Милан Кучан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 34: Ред 34:
Изабран је за председника [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]] [[1986]]. Под његовим вођством, почело је постепено слабљење комунистичког режима у Словенији и истовремено јачање либерализма и [[плурализам|плурализма]], нарочито након пада [[Берлински зид|Берлинског зида]] [[1989]]. У том периоду, Кучан је унутар [[СФРЈ]] представљао најснажнију опозицију режиму [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] у [[Србија|Србији]], који је тада уживао огромну популарност и у другим републикама СФРЈ.
Изабран је за председника [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]] [[1986]]. Под његовим вођством, почело је постепено слабљење комунистичког режима у Словенији и истовремено јачање либерализма и [[плурализам|плурализма]], нарочито након пада [[Берлински зид|Берлинског зида]] [[1989]]. У том периоду, Кучан је унутар [[СФРЈ]] представљао најснажнију опозицију режиму [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] у [[Србија|Србији]], који је тада уживао огромну популарност и у другим републикама СФРЈ.


Тензије и стална међусобна оптуживања државних и партијских руководстава Србије и Словеније довела су до одржавања [[14. конгрес СКЈ|14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије]] у јануару [[1990]]. На том конгресу, делегација СК Словеније (предвођена Кучаном и [[Цирил Злобец|Цирилом Злобецом]]) одлучила је да напусти рад конгреса, што је довело и до распада СКЈ. Априла исте године, Милан Кучан је на првим вишестраначким изборима у Словенији изабран за председника председништва Словеније, унутар још увек постојеће [[Југославија|Југославије]].
Тензије и стална међусобна оптуживања државних и партијских руководстава Србије и Словеније довела су до одржавања [[14. конгрес СКЈ|14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије]] у јануару [[1990]]. На том конгресу, делегација СК Словеније (предвођена Кучаном и [[Цирил Рибичич|Цирилом Рибичичем]]) одлучила је да напусти рад конгреса, што је довело и до распада СКЈ. Априла исте године, Милан Кучан је на првим вишестраначким изборима у Словенији изабран за председника председништва Словеније, унутар још увек постојеће [[Југославија|Југославије]].


Касније, током [[1990]], Кучан је почео да подржава независност Словеније. Познат је по својој политици мирног преговарања, које је довело до [[Брионски споразум|Брионског споразума]]. Након стицања независности [[1991]], изабран је за [[председници Словеније|председника Словеније]] као независни кандидат, са подршком некадашње Лиге комуниста. Освојио је нови петогодишњи мандат [[1997]], такмичећи се као независни кандидат, и добивши већину гласова у првом кругу, у коме је учествовало седам кандидата.
Касније, током [[1990]], Кучан је почео да подржава независност Словеније. Познат је по својој политици мирног преговарања, које је довело до [[Брионски споразум|Брионског споразума]]. Након стицања независности [[1991]], изабран је за [[председници Словеније|председника Словеније]] као независни кандидат, са подршком некадашње Лиге комуниста. Освојио је нови петогодишњи мандат [[1997]], такмичећи се као независни кандидат, и добивши већину гласова у првом кругу, у коме је учествовало седам кандидата.

Верзија на датум 10. фебруар 2014. у 20:13

милан кучан
Милан Кучан
Лични подаци
Датум рођења14. јануар 1941.
Место рођењаКрижевићи,
Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Професијаправник
Породица
СупружникШтефка Кучан
Деловање
Члан КПЈ од1968.
Председник ЦК СК Словеније
Периодмај 198610. мај 1990.
ПретходникЈанез Становник
Наследникнико
Председник Председништва
СР Словеније
Период10. мај 199023. децембар 1991.
ПретходникЈанез Становник
Наследникнико
Председник Словеније
Период23. децембар 19911. децембар 2002.
Претходникнико
НаследникЈанез Дрновшек

Милан Кучан (Крижевци, 14. јануар 1941.) је словеначки политичар и државник, бивши лидер Савеза комуниста Словеније и први председник Словеније.

Биографија

Кучан је рођен у Крижевцима, селу у Прекмурју, у североисточној Словенији (тада делу Краљевине Југославије).

Изабран је за председника Савеза комуниста Словеније 1986. Под његовим вођством, почело је постепено слабљење комунистичког режима у Словенији и истовремено јачање либерализма и плурализма, нарочито након пада Берлинског зида 1989. У том периоду, Кучан је унутар СФРЈ представљао најснажнију опозицију режиму Слободана Милошевића у Србији, који је тада уживао огромну популарност и у другим републикама СФРЈ.

Тензије и стална међусобна оптуживања државних и партијских руководстава Србије и Словеније довела су до одржавања 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије у јануару 1990. На том конгресу, делегација СК Словеније (предвођена Кучаном и Цирилом Рибичичем) одлучила је да напусти рад конгреса, што је довело и до распада СКЈ. Априла исте године, Милан Кучан је на првим вишестраначким изборима у Словенији изабран за председника председништва Словеније, унутар још увек постојеће Југославије.

Касније, током 1990, Кучан је почео да подржава независност Словеније. Познат је по својој политици мирног преговарања, које је довело до Брионског споразума. Након стицања независности 1991, изабран је за председника Словеније као независни кандидат, са подршком некадашње Лиге комуниста. Освојио је нови петогодишњи мандат 1997, такмичећи се као независни кандидат, и добивши већину гласова у првом кругу, у коме је учествовало седам кандидата.

Завршио је председниковање 2002. Док је био председник, није био члан ниједне политичке странке. Наследио га је Јанез Дрновшек.

Милан Кучан је ожењен Штефком Кучан.

Спољашње везе