21. мај

Уколико сте тражили компанију, погледајте чланак 21. мај (компанија).

21. мај (21.5.) је 141. дан године по грегоријанском календару (142. у преступној години). До краја године има још 224 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1471 — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV.
• 1502 — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена.
• 1894 — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869.
• 1904 — У Паризу основана Светска фудбалска федерација.
• 1908 — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд.
• 1927 — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан.
• 1940 — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.
• 1945 — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност.
• 1946 — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
• 1967 — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу.
• 1969 — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију.
• 1981 — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер.
• 1982 — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956.
• 1989 — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг.
• 1991 —
  • Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас.
  • Етиопски диктатор Менгисту Хајле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво.
• 1992 — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ.
• 1993 — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију.
• 1996 — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114.
• 1997 — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство.
• 1998 — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине.
• 2001 — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље.
• 2002 — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији.
• 2006 — Црна Гора је прогласила независност

Рођења

• 1471 — Албрехт Дирер, немачки сликар и гравер († 1528)
• 1527 — Филип II од Шпаније, шпански краљ († 1598)
• 1799 — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог († 1847)
• 1817 — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф († 1881)
• 1844 — Анри Русо, француски сликар († 1910)
• 1845 — Тоша Јовановић, српски глумац († 1893)
• 1860 — Вилем Ејнтховен, холандски лекар, добитник Нобелове награде за медицину 1924. († 1927)
• 1916 — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије, амбасадор СФРЈ († 1971)
• 1921 — Андреј Сахаров, руски физичар, добитник Нобелове награде за мир 1975. († 1989)
• 1942 — Иво Виктор, чешки фудбалски репрезентативац и тренер
• 1946 — Боба Стефановић, певач и композитор домаће забавне музике († 2015)
• 1955 — Сергеј Шојгу, руски политичар, генерал армије и министар одбране Руске Федерације
• 1966 — Зденко Кожул, хрватски шахиста
• 1970 — Раде Богдановић, српски фудбалер
• 1974 — Андерсон Родригез, бразилски одбојкашки репрезентативац
• 1986 — Марио Манџукић, хрватски фудбалски репрезентативац
• 1996 — Карен Хачанов, руски тенисер

Смрти

• 987 — Луј V Лењи, француски краљ. (* 967)
• 1639 — Томазо Кампанела, италијански филозоф. (* 1568)
• 1886 — Светозар Машин, српски инжињер и први суприг краљице Драге Обреновић. (* 1851)
• 1895 — Франц фон Супе, аустријски композитор и диригент. (* 1819)
• 1910 — Феликс Надар је био француски фотограф, карикатурист, новинар, књижевник и израђивач балона. (* 1820)
• 1922 — Михаел Мајр, аустријски политичар. (* 1864)
• 1935 — Уго де Фрис, холандски ботаничар. (* 1848)
• 1935 — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња и друштвени реформатор. Добитница Нобелове награде за мир 1931. (* 1860)
• 1961 — Милош Голубовић, српски сликар. (* 1888)
• 1964 — Џејмс Франк, немачки физичар. (* 1882)
• 2015 — Спасоје Ћузулан, српски филозоф и преводилац. (* 1938)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој
• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола и јеванђелисту Јована
  • Преподобног Арсенија Великог
  • Свету Емилију
  • Преподобног Арсенија Трудољубивог

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума