Старчевачка култура — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
| име = Старчевачка култура |
| име = Старчевачка култура |
||
| мапа = Starcevo culture-sr.png |
| мапа = Starcevo culture-sr.png |
||
| величина_мапе |
| величина_мапе = |
||
| опис_мапе |
| опис_мапе = Подручје простирања Старчевачке културе |
||
| алт_имена |
| алт_имена = |
||
| слој = |
| слој = |
||
| регија = [[Средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]] |
| регија = [[Средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]] |
||
| период = [[неолит]] |
| период = [[неолит]] |
||
| датуми = од 5300. п. н. е.<br /> до 4400. п. н. е. |
| датуми = од 5300. п. н. е.<br /> до 4400. п. н. е. |
||
| тип_налазишта |
| тип_налазишта = |
||
| главно_налазиште = [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]] |
| главно_налазиште = [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]] |
||
| карактеристике = |
| карактеристике = |
||
Верзија на датум 28. октобар 2018. у 04:43
 Подручје простирања Старчевачке културе | |
| Регија | Средња Европа, Балкан |
|---|---|
| Период | неолит |
| Датуми | од 5300. п. н. е. до 4400. п. н. е. |
| Главно налазиште | Старчево |
| Претходник | Култура Лепенског Вира |
| Наследник | Винчанска култура |
Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.
Основна делатност ове културе била је пољопривреда (пшеница, просо, јечам), сакупљање плодова, лов и риболов. Становали су у глиненим кућама углавном поред великих река Дунава, Саве и Мораве. Пронађени предмети су грубо кухињско посуђе и разни други предмети израђени од полираног камена. Новим таласом придошлица из Анадолије ову културу заменила је винчанска култура.[1][2]
Старчевачка култура има анатолијско порекло [3]. Настала је на местима где је раније постојала мезолитска култура Лепенског Вира, али не наставља у потпуности њену традицију у антрополошком и културолошком смислу.
| Овај чланак је део серије о историји Србије, Војводине, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Румуније и Бугарске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.
Опсег ширења Старчевачке културе показују налази са локалитета широм Балкана и средње Европе, па је тачније користити назив Старчево-Кереш-Криш, по најважнијим налазиштима у Србији, у Мађарској и Румунији, пошто овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.
Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.
Старчевачку културу сменила је винчанска култура.
Референце
- ^ «Неолитизация» европы в vi—v тыс. до н. э.
- ^ Кёреш // БРЭ. - Большая российская энциклопедия - Т.13. М.,2008.
- ^ Проблема прасевернокавказского субстрата и его вклада в праиндоевропейскую культурную традицию. старчево-кереш-винча
Литература
- Robert W. Ehrich: „Starčevo Revisited“. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
- Joni L. Manson: „Starčevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans“. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
- Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997.
- Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
- Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.
