25И-НБОМе

С Википедије, слободне енциклопедије
25И-НБОМе
IUPAC име
2-(4-јодо-2,5-диметоксифенил)-N-[(2-метоксифенил)метил]етанамин
Клинички подаци
Начин применеСублингуално, поткожно, интравенозно, интрамускуларно, ректално
Идентификатори
CAS број919797-19-6 ДаY
1043868-97-8 (хидрохлорид)
ATC кодnone
PubChemCID 10251906
ChemSpider8427392 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC18H22INO3
Моларна маса427,2784 g/mol
  • COC1=CC=CC=C1CNCCC2=CC(=C(C=C2OC)I)OC
  • InChI=1S/C18H22INO3/c1-21-16-7-5-4-6-14(16)12-20-9-8-13-10-18(23-3)15(19)11-17(13)22-2/h4-7,10-11,20H,8-9,12H2,1-3H3 ДаY
  • Key:ZFUOLNAKPBFDIJ-UHFFFAOYSA-N ДаY

25I-NBOMe (2C-I-NBOMe) је дериват фенетиламинског психоделика 2C-I.[1][2]

25I-NBOMe делује као високо потентан пун агонист људског 5-HT2A рецептора,[3][4] са Ki од 0,044 nM, те је шеснаест пута потентнији од 2C-I лиганда. Радио обележена форма 25I-NBOMe се може користити за мапирање дистрибуције 5-HT2A рецептора у мозгу.[5] Ин витро тестови су показали да ово једињење делује као агонист, али резултати животињских студија нису објављени. Док N-бензилни деривати 2C-I знатно повећавају потентност, N-бензилни деривати 2,5-диметокси-4-јодоамфетамина су неактивни.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ралф Хеим ПхД. Сyнтхесе унд Пхармакологие потентер 5-ХТ2А-Резепторагонистен мит Н-2-Метхоxyбензyл-Партиалструктур. Ентwицклунг еинес неуен Структур-Wиркунгсконзептс. (Герман)”. Дисс.фу-берлин.де. 28. 2. 2010. Приступљено 8. 8. 2012. 
  2. ^ „Мицхаел Роберт Браден ПхД. Тоwардс а биопхyсицал ундерстандинг оф халлуциноген ацтион. Пурдуе Университy 2007”. Проqуест.уми.цом. Приступљено 8. 8. 2012. 
  3. ^ Еттруп, А.; et al. (2010). „Радиосyнтхесис анд ин виво евалуатион оф а сериес оф субститутед 11Ц-пхенетхyламинес ас 5-ХТ2А агонист ПЕТ трацерс”. Еуропеан Јоурнал оф Нуцлеар Медицине анд Молецулар Имагинг. 38 (4): 681—693. ПМИД 21174090. дои:10.1007/с00259-010-1686-8. ИСБН 0-02-590101686-8. 
  4. ^ Силва МЕ, Хеим Р, Страссер А, Елз С, Дове С (2011). „Тхеоретицал студиес он тхе интерацтион оф партиал агонистс wитх тхе 5-ХТ(2А) рецептор”. Јоурнал оф Цомпутер-аидед Молецулар Десигн. 25 (1): 51—66. ПМИД 21088982. дои:10.1007/с10822-010-9400-2. 
  5. ^ Ницхолс ДЕ, Фресцас СП, Цхемел БР, Рехдер КС, Зхонг D, Леwин АХ (2008). „Хигх Специфиц Ацтивитy Тритиум-Лабелед Н-(2-метхоxyбензyл)-2,5-диметхоxy-4-иодопхенетхyламине (ИНБМеО): А Хигх Аффинитy 5-ХТ2А Рецептор-Селецтиве Агонист Радиолиганд”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy. 16 (11): 6116—23. ПМЦ 2719953Слободан приступ. ПМИД 18468904. дои:10.1016/ј.бмц.2008.04.050. 
  6. ^ Браден, МР; Паррисх, ЈЦ; Наyлор, ЈЦ; Ницхолс, ДЕ (2006). „Молецулар интерацтион оф серотонин 5-ХТ2А рецептор ресидуес Пхе339(6.51) анд Пхе340(6.52) wитх суперпотент Н-бензyл пхенетхyламине агонистс”. Молецулар Пхармацологy. 70 (6): 1956—64. ПМИД 17000863. дои:10.1124/мол.106.028720. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]