Ђаинизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Džainizam)
Симбол ђаинизма

Ђаинизам или џаинизам, традицинално познат као ђаина дарма,[1] уз хиндуизам и сикизам је једна од три највеће индијске религије. Ђаинизам прописује животни пут ослобођен сваког насиља према било ком живом бићу. Уз то се наглашава духовна независност и једнакост између свих облика живота. Ђаинисти сматрају да су ненасиље и самоконтрола начини којима се постиже ослобођење — ђаина. Постоје две велике струје — дигамбару и светамбару. Обе проповедају строги аскетизам, радикално ослобођење од материјалног и вегетаријанство.

Ђаинизам је једна од најстаријих религија света.[2] Ђаинизам је настао у 8. или 7. веку п.н.е у долини реке Ганг, у подручју које отприлике покрива данашња индијска држава Бихар.[3] Верници своју историју рачунају кроз смењивање двадесет и четири првобитна заговорника њихове вере, а које називаји тиртанкарама (tirthankara). Последњи од њих је Махавира, у чијој се ери свет тренутно налази. Дуги низ година ђаинизам је био државна религија индијских држава и свих људи Индијског потконтинента. Од осмог века нове ере број верника је драстично опао, а већинско становништво практикује хиндуизам или ислам.[4]

Данас, ђаинисти су верска мањима у Индији, са 4,2 милиона верника. Мале али значајне мањине односно имигрантске заједнице налазе се у Белгији, Канади, Хонгконгу, Јапану, Сингапуру и Сједињеним Америчким Државама.[5] Ђаинисти су најписменија друштвена заједница у Индији (са чак 94,1% писмених припадника),[6] а њихови списи спадају у најстарије у држави.[7] Махатма Ганди, познат по строгом придржавању ђаинистичке филозофије ненасиља, био је присталица ове религије.

Назив[уреди]

Реч ђаинизам изведена је од санскритског глагола ђаина (позападњачено као ђаин - jin) у значењу "победник", што је титула за ђаинске мудраце.[3] Ова игра речи односи се на вечну борбу страсти и телесних ужитака са једне и јаке воље и других позитивних вредности коју верници треба да поседују како би достигли ђаину са друге стране. Исти назив носе све особе које су у овој верској борби успешно победиле.

Победа ових учитеља над страстима и обманама чула омогућила им је да постигну просветљење, а тиме ослобађање из круга препорађања, које се описује као стање чистог блаженства, знања и енергије. Пошто током свог живота сваки од ових ђина оснива заједницу монаха, монахиња и следбеника, фигуративно названих "преласком" (санскритски tirtha) преко бујице препорађања, сваки од њих, такође, носи заједнички назив tirthankara, "градитељ прелаза".[3]

Историјат[уреди]

Статуа Махавире

Иако ђаинизам сматра да у сваком светском циклусу постоји низ од 24 "градитеља прелаза", при чему се циклус замишља као непрекидно окретање точка, научници се слажу да су једино последња два члана тог низа, Паршва и Махавира, историјске личности. Обојица су живела у времену великих друштвено-политичких промена и настајања разних религијских праваца у северној Индији. Древни пасторални начин живота, организован око индоаријског култа жртве, а описан и тумачен у текстовима који се заједнички називају Веде (око 1200-800. пре н. е.), као и ауторитет браманске свештеничке касте, полако су били замењивани урбанизацијом и комплексним државним системом, на чијем челу се налазио краљ, поседник до тада незабележене моћи. Аскетски начин живота какав су водили Паршва и Махавира био је уобичајени одговор на друштвену и интелектуалну нестабилност тога доба.[3]

Не постоје записи из времена Паршве, те смо слику о њему принудени да конструишемо на основу каснијих извора. Највероватније да је живео у 8. или 7. веку пре наше ере. Приказиван је као принц, слично свим другим тиртанкарама, који су још у пуној снази одбацили овај свет и, живећи као лутајуће аскете достизали просветљење. Чини се да је његово учење укључивало космологију и морални кодекс који се заснивао на ненасиљу, нелагању, неузимању било чега што није дато и одустајању од сваког поседа. Овај морални кодекс, уз додатак уздржавања од секса, представља пет великих завета које је Махавира препоручивао свим ђаинским аскетама и он се следи све до данас.[3]

Махавира се обично схвата као утемељитељ ђаинизма, но има више основа да га сматрамо проширитељем Паршвиног учења. Традиционално се његов живот смешта између 599. и 527. године пре наше ере, иако ти датуми могу бити и нешто каснији.[3] Махавирино основно учење изведено је из његовог схватања да је сва патња у овом свету изазвана насиљем над душом, која живи у телесном облику на свим нивоима егзистенције, те да то спутава унутрашњи духовни потенцијал сваког појединог бића. Начин да се умањи ово насиље и достигне избављење од препорађања јесте у смиривању телесних чула и уздржавању од деловања, колико год је то могуће, углавном удаљавањем од заједнице и њених материјалних брига. Ђаинско учење истиче значај ненасиља (ахимса) за сва бића и значај аскетизма. Вегетаријанизам је кроз читаву ђаинску историју исто тако био врло важан елемент.[3]

Доктрина[уреди]

Ђаинизам је религија која у своје средиште ставља људска бића и њихове проблеме. Он учи да је универзум вечан и да нема свог творца. Иако богови постоје у читавом низу небеса смештених изнад света људи, они немају утицаја на њега и сами ће једнога дана престати да буду богови, те се поново родити.[3]

Ђаинско учење описује да је стварност састављена од две категорије: ђива - то јест душа (коју у изворном облику карактеришу квалитети потпуног знања, енергије и блаженства); и не-ђива, то јест атоми (основни квалитети су им кретање и мировање) и етер, који заједно чине материјални свет, тамницу ђиве. Ђаинизам подучава духовном путу којим душа успева да побегне од утицаја карме (коју души привлаче дела насиља) и ослободи се из круга препорађања.[3]

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. Sangave (2006), стр. 15.
  2. Flügel (2012), стр. 975.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 57-63), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
  4. Glasenapp (1999), стр. 74–75.
  5. Glasenapp (1999), стр. 271.
  6. Census 2001 Data 
  7. Dundas (2002), стр. 83.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]