Spisak suverenih država i zavisnih teritorija u Evropi

Postoji 50 nezavisnih evropskih država u geografskim okvirima koje predstavlja kontinent Evrope. Pored nezavisnih država na Evropskom kontinentu postoje i zavisne teritorije kao i delimično nepriznate teritorije od međunarodne zajednice.

Granice Evrope[uredi | uredi izvor]

Geografske granice Evrope su definisane po određenim geografskim pojmovima. Najkomplikovanija granica je prema Aziji. U Rusiji granica se proteže planinom Ural sve do Kaspijskog jezera, a onda Kavkazom do Crnog mora. Zatim je granica preko vodenih površina Crnog mora, Bosforskog moreuza, Mramornog mora sve do Mediterana. Sredozemnim morem nije precizno definisana granica ali gotovo sva ostrva pripadaju Evropi. Zatim granica ide preko Gibraltara do Atlantskog okeana. Obuhvatajući Island vraća se ka Svalbardu i ponovo preko Severnog ledenog okeana vraća u Rusiju.

Nezavisne države[uredi | uredi izvor]

Od 49 nezavisnih država koje se nalaze na starom kontinentu, nekoliko se nalazi i na drugim kontinentima; čak 6 glavnih gradova tih država se ne nalaze u Evropi. Kipar je geografski dosta udaljen u dubini Mediterana ali se iz istorijskih razloga smatra da je u okvirima Evrope. Sve države osim Vatikana su članice Ujedinjenih nacija. Takođe, sve države osim Vatikana, Belorusije i Kazahstana su članice Saveta Evrope^[1]. 27 zemalja su članice Evropske unije.

*	= Članice Evropske unije^[2]

Ime i zvaničan naziv ^[3]^[4]^[5]	Na lokalnom jeziku ^[3]^[4]	Glavni grad ^[5]^[6]^[7]	Broj stanovnika ^[8]	Površina ^[9]
Albanija Republika Albanija	alb. Shqipëri / Shqipëria — Republika e Shqipërisë	Tirana alb. Tiranë	3,002,859	28.748 km² (11.100 sq mi)
Andora Kneževina Andora	kat. Andorra — Principat d'Andorra	Andora la Vela kat. Andorra la Vella	85,082	468 km² (181 sq mi)
Austrija* Republika Austrija	nem. Österreich — Republik Österreich	Beč nem. Wien	8,219,743	83.871 km² (32.383 sq mi)
Azerbejdžan Republika Azerbejdžan	azer. Azərbaycan — Azǝrbaycan Respublikası	Baku azer. Bakı	9,493,600	86.600 km² (33.436 sq mi)
Belorusija Republika Belorusija	blr. Беларусь — Рэспубліка Беларусь (Bielaruś — Respublika Bielaruś) rus. Беларусь — Республика Беларусь (Belarus' — Respublika Belarus')	Minsk blr. Мінск (Minsk) rus. Минск (Minsk)	9,643,566	207.600 km² (80.155 sq mi)
Belgija* Kraljevina Belgija	hol. België — Koninkrijk België franc. Belgique — Royaume de Belgique nem. Belgien — Königreich Belgien	Brisel hol. Brussel franc. Bruxelles nem. Brüssel	11,154,709	30.528 km² (11.787 sq mi)
Bosna i Hercegovina	Bosna i Hercegovina Босна и Херцеговина	Sarajevo Sarajevo Сарајево	3,879,296	51.197 km² (19.767 sq mi)
Bugarska* Republika Bugarska	bug. България — Република България (Bǎlgarija — Republika Bǎlgarija)	Sofija bug. София (Sofia)	7,037,935	110.879 km² (42.811 sq mi)
Hrvatska* Republika Hrvatska	hrv. Hrvatska — Republika Hrvatska	Zagreb hrv. Zagreb	4,480,043	56.594 km² (21.851 sq mi)
Kipar* Republika Kipar	grč. Κύπρος — Κυπριακή Δημοκρατία (Kýpros — Kypriakí Dimokratía) tur. Kıbrıs — Kıbrıs Cumhuriyeti	Nikozija grč. Λευκωσία (Lefkosía) tur. Lefkoşa	1,138,071	9.251 km² (3.572 sq mi)
Češka* Češka Republika	češ. Česko — Česká republika	Prag Praha	10,513,209	78.867 km² (30.451 sq mi)
Danska* Kraljevina Danska	Kongeriget Danmark	Kopenhagen København	5,543,453	43.094 km² (16.639 sq mi)
Estonija* Republika Estonija	Eesti — Eesti Vabariik	Talin Tallinn	1,274,709	45.228 km² (17.463 sq mi)
Finska* Republika Finska	Suomen tasavalta Republiken Finland	Helsinki Helsinki Helsingfors	5,262,930	338.145 km² (130.559 sq mi)
Francuska* Francuska Republika	franc. La France — République française	Pariz franc. Paris	65,630,692	643.427 km² (248.429 sq mi)
Gruzija	gruz. საქართველო (Sak'art'velo)	Tbilisi / T'bilisi gruz. თბილისი (T'bilisi)	4,570,934	69.700 km² (26.911 sq mi)
Nemačka* Federalna Republika Nemačka	nem. Deutschland — Bundesrepublik Deutschland	Berlin nem. Berlin	81,305,856	357.022 km² (137.847 sq mi)
Grčka* Republika Grčka	grč. Ελλάς — Ελληνική Δημοκρατία (Ellás — Ellinikí Dimokratía)	Atina grč. Αθήνα (Athína)	10,767,827	131.957 km² (50.949 sq mi)
Mađarska*	mađ. Magyarország	Budimpešta mađ. Budapest	9,958,453	93.028 km² (35.918 sq mi)
Island Republika Island	Lýðveldið Ísland	Rejkjavik Reykjavík	313,183	103.000 km² (39.769 sq mi)
Irska* Republika Irska	engl. Ireland Éire	Dablin engl. Dublin Baile Átha Cliath	4,722,028	70.273 km² (27.133 sq mi)
Italija* Italijanska Republika	Repubblica Italiana	Rim Roma	61,261,254	301.340 km² (116.348 sq mi)
Kazahstan Republika Kazahstan	kaz. Қазақстан — Қазақстан Республикасы (Qazaqstan — Qazaqstan Respūblīkasy) rus. Казахстан — Республика Казахстан (Kazahstan — Respublika Kazahstan)	Astana kaz. Астана (Astana) rus. Астана (Astana)	17,522,010	2.724.900 km² (1.052.090 sq mi)
Letonija* Republika Letonija	Latvijas Republika	Riga Rīga	2,191,580	64.589 km² (24.938 sq mi)
Lihtenštajn Kneževina Lihtenštajn	nem. Liechtenstein — Fürstentum Liechtenstein	Vaduz nem. Vaduz	36,713	160 km² (62 sq mi)
Litvanija* Republika Litvanija	Lietuvos Respublika	Vilnjus Vilnius	3,525,761	65.300 km² (25.212 sq mi)
Luksemburg* Veliko Vojvodstvo Luksemburg	nem. Luxemburg — Großherzogtum Luxemburg Grand-Duché de Luxembourg Lëtzebuerg	Luksemburg nem. Luxemburg Luxembourg Lëtzebuerg	509,074	2.586 km² (998 sq mi)
Severna Makedonija Republika Severna Makedonija	mkd. Северна Македонија — Република Северна Македонија (Severna Makedonija — Republika Severna Makedonija)	Skoplje mkd. Скопје (Skopje)	2,082,370	25.713 km² (9.928 sq mi)
Malta* Republika Malta	engl. Malta — Republic of Malta Repubblika ta' Malta	Valeta engl. Valletta Valletta	409,836	316 km² (122 sq mi)
Moldavija Republika Moldavija	rum. Moldova — Republica Moldova	Kišinjev rum. Chişinău	3,656,843	33.851 km² (13.070 sq mi)
Monako Kneževina Monako	Principauté de Monaco	Monako Monaco	30,510	2 km² (0,8 sq mi)
Crna Gora	Црна Гора Crna Gora	Podgorica Подгорица Podgorica	657,394	13.812 km² (5.333 sq mi)
Holandija Kraljevina Holandija	Koninkrijk der Nederlanden	Amsterdam (glavni grad) Hag (sedište vlade) Amsterdam Den Haag	16,730,632	41.543 km² (16.040 sq mi)
Norveška Kraljevina Norveška	Norge — Kongeriket Norge Noreg — Kongeriket Noreg	Oslo Oslo	5,042,402	323.802 km² (125.021 sq mi)
Poljska* Republika Poljska	Rzeczpospolita Polska	Varšava Warszawa	38,415,284	312.685 km² (120.728 sq mi)
Portugalija* Porgugalska Republika	port. Portugal — República Portuguesa	Lisabon port. Lisboa	10,781,459	92.090 km² (35.556 sq mi)
Rumunija*	rum. România	Bukurešt rum. București	21,848,504	238.391 km² (92.043 sq mi)
Rusija Ruska Federacija	rus. Росси́я — Российская Федерация (Rossija — Rossijskaja Federacija)	Moskva rus. Москва (Moskva)	142,517,670	17.098.242 km² (6.601.668 sq mi)
San Marino Republika San Marino		San Marino	32,140	61 km² (24 sq mi)
Srbija Republika Srbija	Srbija — Republika Srbija Srbija — Republika Srbija	Beograd Београд Beograd	7,189,604	88.361 km² (34.116 sq mi)
Slovačka* Slovačka Republika		Bratislava	5,483,088	49.035 km² (18.933 sq mi)
Slovenija* Republika Slovenija		Ljubljana	1,996,617	20.273 km² (7.827 sq mi)
Španija* Kraljevina Španija	šp. España — Reino de España	Madrid šp. Madrid	47,042,984	505.370 km² (195.124 sq mi)
Švedska* Kraljevina Švedska		Stokholm	9,514,406	450.295 km² (173.860 sq mi)
Švajcarska Švajcarska Konfederacija	nem. Schweiz — Schweizerische Eidgenossenschaft franc. Suisse — Confédération suisse ital. Svizzera — Confederazione Svizzera romn. Svizra — Confederaziun svizra	Bern nem. Bern franc. Berne ital. Berna	7,925,517	41.277 km² (15.937 sq mi)
Turska Republika Turska		Ankara	79,749,461	783.562 km² (302.535 sq mi)
Ukrajina	ukr. Украïна (Ukraina)	Kijev ukr. Київ (Kyiv)	44,854,065	603.550 km² (233.032 sq mi)
Ujedinjeno Kraljevstvo* Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske	engl. United Kingdom — United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland	London engl. London	63,047,162	243.610 km² (94.058 sq mi)
Vatikan Grad-država Vatikan	lat. Sancta Sedes^[10]	Vatikan	836	0,44 km² (0,17 sq mi)

Zavisne teritorije[uredi | uredi izvor]

Na Evropskom kontinentu postoje 6 zavisnih teritorija.

*	= deo Evropske unije

Ime i zvaničan naziv	Status	Lokalni naziv	Glavni grad	Stanovništvo	Površina
Akrotiri i Dekelija Suverene bazne oblasti Akrotiri i Dekelija	Britanske prekomorske teritorije	engl. Akrotiri and Dhekelia — Sovereign Base Areas of Akrotiri and Dhekelia	Episkopi Kontonment engl. Episkopi Cantonment	15,700	254 km² (98 sq mi)
Farska Ostrva	Konstituivna zemlja Kraljevine Danske	fsk. Føroyar dan. Færøerne	Toršavn fsk. Tórshavn dan. Thorshavn	49,267	1.393 km² (538 sq mi)
Gibraltar*	Britanske prekomorske teritorije	engl. Gibraltar	Gibraltar engl. Gibraltar	28,956	6,5 km² (2,5 sq mi)
Gernzi Bejlivik Gernzi	Krunski posed koji nije u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva	engl. Guernsey — Bailiwick of Guernsey Guernesey — Bailliage de Guernesey Guernesey — Bailliage de Guernesey	Sent Piter Port engl. Saint Peter Port Saint Pierre Port	65,068	78 km² (30 sq mi)
Ostrvo Men	Krunski posed koji nije u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva	engl. Isle of Man Mannin — Ellan Vannin	Daglas engl. Douglas	84,655	572 km² (221 sq mi)
Džerzi Bejlivik Džerzi	Krunski posed koji nije u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva	engl. Jersey — Bailiwick of Jersey Jèrri — Bailliage de Jèrri 'Jèrri — Bailliage de Jèrri	Sent Helije engl. Saint Helier Saint-Hélier Saint Hélyi	94,161	116 km² (45 sq mi)

Entiteti sa ograničenim priznanjem[uredi | uredi izvor]

Na području evropskog kontinenta se nalazi 6 teritorija koje imaju de fakto status nezavisnih država, ali dejure nemaju puno međunarodno priznanje, niti ih Savet Evrope smatra nezavsnim državama.

Zvanično ime	Politički status	Lokalni naziv	Glavni grad	Stanovnika	Površina
Abhazija Republika Abhazija	Gruzija Abhaziju smatra autonomnom pokrajinom u svom sastavu.^[11]	abh. Аҧсны rus. Абха́зия	Suhumi abh. Аҟəа rus. Сухум	250.000	8.660 km²
Kosovo Republika Kosovo	Autonomna pokrajina u sastavu Srbije, samoproglašena republika od 2008. godine.	alb. Republika e Kosovës	Priština alb. Prishtina, Prishtinë	1.836.529	10.887 km²
Južna Osetija Republika Južna Osetija	Teritorija dejure u sastavu Gruzije sa delomičnim međunarodnim priznanjem.	oset. Хуссар Ирыстон — Республикæ Хуссар Ирыстон rus. Южная Осетия — Республика Южная Осетия	Chinvali oset. Цхинвал or Чъреба	70.000	3.900 km²
Pridnjestrovlje Pridnjestrovska Moldavska Republika	Dejure sastavni deo Moldavije, defakto nezavisna država bez međunarodnog priznanja.	rum. Nistreană — Republica Moldovenească Nistreană rus. Приднестровье — Приднестровская Молдавская Республика ukr. Придністров'я — Придністровська Молдавська Республіка	Tiraspolj rum. Tiraspol rus. Тира́споль ukr. Тирасполь	530.000^[12]	3.500 km²

Područja sa specijalnim statusom[uredi | uredi izvor]

Navedena područja se smatraju integralnim delovima pripadajućih država, ali uživaju visok stepen autonomije u skladu sa međunarodnim ugovorima.

*	= Deo Evropske unije ali sa specijalnim statusom.

Zvanično ime	Pravni status	Lokalni naziv	Glavni grad	Stanovnika	Površina
Olandi^[13] Olandska Ostrva*	Autonomna oblast Finske sa švedskom etničkom većinom.^[14]	šved. Åland — Landskapet Åland	Marijehamn^[5] šved. Mariehamn	27.500	6.787 km²
Severna Irska	Konstitutivni subjekt Ujedinjenog Kraljevstva.^[15]	ir. Tuaisceart Éireann škot. Norlin Airlann	Belfast ir. Béal Feirste	1.810.863	14.130 km²
Svalbard	Specijalna teritorija Kraljevine Norveške.	norv. Svalbard	Лонгјир норв. Longyearbyen	2.019	62.045 km²

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spisak država

Reference[uredi | uredi izvor]

^ http://www.coe.int/aboutCoe/index.asp?page=quisommesnous&l=en Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2013), Pristupljeno 27. 01. 2014.
^ „Članice EU”. Evropa. Pristupljeno 12. 12. 2013. , Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ ^a ^b „Imena”. CIA. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ ^a ^b „Lista imena država” (PDF). Ujedinjene nacije. 2007. Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ ^a ^b ^v „Lista država i teritorija”. Evropa. 9. 8. 2011. Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ „Glavni gradovi”. CIA. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ „Geografska imena”. UN grupa. 13. 9. 2010. Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ „Stanovništvo”. CIA. jul 2012. Arhivirano iz originala 27. 09. 2011. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ „Oblasti”. CIA. Arhivirano iz originala 31. 01. 2014. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ „Holy See (Vatican City)”. Cia.gov. Arhivirano iz originala 11. 07. 2010. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.
^ „Tuvalu Retracts Recognition Of Abkhazia, South Ossetia”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 31. 3. 2014.
^ „Trans-Dniester profile”. BBC News.
^ European Commission for Democracy through Law (1996). Local self-government, territorial integrity, and protection of minorities: proceedings of the UniDem Seminar organised in Lausanne on 25–27 April 1996, in co-operation with the Swiss Institute of Comparative Law. Strasbourg: Council of Europe. str. 32—35. ISBN 92-871-3173-2.
^ „Independence”. Visitaland.com. Arhivirano iz originala 07. 1. 2019. g. Pristupljeno 23. jun 2018.
^ „Good Friday Agreement”. Encyclopædia Britannica.

[1] ttp://www.coe.int/aboutCoe/index.asp?page=quisommesnous&l=en Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2013), Pristupljeno 27. 01. 2014.

[2] „Članice EU”. Evropa. Pristupljeno 12. 12. 2013. , Pristupljeno 12. 12. 2013.

[CIA_Names-3] „Imena”. CIA. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.

[UN_Names-4] „Lista imena država” (PDF). Ujedinjene nacije. 2007. Pristupljeno 12. 12. 2013.

[Europa-5] v „Lista država i teritorija”. Evropa. 9. 8. 2011. Pristupljeno 12. 12. 2013.

[Capital-6] „Glavni gradovi”. CIA. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.

[7] „Geografska imena”. UN grupa. 13. 9. 2010. Pristupljeno 12. 12. 2013.

[Population-8] „Stanovništvo”. CIA. jul 2012. Arhivirano iz originala 27. 09. 2011. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.

[Area-9] „Oblasti”. CIA. Arhivirano iz originala 31. 01. 2014. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.

[10] „Holy See (Vatican City)”. Cia.gov. Arhivirano iz originala 11. 07. 2010. g. Pristupljeno 12. 12. 2013.

[ABKSO-11] „Tuvalu Retracts Recognition Of Abkhazia, South Ossetia”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 31. 3. 2014.

[Transnistria-12] „Trans-Dniester profile”. BBC News.

[13] European Commission for Democracy through Law (1996). Local self-government, territorial integrity, and protection of minorities: proceedings of the UniDem Seminar organised in Lausanne on 25–27 April 1996, in co-operation with the Swiss Institute of Comparative Law. Strasbourg: Council of Europe. str. 32—35. ISBN 92-871-3173-2.

[14] „Independence”. Visitaland.com. Arhivirano iz originala 07. 1. 2019. g. Pristupljeno 23. jun 2018.

[15] „Good Friday Agreement”. Encyclopædia Britannica.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

p r u Države i teritorije u Evropi
Suverene države	Azerbejdžan² Albanija Andora Austrija Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska Vatikan Gruzija¹ Grčka Danska Estonija Irska Island Italija Jermenija² Kazahstan¹ Kipar² Kraljevina Holandija Holandija Letonija Litvanija Lihtenštajn Luksemburg Mađarska Malta Moldavija Monako Nemačka Norveška Poljska Portugalija Rumunija Rusija¹ San Marino Severna Makedonija Slovačka Slovenija Srbija Turska¹ Ujedinjeno Kraljevstvo Ukrajina Finska Francuska Hrvatska Crna Gora Češka Švajcarska Švedska Španija
Zavisne teritorije	Grčka Sveta Gora Danska Farska Ostrva Norveška Jan Majen Svalbard Portugalija Azori Ujedinjeno Kraljevstvo Akrotiri i Dekelija² Gernzi Gibraltar Ostrvo Men Džerzi Finska Olandska Ostrva
Nepriznate države	Abhazija³ Južna Osetija³ Kosovo³ Pridnjestrovlje Severni Kipar^{2, 3}
¹ Delom se nalaze u Aziji ² Nalaze se u Aziji, ali imaju društveno-političku povezanost sa Evropom ³ Delimično priznata nezavisnost, nije član Ujedinjenih nacija