Organizacija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Organizacija je višeznačni termin, čija upotreba bez poznavanja sadržaja pojmova na koje se odnosi može dovesti do zabluda i nesporazuma. Osnovna četiri značenja pojma "organizacija" su:

  • realni objekat, sistem socijalnih elemenata i relacija između njih - entitet;
  • skup aktivnosti koje su preduzete sa ciljem da se uspostave takve funkcionalne relacije između elemenata objekta koje će omogućiti efikasno ostvarivanje svrhe njegovog postojanja - delatnost;
  • rezultat usklađivanja odnosa unutar nekog objekta koji odražava njegovu strukturu i dinamičke osobine - atribut;
  • skup pravila, zakonitosti i metoda čija upotreba omogućuje skladno oblikovanje i efikasno funkcionisanje objekata - naučna disciplina.[1]

Organizacije su formalne grupe ljudi koji imaju jedan ili više zajedničkih ciljeva i raspolažu određenim sredstvima i resursima. Mogu biti uspostavljene od strane države, privatnih lica ili grupa građana iz čega, uz različite načine finansiranja, potiče podela na tri sektora - javni, privatni i civilno društvo. U smislu cilja, organizacije se dele na one sa ciljem da kreiraju određene usluge i ostvare profit (fabrike, poslovne kompanije, korporacije...), kako bi ostvarivale određenu funkciju (vlast, politika, interesne grupe, sindikati, partije) i na organizacije koje za cilj imaju brigu o pojedincima ili prihvatljiv i poželjan uticaj na promenu ljudi i društvene klime i najčešće su neprofitne (NVO, škole, bolnice, univerziteti, zatvori).

Sa aspekta ekonomije, organizacija je akt organizovanja poslovnih aktivnosti, i aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem.

Shvatanje organizacije[uredi]

Pored toga što postoje različite definicije i određenja, organizacija se i različito shvata. Teorija i praksa često imaju divergentne stavove, a i u praksi postoje kontroverze koje otežavaju njihovo pravilno shvatanje.

Bez obzira na lojalnost i različitost u shvatanju, teorija organizacije je iskristalizovala nekoliko najznačajnijih shvatanja organizacije, i to: (1) biologističko shvatanje organizacije; (2) mehanističko shvatanje organizacije; (3) prakticističko shvatanje organizacije; (4) birokratsko shvatanje organizacije; (5) shvatanje organizacije kao socijalnog sistema; (6) ostala shvatanja organizacije; (7) shvatanje organizacije kao nauke, profesije i veštine; (8) integralno shvatanje organizacije.

1. Biologističko shvatanje

Biologističko ili medicinsko shvatanje organizacije je nastalo u okviru vlasničke teorije organizacije. Sa razvojem biologije i medicine, ovo shvatanje zadobija sve veći broj svojih pristalica, tako da su danas brojni termini iz biologističko-medicinskih nauka primenjeni u organizaciji. Suština biologističkog shvatanja se svodi na izjednačavanje organizacije i organizma. Brojne karakteristike organizma pripisuju se i organizaciji kao skupu svrsishodno povezanih organa u celinu od kojih svaki vrši određenu funkciju:

−organizacija kao organizam ima svoj cilj i zadatak, koji se dalje raščlanjuje na pojedinačne funkcije i podfunkcije;

−organizacija kao organizam ima svoje organe (upravljačke, regulatorne, izvršne, kontrolne) sa jasno određenim zadacima i pravilima funkcionisanja;

−upravljanje organizacijom se zasniva na istim principima na kojima se upravlja sa organizmom. Ono što je mozak u organizmu, to je upravni odbor ili generalni menadžer u organizaciji. Utvrđivanje principa funkcionisanja i odnosa između centralnog nervnog sistema i perifernih delova organizma, moguće je prema ovom shvatanju konstituisati model funkcionalne povezanosti između menadžerske i izvršne funkcije u organizaciji;

−i u organizaciji kao i u organizmu može se govoriti o dijagnosticiranju stanja, terapiji, hirurškim rezovima, hladnim oblogama itd. Navedeni termini su do te mere odomaćeni u organizaciji da je gotovo nemoguće nauku o organizaciji zamisliti bez njih.

Biologističko shvatanje svoju osnovu nalazi kako u intelektualnim, tako i u instiktivnim organizacijama. Izučavanje pravila ponašanja instiktivnih skupina kao što su: jato ptica, roj mrava, roj pčela, čopor životinja itd. mogu se određena saznanja primeniti i na intelektualne organizacije.

2. Mehanističko shvatanje

Mehanističko, kao i biologističko shvatanje, nastalo je u okviru klasične teorije organizacije. Prema ovom shvatanju, organizacija se posmatra kao mehanizam, složeni aparat koji se sastoji od brojnih sklopova, podsklopova, rezervnih delova itd. Kao što se odnos između hardvera i softvera u složenom aparatu uspostavlja po određenim pravilima, ili odnos između velikog i malog zupčanika uspostavlja po određenim proporcijama, tako se i u organizaciji usklađuju odnosi između delova i celine. Menadžer u organizaciji po mehanističkom shvatanju je sličan motoru u složenom aparatu, koji ne samo da napaja, već i pokreće veće, a ovi manje sklopove i podsklopove, stvarajući rezultate, odnosno određene efekte.

Pristalice mehanističkog shvatanja, organizaciju shvataju kao depersonaliziran i otuđen aparat čije se predviđanje može ne samo stoprocentno predvideti, već i njegovo funkcionisanje postaviti na najracionalnijoj osnovi. Kao što mehanizam funkcioniše bez trenja, grešaka, slabosti itd. tako i organizacija po mehanističkom shvatanju mora funkcionisati na principu automata. Organizaciju zato treba shvatati kao tehnički sistem koji eleminiše subjektivnost i koja je iznad ljudi.

3. Prakticističko shvatanje

Ovo shvatanje organizacije je rezultat prakticističkog pristupa i potiče od ljudi koji se bave operacionalizacijom organizacije. Pristalice ovog shvatanja, organizaciju doživljavaju kao nešto praktično, iskustveno i opipljivo. Po njima u organizaciji ima ili bi trebalo da ima malo teorije. Teorija po prakticističkom shvatanju je suvišna, jer privredna praksa se sreće pre svega sa neprestanim organizovanjem i reorganizovanjem. Prakticistička organizacija se oslanja na prošlost, svoja iskustva i iskustva drugih.

4. Birokratsko shvatanje

I ovo, kao i prethodna shvatanja organizacije su rezultat krugog, depersonaliziranog i formalističkog pristupa organizaciji. Suština birokratskog posmatranja organizacije se svodi na to da je organizacija birokratska tvorevina u kojoj čovek predstavlja samo jedan element koji se mora ponašati u skladu sa odrešenim pravilima i propisima. Ovde su propisane ne samo dužnosti i odgovornosti već i ponašanja ljudi. Umesto da ljudi upravljaju propisima, ovde propisi upravljaju ljudima, što dovodi do kulta propisa i birokratskih autoriteta. Pristalice birokratskog shvatanja organizacije polaze od stava da je organizacija racionalna tvorevina u kojoj se respektuju funkcije. Čovek je uvek u drugom planu. Hijerarhijsko stratumiranje je uslov opstanka organizacije. Pod tim se podrazumeva različit raspored vlasti na pojedinim nivoima, tako da se u vrhu hijerarhijske piramide nalazi najviše moći i vlasti. Pristalice birokratske organizacije polaze od toga da su ljudi po prirodi lenji i nezainteresovani i da se putem organizacije i prinude oni moraju prinuditi da rade u skladu sa određenim pravilima.

5. Socijalno shvatanje

Shvatanje organizacije kao socijalnog sistema je novijeg datuma i rezultat je sve prisutnijeg sociološko-psihološkog stava u organizaciji. Prema ovom shvatanju, organizaciju čine pre svega ljudi i njihovi međusobni odnosi, dok se drugi elementi organizacije zanemaruju ili stavljaju u drugi plan. Pod ljudima, podrazumevamo psihofiziološka i socijalna bića koja imaju svoje potrebe, želje, motive, interese i probleme. Težište u socijalnoj organizaciji treba staviti na odnose prema ljudima, na pridobijanje ljudi za ostvarenje ciljeva organizacije, na njihove formalne, ali pre svega neformalne grupe i druženja, na vođenje ljudi umesto rukovođenja itd. Socijalno shvatanje organizacije u savremenoj organizaciji sve više dobija na značaju i zadobija sve veći broj pristalica. Socijalizacija organizacije se sve više smatra kao važan činilac u uspešnosti poslovanja i često predstavlja uslov efikasnog funkcionisanja organizacije.

6. Shvatanje organizacije kao nauke, profesije i veštine

Organizacija je dugo vremena imala karakter veštine. One su se sticale na bazi iskustva u radu i prenosila sa jedne na drugu generaciju. Ovo obeležje organizacija je zadržala sve do pojave mašinskog rada, kada se ukazuje potreba za uvođenje brojnih nauka, kao što su: matematika, fizika, hemija, ekonomija, psihologija. Mašinski rad je sve više zahtevao brojne proračune, metode i tehnike za usklađivanje resursa. Iz navedenih razloga, organizacija sve više poprima karakteristike naučne discipline. Ona se sve više bavi istraživanjem pravila, principa i zakonitosti u ostvarivanju optimalnih poslovnih rezultata. Organizacija kao nauka ima svoj predmet, metod i mesto u svetu nauke. Prema tome, organizacija je nauka, ali u isto vreme i veština. Takav zaključak se nameće sam po sebi, jer je bilo stručnjaka pa i naučnika organizacije koji su u biznisu propali kao što je bilo i ljudi skromnih znanja i mogućnosti koji su bili praktični u postizanju uspeha.

7. Ostala shvatanja organizacije

Pored navedenih i osnovnih shvatanja, organizacija se može shvatiti i na druge načine, sa manjim ili većim intenzitetom korišćenja, kao što su: pomodarski, dogmatski, formalistički itd.

Pomodarsko shvatanje organizacije proizilazi iz pomodarstva, iz određenog trenda vremena. Ovo shvatanje ne povećava uspešnost poslovanja, već nastoji da bude na »nivou vremena« u kome organizacija bitiše.

Dogmatsko shvatanje organizacije je prisutno u religijskim ali i privrednim organizacijama. Pod dogmom se podrazumeva slepo verovanje u određenu pojavu u kojoj nije dozvoljeno preispitivati njenu valjanost. Umesto činjenica, dokaza i rezultata, dogmatsko shvatanje polazi od dogme, autoriteta i propisa.

Formalističko shvatanje organizacije. Pristalice ovog shvatanja organizacije polaze od forme. Za njih je bitno koju i kakvu formu organizacija ima, dok je njena suština u drugom planu i nebitna činjenica. Formalizacija i detaljno propisivanje organizacije putem propisa, šema, instrukcija, uputstava i ostalih formalnih instrumentarija je glavni pravac akcija menadžerskog rada, dok se njena efikasnost i efektivnost stavlja u drugi plan.

8. Integralno shvatanje organizacije

Iz dosadašnjih izlaganja može se konstatovati da ni jedno shvatanje organizacije nije sveobuhvatno, odnosno celovito i da ne odražava njenu stvarnu suštinu i sve njene elemente. Organizacija predstavlja integralnu i jedinstvenu celinu svih njenih delova. Zbog toga je ona i socijalni, i tehnički sistem, odnosno ona predstavlja celinu ljudskog i materijalnog elementa. Svaki navedeni elemenat ima određeni značaj i mora biti adekvatno tretiran u organizaciji. Danas je integralno shvatanje organizacije dominirajuće i njega prihvataju sve više i pristalice drugih shvatanja. U ovom shvatanju dominiraju dva elementa, i to: (1) da je organizacija jedna integrisana celina i (2) da je organizacija proces.

Integralno shvatanje celine organizacije je karakteristično po tome što svaka organizacija ima tri osnovne karakteristike, i to: −svaka je sastavljena od ljudi,

−svaka ima određene zadatke,

−svaka ima određenu strukturu koja ograničava slobodu delova, da bi se povećala sloboda cele organizacije.

Drugo značenje organizacije je u tome što ona čini proces organizovanja rada, ljudi i sistema.

Integralno shvatanje organizacije znači da je organizacija i nauka, profesija, ali i veština. Koliko ima jednog, drugog ili trećeg teško je utvrditi, ali je činjenica da naučni pristup u organizovanju ima primat u odnosu na ostale pristupe. Organizacija je i teorija i praksa. Teorija uopštava praktična rešenja i oblikuje buduće organizacione forme. Praksa je osnovni verifikator teorije. Integralno shvatanje organizacije je po svemu sudeći sveobuhvatno, celovito i najprihvatljivije. Kao integralna celina, organizacija je socijalni i tehnički sistem, ona je i nauka i veština, kao što je u isto vreme i teorija i praksa.

Reference[uredi]

  1. ^ Jaško, Ondrej; Čudanov, Mladen; Jevtić, Miloš; Krivokapić, Jovan (2014). Osnovi organizacije i menadžmenta. Srbija: Fakultet organizacionih nauka. str. 4. ISBN 9788676802739. 

Literatura[uredi]

  • Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  • Napomena: Deo teksta je pruzet iz knjige „Organizacija usluga“ profesora Živote Radosavljevića
  • Jaško, Ondrej; Čudanov, Mladen; Jevtić, Miloš; Krivokapić, Jovan (2014). Osnovi organizacije i menadžmenta. Srbija: Fakultet organizacionih nauka. str. 4. 9788676802739.
Opšta

Spoljašnje veze[uredi]