Пређи на садржај

Енвиронментализам

С Википедије, слободне енциклопедије

Енвиронментализам или еколошка права су широка филозофија, идеологија и друштвени покрет који се односи на бригу о заштити животне средине и побољшању здравља животне средине, посебно јер мера за то здравље настоји да укључи утицај промена животне средине на људе, животиње, биљке и неживу материју. Док се енвиронментализам у већој мери фокусира на еколошке и природне аспекте зелене идеологије и политике, екологија комбинује идеологију социјалне екологије и енвиронментализам. Екологија се чешће користи у континенталним европским језицима, док се у енглеском језику чешће користи енвиронментализам, мада речи имају донекле различите конотације. Енвиронменталиста је особа која се ангажује на решавању проблема животне средине, нарочито проблема везаних за заштиту екосистема, загађење, очување угрожених врста. Многи социјални радници активно учествују у покретима за здравију средину.

Енвиронментализам заговара очување, обнављање и/или побољшање природног окружења и критичних елемената или процеса земаљског система попут климе, и може се назвати покретом за контролу загађења или заштитом биљне и животињске разноликости.[1] Из тог разлога, концепти као што су земљишна етика, енвиронментална етика, биодиверзитет, екологија и хипотеза о биофилији претежно су заступљени.

У својој суштини, енвиронментализам је покушај да се уравнотеже односи између људи и различитих природних система од којих они зависе на такав начин да се свим компонентама обезбеди одговарајући степен одрживости. Тачне мере и исходи ове равнотеже су контроверзни и постоји много различитих начина да се брига за животну средину изрази у пракси. Енвиронментализам и бриге о животној средини су често представљени зеленом бојом,[2] мада су ову асоцијацију присвојиле маркетиншке индустрије за тактику познату као екоманипулација.[3][4][5][6]

Енвиронментализам се супротставља антиенвиронментализму,[7][8] који заступа став да је Земља мање крхка него што то неки еколози наводе, и портретише енвиронментализам као претерано реаговање на људски допринос климатским променама или као противљење људском напретку.[9]

Сабино је скулптура коју су 2019. године створили ученици ИЕС Исаац Перал под вођством учитељице цртања Марие Пилар Лопез Салас. Лик, висок три метра од рециклираних материјала, представља антропоморфно дрво и подигнут је са циљем да се скрене пажња на недостатак зелених површина у граду Картагина

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Енвиронментализам означава друштвени покрет који настоји да утиче на политички процес лобирањем, активизмом и образовањем ради заштите природних ресурса и екосистема.

Енвиронменталиста је особа која се залаже за очување природног окружења и одрживо управљање расположивим ресурсима кроз промене у јавној политици или опхођењу појединца. То може да укључује подршку праксама као што су информисана потрошња, иницијативе очувања, улагања у обновљиве ресурсе, побољшана ефикасности материјалне економије, прелазак на нове рачуноводствене парадигме као што су еколошка економија, обнављање и оживљавање наших веза са живим светом изван људског, или чак доношење одлука о смањењу броја деце ради редукције потрошње и притиска на ресурсе. На разне начине (на пример, локални активизам и протести), енвиронменталисти и организације за заштиту животне средине настоје да природном свету дају јачи глас.[10]

Уопштено гледано, еколози се залажу за одрживо управљање ресурсима, и заштиту (или обнављање, кад је неопхоно) природног окружења кроз промене у јавној политици и понашању појединца. У свом признавању човечанства као учесника у екосуставима, покрет је усредсређен на екологију, здравље и људска права.

Историја[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Конзервацијски покрет и Хронологија историје енвиронментализма

Настојања за заштиту животне средине појављивала се у различитим облицима, у различитим деловима света, током историје. Најраније идеје о протекционизму околине могу се наћи у џаинизму, који је Махавира оживео у 6. веку пре нове ере у древној Индији. Џинизам заступа гледиште које се може сматрати потпуно компатибилним са основним вредностима на којима почива енвиронментални активизам, тј. заштитом живота ненасиљем; што би могло да формира основу снажног еколошког етоса, чиме се гледиште ове религије додаје глобалним позивима за заштиту животне средине. Учења џаинизма о симбиози између свих живих бића и пет елемената - земље, воде, ваздуха, ватре и свемира, данас ефективно чине основу науке о животној средини.[11][12]

У Европи је енглески краљ Едвард I забранио спаљивање морског угља прокламацијом у Лондону 1272. године, након што је дим постао проблем.[13][14] То гориво је било толико уобичајено у Енглеској да је његов најранији назив проистекао из тога да могао ручним колицима односити са дела морске обале.

Током раног период исламске историје на Блиском Истоку, калиф Ебу Бекр је током 630-их наредио је својој војсци да „не наносе штету дрвећу, и да га не пале ватром”, и да „не убијају ничије непријатељско стадо, осим за своју храну”.[15] Арапске медицинске трактате током раздобља 9. до 13. века који се баве енвиронментализмом и науком о животној средини, укључујући загађење, написали су Ал Кинди, Куста ибн Лука, Ал-Рази, и низ других. Њихови радови обухватали су низ тема везаних за загађење, као што су загађење ваздуха, загађење воде, загађење тла, неадекватно руковање комуналним чврстим отпадом и процена утицаја на животну средину одређених локалитета.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Енвиронменталисм – Дефинитион анд Море фром тхе Фрее Мерриам-Wебстер Дицтионарy”. Мерриам-wебстер.цом. 13. 8. 2010. Приступљено 20. 6. 2012. 
  2. ^ Цат Линцолн (пролеће 2009). „Лигхт, Дарк анд Бригхт Греен Енвиронменталисм”. Греен Даилy. Архивирано из оригинала 25. 4. 2009. г. Приступљено 2. 11. 2009. 
  3. ^ Тхе Аге оф Персуасион (8. 1. 2011). „Сеасон 5: Ит'с Нот Еасy Беинг Греен: Греен Маркетинг”. ЦБЦ Радио. Приступљено 8. 1. 2011. 
  4. ^ „ЛП: 'Тхе биггест енвиронментал цриме ин хисторy'”. Либертyпост.орг. Архивирано из оригинала 06. 09. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2009. 
  5. ^ Кахле, Лyнн Р.; Гурел-Атаy, Еда, ур. (2014). Цоммуницатинг Сустаинабилитy фор тхе Греен Ецономy. M.Е. Схарпе. ИСБН 9780765636812. 
  6. ^ Марqуис, Цхристопхер; Qиан, Цуили (2014). „Цорпорате Социал Респонсибилитy Репортинг ин Цхина: Сyмбол ор Субстанце?”. Организатион Сциенце (на језику: енглески). 25 (1): 127—148. ИССН 1047-7039. С2ЦИД 6498477. дои:10.1287/орсц.2013.0837. хдл:1813/36445. 
  7. ^ Бедер, Схарон (2002). Интернатионал Енцyцлопедиа оф Енвиронментал Политицс. Лондон, УК: Роутледге. 
  8. ^ Баггини, Јулиан (2012). Тхе Биг Qуестионс: Етхицс. Лондон: Qуерцус Едитионс Лтд. стр. 122—130. 
  9. ^ Роwелл, Андреw (1996). Греен Бацкласх. Роутледге. ИСБН 978-0-415-12828-5. 
  10. ^ Роберт Готтлиеб, Форцинг тхе Спринг: Тхе Трансформатион оф тхе Америцан Енвиронментал Мовемент (2005)
  11. ^ Лонг, Јефферy D. (2013). Јаинисм: Ан Интродуцтион. I.Б.Таурис. ИСБН 978-0-85773-656-7 — преко Гоогле Боокс. 
  12. ^ „Јаинисм Интродуцтион”. форе.yале.еду. Yале Форум он Религион анд Ецологy. 
  13. ^ Давид Урбинато (лето 1994). „Лондон'с Хисториц 'Пеа-Соуперс'”. У.С. Енвиронментал Протецтион Агенцy. Архивирано из оригинала 2. 10. 2006. г. Приступљено 2. 8. 2006. 
  14. ^ „Деадлy Смог”. ПБС. 17. 1. 2003. Приступљено 2. 8. 2006. 
  15. ^ Абоул-Енеин, Х. Yоусуф; Зухур, Схерифа (2004), Исламиц Рулингс он Wарфаре, Стратегиц Студиес Институте, УС Армy Wар Цоллеге, стр. 22, ИСБН 978-1-58487-177-4 
  16. ^ Гари, L. (новембар 2002), „Арабиц Треатисес он Енвиронментал Поллутион уп то тхе Енд оф тхе Тхиртеентх Центурy”, Енвиронмент анд Хисторy, 8 (4): 475—88, дои:10.3197/096734002129342747 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Даyнес, Бyрон W., анд Глен Суссман, едс. Wхите Хоусе Политицс анд тхе Енвиронмент: Франклин D. Роосевелт то Георге W. Бусх (Теxас А&M Университy Пресс; 2010) 300 пагес; евалуатес хоw 12 пресидентс хелпед ор хиндеред тхе цаусе оф енвиронментал протецтион.
  • Јохнсон, Ерик W., анд Сцотт Фрицкел, (2011). "Ецологицал Тхреат анд тхе Фоундинг оф У.С. Натионал Енвиронментал Мовемент Организатионс, 1962–1998," Социал Проблемс 58 (Ауг. 2011), 305–29.
  • Мартелл, Луке. „Ецологy анд Социетy: Ан Интродуцтион”. Политy Пресс, 1994. 
  • Леар, Линда (1997). Рацхел Царсон: Wитнесс фор НатуреНеопходна слободна регистрација. Неw Yорк: Хенрy Холт анд Цомпанy. ИСБН 978-0-8050-3428-8. 
  • де Стеигуер, Ј. Едwард. 2006. Тхе Оригинс оф Модерн Енвиронментал Тхоугхт. Университy оф Аризона Пресс. Туцсон. 246 пп.
  • Јохн МцЦормицк. 1995. Тхе Глобал Енвиронментал Мовемент. Јохн Wилеy. Лондон. 312 пп.
  • Тоозе, Адам, "Демоцрацy анд Итс Дисцонтентс", Тхе Неw Yорк Ревиеw оф Боокс, вол. LXVI, но. 10 (6 Јуне 2019), пп. 52–53, 56–57. "Демоцрацy хас но цлеар ансwер фор тхе миндлесс оператион оф буреауцратиц анд тецхнологицал поwер. Wе маy индеед бе wитнессинг итс еxтенсион ин тхе форм оф артифициал интеллигенце анд роботицс. Ликеwисе, афтер децадес оф дире wарнинг, тхе енвиронментал проблем ремаинс фундаменталлy унаддрессед.... Буреауцратиц оверреацх анд енвиронментал цатастропхе аре прециселy тхе киндс оф слоw-мовинг еxистентиал цхалленгес тхат демоцрациес деал wитх верy бадлy.... Финаллy, тхере ис тхе тхреат ду јоур: цорпоратионс анд тхе тецхнологиес тхеy промоте." (пп. 56–57.)
  • Марцо Верwеиј анд Мицхаел Тхомпсон (едс), 2006, Цлумсy Солутионс фор а Цомплеx Wорлд: Говернанце, Политицс анд Плурал Перцептионс, Басингстоке: Палграве Мацмиллан, ISBN 978-0-230-00230-2
  • Vogel, David. California Greenin’: How the Golden State Became an Environmental Leader (2018) 280 pp online review
  • World Bank, 2003, "Sustainable Development in a Dynamic World: Transforming Institutions, Growth, and Quality of Life" Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2008), World Development Report 2003, International Bank for Reconstruction and Development and Oxford University Press.
  • Keith M. Woodhouse. "The Politics of Ecology: Environmentalism and Liberalism in the 1960s," Journal for the Study of Radicalism, Volume 2, Number 2, 2009, pp. 53–84
  • Adams, W. M.; Jeanrenaud, S. J. (2008). Transition to Sustainability: Towards a Humane and Diverse World (PDF). Gland, Switzerland: IUCN. ISBN 978-2-8317-1072-3. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 05. 2009. г. Приступљено 02. 08. 2020.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  • Clarke, R.; King, J. (2006). The Atlas of Water. London: Earthscan. ISBN 978-1-84407-133-3.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  • Huesemann, M. H.; Huesemann, J. A. (2011). Technofix: Why Technology Won't Save Us or the Environment. Gabriola Island, Canada: New Society Publishers. ISBN 978-0-8657-1704-6.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  • Kovel, J. (2007). The Enemy of Nature: The End of Capitalism or the End of the World?. New York, NY: Zed Books Ltd. ISBN 978-1-84277-871-5. 
  • Krebs, C. J. (2001). Ecology: the Experimental Analysis of Distribution and Abundance. Sydney: Benjamin Cummings. ISBN 978-0-321-04289-7. 
  • Magdoff, F.; Foster, J. B. (2011). What Every Environmentalist Needs to Know About Capitalism: A Citizen's Guide to Capitalism and the Environment. New York: Monthly Review Press. ISBN 978-1-58367-241-9.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  • Millennium Ecosystem Assessment (2005). Ecosystems and Human Well-being: Biodiversity Synthesis (PDF). Washington, DC: World Resources Institute. 
  • Adams, Jonathan S.; McShane, Thomas O. Myth of Wild Africa: Conservation without Illusion (1992) 266p; covers 1900 to 1980s
  • Anderson, David; Grove, Richard. Conservation in Africa: People, Policies & Practice (1988), 355pp
  • Bolaane, Maitseo. "Chiefs, Hunters & Adventurers: The Foundation of the Okavango/Moremi National Park, Botswana". Journal of Historical Geography. 31.2 (Apr. 2005): 241-259.
  • Carruthers, Jane. "Africa: Histories, Ecologies, and Societies," Environment and History, 10 (2004), pp. 379–406;
  • Showers, Kate B. Imperial Gullies: Soil Erosion and Conservation in Lesotho (2005) 346pp
  • Economy, Elizabeth. The River Runs Black: The Environmental Challenge to China's Future (2010)
  • Elvin, Mark. The Retreat of the Elephants: An Environmental History of China (2006)
  • Grove, Richard H.; Damodaran, Vinita jain; Sangwan, Satpal. Nature and the Orient: The Environmental History of South and Southeast Asia (1998) 1036pp
  • Johnson, Erik W., Saito, Yoshitaka, and Nishikido, Makoto. "Organizational Demography of Japanese Environmentalism," Sociological Inquiry, Nov 2009, Vol. 79 Issue 4, pp 481–504
  • Thapar, Valmik. Land of the Tiger: A Natural History of the Indian Subcontinent (1998) 288pp
  • Boyer, Christopher. Political Landscapes: Forests, Conservation, and Community in Mexico. Duke University Press (2015)
  • Dean, Warren. With Broadax and Firebrand: The Destruction of the Brazilian Atlantic Forest (1997)
  • Evans, S. The Green Republic: A Conservation History of Costa Rica. University of Texas Press. (1999)
  • Funes Monzote, Reinaldo. From Rainforest to Cane Field in Cuba: An Environmental History since 1492 (2008)
  • Melville, Elinor G. K. A Plague of Sheep: Environmental Consequences of the Conquest of Mexico (1994)
  • Miller, Shawn William. An Environmental History of Latin America (2007)
  • Noss, Andrew and Imke Oetting. "Hunter Self-Monitoring by the Izoceño -Guarani in the Bolivian Chaco". Biodiversity & Conservation. 14.11 (2005): 2679-2693.
  • Simonian, Lane. Defending the Land of the Jaguar: A History of Conservation in Mexico (1995) 326pp
  • Wakild, Emily. An Unexpected Environment: National Park Creation, Resource Custodianship, and the Mexican Revolution. University of Arizona Press (2011).
  • Arnone Sipari, Lorenzo, Scritti scelti di Erminio Sipari sul Parco Nazionale d'Abruzzo (1922-1933) (2011), 360pp.
  • Bonhomme, Brian. Forests, Peasants and Revolutionaries: Forest Conservation & Organization in Soviet Russia, 1917-1929 (2005) 252pp.
  • Cioc, Mark. The Rhine: An Eco-Biography, 1815-2000 (2002).
  • Simmons, I.G. An Environmental History of Great Britain: From 10,000 Years Ago to the Present (2001).
  • Weiner, Douglas R. Models of Nature: Ecology, Conservation and Cultural Revolution in Soviet Russia (2000) 324pp; covers 1917 to 1939.
  • Bates, J. Leonard (1957). „Fulfilling American Democracy: The Conservation Movement, 1907 to 1921”. The Mississippi Valley Historical Review. 44 (1): 29—57. JSTOR 1898667. doi:10.2307/1898667. 
  • Brinkley, Douglas G. The Wilderness Warrior: Theodore Roosevelt and the Crusade for America, (2009) excerpt and text search
  • Cawley, R. McGreggor. Federal Land, Western Anger: The Sagebrush Rebellion and Environmental Politics (1993), on conservatives
  • Flippen, J. Brooks. Nixon and the Environment (2000).
  • Hays, Samuel P. Beauty, Health, and Permanence: Environmental Politics in the United States, 1955–1985 (1987), the standard scholarly history
    • Hays, Samuel P. A History of Environmental Politics since 1945 (2000), shorter standard history
  • Hays, Samuel P. Conservation and the Gospel of Efficiency (1959), on Progressive Era.
  • King, Judson. The Conservation Fight, From Theodore Roosevelt to the Tennessee Valley Authority (2009)
  • Nash, Roderick. Wilderness and the American Mind, (3rd ed. 1982), the standard intellectual history
  • Pinchot, Gifford (1922). „Conservation Policy”. Encyclopædia Britannica (12 изд.). 
  • Rothmun, Hal K. The Greening of a Nation? Environmentalism in the United States since 1945 (1998)
  • Scheffer, Victor B. The Shaping of Environmentalism in America (1991).
  • Sellers, Christopher. Crabgrass Crucible: Suburban Nature and the Rise of Environmentalism in Twentieth-Century America (2012)
  • Strong, Douglas H. Dreamers & Defenders: American Conservationists. (1988) online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2007), гоод биограпхицал студиес оф тхе мајор леадерс
  • Таyлор, Дорцета Е. Тхе Рисе оф тхе Америцан Цонсерватион Мовемент: Поwер, Привилеге, анд Енвиронментал Протецтион (Дуке У.П. 2016) x, 486 пп.
  • Турнер, Јамес Мортон (2009). „"Тхе Спецтер оф Енвиронменталисм": Wилдернесс, Енвиронментал Политицс, анд тхе Еволутион оф тхе Неw Ригхт”. Тхе Јоурнал оф Америцан Хисторy. 96 (1): 123—148. ЈСТОР 27694734. дои:10.2307/27694734. Архивирано из оригинала 2009-07-03. г. 
  • Вогел, Давид. Цалифорниа Греенин’: Хоw тхе Голден Стате Бецаме ан Енвиронментал Леадер (2018) 280 пп онлине ревиеw

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Енвиронментализам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Environmentalizam&oldid=27551939”