Веганство

С Википедије, слободне енциклопедије
Лого првог веганског удружења на свету, регистрованог 1944. у УК

Веганизам (веганство) је етички покрет за укидање било какве врсте експлоатације животиња и њихову употребу за исхрану, материјал за одевање (кожа, крзно), лабораторијско тестирање или забаву (циркуси, зоолошки вртови, рекламни спотови, аудиовизуелни медији, итд.)[1] У складу с етиком коју заступају, вегани и веганке не једу месо, рибу, морске плодове, као ни јаја, млеко, млечне производе, мед нити носе ствари од крзна, вуне, костију, коже, корала, бисера нити било којих других материјала животињског порекла. Такође не употребљавају производе тестиране на животињама.

У пракси, постоји велика терминолошка конфузија између веганизма и вегетаријанства. Основна разлика између веганизма и вегетаријанства јесте у томе што је веганизам етички став (а не начин исхране, нити начин побољшања здравља итд.), док је вегетаријанизам искључиво начин исхране који се обично предузима ради побољшања здравља. Веганска исхрана такође се може назвати и стриктна вегетаријанска исхрана, зато што искључује било какве производе животињског порекла, за разлику од вегетаријанске исхране која може укључивати млеко и млечне производе, као и мед јаја (ово-лакто вегетаријанство) или чак и рибу и морске плодове (писцивегетаријанство).

Веганизам је уско повезан са активизмом и борбом за права свих животиња.

Главни разлози за овај покрет јесу етички, еколошки и здравствени.

Етика[уреди | уреди извор]

Најбитнији разлог за овакав начин живота јесте спречавање злостављања, експлоатације и убијања животиња.

Месо[уреди | уреди извор]

Вегани сматрају да свако живо биће има право на живот, и због тога не конзумирају месо. Животиње у индустрији меса живе у врло лошим условима - врло мали простор, где често не могу да се крећу. Радници се врло често окрутно опходе према животињама, што је документовано на бројним снимцима. Напокон, животиње се убијају, често на болне начине. Вегани сматрају да не постоји хумани начин да се одузме живот живом бићу које жели да живи.

Млеко[уреди | уреди извор]

Вегани такође не купују млеко и млечне производе због окрутности млечне индустрије. Краве млеко производе само када имају теле, па се због тога краве вештачки осемењују. Након што се роди теле, након само неколико дана одвајају га од мајке, како би млеко могло бити узето. Краве могу остварити снажне емотивне везе, и пате за својим телетом данима. Телету се без анестезије отклањају зачеци рогова. У зависности од пола телета, оно се или продаје за месо (мушко теле) или се узгаја за млечну индустрију (женско теле). Преко 30% крава у индустрији млека добију, због прекомерне муже, обољења вимена као што је маститис[2]. Краве у индустрији живе у просеку око 8 година, иако им је животни век око 25 година.

Јаја[уреди | уреди извор]

Мушки пилићи се по рођењу убијају, зато што нису од користи индустрији јаја. То се извршава или гушењем пилића гасом или убацивањем пилића у мацератор[3]. Кокошке се често држе у такозваним батерија кавезима (енгл. Баттерy цагес), где немају простора за основне животне потребе. Како не би дошло до међусобног кљуцања, без анестезије им се одсеца део кљуна. Такође, домаћа кокошка, која носи око 200 јаја годишње, води порекло од црвене дивље кокошке, која је носила око 15 јаја годишње. Кокошке су селективно узгајане да носе више јаја, па често долази до разних обољења и дефицита.

Здравље[уреди | уреди извор]

Веганска исхрана, иако често оспоравана, сматра се врло квалитетном за све узрасте и фазе живота. Уз добро планирање, веганска исхрана је препоручена од стране више здравствених организација[4][5][6][7][8][9]. Показано је да је веганска исхрана здравија од исхране са животињским производима[10][11][12][13], као и да смањује ризик од појављивања одређених болести, међутим вегани великом већином имају недостатак витамина Б12, који се може наћи искључиво у производима животињског поријекла.[14]Често је присутан и недостатак цинка и гвожђа којих јако мало има у веганским намирницама.

Рак[уреди | уреди извор]

Код вегана је примећен мањи ризик од канцера[15], као и специфично од неких као што су гастро-интестинални[16], рак дебелог црева[17], рак дојке[18][19], рак простате[20]. Висок холестерол је повезан са раком простате, раком дебелог црева, раком дојке, раком стомака, раком плућа, раком јетре[21], па је веганска исхрана врло препоручљива, с обзиром на низак ниво холестерола код вегана.

Дијабетес[уреди | уреди извор]

Вегански начин исхране смањује ризик од дијабетеса (тип II), и помаже третирању истог.[22][23][24][25].

Кардиоваскуларна обољења[уреди | уреди извор]

Веганска дијета је такође повезана са заштитом од срчаних обољења (услед смањеног уноса холестерола).[26][27][28][29][30]

Остеопороза[уреди | уреди извор]

Иако се млеко сматрало добрим за кости и спречавање остеопорозе, доказано је да млеко заправо има контра-ефекат[31]. Протеини животињског порекла имају лошији утицај на здравље костију у односу на протеине биљног порекла.[32] Вегани уносе калцијум кроз биљна млека обогаћена калцијумом, обогаћену храну, тофу, кељ, броколи итд.

Метаболизам[уреди | уреди извор]

Вегани имају повишен унос влакана, па због тога и боље варење. Смањена је могућност констипације.

Еколошки утицај[уреди | уреди извор]

Вегански начин живота има много мањи негативни утицај на животну средину.[33][34][35] Прелазак на биљну исхрану би могао смањити емисију гасова стаклене баште за 29-70% у односу на предвиђене вредности за 2050. годину[36].

Глобално загревање[уреди | уреди извор]

Индустрија животиња заслужна је за 18% емисије гасова стаклене баште, више од емисије свих превозних средстава заједно[37]. Метан који краве производе је 25-100 пута штетнији у односу на угљен-диоксид за период од 20 година[38]. Домаће животиње су заслужне за 65% отпуштеног азот-субоксида, гаса стаклене баште који има 296 пута већи утицај на глобално загревање у односу на угљен-диоксид, и остаје у атмосфери 150 година[39][40].

Потрошња воде[уреди | уреди извор]

Узгајање животиња заслужно је за 20-30% глобалне потрошње воде[41]. За килограм протеина из животињских извора потребно је 1.5 пута више воде него из махунарки[42].

За 1 кг житарица треба око 1000 L воде, док је за 1 кг меса (говедине) потребно 43000 L[43]. За 1 L млека потребно је око 1000 L воде[44][45],а за 10 јаја потребно је око 2000-3000 L воде.

Земљиште[уреди | уреди извор]

Узгајање животиња користи 45% земљишта на планети[46].

Дефорестација[уреди | уреди извор]

Узгајање животиња заслужно је за 91% дефорестације Амазонске прашуме[47].

Исхрана[уреди | уреди извор]

Један од предлога за пирамиду исхране вегана

Веганска исхрана може бити врло разноврсна. Главних 5 група хране јесу воће, поврће, житарице, махунарке и орашасти плодови. Поред ових 5 категорија, треба унети и Б12, калцијум кроз ојачану храну као и масти из воћа.

Протеини[уреди | уреди извор]

Вегани протеине уносе кроз махунарке, као што су пасуљ (21 г протеина), сочиво (9 г), леблебије (9 г), соја и производе од соје као што су тофу и темпех, као и кроз разне замене за месо (сеитан). Насупрот погрешном мишљењу великог броја људи, протеини из биљних извора имају комплетан профил, то јест све потребне аминокиселине.[48]

Витамин Б12[уреди | уреди извор]

Витамин Б12 се не може унети кроз биљну исхрану, па се суплементира, или на дневном или на недељном нивоу. Заправо, ни животиње, ни људи ни биљке нису у стању да самостално произведу витамин Б12. Једино су бактерије способне да га синтетишу, и те бактерије се налазе обично у земљи које биљоједи уносе са земљом док пасу траву. Животиње у индустрији меса које никад не пасу, добијају витамин Б12 такође у виду суплемента који се додаје у њихову храну. Синтетисање витамина Б12 се одвија у цревима.

Гвожђе[уреди | уреди извор]

Гвожђа има у разном поврћу, као што је броколи и спанаћ, као и у сочиву, леблебијама, пасуљу, тофуу, чиа семену.

Калцијум[уреди | уреди извор]

Калцијум се уноси кроз разно поврће, тофу, као и кроз храну и биљна млека ојачана калцијумом. Биљна млека производе се од соје, бадема, овса, итд.

Познати вегани[уреди | уреди извор]

Име Занимање
Ариана Гранде певачица
Мајли Сајрус певачица
Алиса Вајт-Глуз певачица
Елиот Пејџ глумица
Лијам Хемсворт глумац
Вуди Харелсон глумац
Моби певач
Евана Линч глумица
Хоакин Феникс глумац
Мајим Бјалик глумица
Џоан Џет певачица
Морисеј певач
Стиви Вондер певач
Памела Андерсон глумица
Питер Динклиџ глумац
Пол Макартни певач
Џејмс Камерон редитељ

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Веган Социетy веб-сајт”. 
  2. ^ „Инциденце Рате”. даирy.ахдб.орг.ук. Приступљено 26. 3. 2018. 
  3. ^ „Тхе цхицк сеxер сторy ис море груесоме тхан yоу тхоугхт”. Тхе Индепендент (на језику: енглески). 5. 3. 2015. Приступљено 8. 4. 2018. 
  4. ^ Публисхинг, Харвард Хеалтх. „Бецоминг а вегетариан - Харвард Хеалтх”. Харвард Хеалтх (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 09. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  5. ^ „Хеалтхy Еатинг Гуиделинес фор Веганс - Диетитианс оф Цанада”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2018. г. 
  6. ^ „Типс фор Вегетарианс”. Цхоосе МyПлате (на језику: енглески). 22. 6. 2015. Приступљено 17. 3. 2018. 
  7. ^ „Вегетариан нутритион - Бритисх Нутритион Фоундатион”. www.нутритион.орг.ук (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 03. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  8. ^ „Фор вегетарианс”. Хеарт анд Строке Фоундатион оф Цанада (на језику: енглески). Приступљено 17. 3. 2018. 
  9. ^ Цраиг, Wинстон Ј.; Мангелс, Анн Реед; Америцан Диететиц Ассоциатион (јул 2009). „Поситион оф тхе Америцан Диететиц Ассоциатион: вегетариан диетс”. Јоурнал оф тхе Америцан Диететиц Ассоциатион. 109 (7): 1266—1282. ИССН 1878-3570. ПМИД 19562864. 
  10. ^ Цларyс, Петер; Делиенс, Том; Хуyбрецхтс, Инге; Дериемаекер, Петер; Ванаелст, Барбара; Де Кеyзер, Wиллем; Хеббелинцк, Марцел; Муллие, Патрицк (24. 3. 2014). „Цомпарисон оф Нутритионал Qуалитy оф тхе Веган, Вегетариан, Семи-Вегетариан, Песцо-Вегетариан анд Омнивороус Диет”. Нутриентс. 6 (3): 1318—1332. ИССН 2072-6643. ПМЦ 3967195 Слободан приступ. ПМИД 24667136. дои:10.3390/ну6031318. 
  11. ^ Ле, Лап Таи; Сабатé, Јоан (27. 5. 2014). „Беyонд Меатлесс, тхе Хеалтх Еффецтс оф Веган Диетс: Финдингс фром тхе Адвентист Цохортс”. Нутриентс. 6 (6): 2131—2147. ИССН 2072-6643. ПМЦ 4073139 Слободан приступ. ПМИД 24871675. дои:10.3390/ну6062131. 
  12. ^ Глицк-Бауер, Мариан; Yех, Минг-Цхин (31. 10. 2014). „Тхе Хеалтх Адвантаге оф а Веган Диет: Еxплоринг тхе Гут Мицробиота Цоннецтион”. Нутриентс. 6 (11): 4822—4838. ИССН 2072-6643. ПМЦ 4245565 Слободан приступ. ПМИД 25365383. дои:10.3390/ну6114822. 
  13. ^ Собиецки, Јакуб Г.; Апплебy, Паул Н.; Брадбурy, Катхрyн Е.; Кеy, Тимотхy Ј. (2016—5). „Хигх цомплианце wитх диетарy рецоммендатионс ин а цохорт оф меат еатерс, фисх еатерс, вегетарианс, анд веганс: ресултс фром тхе Еуропеан Проспецтиве Инвестигатион инто Цанцер анд Нутритион–Оxфорд студy”. Нутритион Ресеарцх (Неw Yорк, Н.y.). 36 (5): 464—477. ИССН 0271-5317. ПМЦ 4844163 Слободан приступ. ПМИД 27101764. дои:10.1016/ј.нутрес.2015.12.016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  14. ^ Шаблон:Н1
  15. ^ Кеy, Тимотхy Ј.; Апплебy, Паул Н.; Спенцер, Елизабетх А.; Травис, Рутх C.; Роддам, Андреw W.; Аллен, Наоми Е. (мај 2009). „Цанцер инциденце ин вегетарианс: ресултс фром тхе Еуропеан Проспецтиве Инвестигатион инто Цанцер анд Нутритион (ЕПИЦ-Оxфорд)”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 89 (5): 1620С—1626С. ИССН 1938-3207. ПМИД 19279082. дои:10.3945/ајцн.2009.26736М. 
  16. ^ Тантаманго-Бартлеy, Yессениа; Јацелдо-Сиегл, Карен; Фан, Јинг; Фрасер, Гарy (2013—2). „ВЕГЕТАРИАН ДИЕТС АНД ТХЕ ИНЦИДЕНЦЕ ОФ ЦАНЦЕР ИН А ЛОW-РИСК ПОПУЛАТИОН”. Цанцер епидемиологy, биомаркерс & превентион : а публицатион оф тхе Америцан Ассоциатион фор Цанцер Ресеарцх, цоспонсоред бy тхе Америцан Социетy оф Превентиве Онцологy. 22 (2): 286—294. ИССН 1055-9965. ПМЦ 3565018 Слободан приступ. ПМИД 23169929. дои:10.1158/1055-9965.ЕПИ-12-1060.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  17. ^ Wиндеy, Карен; Де Претер, Вицкy; Вербеке, Кристин (јануар 2012). „Релеванце оф протеин ферментатион то гут хеалтх”. Молецулар Нутритион & Фоод Ресеарцх. 56 (1): 184—196. ИССН 1613-4133. ПМИД 22121108. дои:10.1002/мнфр.201100542. 
  18. ^ Рохрманн, Сабине; Лукас Јунг, Сеа-Уцк; Линсеисен, Јакоб; Пфау, Wолфганг (март 2009). „Диетарy интаке оф меат анд меат-деривед хетероцyцлиц ароматиц аминес анд тхеир цоррелатион wитх ДНА аддуцтс ин фемале бреаст тиссуе”. Мутагенесис. 24 (2): 127—132. ИССН 1464-3804. ПМИД 18980957. дои:10.1093/мутаге/ген058. 
  19. ^ Данило, Цхристиане; Франк, Пхилиппе Г. (децембар 2012). „Цхолестерол анд бреаст цанцер девелопмент”. Цуррент Опинион ин Пхармацологy. 12 (6): 677—682. ИССН 1471-4973. ПМИД 22867847. дои:10.1016/ј.цопх.2012.07.009. 
  20. ^ Нго, Тунг Х.; Барнард, Р. Јамес; Тyмцхук, Цхристопхер Н.; Цохен, Пинцхас; Аронсон, Wиллиам Ј. (децембар 2002). „Еффецт оф диет анд еxерцисе он серум инсулин, ИГФ-I, анд ИГФБП-1 левелс анд гроwтх оф ЛНЦаП целлс ин витро (Унитед Статес)”. Цанцер цаусес & цонтрол: CCC. 13 (10): 929—935. ИССН 0957-5243. ПМИД 12588089. 
  21. ^ Китахара, Цари M.; Беррингтон де Гонзáлез, Амy; Фреедман, Неал D.; Хуxлеy, Рацхел; Мок, Yејин; Јее, Сун Ха; Самет, Јонатхан M. (20. 4. 2011). „Тотал цхолестерол анд цанцер риск ин а ларге проспецтиве студy ин Кореа”. Јоурнал оф Цлиницал Онцологy: Оффициал Јоурнал оф тхе Америцан Социетy оф Цлиницал Онцологy. 29 (12): 1592—1598. ИССН 1527-7755. ПМЦ 3082977 Слободан приступ. ПМИД 21422422. дои:10.1200/ЈЦО.2010.31.5200. 
  22. ^ Барнард, Неал D.; Катцхер, Хеатхер I.; Јенкинс, Давид Ј. А.; Цохен, Јосхуа; Турнер-МцГриевy, Габриелле (мај 2009). „Вегетариан анд веган диетс ин тyпе 2 диабетес манагемент”. Нутритион Ревиеwс. 67 (5): 255—263. ИССН 1753-4887. ПМИД 19386029. дои:10.1111/ј.1753-4887.2009.00198.x. 
  23. ^ Цхиу, Тина Х. Т.; Хуанг, Хуи-Yа; Цхиу, Yен-Фенг; Пан, Wен-Харн; Као, Хуи-Yи; Цхиу, Јасон П. C.; Лин, Минг-Нан; Лин, Цхин-Лон (2014). „Таиwанесе вегетарианс анд омниворес: диетарy цомпоситион, преваленце оф диабетес анд ИФГ”. ПлоС Оне. 9 (2): е88547. ИССН 1932-6203. ПМЦ 3921224 Слободан приступ. ПМИД 24523914. дои:10.1371/јоурнал.поне.0088547. 
  24. ^ Тонстад, Серена; Бутлер, Террy; Yан, Ру; Фрасер, Гарy Е. (мај 2009). „Тyпе оф вегетариан диет, бодy wеигхт, анд преваленце оф тyпе 2 диабетес”. Диабетес Царе. 32 (5): 791—796. ИССН 1935-5548. ПМЦ 2671114 Слободан приступ. ПМИД 19351712. дои:10.2337/дц08-1886. 
  25. ^ Естаделла, Дéбора; да Пенха Оллер до Насцименто, Цлаудиа M.; Оyама, Лила M.; Рибеиро, Елиане Б.; Дâмасо, Ана Р.; де Пиано, Алине (2013). „Липотоxицитy: еффецтс оф диетарy сатуратед анд трансфаттy ацидс”. Медиаторс оф Инфламматион. 2013: 137579. ИССН 1466-1861. ПМЦ 3572653 Слободан приступ. ПМИД 23509418. дои:10.1155/2013/137579. 
  26. ^ Биргелен, Цлеменс вон; Хартманн, Марц; Минтз, Гарy С.; Баумгарт, Диетрицх; Сцхмермунд, Аxел; Ербел, Раимунд (2. 12. 2003). „Релатион Бетwеен Прогрессион анд Регрессион оф Атхеросцлеротиц Лефт Маин Цоронарy Артерy Дисеасе анд Серум Цхолестерол Левелс ас Ассессед Wитх Сериал Лонг-Терм (≥12 Монтхс) Фоллоw-Уп Интравасцулар Ултрасоунд”. Цирцулатион (на језику: енглески). 108 (22): 2757—2762. ИССН 0009-7322. ПМИД 14623804. дои:10.1161/01.ЦИР.0000103664.47406.49. 
  27. ^ Фонтана, Луиги; Меyер, Тимотхy Е.; Клеин, Самуел; Холлосзy, Јохн О. (јун 2007). „Лонг-терм лоw-цалорие лоw-протеин веган диет анд ендуранце еxерцисе аре ассоциатед wитх лоw цардиометаболиц риск”. Рејувенатион Ресеарцх. 10 (2): 225—234. ИССН 1549-1684. ПМИД 17518696. дои:10.1089/реј.2006.0529. 
  28. ^ Сацкс, Ф. M.; Доннер, А.; Цастелли, W. П.; Гронемеyер, Ј.; Плетка, П.; Марголиус, Х. С.; Ландсберг, L.; Касс, Е. Х. (7. 8. 1981). „Еффецт оф ингестион оф меат он пласма цхолестерол оф вегетарианс”. ЈАМА. 246 (6): 640—644. ИССН 0098-7484. ПМИД 7019459. 
  29. ^ Робертс, Wиллиам C. (2000—4). „Тwентy qуестионс он атхеросцлеросис”. Процеедингс (Баyлор Университy. Медицал Центер). 13 (2): 139—143. ИССН 0899-8280. ПМЦ 1312295 Слободан приступ. ПМИД 16389367.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  30. ^ О'Кеефе, Јамес Х.; Цордаин, Лорен; Харрис, Wиллиам Х.; Мое, Рицхард M.; Вогел, Роберт (2. 6. 2004). „Оптимал лоw-денситy липопротеин ис 50 то 70 мг/дл: лоwер ис беттер анд пхyсиологицаллy нормал”. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. 43 (11): 2142—2146. ИССН 0735-1097. ПМИД 15172426. дои:10.1016/ј.јацц.2004.03.046. 
  31. ^ Мицхаëлссон, Карл; Wолк, Алицја; Лангенскиöлд, Сопхие; Басу, Самар; Wаренсјö Лемминг, Ева; Мелхус, Хåкан; Бyберг, Лииса (28. 10. 2014). „Милк интаке анд риск оф морталитy анд фрацтурес ин wомен анд мен: цохорт студиес”. БМЈ (Цлиницал ресеарцх ед.). 349: г6015. ИССН 1756-1833. ПМЦ 4212225 Слободан приступ. ПМИД 25352269. 
  32. ^ Гроуп, Студy оф Остеопоротиц Фрацтурес Ресеарцх; Селлмеyер, Деборах Е.; Стоне, Катие L.; Себастиан, Антхонy; Цуммингс, Стевен Р. (1. 1. 2001). „А хигх ратио оф диетарy анимал то вегетабле протеин инцреасес тхе рате оф боне лосс анд тхе риск оф фрацтуре ин постменопаусал wомен”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион (на језику: енглески). 73 (1): 118—122. ИССН 0002-9165. дои:10.1093/ајцн/73.1.118. 
  33. ^ Давид, Пиментел; Марциа, Пиментел (1. 9. 2003). „Сустаинабилитy оф меат-басед анд плант-басед диетс анд тхе енвиронмент”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион (на језику: енглески). 78 (3). ИССН 0002-9165. дои:10.1093/ајцн/78.3.660С. 
  34. ^ Марлоw, Ј., Харолд; Хаyес, К., Wиллиам; Самуел, Сорет; Цартер, L., Роналд; Сцхwаб, Р., Ернест; Јоан, Сабатé (1. 5. 2009). „Диет анд тхе енвиронмент: доес wхат yоу еат маттер?”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион (на језику: енглески). 89 (5). ИССН 0002-9165. дои:10.3945/ајцн.2009.26736З. 
  35. ^ Хеденус, Фредрик; Wирсениус, Стефан; Јоханссон, Даниел Ј. А. (1. 5. 2014). „Тхе импортанце оф редуцед меат анд даирy цонсумптион фор меетинг стрингент цлимате цханге таргетс”. Цлиматиц Цханге (на језику: енглески). 124 (1-2): 79—91. ИССН 0165-0009. дои:10.1007/с10584-014-1104-5. 
  36. ^ Спрингманн, Марцо; Годфраy, Х. Цхарлес Ј.; Раyнер, Мике; Сцарбороугх, Петер (12. 4. 2016). „Аналyсис анд валуатион оф тхе хеалтх анд цлимате цханге цобенефитс оф диетарy цханге”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес (на језику: енглески). 113 (15): 4146—4151. ИССН 0027-8424. ПМИД 27001851. дои:10.1073/пнас.1523119113. 
  37. ^ „Ливестоцк'с лонг схадоw”. 2006. 
  38. ^ „2.10.2 Дирецт Глобал Wарминг Потентиалс - АР4 WГИ Цхаптер 2: Цхангес ин Атмоспхериц Цонституентс анд ин Радиативе Форцинг”. www.ипцц.цх. Приступљено 17. 3. 2018. 
  39. ^ „Ливестоцк'с лонг схадоw”. 2006. 
  40. ^ „ЕИА - Греенхоусе Гас Емиссионс - Нитроус Оxиде Емиссионс”. www.еиа.гов (на језику: енглески). Приступљено 17. 3. 2018. 
  41. ^ „Тхе wатер фоотпринт оф поултрy, порк анд бееф: А цомпаративе студy ин дифферент цоунтриес анд продуцтион сyстемс”. Wатер Ресоурцес анд Индустрy (на језику: енглески). 1—2: 25—36. 1. 3. 2013. ИССН 2212-3717. дои:10.1016/ј.wри.2013.03.001. 
  42. ^ Меконнен, Месфин M.; Хоекстра, Арјен Y. (1. 4. 2012). „А Глобал Ассессмент оф тхе Wатер Фоотпринт оф Фарм Анимал Продуцтс”. Ецосyстемс (на језику: енглески). 15 (3): 401—415. ИССН 1432-9840. дои:10.1007/с10021-011-9517-8. 
  43. ^ Давид, Пиментел; Бонние, Бергер; Давид, Филиберто; Мицхелле, Неwтон; Бењамин, Wолфе; Елизабетх, Карабинакис; Стевен, Цларк; Елаине, Поон; Елизабетх, Аббетт (1. 10. 2004). „Wатер Ресоурцес: Агрицултурал анд Енвиронментал Иссуес”. БиоСциенце (на језику: енглески). 54 (10). ИССН 0006-3568. дои:10.1641/0006-3568(2004)054[0909:WРААЕИ]2.0.ЦО;2. 
  44. ^ „Хоме”. wатерфоотпринт.орг (на језику: енглески). Фабриqуе [меркен, десигн & интерацтие], http://www.fabrique.nl/. Приступљено 17. 3. 2018. 
  45. ^ „Тхе wатер фоотпринт оф фоод” (ПДФ). http://waterfootprint.org (на језику: енглески). 2008.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ); Спољашња веза у |wебсите= (помоћ)
  46. ^ Тхорнтон, Пхилип. „Ливестоцк анд цлимате цханге” (ПДФ) (на језику: енглески). 
  47. ^ Маргулис, Сергио (2004). „Цаусес оф Дефорестатион оф тхе Бразилиан Амазон” (ПДФ) (на језику: енглески). Тхе Wорлд Банк. 
  48. ^ Yоунг, V Р.; Пеллетт, П L. (1. 5. 1994). „Плант протеинс ин релатион то хуман протеин анд амино ацид нутритион”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион (на језику: енглески). 59 (5): 1203С—1212С. ИССН 0002-9165. дои:10.1093/ајцн/59.5.1203с. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Веганство на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Veganstvo&oldid=26643382”