Паладијум — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
.
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење3|Паладијум (митологија)}}
{{друго значење3|Паладијум (митологија)}}
{{Infobox element
{{Хемијски елемент
|number=46
| група_низ = [[родијум|Rh]] - '''Pd''' - [[сребро|Ag]]
|symbol=-{Pd}-
| периода_низ = {{nbsp}}<br />[[никл|Ni]]<br />'''Pd'''<br /> [[платина|Pt]]{{nbsp}}{{nbsp}}<br />{{nbsp}}<br />{{nbsp}}
|name=Паладијум
| периодни_систем = Pd-TableImage.png
|abundance=
| име = Паладијум
|abundance in earth's crust=
| симбол = Pd
|abundance in oceans=
| атомски_број = 46
|abundance in solar system=
| скуп = [[прелазни метали]]
|left=[[родијум]]
| група = [[10. група хемијских елемената|VIIIB]]
|right=[[сребро]]
| периода = [[5. периода хемијских елемената|5]]
|above=[[nickel|-{Ni}-]]
| густина = 12023 [[килограм по кубном метру|kg/m<sup>3</sup>]]
|below=[[platinum|-{Pt}-]]
| тврдоћа = 4,75
|group=10
| боја = сребрносива
|period=5
| слика = Pd,46.jpg
|block=d
| опис_слике =
|image name=Palladium (46 Pd).jpg
| атомска_маса = 106,42 [[јединица атомске масе|u]]
|appearance=сребрно бео
| атомски_радијус = 140 (169) [[пикометар|pm]]
|electrons per shell=2, 8, 18, 18
| ковалентни_радијус = 131 -{pm}-
|phase=
| ван_дер_Валсов_радијус = 163 -{pm}-
|density gpcm3nrt=12,023
| електронска_конфигурација = <nowiki>[</nowiki>[[криптон|Kr]]<nowiki>]</nowiki>4d<sup>10</sup>
|density gpcm3mp=10,38
| енергетски_нивои = 2, 8, 18, 18
|melting point K=1828,05
| оксидациони_број = ±1
|melting point C=1554,9
| особине_оксида = средње базни
|melting point F=2830,82
| кристална_структура = регуларна зидно <br />центрирана
|boiling point K=3236
| агрегатно_стање = чврсто
|boiling point C=2963
| температура_топљења = 1.828,05 -{[[Келвин|K]]}-<br />(1.554,90 -{[[степен целзијуса|°C]]}-)
|boiling point F=5365
| температура_кључања = 3.236 -{K}-<br />(2.963&nbsp;°C)
|heat fusion=16,74
| молска_запремина = 8,56×10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|mol]]
|heat vaporization=358
| топлота_испаравања = 357 [[килоџул по молу|kJ/mol]]
|heat capacity=25,98
| топлота_топљења = 17,6 -{kJ/mol}-
|vapor pressure 1=1721
| притисак_засићене_паре = 1,33 -{[[Паскал (вишезначна одредница)|Pa]]}- (1.825 -{K}-)
|vapor pressure 10=1897
| брзина_звука = 3.070 -{m/s}- (293,15 -{K}-)
|vapor pressure 100=2117
| електронегативност = 2,20 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br />1,35 ([[Алредова скала|Алред]])
|vapor pressure 1 k=2395
| специфична_топлота = 244 [[џул кроз килограм-келвин|J/(kg*K)]]
|vapor pressure 10 k=2753
| специфична_проводљивост = 9,5×10<sup>6</sup> [[Сименс (јединица)|S]]/m
|vapor pressure 100 k=3234
| топлотна_проводљивост = 71,8 [[ват кроз метар-келвин|W/(m*K)]]
|vapor pressure comment=
| I_енергија_јонизације = 804,4 -{kJ/mol}-
|crystal structure=face-centered cubic
| II_енергија_јонизације = 1.870 -{kJ/mol}-
|electronegativity=2,20
| III_енергија_јонизације = 3.177 kJ/mol
|number of ionization energies=3
| изотопи1 = <!--
|ionization energy 1=804,4
{| {{table}}
|ionization energy 2=1870
! [[изотоп]]
|ionization energy 3=3177
! заст.
|atomic radius=137
! [[време полураспада|в. п. р.]]
|covalent radius=139±6
! [[начин распада|н. р.]]
|Van der Waals radius=163
! [[енергија распада|e.r.]] [[Електронволт|MeV]]
|magnetic ordering=[[paramagnetic|парамагнетичан]]
! [[производ распада|п. р.]]
|magnetic ordering ref=<ref>{{cite book |url=https://web.archive.org/web/20110303222309/http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf|chapter=Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds| editor = Lide, D. R. | title = CRC Handbook of Chemistry and Physics | edition = 86th | location = Boca Raton (FL) | publisher = CRC Press | year = 2005 | isbn = 0-8493-0486-5 }}
|-
</ref>
| <sup>102</sup>Pd
|electrical resistivity unit prefix=n
| 1,02%
|electrical resistivity at 20=105,4
| colspan="4" | стабилни изотор са 56 [[неутрон]]а
|thermal conductivity=71,8
|-
|thermal expansion at 25=11,8
| <sup>103</sup>Pd
|speed of sound rod at 20=3070
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
|magnetic susceptibility= +567,4·10<sup>−6</sup>
| 16,97 [[дан]]а
|magnetic susceptibility ref= &#x20;(288&nbsp;-{K}-)<ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|quote=|via=}}</ref>
| [[заробљавање електрона|з. е.]]
|Young's modulus=121
| &nbsp
|Shear modulus=44
| <sup>103</sup>[[родијум|Rh]]
|Bulk modulus=180
|-
|Poisson ratio=0,39
| <sup>104</sup>Pd
|Mohs hardness=4,75
| 11,14%
|Vickers hardness=400–600
| colspan="4" | стабилни изотор са 58 [[неутрон]]а
|Brinell hardness=320–610
|-
|CAS number=7440-05-3
| <sup>105</sup>Pd
|isotopes=
| 22,33%
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=100 | sym=Pd
| colspan="4" | стабилни изотор са 59 [[неутрон]]а
|na=[[synthetic radioisotope|-{syn}-]] | hl=3,63&nbsp;-{d}-
|-
|dm1=[[electron capture|ε]]
| <sup>106</sup>Pd
|de1=– | link1=rhodium-100 | pn1=100 | ps1=Rh
| '''27,33%'''
|dm2=[[gamma ray|γ]] | de2=0,084, 0,074,<br/>0,126 | pn2= | ps2=–}}
| colspan="4" | стабилни изотор са 60 [[неутрон]]а
{{infobox element/isotopes stable | mn=102 | sym=Pd | na=1,02% | n=56 |firstlinks=yes}}
|-
{{infobox element/isotopes decay | mn=103 | sym=Pd
| <sup>107</sup>Pd
|na=syn | hl=16.991&nbsp;d
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
|dm=ε | de=– | link1=rhodium-103 | pn=103 | ps=Rh}}
| 6,5×10<sup>6</sup> [[година]]
{{infobox element/isotopes stable | mn=104 | sym=Pd | na=11,14% | n=58 |firstlinks=no}}
| [[бета-распад|β]]<sup>-</sup>
{{infobox element/isotopes stable | mn=105 | sym=Pd | na=22,33% | n=59 |firstlinks=no}}
| 0,033
{{infobox element/isotopes stable | mn=106 | sym=Pd | na=27,33% | n=60 |firstlinks=no}}
| <sup>107</sup>[[сребро|Ag]]
{{infobox element/isotopes decay | mn=107 | sym=Pd
|-
|na=[[trace radioisotope|трагови]] | hl=6,5&times;10<sup>6</sup>&nbsp;y
| <sup>108</sup>Pd
|dm=[[beta emission|β<sup>−</sup>]] | de=0,033 | link1=silver-107 | pn=107 | ps=Ag}}
| 26,46%
{{infobox element/isotopes stable | mn=108 | sym=Pd | na=26,46% | n=62 |firstlinks=no}}
| colspan="4" | стабилни изотор са 62 [[неутрон]]а
{{infobox element/isotopes stable | mn=110 | sym=Pd | na=11,72% | n=64 |firstlinks=no}}
|-
|isotopes comment=
| <sup>110</sup>Pd
|naming=по астероиду [[2 Pallas|Палас]], који је именован по богињи [[Атина (богиња)|Атини]]
| 11,72%'
|discovery and first isolation by=[[William Hyde Wollaston|Вилијам Хајд Воластон]]
| colspan="4" | стабилни изотор са 64 [[неутрон]]а
|discovery date=1802
|}-->
|QID=Q1089
}}
}}


'''Паладијум''' ('''-{Pd}-''', {{јез-лат|palladium}}) [[метал]] је -{VIII}-B групе и [[atomski broj|атомским бројем]] 46.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Он је ретки, блистави сребрено-бели метал, којег је 1803. открио [[William Hyde Wollaston|Вилијам Хајд Воластон]]. Добио је име по [[астероиди|астероиду]] [[2 Pallas|Паласу]], а који је и сам добио назив по [[епитет]]у [[Грчка митологија|грчке богиње]] [[Атина (богиња)|Атине]], када је она убила Паладу, [[Тритон (митологија)|Тритонову]] кћерку. Паладијум, [[платина]], [[родијум]], [[рутенијум]], [[иридијум]] и [[осмијум]] чине групу елемената која се назива платинска група метала. Они имају доста сличне хемијске особине, а паладијум има најнижу [[талиште|тачку топљења]] и најмању густину међу њима.
'''Паладијум''' ('''-{Pd}-''', {{јез-лат|palladium}}) [[метал]] је -{VIII}-B групе.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref>


Више од половине производње паладијума и његовог конгенера платине користи се за каталитичке конвертере за возила, где се преко 90% штетних гасова из [[аутомобил]]ских ауспуха ([[угљоводоник]]а, [[угљен моноксид]]а и [[азот диоксид]]а) претвара у мање штетне супстанце ([[азот]], [[угљен диоксид]] и водену пару). Паладијум се такође користи и у електроници, зубној медицини и медицини уопште, пречишћавању водоника, хемијским апликацијама, пречишћавању површинских вода те за израду [[накит]]а. Паладијум игра кључну улогу у технологији горивих ћелија, где се комбинацијом водоника и [[кисеоник]]а производе [[електрична енергија]], топлота и вода.
Поседује 25 [[изотоп]]а чије се [[релативна атомска маса|атомске масе]] налазе између 96-116. Постојани изотопи су: 102, 104-106, 108 i 110.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>


Депозити руда паладијума и других метала из платинске групе су ретки, а најобилатији депозити пронађени су у појасу норита у Бушвелд комплексу, који се покрива Трансвалски базен у Јужноафричкој Републици, те у комплексу Стилвотер у [[Монтана|Монтани]] у САЂу, у дистрикту Тандер Беј у [[Онтарио|Онтарију]] у Канади и комплексу [[Норилск]] у Русији. Осим тога, један од важних извора паладијума и рециклирање, већином из рашодованих каталитичких конвертора. Бројне апликације и ограничени извори паладијума узрок су да је овај метал има велики значај међу [[берза]]нским инвеститорима.
Заступљен је у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 6x10<sup>−4</sup> ppm ({{јез-енгл|parts per million}}) углавном као пратилац руда [[бакар|бакра]] и [[цинк]]а.


== Историја ==
Откривен је [[1803]]. од стране -{Williama Hyde Wollastona}-, у [[Лондон]]у.
{{рут}}
Вилијам Хајд Воластон је забележио [[Откриће хемијских елемената|откриће]] новог племенитог метала у јулу 1802. у свом лабораторијском дневнику те му у аугусту исте године дао име ''паладијум''. Воластон je prečistio dovoljno materijala i, bez objave ko ga je otkrio, ponudio ga maloj prodavnici u kvartu [[Soho]] u aprilu 1803. Nakon burnih kritika da se zapravo radi o leguri platine i [[živa|žive]], od strane hemičara Richarda Chenevixa, Wollaston je anonimno ponudio nagradu od 20 [[Britanska funta|funti]] za 20 graina (oko 1,296 [[gram]]a) sintetičke paladijумske ''legure''.<ref name="contr" /> [[Richard Chenevix]] je 1803. dobio [[Copleyjeva medalja|Copleyjevu medalju]] nakon što je objavio svoje eksperimente o paladijумu. Wollaston je pri objavi svog otkrića elementa [[rodij]]a 1804. spomenuo i svoj rad o paladijумu.<ref name="Disco" /><ref name="crude" /> Da je on otkrio paladijум, objavio je u publikaciji 1805. godine.<ref name="contr"/><ref name="Substances" />


Ime ovom elementu je dao Wollaston 1802. po asteroidu Pallasu, koji je otkriven dva mjeseca ranije.<ref name="crclide" /> Wollaston je paladijум izdvojio iz sirove rude [[platina|platine]] porijeklom iz [[Južna Amerika|Južne Amerike]], tako što je rudu rastvorio u [[Aqua regia|carskoj vodi]] (zlatotopki), rastvor je neutralizirao [[natrij-hidroksid]]om, te je platinu istaložio kao amonij-hloroplatinat sa amonij-hloridom. Zatim je dodao živa-cijanid te je nastao spoj [[paladijum(II)-cijanid]], koji je dalje zagrijavao da bi se izdvojio metalni paladijум.<ref name="Disco"/> Jedno vrijeme [[paladijum-hlorid]] je bio propisivan kao tretman za [[tuberkuloza|tuberkulozu]] u dozama od po 0,065 g dnevno (otprilike 1 mg po kilogramu tjelesne težine). Ovaj tretman imao je mnoge negativne popratne efekte, te je kasnije zamijenjen mnogo efektivnijim lijekovima.<ref name="prasad" />
Име елемента потиче од планетоида -{Pallas}-. Спада у [[племенити метали|племените метале]].


Sve do 2000. [[Rusija|ruska]] ponuda paladijумa na svjetskom tržištu neprestano je bila odgađana i prekidana<ref name="bullion" /> jer u to vrijeme iz političkih razloga nije bila odobrena izvozna kvota. Uslijedila je panika na tržištu koja je podigla cene paladijумa na rekordni nivo od 1.100 [[američki dolar|US$]] po [[unca|unci]] u januaru 2001.<ref name="chart-all" /> Otprilike u isto vrijeme, američka [[Ford|automobilska kompanija Ford]], plašeći se da bi proizvodnja automobila bila ugrožena zbog mogućeg nedostatka paladijuma na tržištu, uskladištila je velike količine metala kupljene u vrijeme kada je cijena bila najviša. Međutim, kada su cijene pale u proljeće 2001. Ford je izgubio gotovo 1 milijardu dolara.<ref name="fordloss" /> Svjetska potražnja za paladijumom povećala se od 100 tona u 1990. do gotovo 300 tona u 2000. godini. Svjetska proizvodnja paladijuma iz rudnika bila je 222 tone u 2006. prema podacima Američkog geološkog zavoda.<ref name="USGS07CS"/> Većina paladijuma je potrošena za katalizatore u automobilskoj industriji.<ref name="Kiel"/> Trenutno postoji zabrinutost oko kontinuiteta ponude paladijuma zbog ruskih vojnih manevara u Ukrajini, djelimično i kao sankcije koje mogu sputati izvoz ruskog paladijuma. Bilo kakva ograničenja u vezi izvoza ovog metala iz Rusije mogla bi pogoršati ionako loša očekivanja u vezi velikog deficita paladijумa na tržištu.<ref name="Rudarakanchana" />
Најкориснија једињења паладијума су његова киселина и -{Pd}-(PPh<sub>3</sub>)<sub>3</sub>.


== Особине ==
Паладијум нема никаквог биолошког значаја
Паладијум pripada [[10. grupa hemijskih elemenata|10. grupi elemenata]] u periodnom sistemu, ali ima veoma neuobičajenu konfiguraciju svojih vanjskih elektronskih ljuski u odnosu na druge članove 10. grupe (vidi [[niobijум]] (41), [[rutenijум]] (44) i rodijум (45)), jer ima manje popunjenih elektronskih ljuski od elemenata koji mu direktno prethode (fenomen koji je jedinstven za paladijум). Po tome, njegova valentna ljuska ima 18 elektrona, deset više od valentnih ljusaka plemenitih gasova od [[neon]]a i dalje, koji imaju osam.


{| class="wikitable floatleft" border="1" cellpadding="3" cellspacing="0"
У чистом облику он је сјајан, сребрносив метал, кован и растегљив. Не реагује са [[вода|водом]] и [[ваздух]]ом. Јаке киселине, као и јаке базе га растварају. Лако апсорбује гасовити [[водоник]], јер величина „рупа“ у његовој кристалној решетки одговара величини молекула H<sub>2</sub>.
|-
![[Atomski broj|-{Z}-]] !! [[Hemijski element|Елемент]] !! [[Atomska orbitala|бр. електрона по љусци]]
|-
| 28 || [[никл]] || 2, 8, 16, 2 (or 2, 8, 17, 1)
|-
| 46 || паладијум || 2, 8, 18, 18
|-
| 78 || [[платина]] || 2, 8, 18, 32, 17, 1
|-
| 110 || [[дармштатијум]] || 2, 8, 18, 32, 32, 16, 2 (предпостављено)
|}

Паладијум je meki srebreno-sjajni metal koji dosta nalikuje platini. On ima najmanju gustoću i najnižu [[talište|tačku topljenja]] među svim metalima platinske grupe. Dosta je [[Duktilnost|duktilan]] kada se [[žarenje|žari]] a kada se hladno obrađuje povećava mu se tvrdoća i čvrstoća. Polahko se rastvara u koncentriranoj [[dušična kiselina|dušičnoj kiselini]], u vrućoj koncentriranoj [[sumporna kiselina|sumpornoj kiselini]], a kada se fino isitni, i u [[hlorovodična kiselina|hlorovodičnoj]].<ref name="crclide" /> Njegova uobičajena [[oksidacijsko stanje|oksidacijska stanja]] su 0, +1, +2 i +4. Do danas poznato je relativno mali broj spojeva paladijuma koji bez sumnje imaju oksidacijsko stanje +3, mada su takvi spojevi pretpostavljeni kao međuspojevi u mnogim kuplovanim reakcija gde se paladijum koristi kao [[katalizator]].<ref name="poweres" /> U 2002. prvi put je objavljeno otkriće spoja sa paladijumom(VI).<ref name="chenw" /><ref name="crabtree" />

=== Изотопи ===
Паладијум u prirodi se sastoji iz sedam [[izotop]]a, među kojima je šest stabilnih. Najstabilniji radioizotop je [[Paladijum-107|<sup>107</sup>-{Pd}-]] koji ima [[vrijeme poluraspada]] od 6,5 miliona godina (u sastavu prirodnog paladijuma), sledi [[Paladijum-103|<sup>103</sup>Pd]] sa vremenom poluraspada od 17 dana te <sup>100</sup>Pd koji ima vrijeme poluraspada od 3,63 dana. Opisano je i pronađeno 18 drugih radioizotopa sa atomskim masama koje se kreću od 90.94948(64) [[jedinica atomske mase|u]] (<sup>91</sup>Pd) do 122.93426(64) u (<sup>123</sup>-{Pd}-).<ref name="Weights" /> Većina ovih izotopa ima vremena poluraspada kraća od 30 minuta, osim <sup>101</sup>Pd (vrijeme poluraspada: 8,47h) i <sup>112</sup>-{Pd}- (21 sat).<ref name="NUBASE" />

Za izotope sa vrijednostima atomskih masa manjim od mase najrasprostranjenijeg stabilnog izotopa <sup>106</sup>Pd, osnovni način raspada je [[elektronski zahvat]] a primarni proizvod raspada je [[rodij]]. Osnovni način raspada za one izotope Pd koji imaju atomsku masu višu od 106 jeste beta raspad a osnovni proizvod kod takvog raspada je [[srebro]].<ref name="NUBASE"/> Radiogensko <sup>107</sup>Ag je proizvod raspada <sup>107</sup>Pd a prvi put je otkriveno 1978.<ref name="Geophysical" /> u meteoritu koji je pao 1976.<ref name="mexico" /> kod Santa Clare, Durango, Meksiko. Otkrivači su tvrdili da se [[koalescencija]] i diferencijacija malih planeta sa željeznim jezgrom desila 10 miliona godina nakon [[nukleosinteza|nukleosintetskog]] događaja. Korelacija izotopa <sup>107</sup>Pd i srebra uočena u nebeskim tijelima koji su istopljena nakon nastanka [[Sunčev sistem|Sunčevog sistema]], mora reflektirati prisustvo kratkoživućih nuklida u ranom Sunčevom sistemu.<ref name="Wasserburg" />


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist|refs=
<ref name="USGS07CS">{{cite web|publisher=Geološki zavod SAD|datum=1. 1. 2007|title=Platinum-Group Metals|work=Mineral Commodity Summaries|url= http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/platinum/platimcs07.pdf}}</ref>
<ref name="Kiel">{{cite journal|author= Kielhorn Janet |author2= Melber Christine |display-authors=etal |title = Palladium – A review of exposure and effects to human health|journal = International Journal of Hygiene and Environmental Health|volume = 205|issue = 6|pages = 417–32|year= 2002|pmid = 12455264|doi = 10.1078/1438-4639-00180}}</ref>
<ref name="Rudarakanchana">{{cite news |author=Nat Rudarakanchana |datum=27. 3. 2014 |title=Why A Palladium Fund Has Launched In South Africa |url=http://www.investing.com/news/commodities-news/why-a-palladium-fund-has-launched-in-south-africa-274267|publisher=Investing.com}}</ref>
<ref name="fordloss">{{cite web|datum=16. 1. 2002|title=Ford fears first loss in a decade|publisher=BBC News|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/1763406.stm|pristupdatum=19. 9. 2008}}</ref>
<ref name="chart-all">{{cite web |url=http://www.infomine.com/investment/metal-prices/palladium/all/ |title=Historical Palladium Prices and Price Chart |pristupdatum=27. 1. 2015|publisher=InvestmentMine}}</ref>
<ref name="bullion">{{cite web|publisher=The London Bullion Market Association |work=The LBMA Precious Metals Conference 2003 |title=Russian PGM Stocks |author= Alan Williamson |url=http://www.lbma.org.uk/assets/5d_Williamson_lbmaconf2003.pdf |pristupdatum=2. 10. 2010}}</ref>
<ref name="prasad">{{cite journal|title=The Art of Meeting Palladium Specifications in Active Pharmaceutical Ingredients Produced by Pd-Catalyzed Reactions|author=Christine E. Garrett |author2= Prasad, Kapa |journal= Advanced Synthesis & Catalysis|volume=346 |issue=8 |year=2004 |pages=889–900 |doi=10.1002/adsc.200404071}}</ref>
<ref name="Substances">{{cite journal|title = On the Discovery of Palladium; With Observations on Other Substances Found with Platina|author= W. H. Wollaston |journal =Philosophical Transactions of the Royal Society of London|volume = 95|year = 1805|pages = 316–330|doi = 10.1098/rstl.1805.0024}}</ref>
<ref name="crude">{{cite journal |title= On a New Metal, Found in Crude Platina |author=W. H. Wollaston |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London |volume=94 |year=1804 |pages=419–430 |doi=10.1098/rstl.1804.0019| url = http://books.google.com/books?id=7AZGAAAAMAAJ&pg=PA419}}</ref>
<ref name="Disco">{{cite journal |journal= Platinum Metals Review |url=http://www.platinummetalsreview.com/dynamic/article/view/47-4-175-183 |title=Rhodium and Palladium – Events Surrounding Its Discovery|author=Griffith, W. P. |volume=47|issue=4 |year=2003|pages=175–183}}</ref>
<ref name="contr">{{cite journal|doi = 10.1080/00033797800200431|title = The Wollaston/Chenevix controversy over the elemental nature of palladium: A curious episode in the history of chemistry|year= 1978|author = Usselman Melvyn |journal = Annals of Science|volume = 35|issue = 6|pages = 551–579}}</ref>
<ref name="crclide">''Properties of the Elements and Inorganic Compounds'' u: David R. Lide: ''CRC Handbook of Chemistry and Physics''. 84. izd., CRC Press. Boca Raton, Florida, 2003</ref>
<ref name="poweres">{{cite journal|author= Powers D. C. |author2= Ritter T.|title = Palladium(III) in Synthesis and Catalysis|journal = Top. Organomet. Chem.|volume = 35|pages = 129–156|year = 2011|doi = 10.1007/978-3-642-17429-2_6|url = http://web.archive.org/web/20130612065217/http://www.chem.harvard.edu/groups/ritter/pdf/2011-129t.pdf|series = Topics in Organometallic Chemistry|isbn = 978-3-642-17428-5}}</ref>
<ref name="chenw">{{cite journal|author= Chen W.|title = Synthesis and Structure of Formally Hexavalent Palladium Complexes|journal = Science|volume = 295|pages = 308|year = 2002|doi = 10.1126/science.1067027|issue = 5553|bibcode = 2002Sci...295..308C }}</ref>
<ref name="crabtree">{{cite journal|author= Crabtree R. H.|title = Chemistry: A New Oxidation State for Pd?|journal =Science|volume = 295|pages = 288|year = 2002|doi = 10.1126/science.1067921|issue = 5553}}</ref>
<ref name="Wasserburg">{{cite journal|title=The isotopic composition of Ag in meteorites and the presence of <sup>107</sup>Pd in protoplanets| journal =Geochimica et Cosmochimica Acta|year=1990|volume=54|issue=6|pages=1729–1743|doi=10.1016/0016-7037(90)90404-9|author=J. H. Chen |author2= G. J. Wasserburg|bibcode = 1990GeCoA..54.1729C }}</ref>
<ref name="mexico">{{cite web|url=http://mexicogemstones.com/pdf/MexicoMeteorites.pdf|title=Mexico's Meteorites|work=mexicogemstones.com|accessdate=8. 10. 2015|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060506085632/http://www.mexicogemstones.com/pdf/MexicoMeteorites.pdf|archivedate=6. 5. 2006|url-status=dead}}</ref>
<ref name="Geophysical">{{cite journal|title=Evidence for the existence of <sup>107</sup>Pd in the early solar system|journal= Geophysical Research Letters|year=1978|volume=359|pages=1079–1082|doi=10.1098/rsta.2001.0893|author=W. R. Kelly |author2= G. J. Gounelle |author3= R. Hutchison|issue=1787|bibcode = 2001RSPTA.359.1991R }}</ref>
<ref name="Weights">{{cite web|pristupdatum=12. 11. 2009|url=http://physics.nist.gov/PhysRefData/Compositions/index.html|title= Atomic Weights and Isotopic Compositions for Palladium (NIST)}}</ref>
<ref name="NUBASE">{{cite journal|title = The NUBASE Evaluation of Nuclear and Decay Properties| journal = Nuclear Physics A| volume = 729| pages = 3–128| publisher = Atomic Mass Data Center|year= 2003| doi=10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001| bibcode=2003NuPhA.729....3A |author= Audi Georges |author2= Bersillon O. |author3= Blachot J. |display-authors=etal}}</ref>
}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Palladium}}
{{Commonscat|Palladium}}
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/046.htm Palladium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-
* -{[http://www.kitco.com/charts/livepalladium.html Current and Historical Palladium Price]}-
* -{[http://www.twst.com/tt/info/info1677.htm Special Market Report on Palladium and Precious Metals]}-
* {{cite EB1911|wstitle=Palladium (chemistry) |display=Palladium |volume=20 |pages=636–637|short=x}}


{{Периодни систем елемената 2}}
{{Периодни систем елемената 2}}

Верзија на датум 22. март 2020. у 21:51

За другу употребу, погледајте страницу Паладијум (митологија).
Паладијум
Општа својства
Име, симболпаладијум, Pd
Изгледсребрно бео
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ni
↑
Pd
↓
Pt
родијум ← паладијум → сребро ‍
Атомски број (Z)46
Група, периодагрупа 10, периода 5
Блокd-блок
Рел. ат. маса (Ar)106,42(1)[1]
Ел. конфигурација
по љускама
2, 8, 18, 18
Физичка својства
Тачка топљења1828,05 K ​(1554,9 °‍C, ​2830,82 °F)
Тачка кључања3236 K ​(2963 °‍C, ​5365 °F)
Густина при с.т.12,023 g/cm3
течно ст., на т.т.10,38 g/cm3
Топлота фузије16,74 kJ/mol
Топлота испаравања358 kJ/mol
Мол. топл. капацитет25,98 J/(mol·K)
Напон паре
P (Pa) 100 101 102
на T (K) 1721 1897 2117
P (Pa) 103 104 105
на T (K) 2395 2753 3234
Атомска својства
Електронегативност2,20
Енергије јонизације1: 804,4 kJ/mol
2: 1870 kJ/mol
3: 3177 kJ/mol
Атомски радијус137 pm
Ковалентни радијус139±6 pm
Валсов радијус163 pm
Линије боје у спектралном распону
Спектралне линије
Остало
Кристална структура ​постраничноцентр. кубична (FCC)
Постраничноцентр. кубична (FCC) кристална структура за паладијум
Брзина звука танак штап3070 m/s (на 20 °‍C)
Топл. ширење11,8 µm/(m·K) (на 25 °‍C)
Топл. водљивост71,8 W/(m·K)
Електрична отпорност105,4 nΩ·m (на 20 °‍C)
Магнетни распоредпарамагнетичан[2]
Магнетна сусцептибилност (χmol)+567,4·10−6 cm3/mol (288 K)[3]
Јангов модул121 GPa
Модул смицања44 GPa
Модул стишљивости180 GPa
Поасонов коефицијент0,39
Мосова тврдоћа4,75
Викерсова тврдоћа400–600 MPa
Бринелова тврдоћа320–610 MPa
CAS број7440-05-3
Историја
Именовањепо астероиду Палас, који је именован по богињи Атини
Откриће и прва изолацијаВилијам Хајд Воластон (1802)
Главни изотопи
изотоп расп. пж. (t1/2) ТР ПР
100Pd syn 3,63 d ε 100Rh
γ –
102Pd 1,02% стабилни
103Pd syn 16.991 d ε 103Rh
104Pd 11,14% стабилни
105Pd 22,33% стабилни
106Pd 27,33% стабилни
107Pd трагови 6,5×106 y β− 107Ag
108Pd 26,46% стабилни
110Pd 11,72% стабилни
референце • Википодаци

Паладијум (Pd, лат. palladium) метал је VIIIB групе и атомским бројем 46.[4][5] Он је ретки, блистави сребрено-бели метал, којег је 1803. открио Вилијам Хајд Воластон. Добио је име по астероиду Паласу, а који је и сам добио назив по епитету грчке богиње Атине, када је она убила Паладу, Тритонову кћерку. Паладијум, платина, родијум, рутенијум, иридијум и осмијум чине групу елемената која се назива платинска група метала. Они имају доста сличне хемијске особине, а паладијум има најнижу тачку топљења и најмању густину међу њима.

Више од половине производње паладијума и његовог конгенера платине користи се за каталитичке конвертере за возила, где се преко 90% штетних гасова из аутомобилских ауспуха (угљоводоника, угљен моноксида и азот диоксида) претвара у мање штетне супстанце (азот, угљен диоксид и водену пару). Паладијум се такође користи и у електроници, зубној медицини и медицини уопште, пречишћавању водоника, хемијским апликацијама, пречишћавању површинских вода те за израду накита. Паладијум игра кључну улогу у технологији горивих ћелија, где се комбинацијом водоника и кисеоника производе електрична енергија, топлота и вода.

Депозити руда паладијума и других метала из платинске групе су ретки, а најобилатији депозити пронађени су у појасу норита у Бушвелд комплексу, који се покрива Трансвалски базен у Јужноафричкој Републици, те у комплексу Стилвотер у Монтани у САЂу, у дистрикту Тандер Беј у Онтарију у Канади и комплексу Норилск у Русији. Осим тога, један од важних извора паладијума и рециклирање, већином из рашодованих каталитичких конвертора. Бројне апликације и ограничени извори паладијума узрок су да је овај метал има велики значај међу берзанским инвеститорима.

Историја

Вилијам Хајд Воластон је забележио откриће новог племенитог метала у јулу 1802. у свом лабораторијском дневнику те му у аугусту исте године дао име паладијум. Воластон je prečistio dovoljno materijala i, bez objave ko ga je otkrio, ponudio ga maloj prodavnici u kvartu Soho u aprilu 1803. Nakon burnih kritika da se zapravo radi o leguri platine i žive, od strane hemičara Richarda Chenevixa, Wollaston je anonimno ponudio nagradu od 20 funti za 20 graina (oko 1,296 grama) sintetičke paladijумske legure.[6] Richard Chenevix je 1803. dobio Copleyjevu medalju nakon što je objavio svoje eksperimente o paladijумu. Wollaston je pri objavi svog otkrića elementa rodija 1804. spomenuo i svoj rad o paladijумu.[7][8] Da je on otkrio paladijум, objavio je u publikaciji 1805. godine.[6][9]

Ime ovom elementu je dao Wollaston 1802. po asteroidu Pallasu, koji je otkriven dva mjeseca ranije.[10] Wollaston je paladijум izdvojio iz sirove rude platine porijeklom iz Južne Amerike, tako što je rudu rastvorio u carskoj vodi (zlatotopki), rastvor je neutralizirao natrij-hidroksidom, te je platinu istaložio kao amonij-hloroplatinat sa amonij-hloridom. Zatim je dodao živa-cijanid te je nastao spoj paladijum(II)-cijanid, koji je dalje zagrijavao da bi se izdvojio metalni paladijум.[7] Jedno vrijeme paladijum-hlorid je bio propisivan kao tretman za tuberkulozu u dozama od po 0,065 g dnevno (otprilike 1 mg po kilogramu tjelesne težine). Ovaj tretman imao je mnoge negativne popratne efekte, te je kasnije zamijenjen mnogo efektivnijim lijekovima.[11]

Sve do 2000. ruska ponuda paladijумa na svjetskom tržištu neprestano je bila odgađana i prekidana[12] jer u to vrijeme iz političkih razloga nije bila odobrena izvozna kvota. Uslijedila je panika na tržištu koja je podigla cene paladijумa na rekordni nivo od 1.100 US$ po unci u januaru 2001.[13] Otprilike u isto vrijeme, američka automobilska kompanija Ford, plašeći se da bi proizvodnja automobila bila ugrožena zbog mogućeg nedostatka paladijuma na tržištu, uskladištila je velike količine metala kupljene u vrijeme kada je cijena bila najviša. Međutim, kada su cijene pale u proljeće 2001. Ford je izgubio gotovo 1 milijardu dolara.[14] Svjetska potražnja za paladijumom povećala se od 100 tona u 1990. do gotovo 300 tona u 2000. godini. Svjetska proizvodnja paladijuma iz rudnika bila je 222 tone u 2006. prema podacima Američkog geološkog zavoda.[15] Većina paladijuma je potrošena za katalizatore u automobilskoj industriji.[16] Trenutno postoji zabrinutost oko kontinuiteta ponude paladijuma zbog ruskih vojnih manevara u Ukrajini, djelimično i kao sankcije koje mogu sputati izvoz ruskog paladijuma. Bilo kakva ograničenja u vezi izvoza ovog metala iz Rusije mogla bi pogoršati ionako loša očekivanja u vezi velikog deficita paladijумa na tržištu.[17]

Особине

Паладијум pripada 10. grupi elemenata u periodnom sistemu, ali ima veoma neuobičajenu konfiguraciju svojih vanjskih elektronskih ljuski u odnosu na druge članove 10. grupe (vidi niobijум (41), rutenijум (44) i rodijум (45)), jer ima manje popunjenih elektronskih ljuski od elemenata koji mu direktno prethode (fenomen koji je jedinstven za paladijум). Po tome, njegova valentna ljuska ima 18 elektrona, deset više od valentnih ljusaka plemenitih gasova od neona i dalje, koji imaju osam.

Z Елемент бр. електрона по љусци
28 никл 2, 8, 16, 2 (or 2, 8, 17, 1)
46 паладијум 2, 8, 18, 18
78 платина 2, 8, 18, 32, 17, 1
110 дармштатијум 2, 8, 18, 32, 32, 16, 2 (предпостављено)

Паладијум je meki srebreno-sjajni metal koji dosta nalikuje platini. On ima najmanju gustoću i najnižu tačku topljenja među svim metalima platinske grupe. Dosta je duktilan kada se žari a kada se hladno obrađuje povećava mu se tvrdoća i čvrstoća. Polahko se rastvara u koncentriranoj dušičnoj kiselini, u vrućoj koncentriranoj sumpornoj kiselini, a kada se fino isitni, i u hlorovodičnoj.[10] Njegova uobičajena oksidacijska stanja su 0, +1, +2 i +4. Do danas poznato je relativno mali broj spojeva paladijuma koji bez sumnje imaju oksidacijsko stanje +3, mada su takvi spojevi pretpostavljeni kao međuspojevi u mnogim kuplovanim reakcija gde se paladijum koristi kao katalizator.[18] U 2002. prvi put je objavljeno otkriće spoja sa paladijumom(VI).[19][20]

Изотопи

Паладијум u prirodi se sastoji iz sedam izotopa, među kojima je šest stabilnih. Najstabilniji radioizotop je 107Pd koji ima vrijeme poluraspada od 6,5 miliona godina (u sastavu prirodnog paladijuma), sledi 103Pd sa vremenom poluraspada od 17 dana te 100Pd koji ima vrijeme poluraspada od 3,63 dana. Opisano je i pronađeno 18 drugih radioizotopa sa atomskim masama koje se kreću od 90.94948(64) u (91Pd) do 122.93426(64) u (123Pd).[21] Većina ovih izotopa ima vremena poluraspada kraća od 30 minuta, osim 101Pd (vrijeme poluraspada: 8,47h) i 112Pd (21 sat).[22]

Za izotope sa vrijednostima atomskih masa manjim od mase najrasprostranjenijeg stabilnog izotopa 106Pd, osnovni način raspada je elektronski zahvat a primarni proizvod raspada je rodij. Osnovni način raspada za one izotope Pd koji imaju atomsku masu višu od 106 jeste beta raspad a osnovni proizvod kod takvog raspada je srebro.[22] Radiogensko 107Ag je proizvod raspada 107Pd a prvi put je otkriveno 1978.[23] u meteoritu koji je pao 1976.[24] kod Santa Clare, Durango, Meksiko. Otkrivači su tvrdili da se koalescencija i diferencijacija malih planeta sa željeznim jezgrom desila 10 miliona godina nakon nukleosintetskog događaja. Korelacija izotopa 107Pd i srebra uočena u nebeskim tijelima koji su istopljena nakon nastanka Sunčevog sistema, mora reflektirati prisustvo kratkoživućih nuklida u ranom Sunčevom sistemu.[25]

Референце

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Lide, D. R., ур. (2005). „Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds”. CRC Handbook of Chemistry and Physics (PDF) (86th изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5. 
  3. ^ Weast, Robert (1984). CRC, Handbook of Chemistry and Physics. Boca Raton, Florida: Chemical Rubber Company Publishing. стр. E110. ISBN 0-8493-0464-4. 
  4. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  5. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  6. ^ а б Usselman Melvyn (1978). „The Wollaston/Chenevix controversy over the elemental nature of palladium: A curious episode in the history of chemistry”. Annals of Science. 35 (6): 551—579. doi:10.1080/00033797800200431. 
  7. ^ а б Griffith, W. P. (2003). „Rhodium and Palladium – Events Surrounding Its Discovery”. Platinum Metals Review. 47 (4): 175—183. 
  8. ^ W. H. Wollaston (1804). „On a New Metal, Found in Crude Platina”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 94: 419—430. doi:10.1098/rstl.1804.0019. 
  9. ^ W. H. Wollaston (1805). „On the Discovery of Palladium; With Observations on Other Substances Found with Platina”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 95: 316—330. doi:10.1098/rstl.1805.0024. 
  10. ^ а б Properties of the Elements and Inorganic Compounds u: David R. Lide: CRC Handbook of Chemistry and Physics. 84. izd., CRC Press. Boca Raton, Florida, 2003
  11. ^ Christine E. Garrett; Prasad, Kapa (2004). „The Art of Meeting Palladium Specifications in Active Pharmaceutical Ingredients Produced by Pd-Catalyzed Reactions”. Advanced Synthesis & Catalysis. 346 (8): 889—900. doi:10.1002/adsc.200404071. 
  12. ^ Alan Williamson. „Russian PGM Stocks” (PDF). The LBMA Precious Metals Conference 2003. The London Bullion Market Association. Приступљено 2. 10. 2010. 
  13. ^ „Historical Palladium Prices and Price Chart”. InvestmentMine. Приступљено 27. 1. 2015. 
  14. ^ „Ford fears first loss in a decade”. BBC News. 16. 1. 2002. Приступљено 19. 9. 2008. 
  15. ^ „Platinum-Group Metals” (PDF). Mineral Commodity Summaries. Geološki zavod SAD. 1. 1. 2007. 
  16. ^ Kielhorn Janet; Melber Christine; et al. (2002). „Palladium – A review of exposure and effects to human health”. International Journal of Hygiene and Environmental Health. 205 (6): 417—32. PMID 12455264. doi:10.1078/1438-4639-00180. 
  17. ^ Nat Rudarakanchana (27. 3. 2014). „Why A Palladium Fund Has Launched In South Africa”. Investing.com. 
  18. ^ Powers D. C.; Ritter T. (2011). „Palladium(III) in Synthesis and Catalysis” (PDF). Top. Organomet. Chem. Topics in Organometallic Chemistry. 35: 129—156. ISBN 978-3-642-17428-5. doi:10.1007/978-3-642-17429-2_6. 
  19. ^ Chen W. (2002). „Synthesis and Structure of Formally Hexavalent Palladium Complexes”. Science. 295 (5553): 308. Bibcode:2002Sci...295..308C. doi:10.1126/science.1067027. 
  20. ^ Crabtree R. H. (2002). „Chemistry: A New Oxidation State for Pd?”. Science. 295 (5553): 288. doi:10.1126/science.1067921. 
  21. ^ „Atomic Weights and Isotopic Compositions for Palladium (NIST)”. Приступљено 12. 11. 2009. 
  22. ^ а б Audi Georges; Bersillon O.; Blachot J.; et al. (2003). „The NUBASE Evaluation of Nuclear and Decay Properties”. Nuclear Physics A. Atomic Mass Data Center. 729: 3—128. Bibcode:2003NuPhA.729....3A. doi:10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001. 
  23. ^ W. R. Kelly; G. J. Gounelle; R. Hutchison (1978). „Evidence for the existence of 107Pd in the early solar system”. Geophysical Research Letters. 359 (1787): 1079—1082. Bibcode:2001RSPTA.359.1991R. doi:10.1098/rsta.2001.0893. 
  24. ^ „Mexico's Meteorites” (PDF). mexicogemstones.com. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 5. 2006. г. Приступљено 8. 10. 2015. 
  25. ^ J. H. Chen; G. J. Wasserburg (1990). „The isotopic composition of Ag in meteorites and the presence of 107Pd in protoplanets”. Geochimica et Cosmochimica Acta. 54 (6): 1729—1743. Bibcode:1990GeCoA..54.1729C. doi:10.1016/0016-7037(90)90404-9. 

Спољашње везе

Паладијум на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паладијум&oldid=22997228”