Bor (hemijski element)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bor,  5B
B,5.jpg
Opšta svojstva
Ime, simbol bor, B
Bor u periodnom sistemu
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson


B

Al
berilijumborugljenik
Atomski broj (Z) 5
Grupa, perioda grupa 13 (borova grupa), perioda 2
Blok p-blok
Kategorija   metaloid
Rel. at. masa (Ar) 10,811 u
El. konfiguracija 1s22s22p1
po ljuskama
2, 3
Fizička svojstva
Boja blistavocrna
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 2.349 K (2.076 °C)
Tačka ključanja 4.200 K (3.927 °‍C)
Gustina 2.460 kg/m3
Molarna zapremina 4,39×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 50,2 kJ/mol
Toplota isparavanja 489,7 kJ/mol
Pritisak pare 0,348 Pa (2.573 K)
Sp. topl. kapacitet 1.026 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja 3
Osobine oksida slabo kiseli
Elektronegativnost 2,04 (Poling)
2,01 (Olred)
Energije jonizacije 1: 800,6 kJ/mol
2: 2.427,1 kJ/mol
3: 3.659,7 kJ/mol
(ostale)
Atomski radijus 85 (87) pm
Kovalentni radijus 82 pm
Ostalo
Kristalna struktura romboedarska
Romboidna kristalna struktura za bor
Brzina zvuka 16.200 m/s (293,15 K)
Topl. vodljivost 27,4 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 1,0×10−4 S/m
Mosova tvrdoća 9,3
CAS broj 7440-42-8
referenceVikipodaci

Bor (B, lat. borum) je element 13. grupe Periodnog sistema elemenata. To je metaloid s pretežno nemetalnim osobinama.[1]

Stabilni izotopi su mu 10B i 11B.

Zastupljenost[uredi]

Zastupljenost u gornjim slojevima Zemlje iznosi 0,0009 %. Najznačajnija ruda bora je: Na2[B4O5(OH)4]·8H2O (boraks),

Bogatim izvorom bora u ishrani je i povrće i voće (među voćem bora najviše ima u orasima).

Jedinjenja[uredi]

Jedinjenja bora su : NaBH4, borna kiselina, bor(III) oksid(B2O3), bor(III)hidroksid (B(OH)3)) koji se naziva i borna kiselina pošto ima kisele osobine. Poznata jedinjenja bora su i borati.[2] Borati se iskopavaju iz isparavajućih ležišta kod jezera Sirles u Kaliforniji i drugim mestima u pustinjama. Ukupna vrednost hemikalija proizvedenih iz jezera Sirles prelazi vrednost od 1 milijarde američkih dolara($).

Biološki značaj[uredi]

Bor je neophodan za pravilan razvoj biljaka. Potpomaže transport organskih jedinjenja kroz biljku (najviše šećera), utiče na stvaranje elemenata za razmnožavanje kod biljaka.

Bor ima uticaj i na čovekov organizam, pre svega na skelet. Pretpostavlja se da je neophodan za ravnomerno raspoređivanje kalcijuma u organizmu. Zajedno sa kalcijumom, magnezijumom i vitaminom D reguliše metabolizam, rast i razvoj koštanog tkiva. Njegov nedostatak izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.

Primena[uredi]

Bor je bitan je sastojak u proizvodnji stakla, keramike, glazura, poljoprivrednih hemikalija, omekšivača vode, u farmaciji u proizvodnji lekova.

Dobijanje[uredi]

Bor se može dobiti iz boraksa i isparavanjem borata.

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]

Mediji vezani za članak Bor na Vikimedijinoj ostavi