8. април
8. април (08.04) је 98. дан у години по грегоријанском календару (99. у преступној години). До краја године има још 267 дана.
Догађаји
април | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | |||||
- 217 — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога.
- 876 — Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ел Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак.
- 1271 — Мамелучки султан Бајбарс је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији.
- 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД.
- 1820 —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос.
- 1861 — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање.
- 1864 — Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније.
- 1904 — У Лондону потписан англо-француски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку.
- 1911 — Холандски физичар Хајке Камерлин Оне је открио суперпроводност.
- 1913 — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента.
- 1924 — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи.
- 1939 — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански кра Зог избегао у Грчку.
- 1944 — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније.
- 1946 — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама.
- 1953 — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министрар иностраних послова, а потом председник Кеније.
- 1971 — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома.
- 1990 — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година.
- 1992 —
- После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за екперименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979.
- Палестински лидер Јасер Арафат нађен жив у Либијској пустињи 12 сати после авионске несреће у којој су погинула три његова сапутника.
- 1993 — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН.
- 1996 — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа.
- 2002 — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији.
- 2003 —
- У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални вођа "Хамаса“ Саид Алдин ал Арабид. У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено.
- Од пројектила који је амерички тенк испалио на хотел „Палестина“ у Багдаду, у ком су били смештени страни новинари, погинули камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Хосе Коусо.
- 2004 — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.
Рођења
- 1810 — Роберт Шуман, немачки композитор. († 1856)
- 1859 — Едмунд Хусерл, немачки филозоф, оснивач феноменологије. († 1938)
- 1893 — Мери Пикфорд, канадска глумица. († 1979)
- 1910 — Светислав Стефановић Ћећа, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој. († 1980)
- 1912 — Соња Хени, клизачица. († 1969)
- 1919 — Ијан Смит, родезијски политичар. († 2007)
- 1937 — Момо Капор, сликар, новинар, писац. († 2010)
- 1938 — Кофи Анан, гански политичар, секретар УН-а. († 2018)
- 1940 — Мирко Јозић, југословенски и хрватски фудбалски тренер
- 1940 — Џон Хавличек, амерички кошаркаш
- 1950 — Гжегорж Лато, пољски фудбалски репрезентативац и тренер
- 1951 — Васил Тупурковски, македонски политичар
- 1967 — Урош Петровић, српски књижевник, дизајнер, илустратор и фотограф, председним Менсе за Србију; аутор је романа фантастике и загонетних прича
- 1980 — Борко Ђорђевић, српски рукометаш
- 1980 — Давид Мареро, шпански тенисер
- 1986 — Игор Акинфејев, руски фудбалски репрезентативац
- 1987 — Ројстон Дренте, холандски фудбалер
- 1994 — Дарио Шарић, хрватски кошаркашки репрезентативац
- 2005 — Дамјан Николић, најмлађи српски географ
Смрти
- 217 — Каракала, римски цар. (*185)
- 1143 — Јован II Комнин, византијски цар. (*1087)
- 1364 — Јован II Добри, француски краљ. (* 1319)
- 1905 — Јосип Јурај Штросмајер, хрватски бискуп и политичар. (* 1815)
- 1922 — Ерих фон Фалкенхајн, немачки војсковођа и начелник генералштаба. (* 1861)
- 1929 — Карл Ауер, аустријски хемичар. (* 1858)
- 1950 — Вацлав Нижински, руски балетски играч. (* 1890)
- 1973 — Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар (* 1881)
- 1981 — Омар Бредли, амерички генерал. (* 1893)
- 1984 — Пјотр Капица, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1894)
- 1994 — Курт Кобејн, вођа, текстописац и гитариста гранџ групе Нирвана. (* 1967)
- 2011 — Зденка Живковић, српска сликарка чешког порекла. (* 1921)
- 2013 — Маргарет Тачер, британска политичарка. (* 1925)