Histaminski H₃ receptor

Хистамински рецептор Х3
Хистамински рецептор Х3
Идентификатори
Симболи	ХРХ3; ГПЦР97; ХХ3Р
Вањски ИД	ОМИМ: 604525 МГИ: 2139279 ХомолоГене: 5232 ИУПХАР: Х3 ГенеЦардс: ХРХ3 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност преноса сигнала; • рецепторска активност; • активност Г-протеин спрегнутог рецептора; • активност хистаминског рецептора;
Целуларна компонента	• ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном;
Биолошки процес	• Г-протеинска сигнализација, спрегнута са цикличним нуклеотидним секундарним гласником; • секреција неуротрансмитера;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	11255
Енсембл	ЕНСГ00000101180
УниПрот	Q9Y5Н1
РефСеq (мРНА)	НМ_007232.2
РефСеq (протеин)	НП_009163.2
Локација (УЦСЦ)	Цхр 20:; 60.79 - 60.8 Мб
ПубМед претрага	[1]

Хистамински Х₃ рецептори су изражени у централном нервном систему и у мањој мери у периферном нервном систему, где они делују као ауторецептори у пресинаптичким хистаминергичким неуронима, и такође контролишу промет хистамина путем повратне инхибиције синтезе и ослобађања.^[1] Х₃ рецептор такође пресинаптички инхибира отпуштање бројних других неуротрансмитера (и.е. он делује као инхибиторни хетерорецептор) укључујући, али вероватно не само допамина, GABA, ацетилхолина, норадреналина, и серотонина.

Генска секвенца Х₃ рецептора је само око 22% и 20% хомологна са Х₁ и Х₂ рецепторима респективно.

Ткивна дистрибуција[уреди | уреди извор]

Функција[уреди | уреди извор]

Попут свих хистаминских рецептора Х₃ рецептор је Г протеин спрегнути рецептор. Х₃ рецептор је спрегнут са G_i Г протеином, тако да доводи до инхибиције формирања цАМП. Такође, β и γ подјединице интерагују са Н-типом напоном контролисаног калцијумског канала, да редукују дејство потенцијалом посредованог улива калцијума и тако редукују отпуштање неуротрансмитера.

Х₃ рецептори функционишу као пресинаптички ауторецептори на хистаминским неуронима.^[2]

Разноврсност изражавања Х₃ рецептора широм кортекса и подкортекса је индикација његове способности да модулише отпуштање великог броја неуротрансмитера.

Х₃ рецептори учествују у контроли ситости.^[3]

Исоформе[уреди | уреди извор]

Постоји најмање шест изоформи Х₃ рецептора код људи, и више од 20 је откривено до сада рачунајући друге врсте.^[4] Код пацова је до сад откривено шест подтипова Х₃ рецептора, док су код мишева познате три.^[5] Ти подтипови имају суптилне разлике у погледу фармакологије (као и дистрибуције, судећи по истраживањина на пацовима), али њихове прецизне физиолошке улоге нису разјашњене.

Фармакологија[уреди | уреди извор]

=== Агонисти ===

Нису познати терапеутски производи који делују као селективни агонисти за Х₃ рецепторе. Постоји неколико једињења која се користе као истраживачка оруђа која су у знатној мери селективни агонисти. Нека од њих су:

(R)-α-метилхистамин
Ципралисант - Иницијално истраживан као Х₃ антагонист, али је касније утврђено да је агонист, показује функционалну селективност. Активира део Г протеин спрегнутих путева^[6]
Имепип
Иметит
Иметридин
Метимепип
Проксифан

Антагонисти

Примери антагониста су:^[7]

A-349,821^[8]
ABT-239
Бетахистин
Буримамид (такође слаб Х₂ антагонист)
Ципроксифан
Конесин
Клобенпропит (такође Х₄ антагонист)
Импентамин
Јодофенпропит
Тиоперамид (такође Х₄ антагонист)
VUF-5681 (4-[3-(1H-Имидазол-4-ил)пропил]пиперидин)

Терапеутски потенцијал[уреди | уреди извор]

Овај рецептор је предложен за биолошки циљ у третирању поремећаја сна.^[9] Такође се сматра да модулација дејства овог рецептора може да нађе примену у третману неуропатичког бола.^[10]

Услед његове способности модулације других неуротрансмитера, лиганди Х₃ рецептора се истражују за лечење бројних неуролошких поремећаја, укључујући гојазност (због интеракције хистаминског и орексинског система), поремећаја кретања (због модулације допамина и ГАБА путем Х₃ рецептора у базалним ганглијама), шизофреније и АДХД.^[11]

Историја[уреди | уреди извор]

1983 - Х₃ рецептор је фармаколошки идентикован.^[12]
1988 - Утврђено је да Х₃ рецептор посредује инхибицију отпуштања серотонина можданој кори пацова.^[13]
1997 - Показано је да Х₃ рецептори модулишу исхемично отпуштање норепинефрина код животиња.^[14]
1999 - Х₃ рецептор је клониран^[15]
2000 - Х₃ рецептори се називају "новим курсом исхемије миокарда"^[16]
2002 - Х₃^(-/-) миш (миш без овог рецептора)^[17]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Wест РЕ, Зwеиг А, Схих НY, Сиегел MI, Еган РW, Цларк МА (1990). „Идентифицатион оф тwо Х₃-хистамине рецептор субтyпес”. Мол. Пхармацол. 38 (5): 610—3. ПМИД 2172771. Архивирано из оригинала (абстрацт) 21. 11. 2008. г. Приступљено 15. 07. 2012.
^ „ИнтерПро: ИПР003980 Хистамине Х3 рецептор”. ИнтерПро. Еуропеан Биоинформатицс Институте.
^ Аттоуб С, Моизо L, Собхани I, Лаигнеау ЈП, Леwин МЈ, Бадо А (2001). „Тхе Х₃ рецептор ис инволвед ин цхолецyстокинин инхибитион оф фоод интаке ин ратс”. Лифе Сци. 69 (4): 469—78. ПМИД 11459437. дои:10.1016/С0024-3205(01)01138-9.
^ Баккер, РА (2004). „Хистамине Х₃-рецептор исоформс”. Инфламм. Рес. 53 (10): 509—16. ПМИД 15597144. дои:10.1007/с00011-004-1286-9.
^ Роулеау А, Хéрон А, Цоцхоис V, Пиллот C, Сцхwартз ЈЦ, Арранг ЈМ (2004). „Цлонинг анд еxпрессион оф тхе моусе хистамине Х₃ рецептор: евиденце фор мултипле исоформс”. Ј. Неуроцхем. 90 (6): 1331—8. ПМИД 15341517. дои:10.1111/ј.1471-4159.2004.02606.x.
^ Krueger KM, Witte DG, Ireland-Denny L, Miller TR, Baranowski JL, Buckner S, Milicic I, Esbenshade TA, Hancock AA. G protein-dependent pharmacology of histamine H3 receptor ligands: evidence for heterogeneous active state receptor conformations. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 2005 Jul;314(1):271-81. PMID 15821027
^ Тедфорд ЦЕ, Пхиллипс ЈГ, Грегорy Р, Паwлоwски ГП, Фаднис L, Кхан МА, Али СМ, Хандлеy МК, Yатес СЛ (1999). „Девелопмент оф транс-2-(1Х-имидазол-4-yл) цyцлопропане деривативес ас неw хигх-аффинитy хистамине Х₃ рецептор лигандс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 289 (2): 1160—8. ПМИД 10215700. Архивирано из оригинала (абстрацт) 07. 01. 2009. г. Приступљено 16. 07. 2012.
^ Esbenshade TA, Fox GB, Krueger KM, Baranowski JL, Miller TR, Kang CH, Denny LI, Witte DG, Yao BB, Pan JB, Faghih R, Bennani YL, Williams M, Hancock AA. Pharmacological and behavioral properties of A-349821, a selective and potent human histamine H3 receptor antagonist. Biochemical Pharmacology. 2004 September 1;68(5):933-45. PMID 15294456
^ Пассани МБ, Лин ЈС, Ханцоцк А, Цроцхет С, Бландина П (2004). „Тхе хистамине Х₃ рецептор ас а новел тхерапеутиц таргет фор цогнитиве анд слееп дисордерс”. Трендс Пхармацол. Сци. 25 (12): 618—25. ПМИД 15530639. дои:10.1016/ј.типс.2004.10.003.
^ Медхурст СЈ, Цоллинс СД, Биллинтон А, Бингхам С, Далзиел РГ, Брасс А, Робертс ЈЦ, Медхурст АД, Цхесселл ИП (2008). „Новел хистамине Х3 рецептор антагонистс ГСК189254 анд ГСК334429 аре еффицациоус ин сургицаллy-индуцед анд вираллy-индуцед рат моделс оф неуропатхиц паин.”. Паин. 138 (1): 61—78. ПМИД 18164820. дои:10.1016/ј.паин.2007.11.006.
^ Леурс Р, Баккер РА, Тиммерман Х, де Есцх ИЈ (2005). „Тхе хистамине Х₃ рецептор: фром гене цлонинг то Х3 рецептор другс”. Натуре ревиеwс. Друг дисцоверy. 4 (2): 107—20. ПМИД 15665857. дои:10.1038/нрд1631.
^ Арранг ЈМ, Гарбарг M, Сцхwартз ЈЦ (1983). „Ауто-инхибитион оф браин хистамине релеасе медиатед бy а новел цласс (Х₃) оф хистамине рецептор”. Натуре. 302 (5911): 832—7. ПМИД 6188956. дои:10.1038/302832а0.
^ Сцхлицкер Е, Бетз Р, Гöтхерт M (1988). „Хистамине Х₃ рецептор-медиатед инхибитион оф серотонин релеасе ин тхе рат браин цортеx”. Наунyн Сцхмиедебергс Арцх. Пхармацол. 337 (5): 588—90. ПМИД 3412497. дои:10.1007/БФ00182737.
^ Хатта Е, Yасуда К, Леви Р (1997). „Ацтиватион оф хистамине Х₃ рецепторс инхибитс царриер-медиатед норепинепхрине релеасе ин а хуман модел оф протрацтед мyоцардиал исцхемиа”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 283 (2): 494—500. ПМИД 9353362. Архивирано из оригинала (абстрацт) 30. 06. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012.
^ Ловенберг ТW, Роланд БЛ, Wилсон СЈ, Јианг X, Пyати Ј, Хувар А, Јацксон МР, Ерландер МГ (1999). „Цлонинг анд фунцтионал еxпрессион оф тхе хуман хистамине Х₃ рецептор”. Мол. Пхармацол. 55 (6): 1101—7. ПМИД 10347254. Архивирано из оригинала (абстрацт) 06. 09. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012.
^ Леви Р, Смитх НЦ (2000). „Хистамине Х₃-рецепторс: а неw фронтиер ин мyоцардиал исцхемиа”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 292 (3): 825—30. ПМИД 10688593. Архивирано из оригинала (абстрацт) 02. 12. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012.
^ Тоyота Х, Дуговиц C, Коехл M, Лапоскy АД, Wебер C, Нго К, Wу Y, Лее ДХ, Yанаи К, Сакураи Е, Wатанабе Т, Лиу C, Цхен Ј, Барбиер АЈ, Турек ФW, Фунг-Леунг WП, Ловенберг ТW (2002). „Бехавиорал цхарацтеризатион оф мице лацкинг хистамине Х₃ рецепторс”. Мол. Пхармацол. 62 (2): 389—97. ПМИД 12130692. дои:10.1124/мол.62.2.389.

Литература[уреди | уреди извор]

Хилл, СЈ; Ганеллин, ЦР; Тиммерман Х; et al. (1997). „International Union of Pharmacology. XIII. Classification of histamine receptors”. Pharmacol. Rev. 49 (3): 253—78. PMID 9311023.
Malinowska B, Godlewski G, Schlicker E (1998). „Histamine H3 receptors--general characterization and their function in the cardiovascular system”. J. Physiol. Pharmacol. 49 (2): 191—211. PMID 9670104.
Leurs R, Hoffmann M, Wieland K, Timmerman H (2000). „H3 receptor gene is cloned at last”. Trends Pharmacol. Sci. 21 (1): 11—2. PMID 10637648. doi:10.1016/S0165-6147(99)01411-X.
Leurs R, Bakker RA, Timmerman H, de Esch IJ (2005). „The histamine H3 receptor: from gene cloning to H3 receptor drugs”. Nature reviews. Drug discovery. 4 (2): 107—20. PMID 15665857. doi:10.1038/nrd1631.
Esbenshade TA, Fox GB, Cowart MD (2006). „Histamine H3 receptor antagonists: preclinical promise for treating obesity and cognitive disorders”. Mol. Interv. 6 (2): 77—88, 59. PMID 16565470. doi:10.1124/mi.6.2.5.
Lovenberg, TW; Roland, BL; Wilson, SJ; et al. (1999). „Cloning and functional expression of the human histamine H3 receptor”. Mol. Pharmacol. 55 (6): 1101—7. PMID 10347254.
Nakamura T; Itadani H; Hidaka Y; et al. (2001). „Molecular cloning and characterization of a new human histamine receptor, HH4R”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 279 (2): 615—20. PMID 11118334. doi:10.1006/bbrc.2000.4008.
Cogé F; Guénin, SP; Audinot V; et al. (2001). „Genomic organization and characterization of splice variants of the human histamine H3 receptor”. Biochem. J. 355 (Pt 2): 279—88. PMC 1221737 . PMID 11284713. doi:10.1042/0264-6021:3550279.
Silver, RB; Poonwasi, KS; Seyedi N; et al. (2002). „Decreased intracellular calcium mediates the histamine H3-receptor-induced attenuation of norepinephrine exocytosis from cardiac sympathetic nerve endings”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (1): 501—6. PMC 117589 . PMID 11752397. doi:10.1073/pnas.012506099.
Deloukas P; Matthews, LH; Ashurst J; et al. (2002). „The DNA sequence and comparative analysis of human chromosome 20”. Nature. 414 (6866): 865—71. PMID 11780052. doi:10.1038/414865a.
Wiedemann P, Bönisch H, Oerters F, Brüss M (2002). „Structure of the human histamine H3 receptor gene (HRH3) and identification of naturally occurring variations”. Journal of neural transmission (Vienna, Austria : 1996). 109 (4): 443—53. PMID 11956964. doi:10.1007/s007020200036.
Wellendorph P; Goodman, MW; Burstein, ES; et al. (2002). „Molecular cloning and pharmacology of functionally distinct isoforms of the human histamine H(3) receptor”. Neuropharmacology. 42 (7): 929—40. PMID 12069903. doi:10.1016/S0028-3908(02)00041-2.
Strausberg, RL; Feingold, EA; Grouse, LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
Lozeva V, Tuomisto L, Tarhanen J, Butterworth RF (2004). „Increased concentrations of histamine and its metabolite, tele-methylhistamine and down-regulation of histamine H3 receptor sites in autopsied brain tissue from cirrhotic patients who died in hepatic coma”. J. Hepatol. 39 (4): 522—7. PMID 12971961. doi:10.1016/S0168-8278(03)00353-2.
Lippert U; Artuc M; Grützkau A; et al. (2004). „Human skin mast cells express H2 and H4, but not H3 receptors”. J. Invest. Dermatol. 123 (1): 116—23. PMID 15191551. doi:10.1111/j.0022-202X.2004.22721.x.
Gerhard, DS; Wagner L; Feingold, EA; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Хистамине Рецепторс: Х₃”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г.
Х3+рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid2172771-1] Wест РЕ, Зwеиг А, Схих НY, Сиегел MI, Еган РW, Цларк МА (1990). „Идентифицатион оф тwо Х₃-хистамине рецептор субтyпес”. Мол. Пхармацол. 38 (5): 610—3. ПМИД 2172771. Архивирано из оригинала (абстрацт) 21. 11. 2008. г. Приступљено 15. 07. 2012.

[urlInterPro:_IPR003980_Histamine_H3_receptor-2] „ИнтерПро: ИПР003980 Хистамине Х3 рецептор”. ИнтерПро. Еуропеан Биоинформатицс Институте.

[pmid11459437-3] Аттоуб С, Моизо L, Собхани I, Лаигнеау ЈП, Леwин МЈ, Бадо А (2001). „Тхе Х₃ рецептор ис инволвед ин цхолецyстокинин инхибитион оф фоод интаке ин ратс”. Лифе Сци. 69 (4): 469—78. ПМИД 11459437. дои:10.1016/С0024-3205(01)01138-9.

[pmid15597144-4] Баккер, РА (2004). „Хистамине Х₃-рецептор исоформс”. Инфламм. Рес. 53 (10): 509—16. ПМИД 15597144. дои:10.1007/с00011-004-1286-9.

[pmid15341517-5] Роулеау А, Хéрон А, Цоцхоис V, Пиллот C, Сцхwартз ЈЦ, Арранг ЈМ (2004). „Цлонинг анд еxпрессион оф тхе моусе хистамине Х₃ рецептор: евиденце фор мултипле исоформс”. Ј. Неуроцхем. 90 (6): 1331—8. ПМИД 15341517. дои:10.1111/ј.1471-4159.2004.02606.x.

[6] Krueger KM, Witte DG, Ireland-Denny L, Miller TR, Baranowski JL, Buckner S, Milicic I, Esbenshade TA, Hancock AA. G protein-dependent pharmacology of histamine H3 receptor ligands: evidence for heterogeneous active state receptor conformations. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 2005 Jul;314(1):271-81. PMID 15821027

[pmid10215700-7] Тедфорд ЦЕ, Пхиллипс ЈГ, Грегорy Р, Паwлоwски ГП, Фаднис L, Кхан МА, Али СМ, Хандлеy МК, Yатес СЛ (1999). „Девелопмент оф транс-2-(1Х-имидазол-4-yл) цyцлопропане деривативес ас неw хигх-аффинитy хистамине Х₃ рецептор лигандс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 289 (2): 1160—8. ПМИД 10215700. Архивирано из оригинала (абстрацт) 07. 01. 2009. г. Приступљено 16. 07. 2012.

[8] Esbenshade TA, Fox GB, Krueger KM, Baranowski JL, Miller TR, Kang CH, Denny LI, Witte DG, Yao BB, Pan JB, Faghih R, Bennani YL, Williams M, Hancock AA. Pharmacological and behavioral properties of A-349821, a selective and potent human histamine H3 receptor antagonist. Biochemical Pharmacology. 2004 September 1;68(5):933-45. PMID 15294456

[9] Пассани МБ, Лин ЈС, Ханцоцк А, Цроцхет С, Бландина П (2004). „Тхе хистамине Х₃ рецептор ас а новел тхерапеутиц таргет фор цогнитиве анд слееп дисордерс”. Трендс Пхармацол. Сци. 25 (12): 618—25. ПМИД 15530639. дои:10.1016/ј.типс.2004.10.003.

[10] Медхурст СЈ, Цоллинс СД, Биллинтон А, Бингхам С, Далзиел РГ, Брасс А, Робертс ЈЦ, Медхурст АД, Цхесселл ИП (2008). „Новел хистамине Х3 рецептор антагонистс ГСК189254 анд ГСК334429 аре еффицациоус ин сургицаллy-индуцед анд вираллy-индуцед рат моделс оф неуропатхиц паин.”. Паин. 138 (1): 61—78. ПМИД 18164820. дои:10.1016/ј.паин.2007.11.006.

[pmid15665857-11] Леурс Р, Баккер РА, Тиммерман Х, де Есцх ИЈ (2005). „Тхе хистамине Х₃ рецептор: фром гене цлонинг то Х3 рецептор другс”. Натуре ревиеwс. Друг дисцоверy. 4 (2): 107—20. ПМИД 15665857. дои:10.1038/нрд1631.

[pmid6188956-12] Арранг ЈМ, Гарбарг M, Сцхwартз ЈЦ (1983). „Ауто-инхибитион оф браин хистамине релеасе медиатед бy а новел цласс (Х₃) оф хистамине рецептор”. Натуре. 302 (5911): 832—7. ПМИД 6188956. дои:10.1038/302832а0.

[pmid3412497-13] Сцхлицкер Е, Бетз Р, Гöтхерт M (1988). „Хистамине Х₃ рецептор-медиатед инхибитион оф серотонин релеасе ин тхе рат браин цортеx”. Наунyн Сцхмиедебергс Арцх. Пхармацол. 337 (5): 588—90. ПМИД 3412497. дои:10.1007/БФ00182737.

[pmid9353362-14] Хатта Е, Yасуда К, Леви Р (1997). „Ацтиватион оф хистамине Х₃ рецепторс инхибитс царриер-медиатед норепинепхрине релеасе ин а хуман модел оф протрацтед мyоцардиал исцхемиа”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 283 (2): 494—500. ПМИД 9353362. Архивирано из оригинала (абстрацт) 30. 06. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012.

[pmid10347254-15] Ловенберг ТW, Роланд БЛ, Wилсон СЈ, Јианг X, Пyати Ј, Хувар А, Јацксон МР, Ерландер МГ (1999). „Цлонинг анд фунцтионал еxпрессион оф тхе хуман хистамине Х₃ рецептор”. Мол. Пхармацол. 55 (6): 1101—7. ПМИД 10347254. Архивирано из оригинала (абстрацт) 06. 09. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012.

[pmid10688593-16] Леви Р, Смитх НЦ (2000). „Хистамине Х₃-рецепторс: а неw фронтиер ин мyоцардиал исцхемиа”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 292 (3): 825—30. ПМИД 10688593. Архивирано из оригинала (абстрацт) 02. 12. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012.

[pmid12130692-17] Тоyота Х, Дуговиц C, Коехл M, Лапоскy АД, Wебер C, Нго К, Wу Y, Лее ДХ, Yанаи К, Сакураи Е, Wатанабе Т, Лиу C, Цхен Ј, Барбиер АЈ, Турек ФW, Фунг-Леунг WП, Ловенберг ТW (2002). „Бехавиорал цхарацтеризатион оф мице лацкинг хистамине Х₃ рецепторс”. Мол. Пхармацол. 62 (2): 389—97. ПМИД 12130692. дои:10.1124/мол.62.2.389.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]