бастаћ,[326] али је коалиција касније распуштена у септембру.[327] Касније током 2021. СДС је дефакто формирао коалицију са Новом и Грађанским демократским форумом (ГДФ).[328] Тадић је крајем фебруара 2022. представио своју коалицију која укључује Нову и пет мањих покрета.[329]

Слогани

[уреди | уреди извор]
Странка/коалиција Оригинални слоган Реф.
Двери—ПОКС Срцем за Србију [330]
Странка правде и помирења Муфтијин аманет [331]
Национално демократска алтернатива Да живимо нормално [332]
Странка демократске акције Санџака Слобода—демократија—аутономија [333]
СДС—Нова Борис Тадић — Ајмо људи [334]
Коалиција око СНС-а Заједно можемо све
Дела Говоре
Мир. Стабилност. Вучић.
Једина граница су наши снови 		[335][336]
Српска странка Заветници Своји на своме [337]
Српска радикална странка Под заставом Србије
Шешеља за премијера 		[338]
Социјалистичка партија Србије Ивица Дачић — Премијер Србије [339]
Суверенисти Србија није на продају
Бранка Стаменковић — Жена из народа, глас народа 		[340][341]
Уједињени за победу Србије Уједињена Србија
Промена из корена
Наш Понош — Председник 		[342][343]
Морамо Морамо, заједно и другачије
Морамо, снагу улице у институције
Биљана Стојковић — Морам, за земљу, ваздух, воду и слободу 		[344][345]

Дебате

[уреди | уреди извор]
Опште изборне дебате у Србији 2022.
Датум Време Организатор     П  Присутни    Н  Непозвани   С  Сурогат  
СНС СПС УЗПС Морамо НАДА Суверенисти Двери ССЗ СДС—Нова СРС СВМ ССП Независни Реф.
11. јан 21.05 РТС П
Ђорђе Дабић 		П
Ђорђе Милићевић 		П
Владимир Гајић 		Н Н Н Н П
Милица Ђурђевић 		Н Н Н Н Н [346]
14. јан 18.20 Нова С Н Н Н Н Н Н П
Бошко Обрадовић 		Н Н Н Н Н П
Срђан Шкоро 		[347]
19. јан 19.20 Курир П
Горан Весић 		Н Н Н Н Н Н Н П
Борис Тадић 		Н Н Н Н [348]
21. јан 21.00 Инсајдер П
Владимир Орлић 		П
Ђорђе Милићевић 		Н Н П
Милош Јовановић 		Н Н Н П
Константин Самофалов 		Н Н Н Н [349]
28. јан 21.00 Euronews Н П
Ивица Дачић 		Н Н Н Н Н Н П
Борис Тадић 		Н Н Н Н [350]
1. феб 21.00 РТС П
Ђорђе Тодоровић 		П
Никола Никодијевић 		Н П
Радомир Лазовић 		Н Н П
Радмила Весић 		Н Н Н Н Н Н [351]
8. феб 21.05 РТС П
Владимир Ђукановић 		П
Снежана Пауновић 		Н Н Н Н Н П
Душан Пророковић 		П
Горан Богдановић 		Н Н Н Н [352]
18. феб 17.05 РТС П
Ђорђе Дабић 		П
Снежана Пауновић 		Н Н П
Милош Јовановић 		Н Н Н П
Константин Самофалов 		Н Н Н Н [353]
19. феб 19.20 Курир Н Н Н Н П
Милош Јовановић 		Н П
Бошко Обрадовић 		Н Н Н Н Н Н [354]
21. феб 21.00 Euronews Н Н Н П
Александар Јовановић Ћута 		Н Н Н П
Милица Ђурђевић 		Н Н Н Н Н [355]
22. феб 21.05 РТС П
Синиша Мали 		П
Душан Бајатовић 		П
Душан Никезић 		Н Н Н Н Н Н П
Александар Шешељ 		Н Н Н [356]
24. феб 21.00 Инсајдер П
Ђорђе Комленски 		Н П
Небојша Новаковић 		П
Биљана Ђорђевић 		Н Н П
Андреј Митић 		Н Н Н Н Н Н [357]
1. мар 21.00 РТС П
Владимир Ђукановић 		П
Снежана Пауновић 		П
Зоран Лутовац 		Н П
Милош Јовановић 		П
Саша Радуловић 		Н П
Милица Ђурђевић 		Н Н Н Н Н [358]
2. мар 20.15 Танјуг Н П
Душан Бајатовић 		Н Н Н Н Н П
Милица Ђурђевић 		Н Н Н Н П
Срђан Шкоро 		[359]
2. мар 21.00 РТВ П
Владимир Ђукановић 		Н П
Стефан Јовановић 		Н П
Бранислав Ристивојевић 		Н Н Н Н Н П
Елвира Ковач 		Н Н [360]
3. мар 21.00 Инсајдер П
Драган Шормаз 		Н П
Борко Стефановић 		П
Небојша Зеленовић 		П
Милош Јовановић 		Н Н Н Н Н Н Н Н [361]
4. мар 22.00 Прва Н Н С
Здравко Понош 		Н Н Н П
Бошко Обрадовић 		Н П
Борис Тадић 		Н Н Н П
Срђан Шкоро 		[362]
8. мар 12.30 РТС П
Владимир Ђукановић 		Н Н Н Н Н Н Н П
Горан Радосављевић 		Н Н Н Н [363]
8. мар 21.05 РТС П
Дарија Кисић Тепавчевић 		П
Славица Ђукић Дејановић 		Н П
Биљана Ђорђевић 		Н П
Јована Стојковић 		П
Бошко Обрадовић 		Н Н Н П
Елвира Ковач 		Н Н [364]
9. мар 21.00 РТВ П
Ђорђе Тодоровић 		П
Дијана Радовић 		Н
Павле Грбовић 		Н Н Н Н П
Милица Ђурђевић 		Н Н Н Н Н [365]
10. мар 22.40 РТС Н Н Н П
Радомир Лазовић 		Н П
Војин Биљић 		Н Н Н Н Н Н Н [366]
15. мар 21.10 РТС П
Даница Грујичић 		П
Владимир Ђукић 		П
Драгана Ракић 		Н Н Н Н Н П
Арис Мовсесијан 		П
Миљко Ристић 		Н П
Един Нумановић 		Н [367]
17. мар 21.00 Инсајдер Н П
Бранко Ружић 		П
Горан Радојев 		П
Ђорђе Павићевић 		Н Н Н Н Н Н Н Н Н [368]
22. мар 22.15 РТС Н П
Ђорђе Милићевић 		Н Н П
Милош Јовановић 		Н Н Н Н Н Н Н Н [369]
22. мар 21.00 РТС П
Владимир Орлић 		П
Душан Бајатовић 		П
Мирослав Алексић 		П
Ђорђе Микетић 		Н П
Милан Стаматовић 		П
Бошко Обрадовић 		Н Н Н Н Н Н [370]
24. мар 12.00 РТС Н Н Н П
Биљана Ђорђевић 		Н П
Војин Биљић 		Н Н Н Н Н Н Н [371]
24. мар 21.00 РТС П
Игор Симић 		П
Вељко Одаловић 		П
Славиша Ристић 		Н П
Милош Јовановић 		Н Н П
Милица Ђурђевић 		Н П
Александар Шешељ 		Н Н Н [372]
24. мар 21.00 Инсајдер Н П
Ђорђе Милићевић 		П
Жељко Веселиновић 		П
Владимир Симоновић 		Н Н Н Н П
Горан Радосављевић 		Н Н Н Н [373]
27. мар 12.20 N1 Н Н П
Павле Грбовић 		П
Радомир Лазовић 		Н Н Н Н Н Н Н Н Н [374]
28. мар 21.00 Euronews Н Н П
Мирослав Алексић 		Н Н Н Н Н П
Горан Радосављевић 		Н Н Н Н [375]
29. мар 23.00 РТС Н П
Снежана Пауновић[ђ] 		П
Павле Грбовић 		Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н [376]
29. мар 21.00 Euronews Н Н Н П
Биљана Ђорђевић 		Н Н П
Милош Парандиловић 		Н Н Н Н Н Н [377]
29. мар 21.20 РТС П
Владимир Орлић 		П
Душан Бајатовић 		П
Драган Ђилас 		Н Н П
Саша Радуловић 		П
Бошко Обрадовић 		Н П
Борис Тадић 		Н Н Н Н [378]
30. мар 21.00 Euronews Н П
Никола Никодијевић 		Н Н П
Предраг Марсенић 		Н Н Н Н Н Н Н Н [379]
31. мар 11.30 РТС П
Владимир Орлић 		Н Н Н Н Н Н Н П
Борис Тадић 		Н Н Н Н [380]
31. мар 20.15 N1 Н Н П
Мирослав Алексић 		П
Биљана Ђорђевић 		П
Предраг Марсенић 		П
Хана Адровић 		П
Милош Парандиловић 		Н П
Горан Радосављевић 		Н Н Н Н [381]
31. мар 21.00 РТС П
Горан Весић 		П
Ђорђе Милићевић 		П
Мариника Тепић 		П
Небојша Зеленовић 		П
Милош Јовановић 		Н Н П
Милица Ђурђевић 		Н Н Н Н Н [382]
31. мар 22.15 N1 Н Н Н П
Биљана Стојковић 		П
Милош Јовановић 		Н П
Бошко Обрадовић 		П
Милица Ђурђевић 		Н Н Н Н Н [383]

Проблеми

[уреди | уреди извор]

Кампања је почела убрзо након распуштања Народне скупштине.[166] Странке које су учествовале у еколошким протестима изразиле су противљење предузећу Rio Tinto током предизборне кампање, док су неке странке, попут Српске радикалне странке (СРС), пружиле подршку.[384][385] Иако су, према ЦеСИД-у, након почетка инвазије Русије на Украјину 24. фебруара, еколошка питања готово нестала из јавности.[386] ЦеСИД је такође навео да су проблеми кампање такође концентрисани на борбу против корупције и владавину права.[386] С друге стране, БИРОДИ је навео да се највише говорило о националним интересима, економији и инфраструктури.[253] Организација је такође прокоментарисала да су питања везана за интеграције у Европску унију добила најмању количину покривености.[253]

Кампање странака

[уреди | уреди извор]

Српска напредна странка

[уреди | уреди извор]

Српска напредна странка започела је кампању убрзо након распуштања Народне скупштине 15. фебруара.[387] Успели су да прикупе око 60.000 потписа који су касније предати РИК-у 16. фебруара, док је њихова изборна листа потврђена дан касније.[388] Први предизборни митинг одржан је у Мерошини.[389][390] После првог митинга, СНС је наставила кампању и у другим регионима Србије.[391][392] СНС је Вучића прогласила за свог председничког кандидата 6. марта.[393][394] Вучић је током кампање потрошио око 6 милиона евра.[395]

Социјалистичка партија Србије

[уреди | уреди извор]

Ивица Дачић, вођа Социјалистичке партије Србије, изјавио је 16. фебруара да је та странка прикупила више од 20.000 потписа за посланичку листу.[396] Његов списак је дан касније потврдио РИК.[397] СПС је изразио подршку Вучићу као њиховом заједничком председничком кандидату.[398][399] Дачић је током кампање изјавио да се противи НАТО-у и изразио подршку већој сарадњи са Кином и Русијом.[400][401] СПС је такође изразио подршку патриотизму, а Дачић је на предизборном митингу изјавио да је „СПС синоним за државну стабилност, традицију и трајање”.[402][403] Тома Фила, који је први на листи за изборе за одборнике Скупштине града Београда, изразио је подршку интересима пензионера.[404]

Коалиција око СПС добила је подршку и од организација попут Биогена, Еколошког покрета Беочина и Демократске уније Рома.[405][406][407] У прве две седмице предизборне кампање, СПС је за своју кампању добио 500.000 долара донација.[408]

Савез војвођанских Мађара

[уреди | уреди извор]

Савез војвођанских Мађара (СВМ) успео је да прикупи око 9.000 потписа, док је њихова изборна листа потврђена 18. фебруара.[409][410] Његов први на листи Балинт Пастор изјавио је да положај националних мањина треба да буде на високом нивоу.[411] Изјавио је и њихову подршку Фидесу, владајућој странци Мађарске. Пастор је такође изјавио да је његова странка спремна да сарађује са владом како би се у Суботици завршило више пројеката.[412] СВМ је изразио подршку Вучићу за председничке изборе.[413]

Српска радикална странка

[уреди | уреди извор]

Српска радикална странка прикупила је преко 11.000 потписа, а њихова изборна листа је потврђена 18. фебруара.[414] За посланика је изабран Војислав Шешељ, док је Шешељ дао подршку Вучићу поводом председничких избора.[415][416]

Шешељ је током кампање изјавио да Србија треба да призна самопроглашене Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику.[417] Странка је такође изјавила да се противи војној неутралности и уместо тога навела да Србија треба да сарађује са Русијом и земљама БРИКС-а.[418][419] Такође је наведено да треба забранити финансирање „антисрпских невладиних организација”.[420] СРС је навела и да треба обезбедити државну помоћ за домаћу привреду и пољопривреду и укинути акцизе на гориво за домаће пољопривреднике.[421][422] Такође је изразио подршку реформи Закона о раду и своју посвећеност проширењу основне здравствене заштите.[423][424]

Уједињени за победу Србије

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Уједињени за победу Србије

Национално демократска алтернатива

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Национално демократска алтернатива

Српска странка Заветници

[уреди | уреди извор]

Њену листу је РИК потврдио 20. фебруара, са Милицом Ђурђевић Стаменковски као носиоцем.[425] Српска странка Заветници (ССЗ) је почетком фебруара 2022. предложила Ђурђевић Стаменковски за свог председничког кандидата, док је РИК њену кандидатуру потврдио 8. марта, убрзо након проглашења председничке изборне кампање.[426][427] Представници странке организовали су протест 4. марта након забране канала РТ у власништву руске владе у Европи.[428] Ђурђевић Стаменковски је такође изјавила да Србија треба да успостави ближе везе са Русијом.[429][430]

Странка правде и помирења

[уреди | уреди извор]
Лого предизборне кампање Странке правде и помирења.

Странка правде и помирења (СПП), коју предводи Усаме Зукорлић, предала је своју изборну листу 19. фебруара, док је РИК потврдио листу дан касније, са 5.056 валидних потписа.[431] Зукорлић је 7. марта изјавио да очекује наставак сарадње СПП и СНС након избора.[432] Странка је током предизборне кампање исказивала подршку да што више жена буде на руководећим позицијама, као и афирмацији женског предузетништва.[433] Странка је такође изразила подршку помирењу, реформи образовања и антидискриминацијској политици.[434][435][436] Крајем марта странка је подржала Вучића.[437]

Морамо

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Морамо (Србија)

Суверенисти

[уреди | уреди извор]

Коалиција Суверенисти, коју углавном предводи странка Доста је било (ДЈБ), потврдила је изборну листу листа 23. фебруара. За представника листе изабран је Саша Радуловић.[438] Коалиција је 28. фебруара прогласила Бранку Стаменковић за свог председничког кандидата.[439]

Један од представника коалиције Милан Стаматовић изјавио је да „Србија не сме да уведе санкције Русији”, док је Радуловић навео да је „жалосно што је Србија стала на страну НАТО-а” током инвазије Русије на Украјину.[440][441] Радуловић је током кампање истицао и подршку коалиција суверенистичкој политици и противљење обавезној вакцинацији.[442][443] Суверенисти су такође изразили подршку имплементацији блокчејн технологије и бесплатних уџбеника за обданишта и основне школе.[444][445] Стаменковићева је у интервјуу изјавила да подржава увођење војне обавезе.[446]

Двери—ПОКС

[уреди | уреди извор]

Двери су најавиле учешће на предстојећим изборима у оквиру „Патриотског блока” који је формиран у децембру 2021.[304] Противи се легализацији грађанских заједница,[447] а коалиција је изразила подршку монархизму, антиглобализму и укидању потврда о вакцинацији.[448] Њен вођа Бошко Обрадовић изабран је за њиховог председничког кандидата у јануару 2022.[449] Обрадовић је учествовао и у разговорима о формирању јединственог „Патриотског блока” у који би биле укључене и друге десничарске странке, иако су преговори били у застоју.[450][451] Руководство Двери је 13. фебруара најавило подршку заједничкој „патриотској листи”.[452] Обрадовић је 16. фебруара саопштио да су Двери постигле договор са фракцијом ПОКС коју предводи Жика Гојковић, да учествују на заједничкој листи.[453] Убрзо су коалицију напустили Слободан Самарџић и Душко Кузовић.[454][455] Обрадовић је навео да ће његова кампања углавном бити усмерена на обнову монархије.[456][457] Коалиција је подржао пулмолог Бранимир Несторовић.[458]

Његову изборну листу потврдио је РИК 23. фебруара.[459] Обрадовић је током кампање навео да је један од приоритета коалиције јачање економског патриотизма и подизање услова за сељане и пољопривреднике.[460][461] Милош Парандиловић, представник гласача, рекао је да коалиција Двери—ПОКС подржава разбијање монопола и борбу против криминала и корупције.[462] Такође је изјавила да се противи НАТО-у.[463]

Војвођани

[уреди | уреди извор]

Коалиција Војвођани, коју предводе Демократски савез Хрвата у Војводини (ДСХВ) и Заједно за Војводину, огранак Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ),[464] предала је своју изборну листу 1. марта.[465] Листу је дан касније потврдио РИК.[464] ЛСВ је такође јавно изразила подршку коалицији.[466]

Коалиција се пре свега залагала за „враћање Војводине у Народну скупштину”.[467][468] Такође је изнела подршку прогресивној политици и фискалној децентрализацији,[468][469] као и противљење „сечи војвођанских шума” и „прљавим технологијама”.[470] Подршку уласку Србије у Европску унију и НАТО изразио је и Томислав Жигманов, представник коалиције.[471][472] Коалиција је започела кампању 10. марта, а на свом првом митингу у Суботици, коалиција је такође изразила подршку мултикултурализму.[473][474]

СДС—Нова

[уреди | уреди извор]

РИК је 8. марта потврдио коалицију коју предводе Социјалдемократска партија (СДС) и Нова странка (Нова).[475] СДС је 12. марта најавио Драгослава Шумарца за свог председничког кандидата, иако је Шумарац повукао своју кандидатуру дан касније пошто није добио подршку својих коалиционих партнера.[476][477] Коалиција је током кампање изразила подршку усвајању дугорочне стратегије развоја пољопривреде.[478] Такође је изразила подршку приступању Србије Европској унији, али се и противи да Србија санкционише Русију.[479]

Остали

[уреди | уреди извор]
Билборд са Мишом Вацићем.

Изборна листа Странке демократске акције Санџака (СДА С) потврђена је 2. марта са око 7.000 важећих потписа.[480] Први предизборни митинг одржан је у Новом Пазару 9. марта.[481] Грађанска група „Отете бебе”, коју води Ана Пејић, изјавила је да се противи трговини бебама током интервјуа 16. марта.[482] Срђан Шајн, вођа Ромске партије, изјавио је да подржава радничка права и да се противи „неправедној приватизацији”.[483][484] Председнички кандидат Миша Вацић изразио је подршку увођењу обавезне војне обавезе и повећању права ратних ветерана у Србији.[485][486] Руски мањински савез, који првенствено предводи Покрет Левијатан, првобитно је одбијен од стране РИК-а, иако је након што је случај поништио Уставни суд, РИК потврдио њихову изборну листу.[487][488] ЦеСИД тврди да изборна листа не представља мањинска права већ крајње десничарску политику, док Црта тврди да су фалсификовали потписе.[487][489]

Анкете

[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори

[уреди | уреди извор]
Агенција Датум Коалиција
око СНС-а 		СПАС СПС—ЈС УЗПС Морамо НАДА Суверенисти Двери ССЗ СРС СДС—Нова Остали Разлика
ССП НС ДС ПСГ
Резултати 44,2 11,7 14,0 4,8 5,5 2,3 3,9 3,8 2,2 1,7 5,9 30,2
Ipsos 31. мар 2022. 51,4 8,5 13,8 4,5 4,2 2,6 2,4 3,4 1,7 1,2 6,3 37,6
Faktor plus 29. мар 2022. 53,6 10,2 13,7 4,7 3,8 3,1 2,2 3,7 2,0 2,3 0,7 39,9
NSPM 29. мар 2022. 45,4 8,2 18,0 8,0 3,7 2,5 2,2 3,5 2,0 2,9 3,6 27,4
ŠSM 28. мар 2022. 49,1 4,9 21,0 4,4 2,8 3,0 2,5 2,4 1,2 2,0 6,6 28,1
Nova S 14. мар 2022. 53,6 6,9 13,2 8,1 3,4 1,7 2,6 3,2 1,3 3,1 2,9[е] 34.4
Faktor plus 7. мар 2022. 53,4 10,1 14,0 5,0 3,9 3,0 2,1 3,6 1,8 1,5 1,9 39,4
NSPM 17. феб 2022. 41,4 7,4 16,6 12,1 3,1 2,4 2,1 3,4 2,1 2,3 7,1 24,8
Расписани избори, почетак званичне кампање
Sprint insight 9. феб 2022. 55,0 13,5 7,5 2,0 2,0 5,0 5,0 2,0 — 8,0 41,5
NSPM 4. феб 2022. 43,4 9,3 14,8 13,1 3,2 3,7 2,7 2,5 1,5 6,9 28,6
Faktor plus 30. јан 2022. 55,6 10,2 13,3 7,5 4,0 3,0 1,7 3,6 1,1 — 0,0 42,3
Faktor plus 20. дец 2021. 57,0 10,3 12,0 7,0 4,3 3,6 1,4 3,0 1,4 — 0,0 45,0
ŠSM 10. дец 2021. 50,1 7,8 17,9 8,8 2,9 2,2 1,1 2,7 0,7 0,9 5,9 31,6
Demostat 2. дец 2021. 55,0 16,0 9,0 7,0 — 5,0 — — 8,0 39
Формирана коалиција Уједињена Србија, почетак еколошких протеста
Faktor plus 31. окт 2021. 58,3 9,4 5,4 2,7 1,9 1,5 — 4,3 3,4 1,5 2,9 1,4 — 7,3 48,7
Faktor plus 29. сеп 2021. 58,0 9,3 5,1 2,9 1,4 1,3 — 4,3 3,6 1,7 2,7 1,2 — 8,5 48,7
Faktor plus 3. авг 2021. 58,2 9,0 4,5 2,5 1,2 1,4 2,7[ж] 4,0 3,8 2,0 2,0 1,5 — 7,2 52,0
ŠSM 31. јул 2021. 53,8 7,0 6,4 4,9 1,9 1,2 — 3,9 2,9 1,6 1,4 1,4 — 4,2 46,8
Ipsos 27. јун 2021. 59,8 8,9 4,2 1,2 1,2 0,5 — 5,1 3,0 1,9 1,9 1,6 1,0 8,6 52,0
Српски патриотски савез се спаја у Српску напредну странку
Faktor plus 10. мај 2021. 60,0 3,4 8,1 3,3 2,2 0,4 1,5 — 3,9 3,9 1,6 2,0 1,8 — 7,9 51,9
Ipsos 5. апр 2021. 58,0 3,6 7,2 3,8 2,5 — 1,6 — 4,3 4,4 1,4 2,0 2,2 — 9,0 50,8
Faktor plus 18. феб 2021. 60,3 4,2 8,3 3,2 2,4 — 1,5 — 3,7 3,8 1,5 2,2 1,4 — 7,5 52,0
Ipsos 1. јан 2021. 60,5 3,6 9,0 1,6 0,3 1,1 0,8 — 4,3 3,7 1,1 1,4 2,6 0,9 7,7 51,8
DW 19. дец 2020. 46,8 6,4 11,5 2,2 1,1 0,4 2,1 — 6,6 5,3 2,3 — 3,6 — 11,7 35,3
Faktor plus 4. сеп 2020. 59,1 5,1 9,0 3,1 2,3 — — — — — 2,0 — — — 19,4 50,1
избори 2020. 21. јун 2020. 60,6 3,8 10,4 бојкот 1,6 бојкот [з] 2,3 бојкот 1,4 2,0 [и] 12,8 50,2

Председнички избори

[уреди | уреди извор]
Агенција Датум Александар Вучић Здравко Понош Биљана Стојковић Милош Јовановић Бранка Стаменковић Бошко Обрадовић Милица Ђурђевић Миша Вацић Остали Разлика
Резултати 60,0 18,8 3,3 6,1 2,0 4,4 4,3 0,8 0,3 41,2
Ipsos 31. мар 2022. 60,1 16,4 5,0 5,5 2,2 2,8 4,9 0,3 2,8 43,7
ŠSM 28. мар 2022. 55,1 27,0 3,1 4,4 2,2 3,0 3,0 0,2 2,0 28,1
Sprint insight 9. феб 2022. 45,7 10,8 — 5,3 — 8,5 16,1 — 13,6 29,6
ŠSM 10. дец 2021. 46,9 11,6 — 5,6 — 4,0 6,1 — 25,8 35,3

Резултати

[уреди | уреди извор]

Бирачка места су била отворена од 7 до 20 часова, а право гласа на општим изборима имало је укупно 6.502.307 грађана.[490][491] Према прелиминарним резултатима које су објавили Црта и Ipsos/ЦеСИД, Александар Вучић је победио у првом кругу председничких избора, иако је Српска напредна странка (СНС) изгубила статус апсолутне већине у Народној скупштини на парламентарним изборима.[492][493][494] Вучић је у дијаспори освојио више гласова од Поноша.[495][496] СНС је успела да ојача своје присуство у приградским и сеоским срединама, али је у већим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Ваљева имала слабе резултате.[497][498][499]

РИК је најавио да ће гласање бити поновљено на појединим бирачким местима, чиме је одложено објављивање коначних резултата.[500] Гласање је поновљено пет пута; 16. и 28. априла, 27. маја и 23. и 30. јуна, а након тога је званичне резултате објавила Републичка изборна комисија (РИК).[501][502][503] Коалиција Албанаца Прешевске долине (КАПД) је првобитно имала један мандат након поновљених избора 28. априла, али је после поновљених избора 27. маја изгубила мандат од Социјалистичке партије Србије; коалицији је било потребно још само 12 гласова да би задржала свој мандат у Народној скупштини.[504] Управни суд је одбацио резултате поновљених избора одржаних 27. маја, а четврти поновљени избори у Великом Трновцу били су заказани за 23. јун.[505][506] На дан избора, бирачко место у Великом Трновцу није отворено на време, а чланови бирачког одбора нису се договорили о подели улога. Поред тога, пријављена је претња бомбом на бирачком месту, због чега су избори одложени. РИК је најавио да ће избори бити поновљени 30. јуна.[507][508][509] На петим поновљеним изборима, КАПД је освојио довољно гласова да задржи свој мандат.[510][511]

На бирачким местима широм Србије створиле су се велике гужве, највише због истовременог одржавања избора на више нивоа, што је успорило процес, али и због повећане излазности бирача.[512] На крају, пријављено је да је излазност била око 59%, што је чинило највећу излазност од избора 2008. године.[513] Избори су такође представили највећи губитак посланичких мандата у Народној скупштини од избора 1992. године, при чему је коалиција коју предводи СНС изгубила 68 мандата. Због три поновљена избора, мандати Народне скупштине ће бити потврђени до краја јула.[514]

Председнички избори

[уреди | уреди извор]
Кандидат Странка Гласови %
Александар Вучић Српска напредна странка 2.224.914 60,01
Здравко Понош Уједињени за победу Србије 698.538 18,84
Милош Јовановић Национално демократска алтернатива 226.137 6,10
Бошко Обрадовић Двери—ПОКС 165.181 4,46
Милица Ђурђевић Стаменковски Српска странка Заветници 160.553 4,33
Биљана Стојковић Морамо 122.378 3,30
Бранка Стаменковић Суверенисти 77.031 2,08
Миша Вацић Српска десница 32.947 0,89
Укупно 3.707.679 100,00
Важећи гласови 3.707.679 97,63
Неважећи/празни гласови 89.933 2,37
Укупни гласови 3.797.612 100,00
Регистровани бирачи/излазност 6.502.307 58,62
Извор: РИК

Парламентарни избори

[уреди | уреди извор]
Странка Гласови % +/– Мандати +/–
Заједно можемо све 1.635.101 44,27 –16,38 120 –68
Уједињени за победу Србије 520.469 14,09 нова 38 нова
Ивица Дачић — Премијер Србије 435.274 11,79 +1,41 31 –1
Национално демократска алтернатива 204.444 5,54 +3,30 15 +15
Морамо 178.733 4,84 нова 13 нова
Двери—ПОКС 144.762 3,92 нова 10 нова
Српска странка Заветници 141.227 3,82 +2,39 10 +10
Суверенисти 86.362 2,34 +0,04 0 0
Српска радикална странка 82.066 2,22 +0,17 0 0
СДС—Нова 63.560 1,72 нова 0 нова
Савез војвођанских Мађара 60.313 1,63 –0,60 5 –4
Странка правде и помирења 35.850 0,97 –0,03 3 –1
Отете бебе 31.196 0,84 нова 0 нова
ДСХВ—ЗзВ 24.024 0,65 –0,30 2 +2
Странка демократске акције Санџака 20.553 0,56 –0,21 2 –1
Коалиција Албанаца Прешевске долине 10.165 0,28 –0,45 1 –2
Руски мањински савез 9.569 0,26 –0,44 0 0
Ромска партија 6.393 0,17 нова 0 нова
Алтернатива за промене 3.267 0,09 нова 0 нова
Укупно 3.693.328 100,00 — 250 —
Важећи гласови 3.693.328 97,04
Неважећи/празни гласови 112.722 2,96
Укупни гласови 3.806.050 100,00
Регистровани бирачи/излазност 6.502.307 58,60
Извор: РИК

Последице

[уреди | уреди извор]
Протест испред зграде Републичке изборне комисије (РИК), дан после избора.

ЦеСИД је известио да је до изборних нерегуларности дошло у раним часовима избора.[515][516] Касније током вечери, Црта је саопштила да је током гласања дошло до више бугарских возова и да су нека бирачка места одбила да сарађују са посматрачима избора.[517][518] ОСЕ је саопштио да је у Новом Саду било неправилности.[519] Црта и политички активисти су такође приметили да су изборни дан обележиле високе тензије, вербално и на више места, попут Београда, физичко насиље.[520][521][522] Нерегуларности у Нишу пријавиле су и Двери и Странка слободе и правде.[523][524] ЕНЕМО је навео да су застрашивање и куповина гласова утицали на резултате избора, као и да процес регистрације бирача није био транспарентан.[525] Посланик СНС-а Братислав Југовић и вођа Покрета слободних грађана (ПСГ) Павле Грбовић физички су нападнути испред бирачких места.[526][527]

Посматрачка мисија ПССЕ оценила је да су „основне слободе у великој мери поштоване, а бирачима су представљене различите политичке опције, али је низ недостатака резултирао неуједначеним условима, фаворизујући актуелну власт”. Даље је саопштено да су „комбиновани утицај неуравнотеженог приступа медијима, непримерени притисак на запослене у јавном сектору да подржи власт, значајне неједнакости у финансирању кампања и злоупотреба државних ресурса довели до неједнаких услова”. Додаје се да „док су медији покривали све изборне учеснике, већина јавних и приватних емитера са националном покривеношћу фаворизовала је актуелног председника и владајућу коалицију, ограничавајући могућност бирача да донесу потпуно информисани избор.” Закључено је да је ПССЕ „поздравила недавне законодавне промене, усвојене након опсежног дијалога између владајућих странака и дела опозиције, које су укључивале нека добра побољшања, али кључни аспекти изборног процеса захтевају даљу реформу и имплементацију”. Кирјакос Харџијани, специјални координатор и вођа краткорочних посматрача ОЕБС-а, рекао је да је „ово била конкурентна кампања и, што је важно, овај пут су били укључени опозициони кандидати, али им је утицај владајућих странака дао неприкладну предност”.[528][529]

Републичка изборна комисија (РИК) прогласила је Вучића за победника председничких избора након пребројаних 2% гласова.[530] Након саопштења, Арис Мовсесијан, вођа Нове странке (Нова) критиковао је њихов приступ саопштењу, укључујући политичког аналитичара Душка Радосављевића.[531][532] Касније је откривено да ће прелиминарни резултати бити видљиви на њиховом веб-сајту током процеса пребројавања.[530][533] Нешто после 23 часа Вучић је прогласио своју победу.[534] Он је у телевизијском победничком говору објавио да је обезбедио око 60% гласова, додајући: „Задовољан сам што су људи у огромном броју изашли и што су потврдили демократску природу српског друштва”.[535] После проглашења прелиминарних резултата, Вучићу су честитали Емануел Макрон, Владимир Путин, Милош Земан, Зоран Милановић и други.[536][537] Честитао му је и Милорад Додик, који му је неколико дана пре избора изразио подршку.[538][539] Еколошки устанак и Скупштина слободне Србије, који су део коалиције Морамо, организовали су 4. априла протест испред зграде РИК-а.[540]

Здравко Понош је након избора напустио Народну странку.[541] Избиле су даље несугласице између коалиционих партнера у коалицији Уједињени за победу Србије, Вук Јеремић и његова Народна странка противили су се састанку Драгана Ђиласа и Вучића.[542] Тепићева је оптужила Јеремића за популизам.[543] Павле Грбовић, вођа Покрета слободних грађана, изјавио је да би његова странка могла да изађе из коалиције како би наставила сама, док је Зоран Лутовац, вођа Демократске странке, изјавио да је „Уједињени за победу Србије предизборна коалиција и да ће њена судбина зависити од званичних резултата избора за Скупштину града Београда”; такође је изјавио да би се определио за стварање широког савеза умерене политичке оријентације.[544][545] Када је реч о посланичким групама, Лутовац је рекао да странке неће формирати заједничку посланичку групу коју би чиниле странке унутар коалиције.[546] У јуну су Александар Јовановић Ћута, Биљана Стојковић и Небојша Зеленовић одржали оснивачку скупштину своје политичке странке која је добила назив Заједно.[547][548] Спекулисало се и да ће Демократска странка приступити коалицији Морамо.[549][550]

Формирање владе

[уреди | уреди извор]

Избори 2022. били су први од 2014. на којима Српска напредна странка (СНС) није освојила апсолутну већину мандата у Народној скупштини и због тога би морала да формира коалициону владу.[551] Посматрачи су навели да је нејасно да ли би СНС могла да уђе у коалицију са Социјалистичком партијом Србије (СПС) због проруског става који је СПС изражавао током кампање.[552] Вучић је поново положио заклетву као председник 31. маја; током свог говора је изјавио да ће влада бити формирана до краја јула и да ће евентуално увести санкције Русији због руске инвазије на Украјину 2022. године.[553][554] Посматрачи су навели да ће СПС учествовати у формирању владе, а Дачић је потврдио да ће бити отворен за наставак сарадње између СПС-а и СНС-а.[555][556] Демократски савез Хрвата у Војводини (ДСХВ) и Савез војвођанских Мађара (СВМ) најавили су да ће бити вољни да уђу у владу.[557][558]

Вучић је крајем априла изјавио да ће консултације за формирање владе почети крајем маја или почетком јуна.[559] Такође је рекао да ће се прво састати са правницима како би разговарали о закону у вези са формирањем.[560] Првобитно је требало да консултације почну почетком јула, али су одложене после петих поновљених избора у Великом Трновцу, који су одржани 30. јуна.[506][561] Вучић је најавио да ће консултације са свим парламентарним листама почети 14. јула.[562] Консултације су трајале до 18. јула.[563] Прва конститутивна седница сазива 2022—2026. одржана је 1. августа,[564] док је формирање владе предвиђено до новембра.[565][566] Вучић је крајем јула најавио да ће влада бити формирана средином августа.[567]

Напомене и референце

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ а б Због спора између Војислава Михаиловића и Жике Гојковића, Михаиловић је морао да се региструје под именом „За Краљевину Србију”, јер Гојковић и даље правно заступа руководство ПОКС.
  3. ^ Српско-руски покрет чине Покрет Левијатан, две политичке странке и десет организација.
  4. ^ Подржава и Грађански демократски форум.
  5. ^ Подржавају и Социјалистичка партија Србије, Савез војвођанских Мађара и Српска радикална странка.
  6. ^ Првобитно је на дебати требало да се појави Ивица Дачић, али није дошао, а уместо њега се појавила Снежана Пауновић.
  7. ^ Не рачунајући 8,8% неодлучних и 6,1% који су одбили да одговоре.
  8. ^ Као „Еколошки покрети”.
  9. ^ ПОКС је освојио 2,7% гласова, а ДСС 2,24%.
  10. ^ СДС је бојкотовао изборе, док је Нова освојила 0,24% гласова.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Izbori 2012: Rezultati i postizborna trgovina”. Vreme (на језику: српски). 2012-05-10. Приступљено 2022-02-10. 
  2. ^ Rudić, Filip (2. 4. 2017). „Vučić wins Serbian Presidential elections”. Balkan Insight. Приступљено 30. 1. 2022. 
  3. ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. ISSN 2159-9173. doi:10.1080/21599165.2018.1490272 Слободан приступ. 
  4. ^ Maerz, Seraphine F; et al. (април 2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. doi:10.1080/13510347.2020.1758670 Слободан приступ. 
  5. ^ Da Silva, Chantal (8. 4. 2017). „Serbian protesters accuse media of turning blind eye, as anti-corruption rallies continue”. independent.co.uk. The Independent. Приступљено 9. 4. 2017. 
  6. ^ „A Serbian Election Erodes Democracy”. The New York Times. 9. 4. 2017. Приступљено 9. 4. 2017. 
  7. ^ Surk, Barbara (28. 6. 2017). „Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 23. 6. 2020. 
  8. ^ „PM Brnabic joins Vucic's ruling Serbian Progressive Party”. N1. 10. 10. 2019. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  9. ^ „Prominent Kosovo Serb politician Oliver Ivanovic killed in drive-by shooting”. The Telegraph. 16. 1. 2018. Приступљено 30. 1. 2022. 
  10. ^ „Borku Stefanoviću razbijena glava tokom tribine u Kruševcu”. N1 (на језику: српски). 23. 11. 2018. Приступљено 30. 1. 2022. 
  11. ^ „Thousands protest in Serbia over attack on opposition politician”. Reuters (на језику: енглески). 2018-12-08. Приступљено 2019-01-23. 
  12. ^ „Serbians Are Fighting to Keep Democracy Alive as the Country Takes an Authoritarian Turn”. The New York Times (на језику: енглески). 19. 1. 2019. ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-01-23. 
  13. ^ „Protesti subotom se obustavljaju dok se ne popravi epidemiološka situacija”. N1 (на језику: српски). 2020-03-10. Приступљено 2022-01-30. 
  14. ^ „Formirana Udružena opozicija Srbije, cilj smena bahatog režima”. Danas (на језику: српски). 10. 8. 2020. Приступљено 30. 1. 2022. 
  15. ^ „Thousands march against Serbia's president for 4th week”. AP NEWS. 2018-12-29. Приступљено 2019-01-23. 
  16. ^ „Protests against Serbia's President Vucic enter sixth week”. Reuters (на језику: енглески). 2019-01-12. Приступљено 2019-01-23. 
  17. ^ „Protesters Call On Serbian President To Resign”. Radio Free Europe (на језику: енглески). 2018-12-23. Приступљено 2019-02-05. 
  18. ^ „Protests against President Vucic spreads throughout Serbia”. France24. 9. 2. 2019. Приступљено 30. 1. 2022. 
  19. ^ „Opposition Alliance for Serbia declares boycott”. N1. 2019-09-16. Приступљено 2022-01-30. 
  20. ^ „Organizatori protesta "1 od 5 miliona" pozvali na bojkot izbora”. Danas (на језику: српски). 3. 9. 2019. Приступљено 2019-09-03. 
  21. ^ „Rezultati izbora 2020 i reakcije”. N1 (на језику: српски). 2020-06-22. Приступљено 2022-01-30. 
  22. ^ Zorić, Ognjen; Martinović, Iva (20. 10. 2020). „Vučić: Opet izbori 2022, Vlada ograničenog trajanja, Dačić na čelu Skupštine”. Radio Free Europe. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. 
  23. ^ а б „Protesti u Srbiji: Desetine povređenih i privedenih, suzavac, kamenice i pendreci i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu”. BBC News (на језику: српски). 7. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  24. ^ „Policija na konjima ispred Skupštine, demonstranti nisu dali vatrogascima da prođu”. Novosti (на језику: српски). 8. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  25. ^ „Policija pendrecima tukla muškarce koji su mirno sedeli na klupi u beogradskom parku”. www.021.rs (на језику: српски). 8. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  26. ^ „Sergej Trifunović napadnut na protestu ispred Skupštine: "Pripadnici službe su želeli da bace ljagu na protest"”. Nedeljnik (на језику: српски). 8. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  27. ^ „Protesters storm Serb parliament over COVID curfew”. BBC News. 8. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  28. ^ „U Novom Sadu okupljeni na protestu demolirali prostorije SNS-a”. Glas Javnosti. 8. 7. 2020. Приступљено 30. 1. 2022. 
  29. ^ „Eggs and tomatoes thrown to the Assembly – Photo”. B92.net (на језику: енглески). 3. 8. 2020. Приступљено 14. 8. 2020. 
  30. ^ „Protest malih privrednika, blokiran centar Beograda”. N1 (на језику: српски). 2020-12-02. Приступљено 2022-01-30. 
  31. ^ а б в Petrović, Ivan (2020-08-12). „Udružena opozicija Srbije – početak ne obećava”. Deutsche Welle. Belgrade. 
  32. ^ Valtner, Lidija (19. 12. 2020). „Zdravko Ponoš: Udružena opozicija je trenutno u blokadi”. Danas (на језику: српски). 
  33. ^ „Aleksić: Udružena opozicija Srbije više ne funkcioniše”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 21. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  34. ^ „Narodna stranka predstavila svoje zahteve o izbornim uslovima i "oprostila se" od Udružene opozicije Srbije (UOS)”. Blic (на језику: српски). 21. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  35. ^ Vlajović, Ivana (13. 2. 2021). „Opozicija oko SSP i DS predstavila platformu za dijalog o izbornim uslovima”. Inajder (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2022. 
  36. ^ „Vučić: Vanredni parlamentarni izbori najkasnije 3. aprila 2022.”. N1 (на језику: српски). 2020-10-20. Приступљено 2022-01-30. 
  37. ^ „Vučić na prvom međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima”. danas.rs. Danas. 28. 4. 2021. 
  38. ^ „Dačić: Međustranački dijalog nakon praznika, Vučić će se odazvati pozivima za učešće”. danas.rs. Danas. 3. 5. 2021. 
  39. ^ „DIJALOG O IZBORIMA NA DVA KOLOSEKA: Deo opozicije protiv mešanja stranaca i vodiće razgovore sa vlašću bez posredovanja Evropske unije”. novosti.rs. Приступљено 2021-02-04. 
  40. ^ „Posle SNS i SPS, na razgovore idu SVM i PUPS”. danas.rs. Danas. 20. 4. 2021. 
  41. ^ „Dačić: Razgovor pod pokroviteljstvom EU o izbornim uslovima neće biti pre juna”. rs.n1info.com. N1. 2. 5. 2021. 
  42. ^ „Dačić: Dijalog uz prisustvo evroparlamentaraca verovatno oko 8. jula”. rs.n1info.com. N1. 22. 6. 2021. 
  43. ^ „Završen prvi sastanak Radne grupe za međustranački dijalog bez posrednika iz EU”. rs.n1info.com. N1. 18. 5. 2021. 
  44. ^ „Počeo novi sastanak Radne grupe za dijalog”. nova.rs. Nova S. 1. 6. 2021. 
  45. ^ „Novi sastanak Radne grupe za dijalog bez prisustva stranaca u Skupštini Srbije”. rs.n1info.com. N1. 9. 6. 2021. 
  46. ^ „Međustranački dijalog bez stranaca: O biračkom spisku, RIK-u”. nova.rs. Nova S. 18. 6. 2021. 
  47. ^ „Vučić sa delom opozicije na sastanku Radne grupe za međupartijski dijalog o Kosovu”. danas.rs. Danas. 21. 6. 2021. 
  48. ^ „Dačić: Visok stepen jedinstva o nacionalnim pitanjima”. nova.rs. Nova S. 21. 6. 2021. 
  49. ^ „Obradović: Izuzetno konstruktivan i ozbiljan sastanak sa Vučićem o Kosovu”. rs.n1info.com. N1. 21. 6. 2021. 
  50. ^ „Vučić o opoziciji i Kosovu: Samo hoće da se ratosiljaju diktatora”. danas.rs. Danas. 22. 6. 2021. 
  51. ^ „Evropski socijalisti i demokrate apeluju da vlast u Srbiji prekine sa napadima na opoziciju”. danas.rs. Danas. 23. 7. 2021. 
  52. ^ „Bilčik i Fajon: Cilj da izbori budu fer i pošteni i da opozicija ne bojkotuje”. rs.n1info.com. N1. 7. 7. 2021. 
  53. ^ „Nastavak međustranačkog dijaloga – vlast spremna, opozicija ne očekuje previše”. rs.n1info.com. N1. 8. 7. 2021. 
  54. ^ „Evroparlamentarci prvo s Vučićem pa sa opozicijom”. danas.rs. Danas. 9. 7. 2021. 
  55. ^ „Vučić na dijalog poslao Orlića, Sandru Božić i Rističevića”. nova.rs. Nova S. 9. 7. 2021. 
  56. ^ „Delegacija EP daće predlog za poboljšanje izbornih uslova, optimizam nakon runde”. rs.n1info.com. N1. 10. 7. 2021. 
  57. ^ „Posrednici iz EU usvojili nacrt radnog dokumenta za međustranački dijalog”. N1 (на језику: српски). 2021-09-01. Приступљено 2021-09-13. 
  58. ^ а б „Teško prihvatljiv za vlast i opoziciju - predlog evroparlamentaraca "podbacio"”. N1 (на језику: српски). 2021-09-09. Приступљено 2021-09-13. 
  59. ^ „Đilas: SSP neće potpisati dokument EP za unapređenje izbornih uslova”. N1 (на језику: српски). 2021-09-08. Приступљено 2021-09-13. 
  60. ^ „Sat otkucava, deo opozicije još veruje da predlog iz Brisela može da se popravi”. N1 (на језику: српски). 2021-09-11. Приступљено 2021-09-13. 
  61. ^ „Veselinović: Predlog evroparlamentaraca uvredljiv, pružamo im još jednu šansu”. N1 (на језику: српски). 2021-09-10. Приступљено 2021-09-13. 
  62. ^ „Zelenović: Čujem da su svi nezadovoljni, ali ne može Fajon da pobedi umesto nas”. N1 (на језику: српски). 2021-09-08. Приступљено 2021-09-13. 
  63. ^ „Narodna stranka odbacila dokument evropskih posrednika o izbornim uslovima”. N1 (на језику: српски). 2021-09-10. Приступљено 2021-09-13. 
  64. ^ „Vučić sa poslanicima Evropskog parlamenta o međustranačkom dijalogu”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  65. ^ „Nova runda međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroparlamentaraca”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  66. ^ „Milićević: SPS spreman za konsenzus, dokument evroparlamentaraca je dobar”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  67. ^ „Vučić: Spremni smo da prihvatimo predloge EP, ma koliko to bilo teško za nas”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  68. ^ „Vukadinović: Završni dokument u dijalogu neprihvatljiv, kao koza koja čuva kupus”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  69. ^ „Veći deo opozicije odbacuje dokument o izbornim uslovima”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  70. ^ „Đilas: Bez saradnje sa opozicijom koja uđe u tela iz predloga EP”. N1 (на језику: српски). 2021-09-19. Приступљено 2021-09-21. 
  71. ^ а б „Međustranački dijalog: Vlast prihvatila formiranje tela za praćenje medija”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  72. ^ „Đilas: Napuštamo pregovore sa vlastima i EU”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  73. ^ „Vučić: Evroparlamentarci videli da opozicija koči međustranački dijalog”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  74. ^ „Dačić: Đilas tražio da se ne raspravlja o EU dokumentu, već o njegovom”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  75. ^ „Dačić: Međustranački dijalog je završen”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-20. Приступљено 2021-09-21. 
  76. ^ „Dačić: Ostaje izborni cenzus od tri odsto, dijalog bez stranaca bolje napreduje”. N1 (на језику: српски). 2021-08-27. Приступљено 2021-09-02. 
  77. ^ а б в „Predstavljena radna verzija završnog dokumenta u dijalogu, čekaju se amandmani”. N1 (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  78. ^ а б „Mediji najavljuju spojene izbore 3. aprila, Šulkić (DSS) kaže da taj datum nije deo sporazuma - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-09-02. 
  79. ^ „Obradović o ponudi vlasti: Promene u sastavu REM-a nisu predložene”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  80. ^ „Gojković: Prijatno sam iznenađen predlogom vlasti o izbornim uslovima”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  81. ^ kaže, Goran. „Danas četrnaesti sastanak radne grupe za međustranački dijalog bez posredovanja stranaca - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-09-13. 
  82. ^ а б „Odložen sastanak opozicije sa Vučićem, dogovor još daleko - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-09-13. 
  83. ^ „TANJUG | Vladajuća većina predlaže da se predsednički izbori održe 3. aprila”. www.tanjug.rs. Приступљено 2021-09-02. 
  84. ^ „Sporazum vlasti i opozicije o izbornim uslovima moguć u septembru”. danas.rs. Danas. 11. 8. 2021. 
  85. ^ „DSS: U naredne dve nedelje sporazum s vlastima u dijalogu bez evroparlamentaraca”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  86. ^ „Počeo sastanak Radne grupe za međustranački dijalog - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-10-23. 
  87. ^ „Dačić: Postignut načelan dogovor u dijalogu bez posredovanja stranaca”. N1 (на језику: српски). 2021-10-23. Приступљено 2021-10-23. 
  88. ^ „Saznajemo: Izbori definitivno 3. aprila”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-10-23. Приступљено 2021-10-23. 
  89. ^ а б „Danas u Skupštini Srbije potpisivanje Sporazuma o unapređenju izbornih uslova”. Danas (на језику: српски). 29. 10. 2021. Приступљено 2021-10-29. 
  90. ^ „Potpisan Sporazum o unapređenju izbornih uslova”. N1 (на језику: српски). 2021-10-29. Приступљено 2021-10-29. 
  91. ^ „Obradović: Predstavnici Dveri neće potpisati sporazum o unapređenju izbornih uslova ukoliko ne budu ispunjeni njihovi zahtevi”. Danas (на језику: српски). 23. 10. 2021. Приступљено 2021-10-23. 
  92. ^ „Ivica Dačić: "Stranke do ponedeljka da dostave predloge za medije"”. www.tanjug.rs. 23. 10. 2021. Приступљено 2021-10-23. 
  93. ^ а б в „Sporazum sa vlašću: Dveri i DJB potpisali, ali nisu sasvim zadovoljni”. Danas (на језику: српски). 29. 10. 2021. Приступљено 2021-10-29. 
  94. ^ а б в Milovančević, Vojislav (2021-10-29). „Detalji sporazuma Vučića i opozicije iz Skupštine”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-29. 
  95. ^ „Saznajemo: Uz redovne, i vanredni parlamentarni izbori 3. aprila”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  96. ^ „Ponuda vlasti opoziciji: Sedam dana pre izbora bez otvaranja puteva i fabrika”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  97. ^ „Predlog za promenu Ustava Republike Srbije” (PDF). National Assembly of the Republic of Serbia. Belgrade. 10. 7. 2020. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 12. 2020. г. 
  98. ^ „Vlada predlaže promenu Ustava u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva”. Danas (на језику: српски). 3. 12. 2020. Архивирано из оригинала 30. 11. 2021. г. Приступљено 30. 11. 2021. 
  99. ^ „Dačić: Otvaramo dijalog i rasprave u vezi sa ustavnim promenama”. N1 (на језику: српски). 8. 4. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  100. ^ а б Maksimović, Sandra (7. 6. 2021). „Srbija, pravosuđe i evropske integracije: Zašto se menja Ustav”. BBC News (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2022. 
  101. ^ „Poslanici usvojili Predlog za promenu Ustava Srbije”. Danas (на језику: српски). 7. 6. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  102. ^ „Dačić: Referendum o promeni Ustava možda na jesen”. N1 (на језику: српски). 6. 6. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  103. ^ „Dačić: Raspisivanje referenduma o promeni Ustava najverovatnije u januaru”. N1 (на језику: српски). 2021-11-09. Приступљено 2021-11-25. 
  104. ^ Tašković, Marko (10. 11. 2021). „POSLE 15 GODINA ČEKANJA Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu kojim se UKIDA CENZUS, a civilni sektor ima TRI VELIKE ZAMERKE”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-25. 
  105. ^ „Dačić: Skupština Srbije 25. novembra o zakonu o referendumu o ustavnim promenama”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 16. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  106. ^ а б „Predlog o ukidanju cenzusa na referendumu: NVO strahuju od zloupotreba”. N1 (на језику: српски). 2021-11-10. Приступљено 2021-11-25. 
  107. ^ „Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu, ukida se cenzus”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 9. 11. 2021. Архивирано из оригинала 9. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-25. 
  108. ^ „Zakon o referendumu stupio na snagu, Vučić "misli da ga je potpisao"”. N1 (на језику: српски). 2021-11-29. Приступљено 2021-11-29. 
  109. ^ Kovačević, Emina (10. 12. 2021). „Skupština jednoglasno usvojila izmene Zakona o referendumu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 13. 12. 2021. 
  110. ^ „Jovanović (Narodna stranka): Zakon o referendumu priprema za Rio Tinto”. N1 (на језику: српски). 2021-11-13. Приступљено 2021-11-25. 
  111. ^ „Klačar: Ustavni referendum kao priprema vlasti za izbornu kampanju”. N1 (на језику: српски). 2021-11-19. Приступљено 2021-11-25. 
  112. ^ „Vučić: "Glasaću 'da' na referendumu; da nam se ne ponovi onaj užas iz 2009. godine"”. B92.net (на језику: српски). 12. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  113. ^ „Ana Brnabić: "Da" na referendumu znači da smo jednaki pred sudovima”. www.tanjug.rs (на језику: српски). 12. 1. 2022. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-12. 
  114. ^ Nikolin, Gorica (2022-01-13). „Novosadska politika: Ko glasa "da", ko glasa "ne", a ko će bojkotovati predstojeći referendum?”. www.021.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-13. 
  115. ^ „Dveri i PSG će pozvati na bojkot ustavnog referenduma”. Danas (на језику: српски). 2021-06-11. Приступљено 2022-01-25. 
  116. ^ „Ne davimo Beograd pozvao građane da na referendumu glasaju protiv promena Ustava”. N1 (на језику: српски). 23. 12. 2021. Приступљено 26. 12. 2021. 
  117. ^ Valtner, Lidija (2. 12. 2021). „Desnica se mobiliše za izbore glasanjem protiv ustavnih izmena”. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 12. 2021. г. Приступљено 6. 12. 2021. 
  118. ^ „Đilas: Referendum o ustavnim promenama za SSP ne postoji, nelegitiman je kao i Skupština”. Danas (на језику: српски). 2021-11-12. Приступљено 2022-01-25. 
  119. ^ „Parović: Odložiti referendum o Ustavu zbog izmene zakona i ukupne atmosfere”. N1 (на језику: српски). 10. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  120. ^ Nešić, Nenad (8. 12. 2021). „Opozicija i referendum o promeni Ustava: Ignorisati ili ne, pitanje je sad”. N1 (на језику: српски). Приступљено 14. 12. 2021. 
  121. ^ Đurić, Vanja (2021-12-11). „Stručnjaci: Izmene zakona dobre i ključne, ali ima još prostora za zloupotrebu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  122. ^ „RIK: "Da" zaokružilo 59,71 odsto glasalih, "ne" 39,26 odsto”. www.tanjug.rs. 17. 1. 2022. Архивирано из оригинала 17. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-17. 
  123. ^ „Gošće N1: Očekivana izlaznost, vlast olako pristupila referendumu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  124. ^ „U Beogradu većina izašlih ipak glasala za "ne"”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  125. ^ „I Niš rekao "ne" ustavnim promenama – 53,28 odsto izašlih glasalo protiv”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  126. ^ „Prvi preliminarni rezultati: Novi Sad rekao "Ne" na referendumu”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  127. ^ „CRTA: Ubacivali listiće u Novom Pazaru”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  128. ^ Đurić, Vanja (2022-01-20). „Radulović: Vlast falsifikovala 600.000 glasova "da" na referendumu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23. 
  129. ^ „Protest za bezopasan vazduh zakazan za 10. januar u Beogradu”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). 2021-01-06. Приступљено 2021-12-04. 
  130. ^ „Protest Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta zakazan za 11. septembar u Beogradu”. Balkan Green Energy News (на језику: српски). 2021-08-13. Приступљено 2021-12-04. 
  131. ^ „Kreni-Promeni: Protest ispred RTS-a, zbog cenzure, zakazan za petak”. Danas (на језику: српски). 18. 11. 2021. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-12-05. 
  132. ^ „Protest zbog eksproprijacije i referenduma 23. novembra ispred Skupštine Srbije”. Danas (на језику: српски). 21. 11. 2021. Архивирано из оригинала 21. 11. 2021. г. Приступљено 2021-12-05. 
  133. ^ „Premijerka: Spremili smo odgovore na sve zahteve sa ekološkog protesta”. N1 (на језику: српски). 2021-04-12. Приступљено 2021-12-04. 
  134. ^ Reuters (2021-11-27). „Serbian anti-mining activists block roads to protest against new laws”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-06. 
  135. ^ а б Anđelković, Nataša (2021-01-20). „Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate”. BBC News (на језику: српски). Приступљено 2021-12-04. 
  136. ^ „Tadić: Rio Tinto došao u vreme Koštuničine vlasti, Vučić razvodnjava pritisak”. N1 (на језику: српски). 2021-12-03. Приступљено 2021-12-04. 
  137. ^ Jevtović, Mirjana (24. 6. 2017). „Projekat Jadar – Kompanija Rio Tinto nastavlja ulaganje u rudnik litijuma kod Loznice”. Insajder (на језику: српски). Архивирано из оригинала 4. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-04. 
  138. ^ а б „Šta treba da znate o izmenama Zakona o eksproprijaciji u Srbiji”. BBC (на језику: српски). 2021-11-23. Архивирано из оригинала 23. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-25. 
  139. ^ „Izmenom Zakona o eksproprijaciji zemljište se oduzima po hitnom postupku”. Danas (на језику: српски). 18. 11. 2021. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-25. 
  140. ^ „Advokati tumače izmene Zakona o eksproprijaciji: Privatna imovina na izvol'te”. Južne vesti (на језику: српски). 23. 11. 2021. Архивирано из оригинала 23. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-25. 
  141. ^ „Vučić: Zakon o eksproprijaciji nema veze sa Rio Tintom”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 24. 11. 2021. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 2021-11-25. 
  142. ^ „Brnabić: Zakon o eksproprijaciji nije potreban Rio Tintu, oni su kupili zemlju”. N1 (на језику: српски). 2021-11-23. Приступљено 2021-11-25. 
  143. ^ „Minister says expropriation law covers construction and reconstruction”. N1 (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2021-11-25. 
  144. ^ „Ekološki ustanak: Blokade paralisale Beograd, uspele preko očekivanja”. N1 (на језику: српски). 2021-11-27. Приступљено 2021-12-06. 
  145. ^ „U subotu blokade puteva duže od sat vremena i protest advokata”. N1 (на језику: српски). 2021-12-01. Приступљено 2021-12-10. 
  146. ^ „Ekološki ustanak najavio blokadu puteva u Srbiji u subotu”. N1 (на језику: српски). 2021-11-26. Приступљено 2021-12-05. 
  147. ^ EWB (2021-11-28). „Environmental protests and roadblocks across Serbia, masked men attack citizens”. European Western Balkans (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-06. 
  148. ^ „Srđan Škoro: Opozicija ne razlikuje predizborne skupove od aktuelnih protesta”. Danas. 6. 12. 2021. 
  149. ^ „Protesti podrške u Njujorku, Berlinu, Parizu: "Ne" Rio Tintu, SNS marš sa vlasti”. N1 (на језику: српски). 2021-12-04. Приступљено 2021-12-10. 
  150. ^ „Vučić ispunio sve zahteve protesta: Izašao sam u susret narodu, ne političarima”. N1 (на језику: српски). 2021-12-08. Приступљено 2021-12-12. 
  151. ^ „Brnabić: U ovom trenutku za mene je projekat "Jadar" gotov”. N1 (на језику: српски). 2022-01-18. Приступљено 2022-01-21. 
  152. ^ Vasović, Aleksandar (2022-01-21). „Serbian government blasts green groups for scuttling Rio's lithium project”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21. 
  153. ^ „Završene blokade u Beogradu i Novom Sadu, najavljena radikalizacija protesta”. N1 (на језику: српски). 2022-01-08. Приступљено 2022-01-10. 
  154. ^ Reuters (2022-01-27). „Serbia's green activists rally to demand moratorium on lithium mining”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-28. 
  155. ^
  156. ^ „Novak podržao proteste u Srbiji”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-12-04. Приступљено 2021-12-04. 
  157. ^ „Vučić o blokadama i protestima: Vlast ispunila zahteve, ljudi su besni”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-01-10. 
  158. ^ „Brnabić: Nemamo nikakav ugovor sa Rio Tintom, nismo se ni videli sa njima”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-09. Приступљено 2022-01-10. 
  159. ^ „Mihajlović: Nastavak zloupotrebe teme životne sredine u predizbornoj kampanji”. N1 (на језику: српски). 2021-12-11. Приступљено 2021-12-12. 
  160. ^ „O izborima za predsednika Republike”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 7. 6. 2020. г. Приступљено 2021-10-29. 
  161. ^ а б „ElectionGuide, Serbia”. ElectionGuide. 2. 4. 2017. Приступљено 30. 1. 2022. 
  162. ^ а б в „Electoral system of Serbia”. Inter-Parliamentary Union. 2016. Приступљено 30. 1. 2022. 
  163. ^ Bjelotomić, Snežana (13. 1. 2020). „Electoral threshold reduced to 3%”. Serbian Monitor. 
  164. ^ „Cenzus tri odsto, na listama 40 procenata žena”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 8. 2. 2020. Приступљено 29. 1. 2022. 
  165. ^ „Vlada usvojila predlog da predsednik Srbije raspusti Narodnu skupštinu”. N1 (на језику: српски). 2022-02-14. Приступљено 2022-02-15. 
  166. ^ а б „Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore za 3. april: Neka su vam srećni!”. N1 (на језику: српски). 2022-02-15. Приступљено 2022-02-15. 
  167. ^ „U utorak se raspušta Skupština, Dačić raspisuje lokalne izbore”. N1 (на језику: српски). 2022-02-14. Приступљено 2022-02-15. 
  168. ^ „Mediji: Vučić u utorak raspisuje parlamentarne izbore”. N1 (на језику: српски). 2022-02-14. Приступљено 2022-02-15. 
  169. ^ „Ivica Dačić raspisao predsedničke izbore”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-02. Приступљено 2022-03-02. 
  170. ^ „RIK usvojio odluke za glasanje u inostranstvu”. Danas (на језику: српски). 2022-03-14. Приступљено 2022-03-14. 
  171. ^ „26. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-13. Приступљено 2022-03-14. 
  172. ^ „Kurti: Naći ćemo rešenje za srpske izbore”. Danas (на језику: српски). 2022-03-15. Приступљено 2022-03-15. 
  173. ^ Valtner, Lidija (2022-03-15). „Hoće li biti srpskih izbora na Kosovu: Javnost i opozicija protiv, Kurti se možda povuče u poslednjem trenutku”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-03-15. 
  174. ^ „RIK odredio četiri opštine u Srbiji gde će građani sa Kosova moći da glasaju”. Danas (на језику: српски). 2022-03-24. Приступљено 2022-03-27. 
  175. ^ „Izborne liste”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). Приступљено 2022-02-17. 
  176. ^ а б „30. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-16. Приступљено 2022-03-16. 
  177. ^ „31. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-17. Приступљено 2022-03-18. 
  178. ^ „Četvrta sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-02-17. Приступљено 2022-02-17. 
  179. ^ „RIK proglasio listu "Aleksandar Vučić - zajedno možemo sve" - Izbori 2022”. B92 (на језику: српски). 2022-02-17. Приступљено 2022-02-17. 
  180. ^ „Peta sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-02-17. Приступљено 2022-02-17. 
  181. ^ „RIK proglasio listu "Ivica Dačić premijer Srbije"”. Blic (на језику: српски). 2022-02-17. Приступљено 2022-02-17. 
  182. ^ а б „Šesta sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-02-18. Приступљено 2022-02-18. 
  183. ^ а б „Proglašene izborne liste Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske radikalne stranke”. N1 (на језику: српски). 2022-02-18. 
  184. ^ а б „Sedma sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-02-19. Приступљено 2022-02-21. 
  185. ^ а б „RIK proglasio izborne liste Ujedinjene Srbije i koalicije NADA”. N1 (на језику: српски). 2022-02-19. 
  186. ^ а б „Osma sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-02-20. Приступљено 2022-02-21. 
  187. ^ а б „RIK proglasio još dve liste za parlamentarne izbore”. N1 (на језику: српски). 2022-02-20. Приступљено 2022-02-20. 
  188. ^ „Deveta sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-02-22. 
  189. ^ „Deseta sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-02-23. 
  190. ^ „Proglašena lista „Suverenisti“”. nova.rs. 2022-02-22. Приступљено 2022-02-22. 
  191. ^ „11. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-02-23. Приступљено 2022-02-23. 
  192. ^ а б „12. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-02. Приступљено 2022-03-02. 
  193. ^ „RIK proglasio dve manjinske izborne liste, odbačen prigovor predsednika POKS-a”. Danas (на језику: српски). 2022-03-01. Приступљено 2022-03-02. 
  194. ^ „RIK proglasio listu SDA Sandžaka”. Danas (на језику: српски). 2022-03-02. Приступљено 2022-03-02. 
  195. ^ а б „18. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-09. 
  196. ^ „RIK proglasio listu "Boris Tadić - Ajmo ljudi"”. N1 (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-08. 
  197. ^ „Proglašene liste Boris Tadić i Alternativa za promene”. B92 (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-08. 
  198. ^ „22. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-11. 
  199. ^ „27. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-14. Приступљено 2022-03-15. 
  200. ^ „41. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission. Приступљено 22. 3. 2022. 
  201. ^ „Izborne liste”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). март 2022. Приступљено 2022-03-07. 
  202. ^ „RIK žrebom odredio raspored kandidata za predsednika na izbornom listiću”. N1 (на језику: српски). 2022-03-18. Приступљено 2022-03-18. 
  203. ^ а б „29. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-15. Приступљено 2022-03-15. 
  204. ^ а б „RIK proglasio Mišu Vacića i Branku Stamenković predsedničkim kandidatima na izborima 3. aprila”. Danas (на језику: српски). 2022-03-15. Приступљено 2022-03-15. 
  205. ^ а б „25. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-13. Приступљено 2022-03-13. 
  206. ^ а б „16. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-06. Приступљено 2022-03-07. 
  207. ^ а б „RIK: Miloš Jovanović i Zdravko Ponoš zvanično predsednički kandidati”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-03-06. Приступљено 2022-03-06. 
  208. ^ „19. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-09. 
  209. ^ „RIK proglasio Đurđević Stamenkovski za predsedničkog kandidata”. Danas (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-08. 
  210. ^ „20. sednica Republičke izborne komisije”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). 2022-03-09. Приступљено 2022-03-09. 
  211. ^ „RIK proglasio Aleksandra Vučića za predsedničkog kandidata”. Danas (на језику: српски). 2022-03-09. Приступљено 2022-03-09. 
  212. ^ „Aleksandar Banjanac predsednički kandidat Nove komunističke partije Jugoslavije”. N1 (на језику: српски). 2022-03-03. Приступљено 2022-03-06. 
  213. ^ „NKPJ i SKOJ pozivaju na protestni glas”. New Communist Party of Yugoslavia (на језику: српски). 2022-03-13. Приступљено 2022-03-13. 
  214. ^ „Dragoslav Šumarac kandidat SDS za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). 2022-03-12. Приступљено 2022-03-12. 
  215. ^ „Dragoslav Šumarac povlači kandidaturu”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-03-13. Приступљено 2022-03-13. 
  216. ^ „Ševarlić kandidat za predsednika, Nestorović nosilac liste za predstojeće izbore”. N1 (на језику: српски). 2022-03-03. Приступљено 2022-03-04. 
  217. ^ „Branimir Nestorović, ipak, NEĆE biti kandidat na IZBORIMA, a za to postoje DVA razloga”. Glas Javnosti (на језику: српски). 2022-03-14. Приступљено 2022-03-14. 
  218. ^ „Srđan Škoro predsednički kandidat Pokreta Da se struka pita”. Danas (на језику: српски). 2022-01-21. Приступљено 2022-01-29. 
  219. ^ „Škoro: Odustao sam od kandidature, nisam imao novca za kampanju”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 2022-03-13. Архивирано из оригинала 13. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-13. 
  220. ^ „Vladimir Vuletić najavio kandidaturu za predsednika Srbije”. Danas (на језику: српски). 2022-02-14. Приступљено 2022-02-14. 
  221. ^ PartizanusV (2022-03-12). „Javno. Transparentno. Crno na belo.” (твит) (на језику: српски). Приступљено 2022-03-13 — преко Twitter-а. 
  222. ^ „Pokret socijalista: Vulin naš kandidat za predsednika ako se Vučić ne kandiduje”. N1 (на језику: српски). 2021-05-16. Приступљено 2021-05-16. 
  223. ^ „Vulin: Ukoliko SNS ne kandiduje Vučića, Pokret socijalista će ići samostalno na izbore”. Novosti (на језику: српски). 2022-03-04. Приступљено 2022-03-04. 
  224. ^ „Kavčić: Neću da se kandidujem, uložićemo dva miliona evra u besplatne udžbenike”. N1 (на језику: српски). 2022-02-07. Приступљено 2022-02-07. 
  225. ^ „Delić: Ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika”. Danas (на језику: српски). 2022-01-31. Приступљено 2022-02-07. 
  226. ^ Milovančević, Vojislav (2022-03-12). „Ajmo ljudi ima kandidata za predsednika, ali to neće biti Tadić”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-03-12. 
  227. ^ „Šta bi bilo kada bi se Branimir Nestorović kandidovao na izborima?”. Danas (на језику: српски). 20. 10. 2021. Приступљено 2022-01-11. 
  228. ^ „Nestorović tvrdi da može da osvoji 25 odsto glasova na izborima - koliko je to realno?”. www.021.rs (на језику: српски). 2021-12-26. Приступљено 2022-01-11. 
  229. ^ „Šešelj: Izbegao bih ovog puta da budem predsednički kandidat SRS”. Danas (на језику: српски). 2022-01-20. Приступљено 2022-01-29. 
  230. ^ „Jeremić: Neću se kandidovati za predsednika”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 21. 10. 2021. Архивирано из оригинала 21. 10. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2022. 
  231. ^ „Vladika Grigorije: Političar sigurno nikada neću biti”. Danas (на језику: српски). 14. 2. 2021. Архивирано из оригинала 2. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-02. 
  232. ^ „Bjelogrlić: Ne zanima me budem predsednički kandidat na izborima”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-06. Приступљено 2022-01-06. 
  233. ^ „Dačić: Ako neće Vučić, ja ću biti predsednički kandidat naše koalicije”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-02-04. Приступљено 2022-02-04. 
  234. ^ Milenković, Mirjana (31. 12. 2020). „Marinika Tepić: Promenila sam samo jednu stranku više od Vučića”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2021-01-07. 
  235. ^ Milovančević, Vojislav (7. 7. 2021). „St. Protić: Vučić je hteo da bude Šešeljev đubretar”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2022. 
  236. ^ „Zec: Nisam nikakav kandidat za predsednika Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-12-14. Приступљено 2021-12-14. 
  237. ^ „Sudija Majić: Neću se kandidovati za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). 2020-11-13. Приступљено 2021-11-02. 
  238. ^ Latković, Nataša; Anđelić, Bojana (2022-01-12). „SAZNAJEMO Jeremić skinuo veto sa kandidature Ponoša, u igri i Miroslav Aleksić”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  239. ^ „Aleksić: Spreman sam da budem predsednički kandidat ako istraživanja pokažu da imam podršku”. Danas (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-29. 
  240. ^ „Mlađan Đorđević umesto potpisa predao RIK-u prazne kutije i nalepnice s Vučićevim likom”. Danas (на језику: српски). 2022-03-12. Приступљено 2022-03-12. 
  241. ^ Mirković, Jelena (2021-06-05). „Zelenović: Neću se kandidovati za gradonačelnika Beograda, a ni za predsednika”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2021-06-05. 
  242. ^ „Nikola Sandulović kandidat Republikanske stranke za predsednika Srbije”. Danas (на језику: српски). 30. 10. 2021. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 2021-11-05. 
  243. ^ „Ljajić: Nisam Šećeroski da se kandidujem za predsednika, podrška Vučiću”. N1 (на језику: српски). 3. 5. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  244. ^ „Manojlović o tome kako je došlo do poziva Vučića, neće biti kandidat na izborima”. N1 (на језику: српски). 2021-12-16. Приступљено 2021-12-16. 
  245. ^ „Siniša Kovačević: Imponuje mi što sam popularan, ali se neću kandidovati”. N1 (на језику: српски). 2021-11-26. Приступљено 2021-11-26. 
  246. ^ Tatalović, Žaklina (2022-03-22). „ENEMO: Funkcionerska kampanja i pritisci na birače su razlog za zabrinutost”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-04-01. 
  247. ^ „Masovne zloupotrebe i izrazita neravnopravnost u "kampanji pre kampanje"”. CRTA (на језику: српски). 2022-02-21. Приступљено 2022-03-31. 
  248. ^ „Mediji da ne doprinose polarizaciji društva”. Nova Ekonomija (на језику: српски). 2022-03-03. Архивирано из оригинала 17. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-31. 
  249. ^ „Klačar: Kampanja za izbore će biti takmičarska i kreativna”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-20. Приступљено 2022-03-31. 
  250. ^ Bjelotomić, Snežana (2022-03-22). „BIRODI: Vučić dominates media in his election campaign”. Serbian Monitor (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  251. ^ „Transparentnost: Izrazita medijska dominacija vladajuće stranke i kandidata”. N1 (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-03-31. 
  252. ^ „BIRODI: Mediji se pred izbore pretvaraju u sredstva propagande”. 021.rs (на језику: српски). 2022-03-05. Приступљено 2022-03-05. 
  253. ^ а б в „BIRODI: Učesnici predizborne kampanje evrointegracijama posvetili manje od jedan odsto vremena”. Danas (на језику: српски). 2022-03-22. Приступљено 2022-03-22. 
  254. ^ Komazec, Marija (2022-03-31). „Istraživanje Crte: Izborna kampanja u lošijim uslovima nego ona iz 2020. godine”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-03-31. 
  255. ^ „Predizborna delegacija PSSE: Opšta atmosfera mirna, svi takmičari mogu slobodno da vode kampanju”. Euronews (на језику: српски). 2022-03-04. Приступљено 2022-03-05. 
  256. ^ „Delegacija SE o poseti Srbiji: Izborna kampanja slobodna, bez ograničenja”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-04. Приступљено 2022-03-05. 
  257. ^ „Privremeno nadzorno telo: BIRODI se rukovodi duplim standardima u monitoringu medija”. Danas (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-03-22. 
  258. ^ „Zekić: CRTA na konferenciji iznela "netačne i tendenciozne" podatke o kampanji”. Danas (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-03-31. 
  259. ^ Jelovac, Jelena (2022-03-08). „Zato glasaj: Počinje nova emisija na televiziji Nova S”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-03-22. 
  260. ^ „Biljana Stojković na RTS-u predstavila program za predsedničke izbore”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-30. Приступљено 2022-03-31. 
  261. ^ „Miloš Jovanović za RTS o programu za predsedničke izbore”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-30. Приступљено 2022-03-31. 
  262. ^ „ENEMO: Akreditovano šest eksperata i 10 dugoročnih posmatrača za parlamentarne izbore”. N1 (на језику: српски). 2022-03-02. Приступљено 2022-03-05. 
  263. ^ Valtner, Lidija (2022-02-21). „Posmatrači izbora: U zaštiti izbornog prava bićemo orijentir i podrška građanima”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-03-05. 
  264. ^ „Otvorena posmatračka misija OEBS za izbore u Srbiji”. B92 (на језику: српски). 2022-02-23. Приступљено 2022-03-05. 
  265. ^ „I delegacija PS Saveta Evrope posmatraće izbore u Srbiji”. B92 (на језику: српски). 2022-03-29. Приступљено 2022-03-29. 
  266. ^ „Izborni dan pratiće 3.000 posmatrača Crte”. Politika (на језику: српски). 2022-03-25. Приступљено 2022-03-27. 
  267. ^ Filipov, Ljubomir (2022-03-04). „Kontrolori najvažniji za regularnost izbora, iz opozicije najavljuju da će pokriti sva biračka mesta”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2022-03-05. 
  268. ^ „Jovanović: Imaćemo 20.000 kontrolora, pokrićemo više od 99 odsto biračkih mesta”. Danas (на језику: српски). 2022-03-28. Приступљено 2022-03-31. 
  269. ^ Čongradin, Snežana (2022-03-29). „Fantomski glasači tek vrh ledenog brega nepravilnosti”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-03-29. 
  270. ^ „Fantomski birači: Pa šta”. Vreme (на језику: српски). 2022-03-28. Приступљено 2022-03-29. 
  271. ^ Nešić, Nenad (2022-03-28). „Ovo je vreme fantomskih birača? Ima ih u biračkom spisku, ali ne i na adresi...”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-03-29. 
  272. ^ „Još danas kampanja, u ponoć izborna tišina”. B92 (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-03-31. 
  273. ^ „Transparentnost: Najskuplja kampanja od 2004, građane košta 15,7 miliona evra”. N1 (на језику: српски). 2022-04-06. Приступљено 2022-04-06. 
  274. ^ Janjević, Darko (20. 6. 2020). „Serbia elections: Who's left besides Vucic?”. Deutsche Welle (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступљено 2021-11-05. 
  275. ^ Krstović, Anđela (5. 5. 2021). „Vučić saopštio: Ujediniće se SNS i Šapićev SPAS”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2022. 
  276. ^ „Vučić pozvao Šapića na ujedinjenje”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 5. 5. 2021. Архивирано из оригинала 5. 5. 2021. г. Приступљено 2021-05-05. 
  277. ^ „Šapić gasi SPAS zbog ujedinjenja sa SNS”. N1 (на језику: српски). 26. 5. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  278. ^ Popović, Aleksandra (26. 5. 2021). „SPAS usvojio predlog Šapića o uključenju u SNS”. Danas (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2022. 
  279. ^ „SPAS zvanično pristupio SNS, Šapić izabran za potpredsednika Glavnog odbora”. N1 (на језику: српски). 29. 5. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  280. ^ „Poslanici SPAS zvanično pripojeni grupi Aleksandra Vučića”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-06-07. Приступљено 2021-10-16. 
  281. ^ „Vučić: SNS i SPS nastavljaju saradnju i u budućnosti”. N1 (на језику: српски). 2021-10-26. Приступљено 2021-10-27. 
  282. ^ „SNS i SPS s posebnim listama na izbore, zajednički kandidat za predsednika”. N1 (на језику: српски). 2022-01-29. Приступљено 2022-01-29. 
  283. ^ Gajić, Petar (2022-02-12). „Dačić nosilac svih lista SPS i kandidat za premijera, za predsednika - Vučić”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-02-12. 
  284. ^ „Vučić nosilac svih lista SNS, Grujičić prva na republičkoj, Šapić na beogradskoj”. N1 (на језику: српски). 2022-02-13. Приступљено 2022-02-13. 
  285. ^ Bjelotomić, Snežana (2019-09-16). „DS, SDS and SzS decide to boycott the upcoming election”. Serbian Monitor (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-05. 
  286. ^ „Deo opozicije predstavio program za bojkot izbora u Srbiji”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 1. 2. 2020. Приступљено 2021-11-05. 
  287. ^ Milovančević, Vojislav (2020-08-07). „Bez Dveri, Udružena opozicija ima veći potencijal od SzS”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2021-10-16. 
  288. ^ „Ponoš objasnio zašto je opozicija trenutno u blokadi”. NOVA portal (на језику: српски). 2020-12-19. Приступљено 2021-10-16. 
  289. ^ Milovančević, Vojislav (2020-12-01). „Opozicija se još uvek deli, a vremena do izbora je sve manje”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2021-10-16. 
  290. ^ „Grbović: PSG najbliži zajedničkoj listi sa DS i SSP”. Danas (на језику: српски). 12. 6. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  291. ^ „Đilas: Neophodno je jedinstvo svih opozicionih snaga ako želimo promene u Srbiji”. N1 (на језику: српски). 2021-10-15. Приступљено 2021-10-23. 
  292. ^ „Đilas: SSP, DS, PSG, PZP i NS će zajedno doneti odluku o učešću na izborima”. N1 (на језику: српски). 2021-10-22. Приступљено 2021-10-23. 
  293. ^ „Mediji: SSP, DS i Narodna stranka postigli dogovor o zajedničkoj listi”. N1 (на језику: српски). 2021-10-14. Приступљено 2021-10-16. 
  294. ^ Valtner, Lidija (15. 10. 2021). „Važan dogovor SSP, DS i NS o prvih 80 na listi”. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 15. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-16. 
  295. ^ „Borko Stefanović očekuje dogovor opozicije u narednih desetak dana”. N1 (на језику: српски). 2021-11-15. Приступљено 2021-11-16. 
  296. ^ Latković, Nataša (2021-11-23). „SSP, DS, Narodna stranka i PSG postigli dogovor: Zajedno izlaze na izbore”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2021-11-23. 
  297. ^ „Opozicija ima načelni dogovor oko nastupa na izborima”. Direktno (на језику: српски). 21. 11. 2021. Архивирано из оригинала 21. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-22. 
  298. ^ Latković, Nataša (2021-11-24). „OTKRIVAMO Ovako će opozicija podeliti kvote na izbornoj listi”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2021-11-24. 
  299. ^ „Nova: Marinika Tepić predvodi opozicionu listu, dogovoren i raspored kvota”. N1 (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2021-11-24. 
  300. ^ „Marinika Tepić zajednički kandidat opozicionog bloka u Srbiji”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). 25. 11. 2021. Приступљено 2021-11-26. 
  301. ^ Popović, Aleksandra (2022-02-02). „Tepić: Koalicija "Ujedinjena Srbija" pobediće na izborima 3. apila”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  302. ^ „Nova.rs: Dveri samostalno izlaze na izbore, Obradović kandidat za predsednika”. N1 (на језику: српски). 2021-10-27. Приступљено 2021-11-05. 
  303. ^ „Obradović: Predvodićemo patriotsku kolonu, ne vidimo sebe u obnovljenoj DS”. Danas (на језику: српски). 14. 10. 2021. Архивирано из оригинала 14. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-16. 
  304. ^ а б Gajić, Petar (2021-12-02). „Formiran patriotski blok, Boško Obradović kandidat za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2021-12-04. 
  305. ^ „Dosta je bilo: Imaćemo svog kandidata na predsedničkim izborima”. N1 (на језику: српски). 2021-11-02. Архивирано из оригинала 3. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-05. 
  306. ^ „Stamatović i Radulović prave suverenistički blok, Dveri sebe vide kao desnu kolonu”. Danas (на језику: српски). 30. 11. 2021. Архивирано из оригинала 30. 11. 2021. г. Приступљено 2021-12-04. 
  307. ^ „Dosta je bilo, Zdrava Srbija i Živim za Srbiju izlaze na izbore na listi Suverenisti”. Danas (на језику: српски). 2022-01-24. Приступљено 2022-01-29. 
  308. ^ „Osnovana otvorena građanska platforma "Akcija"”. Danas (на језику: српски). 5. 6. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  309. ^ „Zelenović osniva "zelene" u Srbiji”. Danas (на језику: српски). 6. 6. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  310. ^ „Jovanović: Pokret Ekološki ustanak izlazi na izbore na svim nivoima”. N1 (на језику: српски). 2021-11-11. Приступљено 2021-11-16. 
  311. ^ „Pokret Ekološki ustanak izlazi na izbore na svim nivoima”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 11. 11. 2021. Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-16. 
  312. ^ „Ćuta otkrio s kim će na izbore: Za ovo treba biti lud, mogao sam da ostanem superheroj”. N1 (на језику: српски). 2021-11-14. Приступљено 2021-11-16. 
  313. ^ „Zelenović i Ćuta potpisali sporazum, "zeleno-levi" blok izlazi na izbore”. N1 (на језику: српски). 2021-11-14. Приступљено 2021-11-16. 
  314. ^ „Formirana zeleno-leva koalicija „Moramo“”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-19. Приступљено 2022-01-19. 
  315. ^ „Zajedno za Srbiju, Ne davimo Beograd i Ekološki ustanak u koaliciji "Moramo"”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-19. Приступљено 2022-01-19. 
  316. ^ Milenković, Mirjana (2. 12. 2020). „Gojković: Biračima je dosta neprincipijelnih koalicija”. Danas (на језику: српски). Приступљено 30. 1. 2022. 
  317. ^ „DSS i POKS potpisali Sporazum o zajedničkom delovanju”. Danas (на језику: српски). 26. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  318. ^ „POKS, DSS i 19 udruženja i grupa građana potpisali koalicioni sporazum”. Danas (на језику: српски). 6. 5. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  319. ^ „Potpisan protokol o saradnji Srpske stranke Zavetnici i Narodne mreže”. Danas (на језику: српски). 17. 2. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  320. ^ „Deo rukovodstva POKS: Vojislav Mihailović izabran za predsednika stranke”. Danas (на језику: српски). 2022-01-03. Приступљено 2022-04-01. 
  321. ^ „RIK proglasio izbornu listu Dveri i frakcije POKS-a koju predvodi Žika Gojković”. Danas (на језику: српски). 2022-02-23. Приступљено 2022-04-01. 
  322. ^ „SDS i koalicija "Tolerancija" potpisale protokol o političkoj saradnji”. N1 (на језику: српски). 23. 5. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  323. ^ Stojanović, Ivana (28. 2. 2021). „Održan skup "Demokrata Srbije", na čelu novog pokreta Branislav Lečić”. Insajder (на језику: српски). Приступљено 2021-02-28. 
  324. ^ „Demokrate Srbije se utapaju u SDS”. N1 (на језику: српски). 2021-11-13. Приступљено 2021-11-16. 
  325. ^ „Demokrate Srbije ujedinjuju se sa Socijaldemokratskom strankom; Boris Tadić jedini kandidat za predsednika stranke”. Nova srpska politička misao (на језику: српски). 10. 1. 2022. Приступљено 2022-01-29. 
  326. ^ „Ko se udružuje zarad izbornih koalicija?”. Danas (на језику: српски). 8. 6. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  327. ^ Valtner, Lidija (22. 9. 2021). „Bastać napustio grupaciju oko SDS, iz SDS mu poručuju da se odluči”. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 2021-11-05. 
  328. ^ Milenković, M. R. (2022-01-11). „Nova stranka, SDS i GDF pozvali građane da zaokruže NE na referendumu u nedelju”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-01-29. 
  329. ^ „Predstavljena koalicija "Boris Tadić - Ajmo ljudi": Borimo se za demokratiju”. N1 (на језику: српски). 2022-02-24. Приступљено 2022-03-05. 
  330. ^ „Dveri počele predizbornu kampanju pod sloganom "Srcem za Srbiju", Obradović kandidat na predsedničkim izborima”. Euronews (на језику: српски). 2022-01-27. Приступљено 2022-03-05. 
  331. ^ „Zukorlićeva SPP ide na izbore kao "Muftijin amanet"”. 021.rs (на језику: српски). 2022-02-16. Приступљено 2022-03-05. 
  332. ^ „NADA: Da živimo normalno”. Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2022-02-15. 
  333. ^ „SDA Sandžaka predala listu za parlamentarne izbore”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-01. Приступљено 2022-03-01. 
  334. ^ „Koaliciju "Boris Tadić - Ajmo ljudi" čine SDS, Nova stranka, 1 od 5 miliona...”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-24. Приступљено 2022-03-20. 
  335. ^ „Brnabić: Lista SNS Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”. Politika (на језику: српски). 13. 2. 2022. Приступљено 2022-02-14. 
  336. ^ „Vučića u Bojniku dočekalo više od 2.000 ljudi; veliki skup i u Medveđi i Lebanu”. B92 (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-07. 
  337. ^ „Srpska stranka Zavetnici predala parlamentarnu listu”. Tanjug (на језику: српски). 2022-02-19. Приступљено 2022-02-19. 
  338. ^ „Radikali predali izbornu listu: Kod nas nema pevača i zabavljača”. N1 (на језику: српски). 2022-02-18. Приступљено 2022-02-18. 
  339. ^ „RIK proglasio listu SPS-JS-ZS "Ivica Dačić - Premijer Srbije" za republičke izbore”. Danas (на језику: српски). 2022-02-17. Приступљено 2022-02-18. 
  340. ^ „Koalicija Suverenista predala izbornu listu za parlamentarne izbore”. Danas (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-02-27. 
  341. ^ „Branka Stamenković predsednička kandidatkinja Suverenista”. N1 (на језику: српски). 2022-02-28. Приступљено 2022-03-17. 
  342. ^ „Ujedinjena Srbija predala listu za parlamentarne izbore - "Promena iz korena"”. N1 (на језику: српски). 2022-02-18. Приступљено 2022-02-18. 
  343. ^ „General Zdravko Ponoš Predsednik - Zvanična stranica”. zdravkoponos.rs (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-07. 
  344. ^ „Koalicija MORAMO predala je liste za parlamentarne i beogradske izbore”. Podrinske Novine (на језику: српски). 2022-02-21. Приступљено 2022-03-05. 
  345. ^ „Stojković: Svim aspektima života u Srbiji trenutno upravlja partija”. N1 (на језику: српски). 2022-03-14. Приступљено 2022-03-17. 
  346. ^ „Ustavne promene, da ili ne”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-01-11. Приступљено 2022-02-20. 
  347. ^ „Boško Obradović i Srđan Škoro: Prvi duel predsedničkih kandidata”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-14. Приступљено 2022-03-06. 
  348. ^ „Tadić: Tomislav Nikolić i ja imali smo jednako vreme na TV! Vesić: Recite koliko ste imali opozicionih medija”. Kurir (на језику: српски). 2022-01-19. Приступљено 2022-02-20. 
  349. ^ „Insajder Debata: Izborni zakoni, dijalog i mediji”. Insajder (на језику: српски). 2022-01-21. Приступљено 2022-03-27. 
  350. ^ „Boris Tadić i Ivica Dačić u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić"”. Euronews (на језику: српски). 2022-01-28. Приступљено 2022-02-22. 
  351. ^ „Čišćenje i dalji razvoj Beograda”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-02-01. Приступљено 2022-02-20. 
  352. ^ „Kako do Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-02-08. Приступљено 2022-02-20. 
  353. ^ Pribićević, Ivana (2022-02-18). „Reč na reč: O Briselskom sporazumu i Zajednici srpskih opština”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). Приступљено 2022-02-20. 
  354. ^ „Boško Obradović i Miloš Jovanović u Usijanju od 19.20 časova”. Kurir (на језику: српски). 2022-02-19. Приступљено 2022-02-20. 
  355. ^ „Ekologija u kampanji: Euronews veče o tome ko je pravi borac za zaštitu životne sredine, a ko se krije iza Zelene agende”. Euronews (на језику: српски). 2022-02-21. Приступљено 2022-02-23. 
  356. ^ „Kako će se buduća vlada boriti protiv talasa poskupljenja”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-02-21. 
  357. ^ „Insajder Debata: Stranačka ideologija ili spisak lepih želja?”. Insajder (на језику: српски). 2022-02-24. Приступљено 2022-03-27. 
  358. ^ „Spoljnopolitička i bezbednosna orijentacija Srbije”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-01. Приступљено 2022-03-01. 
  359. ^ „Bajatović: Od 1. juna biće potpisan novi ugovor sa Rusijom”. Tanjug (на језику: српски). 2022-03-02. Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-05. 
  360. ^ Popović, Aleksandra (2022-03-02). „Signali”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). Приступљено 2022-03-08. 
  361. ^ „Insajder Debata: Srbija između četiri stuba spoljne politike”. Insajder (на језику: српски). 2022-03-03. Приступљено 2022-03-27. 
  362. ^ „Prva tema - Kakav je predsednik potreban Srbiji?”. Prva Srpska Televizija (на језику: српски). 2022-03-04. Приступљено 2022-03-04. 
  363. ^ „Dijalog vlasti i opozicije na RTS-u: Đukanović i Radosavljević o posledicama krize u Ukrajini”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-08. 
  364. ^ „Rodna ravnopravnost i natalitet u Srbiji”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-02-08. Приступљено 2022-03-07. 
  365. ^ Popović, Aleksandra (2022-03-09). „Signali”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). Приступљено 2022-03-08. 
  366. ^ „Lazović i Biljić o EU, čistom vazduhu i učešću javnosti u odlučivanju”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-10. Приступљено 2022-03-10. 
  367. ^ „Srpsko zdravstvo - kome aplaudiramo i čemu zviždimo”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-15. Приступљено 2022-03-15. 
  368. ^ „Insajder debata: Obrazovanje - strategija ili spisak lepih želja?”. Insajder (на језику: српски). 2022-03-17. Приступљено 2022-03-27. 
  369. ^ „Jovanović i Milićević o predstojećim izborima”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-22. Приступљено 2022-03-22. 
  370. ^ „Šta Srbija da radi sa nalazištima litijuma”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-22. Приступљено 2022-03-21. 
  371. ^ „Đorđević i Biljić na RTS-u o uzrocima i posledicama NATO bombardovanja”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-24. Приступљено 2022-03-24. 
  372. ^ „Uticaj ukrajinske krize na pregovore Beograda i Prištine”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-24. Приступљено 2022-03-23. 
  373. ^ „Insajder debata: Prava radnika - između realnosti i političkih kampanja”. Insajder (на језику: српски). 2022-03-24. Приступљено 2022-03-27. 
  374. ^ „Lazović i Grbović: Ne postoji nijedno opravdanje da se ne izađe na izbore”. N1 (на језику: српски). 2022-03-27. Приступљено 2022-03-27. 
  375. ^ „Aleksić i Radosavljević za Euronews veče: Tužilaštvo bi moralo da reaguje zbog "fantomskih listića", ima ih na hiljade”. Euronews (на језику: српски). 2022-03-28. Приступљено 2022-03-29. 
  376. ^ „Sučeljavanje stavova na RTS-u: Pavle Grbović i Snežana Paunović o programima svojih lista”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-29. Приступљено 2022-03-29. 
  377. ^ „Predstavnici koalicija "Moramo" i "Patriotski blok" za Euronews Srbija: Spremni smo da odbranimo svaki glas”. Euronews (на језику: српски). 2022-03-29. Приступљено 2022-03-30. 
  378. ^ „Može li Srbija da izbegne svetsku ekonomsku i energetsku krizu”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-29. Приступљено 2022-03-29. 
  379. ^ „Fokus na problemima zagađenja i saobraćaja: Predstavnici NADA i SPS-a u emisiji Euronews Veče o problemima u Beogradu”. Euronews (на језику: српски). 2022-03-30. Приступљено 2022-03-31. 
  380. ^ „Dijalog vlasti i opozicije na RTS: Tadić i Orlić o ključnim porukama u kampanji”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-03-31. 
  381. ^ „Debata učesnika parlamentarnih izbora na TV N1”. N1 (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-04-01. 
  382. ^ „Budućnost evrointegracija Srbije i odnosi sa Rusijom i Kinom”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-03-31. 
  383. ^ „Debata učesnika predsedničkih izbora na TV N1”. N1 (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-04-01. 
  384. ^ „Zelenović: Glas za „Moramo“ je glas protiv Rio Tinta”. N1 (на језику: српски). 2022-02-15. Приступљено 2022-02-18. 
  385. ^ „SRS za litijum: Ucenjivanje, Vlada nikako ne sme da prihvati trajnu zabranu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-25. Приступљено 2022-02-18. 
  386. ^ а б Petrović, Ivica (2022-03-17). „Izborna kampanja u Srbiji u senci rata u Ukrajini”. Deutsche Welle (на језику: српски). Приступљено 2022-03-22. 
  387. ^ „SNS počeo kampanju: Vučić u Borči potpisao podršku izbornoj listi”. N1 (на језику: српски). 2022-02-15. Приступљено 2022-02-16. 
  388. ^ „Predstavnici SNS predali RIK-u preko 58.000 potpisa za listu "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve"”. Danas (на језику: српски). 2022-02-16. Приступљено 2022-02-18. 
  389. ^ „Vučić sutra u Merošini – prvi predizborni skup SNS”. B92 (на језику: српски). 2022-02-18. Приступљено 2022-02-18. 
  390. ^ „Vučić sa prvog predizbornog skupa narodu poručio: Neće biti gladi, nećemo u NATO”. N1 (на језику: српски). 2022-02-19. Приступљено 2022-02-19. 
  391. ^ „Siniša Mali u Zemunu: Žena je stub svake porodice i svakog društva”. B92 (на језику: српски). 2022-02-26. Приступљено 2022-03-03. 
  392. ^ „Danica Grujičić, Milica Nikolić i Krsto Janjušević obišli Moravički okrug”. B92 (на језику: српски). 2022-03-01. Приступљено 2022-03-03. 
  393. ^ „Vučić: Odluku o kandidatu donosimo 7. marta”. B92 (на језику: српски). 2022-03-01. Приступљено 2022-03-03. 
  394. ^ „Vučić kandidat SNS-a za predsednika Srbije”. B92 (на језику: српски). 2022-03-06. Приступљено 2022-03-06. 
  395. ^ „Prvi među nejednakima: Vučić na kampanju potrošio skoro 14 puta više nego Ponoš”. 021.rs (на језику: српски). 2022-07-02. Приступљено 2022-07-05. 
  396. ^ „SPS predala listu za parlamentarne izbore: Skupili više od 20.000 potpisa birača”. Telegraf (на језику: српски). Приступљено 2022-03-12. 
  397. ^ „RIK proglasio izbornu listu "Ivica Dačić - Premijer Srbije"”. 021.rs (на језику: српски). 2022-02-17. Приступљено 2022-03-12. 
  398. ^ „Lideri SPS-a među prvima dali potpis podrške za kandidaturu Vučića”. N1 (на језику: српски). 2022-03-06. Приступљено 2022-03-12. 
  399. ^ „Dačić: Vučić predsednik, ja premijer”. N1 (на језику: српски). 2022-03-12. Приступљено 2022-03-12. 
  400. ^ „Dačić: Kosovo i Metohija uvek deo Srbije, ne NATO-u, ne sankcijama Rusiji”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-06. Приступљено 2022-03-12. 
  401. ^ „SPS: Odnosi sa Rusijom i Kinom politički prioritet”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-26. Приступљено 2022-03-12. 
  402. ^ „Dačić: Naša politika se nije menjala, SPS jednako patriotizam”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-25. Приступљено 2022-03-12. 
  403. ^ „Dačić: SPS sinonim za državnu stabilnost, tradiciju i trajanje”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-24. Приступљено 2022-03-12. 
  404. ^ „Toma Fila: Najstariji sugrađani su naš prioritet”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-02-27. Приступљено 2022-03-12. 
  405. ^ „Udruženje BIOGEN podržalo listu "IVICA DAČIĆ - PREMIJER SRBIJE": Karić i Rogulja potpisali protokol”. Kurir (на језику: српски). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-12. 
  406. ^ „Ekološki pokret Beočina podržao listu SPS-JS-Zeleni Srbije”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-12. 
  407. ^ „Socijalistička partija Srbije i Demokratska unija Roma potpisali sporazum o saradnji”. Tanjug (на језику: српски). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-12. 
  408. ^ Latković, Nataša (2022-03-07). „Otkrivamo: SPS prikupio skoro pola miliona evra donacija za kampanju”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-03-12. 
  409. ^ „Savez vojvođanskih Mađara predao listu za parlamentarne izbore”. Danas (на језику: српски). 2022-02-17. Приступљено 2022-03-12. 
  410. ^ „Ko su kandidati Saveza vojvođanskih Mađara-Vajdasági Magyar Szövetség za poslanike”. Danas (на језику: српски). 2022-02-18. Приступљено 2022-03-12. 
  411. ^ „Pastor: Ne odustajemo od ambicije da položaj pripadnika nacionalnih manjina bude na visokom nivou”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-23. Приступљено 2022-03-12. 
  412. ^ Jakovljević, Natalija (2022-02-25). „Balint Pastor: U Beograd po pare za sve važne subotičke projekte”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-03-12. 
  413. ^ „SNS predao potpise za kandidaturu Vučića: Cilj istorijska pobeda u prvom krugu”. B92 (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-12. 
  414. ^ „Proglašene izborne liste Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske radikalne stranke”. Danas (на језику: српски). 2022-02-18. Приступљено 2022-03-12. 
  415. ^ „Šešelj u Pirotu: Za Vučića na predsedničkim, za SRS na parlamentarnim izborima”. N1 (на језику: српски). 2022-03-05. Приступљено 2022-03-12. 
  416. ^ „Šešeljevi radikali podržali Vučića za predsednika Srbije”. Radio Free Europe (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-12. 
  417. ^ „Šešelj pozdravio priznanje Donjecka i Luganska”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-03-12. 
  418. ^ „Aleksandar Šešelj: Licemerno je da Srbija ne prizna teritorijalni integritet Rusije”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-03-12. 
  419. ^ „Šešelj: Srbija treba da se okrene Rusiji i Kini”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-12. Приступљено 2022-03-12. 
  420. ^ „Šešelj: Zabranićemo finansiranje NVO koje se bave antisrpskom propagandom”. N1 (на језику: српски). 2022-03-09. Приступљено 2022-03-12. 
  421. ^ „Srpski radikali za primat domaće privrede”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-28. Приступљено 2022-03-12. 
  422. ^ „SRS: Ukinuti akcize za gorivo domaćim poljoprivrednicima”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-12. 
  423. ^ „Tucaković (SRS): Zakon o radu mora biti promenjen”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-19. Приступљено 2022-03-21. 
  424. ^ „SRS jedina ima jasnu ideologiju, principe i programski cilj”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-20. Приступљено 2022-03-21. 
  425. ^ „Ko su kandidati za poslanike Srpske stranke Zavetnici?”. Danas (на језику: српски). 2022-02-20. Приступљено 2022-03-12. 
  426. ^ Radovanović, Vojin (2022-02-06). „Zavetnici odlučili: Milica Đurđević Stamenkovski kandidat za predsednika”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-03-12. 
  427. ^ „RIK proglasio Đurđević Stamenkovski za predsedničkog kandidata”. Danas (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-12. 
  428. ^ „Zavetnici protiv suzbijanja slobode govora u EU”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-04-22. Приступљено 2022-03-12. 
  429. ^ „Deo opozicije osudio glasanje Srbije za rezoluciju UN o Rusiji”. N1 (на језику: српски). 2022-03-02. Приступљено 2022-03-12. 
  430. ^ „Milica Đurđević: Srbija da ne uvodi sankcije Rusiji”. Danas (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-03-12. 
  431. ^ „Proglašene izborne liste Zavetnika i Stranke pravde i pomirenja”. Danas (на језику: српски). 2022-02-20. Приступљено 2022-03-12. 
  432. ^ „Zukorlić: Očekujemo nastavak saradnje sa SNS”. Danas (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-12. 
  433. ^ „SPP: Da što više žena bude na rukovodećim pozicijama”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-06. Приступљено 2022-03-12. 
  434. ^ „SPP: Politika pomirenja ključna za razvoj Srbije”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-09. Приступљено 2022-03-12. 
  435. ^ „Demić (SPP): Jedan od ciljeva unapređenje obrazovanja”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-12. 
  436. ^ „Poštovanje prava žena i dece: Poruka izborne liste "Muftijin amanet"”. Novosti (на језику: српски). 2022-03-01. Приступљено 2022-03-12. 
  437. ^ „Stranka pravde i pomirenja podržava Vučića na predsedničkim izborima”. N1 (на језику: српски). 2022-03-29. Приступљено 2022-04-01. 
  438. ^ „Proglašena izborna lista "Suverenisti"”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-02-23. Приступљено 2022-03-12. 
  439. ^ Popović, Sofija (2022-03-01). „Predsednička kandidatkinja Branka Stamenković: Kraljica retrogradnog Merkura”. Vreme (на језику: српски). Приступљено 2022-03-12. 
  440. ^ „Stamatović: Srbija nikada ne sme da uvede sankcije Rusiji”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-02-25. Приступљено 2022-03-12. 
  441. ^ „Radulović: Za žaljenje je što je Srbija stala na stranu NATO”. Danas (на језику: српски). 2022-03-03. Приступљено 2022-03-12. 
  442. ^ „Radulović: Suverenizam protiv globalizma”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-02. Приступљено 2022-03-12. 
  443. ^ „Koalicija Suverenisti: Vakcinacija treba da je dobrovoljna”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-12. 
  444. ^ „Radulović: Reformisaćemo državnu upravu blokčejn tehnologijom”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-03-05. Приступљено 2022-03-12. 
  445. ^ „Radulović (Suverenisti): Država da obezbedi besplatne udžbenike i vrtiće za svu decu”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 2022-03-08. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-12. 
  446. ^ „Predsednička kandidatkinja liste "Suverenisti" Branka Stamenković”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-21. Приступљено 2022-03-21. 
  447. ^ „Utisak nedelje: Kome smetaju istopolne zajednice”. N1 (на језику: српски). 16. 5. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  448. ^ Popović, Sofija (2022-02-02). „Predsednički kandidat Boško Obradović: Pravoslavni rodoljub”. Vreme (на језику: српски). Приступљено 2022-02-09. 
  449. ^ „Obradović zvanično kandidat, Dveri u kampanji pod sloganom "Srcem za Srbiju"”. Danas (на језику: српски). 2022-01-27. Приступљено 2022-02-09. 
  450. ^ „DESNICA SE UJEDINJUJE ZA IZBORE? Zavetnici, Dveri, DSS, DJB i POKS danas na sastanku, moguć i zajednički predsednički kandidat”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-09. 
  451. ^ „Nema dogovora oko zajedničkog predsedničkog kandidata patriotskog bloka?”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-02-09. 
  452. ^ „Dveri: Glavni odbor podržao jedinstvenu opozicionu patriotsku izbornu listu”. N1 (на језику: српски). 2022-02-13. Приступљено 2022-02-13. 
  453. ^ „Boško Obradović i Žika Gojković potpisali koalicioni sporazum”. N1 (на језику: српски). 2022-02-16. Приступљено 2022-02-16. 
  454. ^ „Državotvorni pokret Srbije istupio iz bloka oko Dveri”. N1 (на језику: српски). 2022-02-16. Приступљено 2022-02-16. 
  455. ^ „Profesor Kuzović napustio Patriotski blok | Izbori 2022”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2022-02-20. 
  456. ^ „Obradović: Moja kandidatura se bazira na ideji vraćanja monarhističkog uređenja”. N1 (на језику: српски). 2022-02-18. Приступљено 2022-02-18. 
  457. ^ „Predsednički kandidat Boško Obradović: Vratićemo monarhiju u Srbiju”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-28. Приступљено 2022-03-29. 
  458. ^ „Лекари Несторовић, Рачић и Арсић Арсенијевић подржали коалицију Патриотски блок”. Politika Online. Приступљено 2022-03-26. 
  459. ^ „RIK proglasio izbornu listu Dveri i frakcije POKS-a koju predvodi Žika Gojković”. Danas (на језику: српски). 2022-02-23. Приступљено 2022-03-12. 
  460. ^ „Obradović: Pomoć domaćoj privredi prioritet Patriotskog bloka”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-04. Приступљено 2022-03-12. 
  461. ^ „Dveri: Jako selo za jaku državu”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-12. 
  462. ^ „Parandilović: Prioritet primena Zakona o utvrđivanju imovine”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-12. 
  463. ^ „Dveri: Protiv članstva u NATO”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-10. Приступљено 2022-03-12. 
  464. ^ а б „RIK proglasio manjinsku izbornu listu Zajedno za Vojvodinu”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2022-03-02. Приступљено 2022-03-15. 
  465. ^ „DSHV i koalicija "Vojvođani" predali listu kandidata za izbore u Srbiji”. Glas Istre (на језику: хрватски). 2022-03-01. Приступљено 2022-03-15. 
  466. ^ „LSV: Vratiti u parlament autentične predstavnike Vojvodine”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-27. Приступљено 2022-03-15. 
  467. ^ „Vojvođani: Za poslanike one kojima je stalo do Vojvodine”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-07. Приступљено 2022-03-15. 
  468. ^ а б „Žigmanov: Došlo je vreme da se Vojvođani vrate u parlament”. N1 (на језику: српски). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-15. 
  469. ^ „Mrnuštik: Vojvodini potreban decentralizovani poreski sistem”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-13. Приступљено 2022-03-15. 
  470. ^ „Olenik (Vojvođani): Borićemo se protiv seča šuma”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-15. 
  471. ^ „Žigmanov: Pripadnici hrvatske zajednice da se na popisu izjasne kao Hrvati - pripadnici regije Vojvodina”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-15. 
  472. ^ „Žigmanov: Želimo da vidimo Vojvodinu u EU i NATO paktu”. 021.rs (на језику: српски). 2022-03-14. Приступљено 2022-03-15. 
  473. ^ „Koalicija Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani u Subotici: Da se Vojvodina vrati u parlament”. Danas (на језику: српски). 2022-03-10. Приступљено 2022-03-15. 
  474. ^ „Predstavljena koalicija Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani”. Subotica.com (на језику: српски). 2022-03-11. Приступљено 2022-03-15. 
  475. ^ „Ko su kandidati za poslanike na listi Boris Tadić-Ajmo ljudi”. Danas (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-12. 
  476. ^ Radovanović, Vojin (2022-03-12). „Predsednički kandidat Tadićeve SDS Dragoslav Šumarac za sad bez podrške Nove i 1od5miliona”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-03-12. 
  477. ^ „Dragoslav Šumarac povlači kandidaturu za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). 2022-03-13. Приступљено 2022-03-13. 
  478. ^ „Radosavljević: Treba nam dugoročna strategija poljoprivrede”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-12. 
  479. ^ „Predizborni razgovori na RTV-u: Predstavnici Tadićeve koalicije protiv uvođenja sankcija Rusiji”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-08. Приступљено 2022-03-13. 
  480. ^ „RIK proglasio listu SDA Sandžaka”. Sandžak Press (на језику: бошњачки). 2022-03-02. Приступљено 2022-03-13. 
  481. ^ Ličina, Irfan (2022-03-09). „"Srpski narod je postigao imunitet na velikosrpski virus koji je širio režim"”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-03-13. 
  482. ^ „Grupa građana "Otete bebe": Cilj nam je rešavanje bebi afere i stavljanje u fokus problema malog običnog čoveka”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-16. Приступљено 2022-03-21. 
  483. ^ „Romska partija protiv "džipsi industrije", za radničku Srbiju”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-21. Приступљено 2022-03-21. 
  484. ^ „Šajn o nepravednoj privatizaciji”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-25. Приступљено 2022-03-27. 
  485. ^ „Vacić: Kao predsednik boriću se za vraćanje vojnog roka”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2022-03-18. Приступљено 2022-03-21. 
  486. ^ „Miša Vacić: Pobrinuću se za ostvarivanje prava svih ratnih veterana Srbije”. N1 (на језику: српски). 2022-03-21. Приступљено 2022-03-21. 
  487. ^ а б „Pojedine stranke glume manjine da bi lakše "uskočile" u poslaničke klupe”. 021.rs (на језику: српски). 2022-03-16. Приступљено 2022-03-27. 
  488. ^ „Ruski manjinski savez biće 19. lista za narodne poslanike, počinje štampanje glasačkih listića”. 021.rs (на језику: српски). 2022-03-22. Приступљено 2022-03-27. 
  489. ^ „Crta: Hitno ispitati navode o falsifikovanju potpisa za Ruski manjinski savez”. N1 (на језику: српски). 2022-03-24. Приступљено 2022-03-27. 
  490. ^ Miletić, Miljana (2022-02-02). „Kako pravilno glasati i šta štiti prava birača u Srbiji”. Radio Free Europe (на језику: српски). Приступљено 2022-04-03. 
  491. ^ „RIK: U Srbiji 6.502.307 birača”. N1 (на језику: српски). 2022-04-01. Приступљено 2022-04-03. 
  492. ^ „Pobeda Vučića i SNS, Beograd još enigma”. Deutsche Welle (на језику: српски). 2022-03-04. Приступљено 2022-04-03. 
  493. ^ „IPSOS/CeSID: Prvi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora”. N1 (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  494. ^ „Preliminarni rezultati predsedničkih izbora u Srbiji 2022. najnovije vesti”. N1 (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  495. ^ „RIK: Vučić u inostranstvu dobio 20.198, Ponoš 5.955 glasova”. N1 (на језику: српски). 2022-04-07. Приступљено 2022-04-07. 
  496. ^ Cvejić, B. (2022-04-06). „Kako je glasala dijaspora: Vučić pobedio u Beču, Berlinu, Moskvi, Ponoš u Londonu, Briselu, Stokholmu”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-04-07. 
  497. ^ Bogosavljević, Žarko (2022-04-05). „Velika analiza: Kako je glasao Novi Sad - koliko ima SNS, a koliko opozicija”. 021.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-04-13. 
  498. ^ Tasić, T.; Radovanović, T. (2022-04-05). „I u Nišu Vučić ubedljivo pobedio, na parlamentarnim izborima za SNS oko 37%”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2022-04-13. 
  499. ^ Kuzmanović, Milena (2022-04-04). „SNS osvojila u Valjevu 34,77 odsto glasova”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-04-13. 
  500. ^ „RIK: Odlaže se objavljivanje konačnih rezultata zbog ponavljanja glasanja”. N1 (на језику: српски). 2022-04-06. Приступљено 2022-04-06. 
  501. ^ „RIK: Ponovno glasanje na pojedinim biračkim mestima biće održano 16. aprila”. Danas (на језику: српски). 2022-04-07. Приступљено 2022-04-07. 
  502. ^ „Prenos uživo”. Republic Electoral Commission (на језику: српски). Приступљено 2022-04-04. 
  503. ^ „Kamberi će biti poslanik u Skupštini Srbije”. N1 (на језику: српски). 2022-04-28. Приступљено 2022-04-29. 
  504. ^ Stojanović, Milan (2022-05-27). „Albanci ipak bez poslanika u Skupštini Srbije, nedostajalo im 12 glasova”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-05-28. 
  505. ^ „Parlamentarni izbori u Velikom Trnovcu: Nastaviće se”. Vreme (на језику: српски). 2022-06-17. Приступљено 2022-06-18. 
  506. ^ а б „Nova vlada sve dalja: Upravni sud ponovo poništio izbore u Velikom Trnovcu”. N1 (на језику: српски). 2022-06-17. Приступљено 2022-06-18. 
  507. ^ Bjeletić, Gordana (2022-06-23). „Četvrti put - ništa: Nema glasanja u Velikom Trnovcu danas”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-06-23. 
  508. ^ „Veliki Trnovac: Moguće je da će glasati i peti put”. Vreme (на језику: српски). 2022-06-23. Приступљено 2022-06-23. 
  509. ^ Kojić, Nikola (2022-06-24). „RIK donosi odluku da se u Velikom Trnovcu ponovo glasa 30. juna”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-06-24. 
  510. ^ Ristić, V. (2022-06-30). „U Velikom Trnovcu najviše glasova osvojila lista "Koalicija Albanaca Doline": Kamberiju novi mandat u Skupštini Srbije”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-07-01. 
  511. ^ „Albancima mesto u Skupštini Srbije, kažu prvi rezultati ponovljenih izbora u Velikom Trnovcu”. Radio Free Europe (на језику: српски). Приступљено 2022-07-01. 
  512. ^ „CRTA: Gužve na biračkim mestima, glasanje veoma sporo zbog izbora na više nivoa”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-04-03. 
  513. ^ „Izbori 2022: Vučić pobedio u prvom krugu, opozicija se nada vlasti u Beogradu”. N1 (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-07. 
  514. ^ Čongradin, Snežana (2022-05-05). „Član RIK-a: Moguće je da poslanici budu u skupštinskim klupama 26. juna”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-05-28. 
  515. ^ „CeSid: Zabeležene različite nepravilnosti na biračkim mestima”. Danas (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  516. ^ „CeSid: Zabeležene nepravilnosti koje se tiču nepoštovanja procedura na izborima”. N1 (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  517. ^ „Nedeljkov: Nepravilnosti zabeležene na 10 odsto biračkih mesta u Srbiji”. N1 (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  518. ^ „CRTA: Uočen veliki broj nepravilnosti, bugarski voz, a u Beogradu odbili da sarađuju sa posmatračima”. Danas (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  519. ^ „Posmatrači OSE tvrde da su primetili niz nepravilnosti u Novom Sadu”. Danas (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  520. ^ „Crta: Tenzije i nepravilnosti, izlaznost do 16 časova 42,1 odsto”. Vreme (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  521. ^ „Izborne nepravilnosti i na jugu - paralelni spiskovi u Nišu i Blacu”. Južne vesti (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  522. ^ „Izbori u Srbiji: Zabilježene nepravilnosti i napadi na stranačke zvaničnike”. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-04. 
  523. ^ Tasić, T. (2022-04-03). „Iz Dveri nepravilnosti na glasanju u Nišu prijavili policiji i posmatračima”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2022-04-04. 
  524. ^ „Niška opozicija tvrdi da je mnogo nepravilnosti tokom glasanja, u GIK kažu da nijedna nije prijavljena”. Danas (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-04. 
  525. ^ „ENEMO: Zastrašivanja i kupovina glasova uticali na poverenje građana u izbore”. N1 (на језику: српски). 2022-04-04. Приступљено 2022-04-04. 
  526. ^ Sokić, Ljubica (2022-04-03). „Napadnut poslanik SNS Bata Jugović u Čačku”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-04-03. 
  527. ^ „Pretučen lider PSG, Grboviću razbijena glava ispred mesnog odbora SNS”. N1 (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  528. ^ „Council of Europe bodies observe national and local elections in Serbia”. Council of Europe (на језику: енглески). Strasbourg. 2022-04-05. Приступљено 2022-04-09. 
  529. ^ „Serbia's elections offered diverse political options, but shortcomings led to an uneven playing field, international observers say”. Parliamentary Assembly of the Council of Europe. 2022-04-04. Приступљено 2022-04-10. 
  530. ^ а б Drčelić, Zora (2022-04-03). „RIK: Idemo kući da spavamo”. Vreme (на језику: српски). Приступљено 2022-04-03. 
  531. ^ „Movsesijan: Odluka RIK skandal, vlast pravi cirkus od ovih izbora”. N1 (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  532. ^ „Radosavljević: Neobično je i može biti uznemiravajuće što će RIK sutra objaviti rezultat”. Al Jazeera (на језику: бошњачки). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  533. ^ „Poslednje obraćanje RIK-a za večeras: Sve informacije na sajtu”. Danas (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  534. ^ „Vučić: Srbija se dramatično pomerila u desno, razgovaraćemo i sa onima koji su najudaljeniji od nas”. Danas (на језику: српски). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  535. ^ „Serbia's incumbent President Vucic declares election victory”. France 24 (на језику: енглески). 2022-04-03. Приступљено 2022-04-03. 
  536. ^ „Svetski zvaničnici čestitali Vučiću pobedu na izborima”. B92 (на језику: српски). 2022-04-04. Приступљено 2022-04-04. 
  537. ^ „Putin čestitao Vučiću na izbornoj pobjedi”. Radio Free Europe (на језику: српски). 2022-04-04. Приступљено 2022-04-04. 
  538. ^ „Dodik čestitao Vučiću: Svaki uspeh Srbije gledamo i kao uspeh Republike Srpske”. B92 (на језику: српски). 2022-04-04. Приступљено 2022-04-04. 
  539. ^ „Dodik podržao Vučića i SNS i poželeo mu pobedu na izborima u interesu kontinuiteta i stabilnosti”. Danas (на језику: српски). 2022-03-31. Приступљено 2022-04-04. 
  540. ^ „Održan protest ispred RIK-a, Ćuta traži javno prebrojavanje svih glasova”. N1 (на језику: српски). 2022-04-04. Приступљено 2022-04-06. 
  541. ^ „Zdravko Ponoš napustio Narodnu stranku”. N1 (на језику: српски). 2022-04-05. Приступљено 2022-04-06. 
  542. ^ „Jeremić: Đilas se Vučiću stavio na raspolaganje”. Danas (на језику: српски). 2022-04-20. Приступљено 2022-04-23. 
  543. ^ Milenković, Mirjana (2022-04-23). „Marinika Tepić: Naši dojučerašnji partneri strmoglavili su se u populizam”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-04-23. 
  544. ^ „Grbović: Ako se ponove izbori u Beogradu - idemo ili sami ili s novim partnerima”. N1 (на језику: српски). 2022-04-28. Приступљено 2022-04-29. 
  545. ^ „Lutovac: Već sad se razmišlja o najširem savezu umerene političke orijentacije”. N1 (на језику: српски). 2022-04-26. Приступљено 2022-04-29. 
  546. ^ „Lutovac: Imaćemo posebne poslaničke klubove”. N1 (на језику: српски). 2022-04-26. Приступљено 2022-04-29. 
  547. ^ „Deo koalicije "Moramo" formirao političku organizaciju "Zajedno"”. Danas (на језику: српски). 2022-06-11. Приступљено 2022-06-11. 
  548. ^ „Članice koalicije "Moramo" se ujedinile u "Zajedno" - stranku bez lidera”. N1 (на језику: српски). 2022-06-11. Приступљено 2022-06-11. 
  549. ^ Latković, Nataša (2022-05-13). „Prestrojavanja u opoziciji: Formiraju novu organizaciju, DS sve bliži "Moramo"”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-05-16. 
  550. ^ „DS drži sednicu Glavnog odbora, štampa piše da se približavaju "Moramo"”. Danas (на језику: српски). 2022-05-15. Приступљено 2022-05-16. 
  551. ^ Martinović, Iva (2022-04-08). „Dačić čeka Vučićev poziv za formiranje vlasti u Srbiji”. Radio Free Europe (на језику: српски). Приступљено 2022-04-29. 
  552. ^ Maglajlija, Vedrana (2022-04-26). „Cvijić: Pitanje je koje će ustupke Vučić dati socijalistima da se okrenu protiv Kremlja”. Al Jazeera (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-04-29. 
  553. ^ „Vučić: Vlada do kraja jula, moraćemo da se bavimo sankcijama”. N1 (на језику: српски). 2022-05-31. Приступљено 2022-05-31. 
  554. ^ „Vučić najavio Vladu do kraja jula”. Radio Free Europe (на језику: српски). 2022-05-31. Приступљено 2022-05-31. 
  555. ^ Ranković, Rade; Đurović, Jovana (2022-06-13). „Analitičari: SPS verovatno i u republičkoj vlasti”. Voice of America (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  556. ^ „Dačić još nije razgovarao sa Vučićem o vladi: SPS spreman za nastavak saradnje”. Telegraf (на језику: српски). 2022-07-04. Приступљено 2022-07-04. 
  557. ^ „Žigmanov: SNS još uvek nije kontaktirala DSHV oko formiranja nove vlade”. N1 (на језику: српски). 2022-07-07. Приступљено 2022-07-09. 
  558. ^ „Ištvan Pastor: Spremni smo da budemo u novoj vlasti”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-07-09. Приступљено 2022-07-09. 
  559. ^ „Vučić: Konsultacije o novoj vladi krajem maja ili početkom juna”. N1 (на језику: српски). 2022-04-28. Приступљено 2022-04-29. 
  560. ^ Radovanović, Vojin (2022-04-28). „Vučić: Pre početka konsultacija oko nove Vlade - sastanci sa pravnicima”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-04-29. 
  561. ^ „Vučević: Skupština početkom jula, pa sledi rok od 90 dana za formiranje vlade”. N1 (на језику: српски). 2022-05-25. Приступљено 2022-05-28. 
  562. ^ „Vučić 14. jula počinje konsultacije sa predstavnicima svih parlamentarnih lista”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-07-08. Приступљено 2022-07-09. 
  563. ^ „Završetak konsultacija o kandidatu za budućeg premijera”. N1 (на језику: српски). 2022-07-18. Приступљено 2022-07-20. 
  564. ^ Milenković, M. R. (2022-07-27). „Dačić sazvao konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije za ponedeljak, prvi avgust”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-07-28. 
  565. ^ „Novi saziv Skupštine Srbije do kraja jula”. B92 (на језику: српски). 2022-07-04. Приступљено 2022-07-04. 
  566. ^ Petrović, Marija (2022-07-04). „Vlada najkasnije u novembru: Ukoliko bi bila formirana u julu bila bi to najbrže formirana vlada u istoriji”. Telegraf (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 
  567. ^ „Vučić: Vlada sredinom avgusta, značajno da se povučem sa čela SNS-a”. N1 (на језику: српски). 2022-07-25. Приступљено 2022-07-26. 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општи_избори_у_Србији_2022.&oldid=28494236”