Борбе за Ливно 1942.

Представљајући кључ једне од комуникација које повезују јадранску обалу са унутрашњошћу и који повезује маневарски простор средње Босне и Крајине са Далмацијом, Ливно је представљало значајан и пожељан циљ за НОВЈ. Из истих разлога било је значајно и за НДХ и окупатора. Стога су се за Ливно водиле бројне значајне борбе.

Први напад на усташки гарнизон Ливно извеле су Прва и Трећа пролетерска од 4. до 7. августа 1942, током похода пролетерских бригада у Босанску Крајину. Од тада је Ливно представљало једно од средишта слободне територије.

Услед свог значаја, Ливно је било главни циљ операције Динара италијанске 2. армије. Након усклађивања са снагама НДХ и четника, заједничким концентричним нападом из пет праваца Ливно је поново окупирано 23. октобра 1942. У месту је поново успостављен гарнизон усташке Црне легије.

Друга пролетерска дивизија поново је ослободила Ливно ликвидиравши овај и околне усташке гарнизоне током борби 4-16. децембра 1942. Тако је Ливно поново прикључено слободној територији.

До поновне окупације дошло је 5. марта 1943, током операције Вајс II, када су у град ушли делови немачке 369. легионарске дивизије. Након тога Ливно је било слободно од 2. октобра до 6. децембра 1943. (до операције Цитен). Коначно је ослобођено нападом Девете далматинске дивизије 10. октобра 1944.

Приликом сваког од четири ослобођења стрељан је известан број заробљеника и службеника усташке власти, што се у радовима неких историчара карактерише као ратни злочин.

Прво ослобођење Ливна

Главни чланак: Напад НОВЈ на Ливно августа 1942.

У Ливну и околини усташе су након успостављања НДХ починиле масовне злочине над српским становништвом у граду и околним селима. Током рата усташе су убиле у ливањском крају око 1.300 српских цивила, а најмасовнији талас терора био је током јуна и јула 1941. Почетком 1942. од месних устаничких група и добровољаца из Далмације формирани су батаљони „Старац Вујадин” и „Војин Зиројевић”.

Током похода на запад, јужна група пролетерских бригада заједно са овим батаљонима, извела је крајем јула и почетком августа операцију ликвидирања усташких снага и ослобођења целог краја. Током 26. и 27. јула делови Прве и Треће пролетерске бригаде ликвидирали су мања усташка упоришта Томиславград и Шујицу, настојећи да изолују ливањски гарнизон и створе услове за напад. Усташке снаге из Ливна, Купреса и Имотског су концентричним нападима 29. и 30. јула у оштрим борбама успеле да потисну партизане и поново овладају овим местима. Након сређивања снага, две пролетерске бригаде су 1. и 2. августа вратиле контролу над овим тачкама.

Напад на Ливно почео је 4. августа у 24:00. На сам град нападало је 7 батаљона ове две бригаде. Одлучујући успех постигао је 2. батаљон Прве пролетерске бригаде, пробивши се кроз утврђену линију одбране и овладавши кључним објектима у центру града. То је омогућило осталим батаљонима да током јутра и преподнева на свим правцима овлада утврђеним објектима одбране око града. Последње снаге усташко-домобранског гарнизона утврдиле су се у блоку зграда у центру, надајући се интервенцији из околних гарнизона. Пошто су далматински батаљони сузбили интервенцију италијана из Сиња, а Друга пролетерска бригада је потисла усташе из Купреса, последњи отпор у Ливну сломљен је 7. августа.

Усташки гарнизон имао је губитке од око 200 погинулих (укључујући стрељане), уз сопствене губитке од 5 погинулих и 20 рањених. Партизани су запленили целокупно оружје и муницију, укључујући и 6 тона експлозива. Око 300 заробљених домобрана и милиционера разоружани су и пуштени, а заробљено је и 12 Немаца. У Ливну је заробљена група службеника немачке организације Тот (нем. Todt) која се бавила привредном експлоатацијом окупираних крајева. Ови Немци у септембру су размењени за 49 заробљених партизана и ухапшених активиста. То је била прва размена заробљеника између снага НОВЈ са једне, и немачких власти са друге стране.

Према извештају ових размењених Немаца, у Ливну је након заузимања места стрељано 70-80 заробљених усташа. Према пресуди Ратног војног суда НОП и ДВЈ од 17. августа, број осуђених на смрт и стрељаних износи 120.

Након ликвидације гарнизона у Ливну, Шујици и Томиславграду, офанзива је настављена успешним нападима на Посушје, Ловреч и Аржано.

Поновна окупација Ливна

Главни чланак: Операција Бета

Према плану команданта италијанске 2. армије генерала Роате, напад на Ливно извршен је 21. октобра 1942. концентричним наступањем италијанско-четничких и усташко-домобранских снага од Врлике, Сиња, Аржана, Посушја и Купреса. У нападу су учествовали делови италијанских дивизија Сасари и Бергамо, четничке Динарске дивизије, усташког 5. посадног здруга (Црне легије) и 3. домобранског збора. Напад је поведен у погодном тренутку кад су снаге НОВЈ биле концентрисана на другим секторима, а на захваћеном подручју била су само два батаљона Прве далматинске бригаде и три батаљона 3. далматинског одреда. С обзиром да снаге НОВЈ нису располагале довољним снагама да покрију широко подручје, нападачима је успело да након успешних дводневних одбрамбених борби изманевришу партизанску одбрану и једном колоном избију једном колоном на небрањени правац од Купреса преко: Доњег Малована, Цинцар и Круг-планине у Ливно.

Након пада Ливна, поново је у њему успостављен усташки гарнизон. Ливно је постало седиште 7. усташке бојне Црне легије.

Друго ослобођење Ливна

Главни чланак: Напад НОВЈ на Ливно децембра 1942.

Крајем новембра 1942. Друга пролетерска дивизија добила је задатак да поново ликвидира усташки гарнизон и ослободи Ливно и околна места. Будући да је гарнизон био јачи него што се претпостављало (1.500 усташа и 70 домобрана), Друга дивизија одлучила је да не изврши напад са две расположиве бригаде, већ да сачека привлачење Четврте црногорске.

Концентрација снага за напад обављена је 5. децембра. Међутим, превентивни противнапади усташа из Ливна 5-8. децембра успели су да поремете организацију напада. Након поновног преузимања иницијативе у своје руке, Друга пролетерска дивизија предузела је напад 14. децембра увече. Са западне стране нападала је Друга пролетерска бригада, а са источне Четврта пролетерска. Друга далматинска је главнином снага обезбеђивала правце из Купреса и Шујице.

Напад је слабо напредовао услед тврде и добро организоване одбране. Једини успех постигао је 2. батаљон 4. црногорске, који се пробио у сам град. Пред зору је наређено повлачење на полазне положаје, ради обнављања напада следеће ноћи.

Међутим, 2. батаљон 4. црногорске остао је блокиран у граду, забарикадиравши се у три зграде. Усташе су се концентрисале на његово уништење, али се батаљон бранио великом упорношћу и извесношћу.

Кад је сагледана ситуација овог батаљона, штаб Четврте црногорске захтевао је од штаба дивизије да се напад обнови одмах. Овај предлог је прихваћен, и напад је обновљен са још већим полетом, тако да је у раним послеподневним сатима 15. децембра одбрана почела попуштати. Око 15 часова усташка одбрана се сломила и претворила у неорганизовано повлачење и пробијање по групама. Том приликом усташе су претрпеле најтеже губитке.

Друга дивизија претрпела је губитке од 40 погинулих и око 200 рањених, док је са друге стране погинуло 280, рањено 210 и заробљено 12 усташа и домобрана. Након пада Ливна, дивизија је наставила наступање и 19. децембра ликвидирала и гарнизон Томиславград.

Након ослобођења

Након ослобођења Ливно је поново постало једно од средишта слободне територије и обновљен је живот организација и институција НОП-а. У град је стигло Казалиште народног ослобођења и група уметника из Загреба. Они су одржаваи позоришне представе, а постављена је и ликовна изложба. Песник Иван Горан Ковачић је, пошто се упознао са причама о масовним злочинима усташа, написао поему „Јама”, своје најснажније и најпопуларније дело.

Након овог ослобођења поново је стрељан један број људи (према Давору Маријану најмање 42), углавном мештана из суседних села који су затечени у граду и које су партизани сумњичили да су се борили у усташама.

Види још

• Покољ у Челебићу

Литература

• Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XIII (документа Италије), књига 2 (година 1942), Војноиздавачки завод, Београд Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2011)
  • Извештај Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 27. септембра 1942. Врховној команди о ставу Главног стана поглавника НДХ у вези са учешћем четничких снага у операцији »Динара«, документ број 104, pp. 761
  • Депеша Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од септембра 1942. Главном стожеру домобранства НДХ о циљевима комбиноване операције »Динара« и о усклађивању деј става усташко-домобранских снага са дејствима италијанских јединица, документ број 105, pp. 763
  • Наређење Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 9. октобра 1942. команданту 18. армијског корпуса за предузимање друге фазе операције »Динара« (заузимање Ливна), документ број 110, pp. 776
  • Записник са састанка команданта Више команде оружаних снага Словенија-Далмација« с командантима 6. и 18. армијског корпуса одржаног 12. и 13. октобра 1942. у Сплиту ради анализе операције »Динара« и других актуелних питања, документ број 111, pp. 778
  • Упутство Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 16. октобра 1942. команданту 18. армијског корпуса о извођењу операције »Бета« (заузимање Ливна), документ број 113 страна 787
  • Обавештење Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 18. октобра 1942. о садржају споразума с поглавником НДХ у погледу четничких формација, документ број 114, pp. 789
  • Упутство Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 31. октобра 1942. о потреби чврсте сарадње са НДХ и о односу према четничким формацијама, документ број 115, pp. 794
  • Извод из дневника Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« за октобар 1942. о спровођењу операције »Динара«, документ број 116, pp. 796
• Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том IV (документи оборбама на територији БИХ), књиге 8-14
• Мишо Лековић: ОФАНЗИВА ПРОЛЕТЕРСКИХ БРИГАДА У ЛЕТО 1942, Војноиздавачки завод, Београд 1965.
• Davor Marijan: Livno mora pasti — Časopisa za suvremenu povijest (ČSP 40, br. 3, 701. — 1188, Zagreb 2008)
• Љубодраг Ђурић, Сећања на људе и догађаје, Београд, Рад, 1989.
• Прва пролетерска, сећања бораца, књига 2
• Средоје Урошевић: Друга пролетерска бригада; ратовање и ратници, Пословна политика, Београд 1988.
• 50 ГОДИНА ДРУГЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ, МОНОГРАФИЈА, Београд 1992
• Жарко Видовић: ТРЕЋА ПРОЛЕТЕРСКА САНЏАЧКА БРИГАДА, Војноиздавачки завод, Београд 1972.
• Блажо Јанковић, Четврта пролетерска црногорска бригада, Војноиздавачки завод, Београд 1975

Четврта пролетерска црногорска бригада: Зборник сјећања. Књ. 1-4, Београд 1982.

• Друга пролетерска, сећања бораца Књ. 1-4
• Нововић, Мирко; Петковић, Стеван (1986). ПРВА ДАЛМАТИНСКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА. Београд: Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 07. 12. 2013. г. Приступљено 18. 03. 2013. 
• Друга далматинска пролетерска бригада, сјећања бораца, Сплит 1989
• Ослободилачки рат народа Југославије, Књ. 1, Београд, Војни историјски институт, 1957
• Јово ВУКОТИЋ, Друга пролетерска дивизија, Војноиздавачки завод, Београд 1972.
• Лековић, Мишо (1965). ОФАНЗИВА ПРОЛЕТЕРСКИХ БРИГАДА У ЛЕТО 1942. Београд: Војноисторијски институт. 

Спољашње везе

• ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА — СЕЋАЊА БОРАЦА
  • Јован Божовић. ТАКО ЈЕ ОСЛОБОЂЕНО ЛИВНО. 
  • Јован Пејковић Кезо. НАПАД НА ЛИВНО. 
  • Рашко Поповић. НЕОПАЖЕН УПАД У ГРАД. 
  • Милош Вучковић. ЛИВНО ЈЕ НАШЕ. 
• ЧЕТВРТА ПРОЛЕТЕРСКА — СЈЕЋАЊА БОРАЦА
  • Саво Дрљевић. ЛИВНО ЈЕ ПАЛО. 
• Блажо Јанковић. ЧЕТВРТА ЦРНОГОРСКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА, Војноиздавачки завод, Београд 1975. Архивирано из оригинала 17. 03. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2010. 
• V. усташки стајаћи дјелатни здруг — Axis History Factbook (језик: енглески)