18. октобар
18. октобар (18.10) је 291. дан у години по грегоријанском календару (292. у преступној години). До краја године има још 74 дана.
Догађаји
октобар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | ||||
- 31 — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри.
- 1016 — Данска војска предвођена Кнутом Великим је поразила Едмунда Гвозденог у бици код Асандуна, чиме је стекла контролу над већином Енглеске.
- 1081 — Роберт Гвискар је повео инвазију на Византију освојивши град Драч.
- 1469 — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.
- 1685 — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље.
- 1692 — Ростављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.
- 1860 — Британске трупе су, током Другог опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.
- 1867 — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су купиле од Русије за 7,2 милиона долара.
- 1922 — Основана је Британска радио компанија (BBC).
- 1955 — Почела производнја Заставе 750 - једног од симбола СФРЈ.
- 1967 — Совјетски васионски брод Венера ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 km изнад површине Венере.
- 1977 — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.
- 1989 — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.
- 1991 —
- На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници.
- Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.
- 1998 —
- Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.
- Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.
- 2000 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.
- 2001 — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.
- 2007 — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.
Рођења
- 1130 — Си Џу, кинески филозоф. († 1200)
- 1405 — Енеа Силвио Пиколомини, папа Пије II од 1458. († 1464)
- 1523 — Ана Јагелонска, пољска краљица. († 1596)
- 1663 — Еуген Савојски, аустријски војсковођа. († 1736)
- 1697 — Каналето, италијански сликар. († 1768)
- 1741 — Шодерло де Лакло, француски писац и генерал. († 1803)
- 1777 — Хајнрих фон Клајст, немачки драматург, песник и публициста. († 1811)
- 1831 — Фридрих III од Немачке, цар Немачке и краљ Пруске. († 1888)
- 1842 — Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, економиста и историчар. († 1932)
- 1847 — Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач. († 1923)
- 1859 — Анри Бергсон, француски филозоф. († 1941)
- 1870 — Д. Т. Сузуки, јапански аутор. († 1966)
- 1882 — Лисјен Пети Бретон, француски бициклиста. († 1917)
- 1902 — Миријам Хопкинс, америчка глумица. († 1972)
- 1905 — Феликс Уфуе-Боањи, први председник Обале Слоноваче. († 1993)
- 1918 — Константин Мицотакис, грчки политичар. († 2017)
- 1919 — Пјер Трудо, канадски политичар. († 2000)
- 1920 — Мелина Меркури, грчка глумица. († 1994)
- 1925 — Рамиз Алија, албански политичар. († 2011)
- 1926 — Чак Бери, амерички композитор и певач, зачетник рокенрола. († 2017)
- 1926. — Клаус Кински, немачки глумац. († 1991)
- 1927 — Џорџ Си Скот, амерички глумац. († 1999)
- 1929 — Виолета Чаморо, никарагвански политичар.
- 1931 — Светозар Стојановић, српски филозоф. († 2010)
- 1938 — Ги Ру, француски фудбалски тренер.
- 1939 — Ли Харви Освалд, амерички маринац, убица Џона Кенедија. († 1963)
- 1947 — Лора Ниро, амерички композитор, текстописац, певачица и пијаниста. († 1997)
- 1952 — Чак Лори, амерички телевизијски писац, продуцент и композитор.
- 1956 — Мартина Навратилова, једна од најбољих тенисерки свих времена.
- 1959 — Маурисио Фунес, салвадорски политичар.
- 1959 — Милчо Манчевски, македонски режисер, сценариста, писац и фотограф.
- 1960 — Жан-Клод ван Дам, белгијски глумац.
- 1961 — Винтон Марсалис, амерички трубач и композитор.
- 1968 — Михаел Штих, немачки тенисер.
- 1973 — Игор Муса, хрватски фудбалер.
- 1973. — Џејмс Фоли, амерички фоторепортер, прва америчка жртва ИСИС-а. († 2014)
- 1973. — Михалис Капсис, грчки фудбалер.
- 1978 — Мајк Тиндал, енглески рагбиста.
- 1983 — Данте, бразилски фудбалер.
- 1984 — Линдзи Вон, америчка алпска скијашица.
- 1984. — Роберт Хартинг, немачки бацач диска.
- 1984. — Фрида Пинто, индијска глумица и модел.
- 1984. — Мајло Јанопулос, енглески новинар и писац.
- 1985 — Драган Станковић, српски одбојкаш
- 1987 — Зек Ефрон, амерички глумац и певач.
- 1990 — Бритни Грајнер, америчка кошаркашица.
- 1992 — Сандро Обрановић, хрватски рукометаш.
Смрти
- 31 — Луције Елије Сејан, префект преторијанске гарде у старом Риму. (* 20. п. н. е.)
- 707 — Папа Јован VII. (* 650)
- 1035 — Санчо III од Наваре, краљ Памплоне. (* 985)
- 1101 — Иго од Вермандоа, гроф Вермандоа и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког рата. (* 1057)
- 1417 — Папа Гргур XII. (* 1326)
- 1503 — Папа Пије III. (* 1439)
- 1541 — Маргарита Тјудор, краљица Шкотске. (* 1489)
- 1558 — Марија од Угарске, гувернер Низоземске. (* 1505)
- 1641 — Јакоб Јорданс, фламански сликар. (* 1593)
- 1865 — Хенри Џон Темпл, енглески државник. (* 1784)
- 1871 — Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства. (* 1791)
- 1893 — Шарл Гуно, француски композитор. (* 1818)
- 1911 — Алфред Бине, француски психолог. (* 1857)
- 1921 — Лудвиг III Леополд, баварски краљ. (* 1845)
- 1931 — Томас Алва Едисон, амерички проналазач. (* 1847)
- 1934 — Сантијаго Рамон и Кахал, шпански патолог, хистолог, неуролог и добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (* 1852)
- 1948 — Валтер фон Браухич, немачки фелдмаршал. (* 1881)
- 1962 — Светислав Иван Петровић, српски глумац, који се први прославио на филмском екрану у Европи, између два светска рата . (* 1894)
- 1978 — Рамон Меркадер, шпански комуниста, убица Лава Троцког. (* 1913)
- 1982 — Бес Труман, супруга Харија Трумана. (* 1885)
- 2006 — Звонко Марић, српски академик, физичар. (* 1931)
- 2007 — Никола Решић, српско-босански певач. (* 1964)
- 2012 — Силвија Кристел, холандска глумица и манекенка. (* 1952)
- 2016 — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица (сопран). (* 1969)
- 2017 — Исам Захредин, сиријски генерал-мајор, борац против тероризма, јунак одбране Деир ез Зора и симбол националног отпора. (* 1961)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља