Старчевачка култура — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2: Ред 2:
| име = Старчевачка култура
| име = Старчевачка култура
| мапа = Starcevo culture-sr.png
| мапа = Starcevo culture-sr.png
| величина_мапе =
| величина_мапе =
| опис_мапе = Подручје простирања Старчевачке културе
| опис_мапе = Подручје простирања Старчевачке културе
| алт_имена =
| алт_имена =
| слој =
| слој =
| регија = [[Средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]]
| регија = [[Средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]]
| период = [[неолит]]
| период = [[неолит]]
| датуми = од 5300. п. н. е.<br /> до 4400. п. н. е.
| датуми = од 5300. п. н. е.<br /> до 4400. п. н. е.
| тип_налазишта =
| тип_налазишта =
| главно_налазиште = [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]]
| главно_налазиште = [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]]
| карактеристике =
| карактеристике =

Верзија на датум 28. октобар 2018. у 04:43

Старчевачка култура
Подручје простирања Старчевачке културе
РегијаСредња Европа, Балкан
Периоднеолит
Датумиод 5300. п. н. е.
до 4400. п. н. е.
Главно налазиштеСтарчево
ПретходникКултура Лепенског Вира
НаследникВинчанска култура

Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Основна делатност ове културе била је пољопривреда (пшеница, просо, јечам), сакупљање плодова, лов и риболов. Становали су у глиненим кућама углавном поред великих река Дунава, Саве и Мораве. Пронађени предмети су грубо кухињско посуђе и разни други предмети израђени од полираног камена. Новим таласом придошлица из Анадолије ову културу заменила је винчанска култура.[1][2]

Старчевачка култура има анатолијско порекло [3]. Настала је на местима где је раније постојала мезолитска култура Лепенског Вира, али не наставља у потпуности њену традицију у антрополошком и културолошком смислу.

Старе балканске културе у неолиту 4500. п. н. е.

Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.

Опсег ширења Старчевачке културе показују налази са локалитета широм Балкана и средње Европе, па је тачније користити назив Старчево-Кереш-Криш, по најважнијим налазиштима у Србији, у Мађарској и Румунији, пошто овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.

Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.

Старчевачку културу сменила је винчанска култура.

Референце

Литература

  • Robert W. Ehrich: „Starčevo Revisited“. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
  • Joni L. Manson: „Starčevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans“. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
  • Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997.
  • Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
  • Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.

Спољашње везе