Bor (hemijski element)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ukoliko ste tražili drugo značenje, pogledajte članak bor (višeznačna odrednica).
Bor,  5B
B,5.jpg
Opšta svojstva
Ime, simbol bor, B
Bor u periodnom sistemu
Vodonik (diatomski nemetal)
Helijum (plemeniti gas)
Litijum (alkalni metal)
Berilijum (zemnoalkalni metal)
Bor (metaloid)
Ugljenik (poliatomski nemetal)
Azot (diatomski nemetal)
Kiseonik (diatomski nemetal)
Fluor (diatomski nemetal)
Neon (plemeniti gas)
Natrijum (alkalni metal)
Magnezijum (zemnoalkalni metal)
Aluminijum (postprelazni metal)
Silicijum (metaloid)
Fosfor (poliatomski nemetal)
Sumpor (poliatomski nemetal)
Hlor (diatomski nemetal)
Argon (plemeniti gas)
Kalijum (alkalni metal)
Kalcijum (zemnoalkalni metal)
Skandijum (prelazni metal)
Titanijum (prelazni metal)
Vanadijum (prelazni metal)
Hrom (prelazni metal)
Mangan (prelazni metal)
Gvožđe (prelazni metal)
Kobalt (prelazni metal)
Nikl (prelazni metal)
Bakar (prelazni metal)
Cink (prelazni metal)
Galijum (postprelazni metal)
Germanijum (metaloid)
Arsen (metaloid)
Selen (poliatomski nemetal)
Brom (diatomski nemetal)
Kripton (plemeniti gas)
Rubidijum (alkalni metal)
Stroncijum (zemnoalkalni metal)
Itrijum (prelazni metal)
Cirkonijum (prelazni metal)
Niobijum (prelazni metal)
Molibden (prelazni metal)
Tehnecijum (prelazni metal)
Rutenijum (prelazni metal)
Rodijum (prelazni metal)
Paladijum (prelazni metal)
Srebro (prelazni metal)
Kadmijum (prelazni metal)
Indijum (postprelazni metal)
Kalaj (postprelazni metal)
Antimon (metaloid)
Telur (metaloid)
Jod (diatomski nemetal)
Ksenon (plemeniti gas)
Cezijum (alkalni metal)
Barijum (zemnoalkalni metal)
Lantan (lantanoid)
Cerijum (lantanoid)
Prazeodijum (lantanoid)
Neodijum (lantanoid)
Prometijum (lantanoid)
Samarijum (lantanoid)
Europijum (lantanoid)
Gadolinijum (lantanoid)
Terbijum (lantanoid)
Disprozijum (lantanoid)
Holmijum (lantanoid)
Erbijum (lantanoid)
Tulijum (lantanoid)
Iterbijum (lantanoid)
Lutecijum (lantanoid)
Hafnijum (prelazni metal)
Tantal (prelazni metal)
Volfram (prelazni metal)
Renijum (prelazni metal)
Osmijum (prelazni metal)
Iridijum (prelazni metal)
Platina (prelazni metal)
Zlato (prelazni metal)
Živa (prelazni metal)
Talijum (postprelazni metal)
Olovo (postprelazni metal)
Bizmut (postprelazni metal)
Polonijum (postprelazni metal)
Astat (metaloid)
Radon (plemeniti gas)
Francijum (alkalni metal)
Radijum (zemnoalkalni metal)
Aktinijum (aktinoid)
Torijum (aktinoid)
Protaktinijum (aktinoid)
Uranijum (aktinoid)
Neptunijum (aktinoid)
Plutonijum (aktinoid)
Americijum (aktinoid)
Kirijum (aktinoid)
Berklijum (aktinoid)
Kalifornijum (aktinoid)
Ajnštajnijum (aktinoid)
Fermijum (aktinoid)
Mendeljevijum (aktinoid)
Nobelijum (aktinoid)
Lorencijum (aktinoid)
Raderfordijum (prelazni metal)
Dubnijum (prelazni metal)
Siborgijum (prelazni metal)
Borijum (prelazni metal)
Hasijum (prelazni metal)
Majtnerijum (nepoznata hemijska svojstva)
Darmštatijum (nepoznata hemijska svojstva)
Rendgenijum (nepoznata hemijska svojstva)
Kopernicijum (prelazni metal)
Nihonijum (nepoznata hemijska svojstva)
Flerovijum (postprelazni metal)
Moskovijum (nepoznata hemijska svojstva)
Livermorijum (nepoznata hemijska svojstva)
Tenesin (nepoznata hemijska svojstva)
Oganeson (nepoznata hemijska svojstva)


B

Al
berilijumborugljenik
Atomski broj (Z) 5
Grupa, blok grupa 13, p-blok
Perioda perioda 2
Kategorija   metaloid
Rel. at. masa (Ar) 10,811 u
El. konfiguracija 1s22s22p1
po ljuskama
2, 3
Fizička svojstva
Boja blistavo crna
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 2.349 K (2076 °C)
Tačka ključanja 4200 K (3927 °C)
Gustina 2460 kg/m3
Molarna zapremina 4,39×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 50,2 kJ/mol
Toplota isparavanja 489,7 kJ/mol
Sp. topl. kapacitet 1026 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja 3
Osobine oksida slabo kiseli
Elektronegativnost 2,04 (Poling)
2,01 (Olred)
Energije jonizacije 1: 800,6 kJ/mol
2: 2427,1 kJ/mol
3: 3659,7 kJ/mol
(ostale)
Atomski radijus 85 (87) pm
Kovalentni radijus 82 pm
Kristalna struktura romboedarska
Romboidna kristalna struktura za bor
Brzina zvuka 16.200 m/s (293,15 K)
Topl. vodljivost 27,4 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 1,0×10−4 S/m
Mosova tvrdoća 9,3
referenceVikipodaci

Bor (B, lat. borum) je element III-a grupe, nemetalnih osobina.[1]

Stabilni izotopi su mu 10B i 11B.

Zastupljenost[uredi]

Zastupljenost u gornjim slojevima Zemlje iznosi 0,0009 %. Najznačajnija ruda bora je: Na2[B4O5(OH)4]·8H2O (boraks),

Bogatim izvorom bora u ishrani je i povrće i voće (među voćem bora najviše ima u orasima).

Jedinjenja[uredi]

Jedinjenja bora su : NaBH4, borna kiselina, bor(III) oksid(B2O3), bor(III)hidroksid (B(OH)3)) koji se naziva i borna kiselina pošto ima kisele osobine. Poznata jedinjenja bora su i borati.[2] Borati se iskopavaju iz isparavajućih ležišta kod jezera Sirles u Kaliforniji i drugim mestima u pustinjama. Ukupna vrednost hemikalija proizvedenih iz jezera Sirles prelazi vrednost od 1 milijarde američkih dolara($).

Biološki značaj[uredi]

Bor je neophodan za pravilan razvoj biljaka. Potpomaže transport organskih jedinjenja kroz biljku (najviše šećera), utiče na stvaranje elemenata za razmnožavanje kod biljaka.

Bor ima uticaj i na čovekov organizam, pre svega na skelet. Pretpostavlja se da je neophodan za ravnomerno raspoređivanje kalcijuma u organizmu. Zajedno sa kalcijumom, magnezijumom i vitaminom D reguliše metabolizam, rast i razvoj koštanog tkiva. Njegov nedostatak izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.

Primena[uredi]

Bor je bitan je sastojak u proizvodnji stakla, keramike, glazura, poljoprivrednih hemikalija, omekšivača vode, u farmaciji u proizvodnji lekova.

Dobijanje[uredi]

Bor se može dobiti iz boraksa i isparavanjem borata.

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]


Literatura[uredi]