Politička kriza u Bosni i Hercegovini (2021)
 | Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena. |
Politička kriza u Bosni i Hercegovini je politička kriza koja je počela krajem maja 2021. godine iznenadnom ostavkom visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Valentina Incka i protivpravnim izborom nemačkog političara Kristijana Šmita iz Hrišćansko-socijalne unije Bavarske za novog visokog predstavnika u BiH[1]. Rusije je 29. juna u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom izbora novog visokog predstavnika uložila veto[2]. Rusija i Kina su 15. jula predložile u SB UN ukidanje institucije visokog predstavnika do 31. jula 2022.[3] Zapadne zemlje su 22. jula odbile Rusko-kinesku rezoluciju od strane SB UN[4] Sledećeg dana 23. jula došlo je do eskalacije krize posle odluke visokog predstavnika Valentina Incka da desetak dana pre isteka mandata nametne bonska ovlašćenja kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje tzv. genocida u Srebrenici[1]. Dana 26. jula na konferenciji za novinare nakon sastanka predsednika svih parlamentarnih stranaka sa sedištem u Republici Srpskoj, predstavnici Republike Srpske odlučili su da ne učestvuju u radu zajedničkih institucija[7].
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Raspad SR Bosne i Hercegovine[uredi | uredi izvor]
Dana 14. oktobra 1991. godine pred Skupštinu SR Bosne i Hercegovine poslanici SDA, uz podršku HDZ-a, stavili su Memorandum o suverenosti Bosne i Hercegovine. Ovim dokumentom najavljeno je neučestvovanje u saveznim ustanovama i neprihvatanje odluka saveznih vlasti ukoliko u njihovom donošenju ne učestvuju sve članice SFR Jugoslavije. Za razliku od ovog, odlučno separatističkog stava - koji je pratila i tvrdnja da je većinsko odlučivanje, bez obzira na ustavne odredbe o zaštiti konstitutivnosti tri naroda, jedino legitimno - rezolucija koju je predložio SDS predviđala je učešće u ustanovama, ali i pokretanje mehanizma za samoopredjeljenje konstitutivnih naroda, ukoliko Hrvatska dobije međunarodno priznanje. Kada nije bilo moguće pronaći kompromis, poslanici SDS-a su zatražili da zasjeda Savjet za pitanja uspostavljanja ravnopravnosti naroda i narodnosti SR Bosne i Hercegovine. Muslimansko-hrvatska većina se oglušila o ovaj zahtjev. Predsednik Skupštine BiH Momčilo Krajišnik objavio je kraj sednice i srpski poslanici su otišli iz Skupštine BiH, ali je sastanak nastavljen posle ponoći 15.10.1991. uz prisustvo poslanika SDA i HDZ-a, kao i dela poslanika opozicije. Oni su, bez pristanka poslanika SDS-a, oko 03:00, 15.10.1991. usvojili Rezoluciju o suverenosti Bosne i Hercegovine i Memorandum (Pismo o namjerama).[8]
Plebiscit srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i formiranje Republike Srpske[uredi | uredi izvor]
Posle tog glasanja, srpski poslanici potom su napustili Skupštinu, izjavivši da ne prihvataju njene neustavne odluke, a u Sarajevu proglasili su stvaranje Skupštine srpskog naroda u BiH 24.10.1991. i Skupština Socijalističke Republike BiH se raspala.[9] SDS i Skupština srpskog naroda u BiH su održali 9. i 10. novembra 1991. plebiscit za ostanak u jugoslovenskoj federaciji, a na plebiscit su izašli uglavnom Srbi, i velikom većinom se izjasnili u prilog očuvanja Jugoslavije.[9] Politički predstavnici srpskog naroda postavili su se prema ustanovama Bosne i Hercegovine jednako kao i muslimanski i hrvatski poslanici prema ustanovama SFR Jugoslavije. Razlika je bila u tome što ni jednoj od jugoslovenskih republika u ovoj krizi nisu bile ugrožene same osnove državnosti - srpskom narodu u Bosni i Hercegovini bila su osporena sva dotadašnja politička prava. Tokom naredna tri mjeseca muslimansko-hrvatska većina je, protivno Ustavu, vodila SR Bosnu i Hercegovinu ka otcjepljenju.
Srpski poslanici i SDS započeli su da zaokružuju autonomne oblasti sastavljene od grupa opština na kojima je srpski narod živio u većini i da postepeno stvaraju sopstvenu državu, čuvajući dio suvereniteta kojim je srpski narod sudjelovao u SR BiH. Prije raspisivanja referenduma o državnoj samostalnosti SR Bosne i Hercegovine, srpski poslanici su 9. januara formirali sopstvenu državu Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu.
Tokom narednih pet sedmica EEZ je pokušala da posreduje, pošto se u pitanje ustavne sudbine Bosne i Hercegovine neposredno umiješala tek nekoliko mjeseci ranije, poslije dvije godine uticaja na sudbinu Jugoslavije, Slovenije i Hrvatske.
Referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, građanski rat i Dejtonski mirovni sporazum[uredi | uredi izvor]
Prava koja je SR Bosna i Hercegovina dobila Ustavom SFR Jugoslavije iz 1974. na samoopredeljenje, Badinterova komisija, EU i SAD priznavale su kao neosporno, ali pravo konstitutivnosti, koje je srpski narod imao Ustavom SR Bosne i Hercegovine iz 1974. godine, poništeno je, a odluka o statusu BiH prepuštena volji druga dva naroda koja su činila većinu stanovništva Republike.[10]
Referendum koji su SDA i HDZ organizovali 1. marta 1992. godine prošao je uz bojkot srpskog naroda, a druga dva naroda plebiscitarno su odlučila da uspostave nezavisnu Republiku Bosnu i Hercegovinu.[11] Zemlja je utonula u haos.[12] Posredovanjem Evropske ekonomske zajednice u Lisabonu marta 1992. godine dogovoren je Kutiljerov plan kojim je Bosna i Hercegovina trebalo da bude ustrojena kao složena država sa tri nacionalna kantona, ali uprkos tome što su se u početku svi saglasili sa ovim planom, predsjednik Predsjedništva Bosne i Hercegovine i muslimanski vođa Alija Izetbegović, na savjet ambasadora SAD Vorena Cimermana, povukao je svoj pristanak.[13] Početkom aprila 1992. godine, protivno ustanovi koja je štitila ravnopravnost građana u Skupštini Bosne i Hercegovine, hrvatski i muslimanski poslanici proglasili su nezavisnost države. EEZ, SAD, a kasnije i UN, priznale su novu državu.[14] Zbog objavljivanja odluke Saveta ministara EZ da se prizna nezavisnost BiH, u Banjaluci se sastala Skupština Republike Srpske BiH i na sednici 7.4.1992. donela je odluku o proglašenju Republike Srpske BiH „nezavisnom”, a na istoj sednici Skupština je obaveštena da su podneli ostavke srpski članovi Predsjedništva SR Bosne i Hercegovine Biljana Plavšić i Nikola Koljević na mjesta u Predsedništvu.[15] Država se raspala, a počeo je građanski rat na nacionalnoj i vjerskoj osnovi. Tokom građanskog rata poginulo je oko 100. 000 ljudi i počinjeni su brojni ratni zločini među kojima su Masakr u Kravici, Masakr u Skelanima, Masakri na Markalama, Napad na Višnjicu i Masakr u Srebrenici koje su zapadne države deset godina kasnije okarakterisale kao Genocid. Masakri u Srebrenici i na Markalama su iskorišćeni kao povod za intervenciju NATO pakta protiv Republike Srpske. Masakr u Srebrenici mnogi na zapadu smatraju jednim od najvećih zločina na prostoru Evrope nakon Drugog svetskog rata,[16][17] ali i događajem koji je propraćen brojnim kontroverzama, počev od broja stradalih (800 — 8.372[18]), načinu njihovog stradanja,[19] načinu njihovog identifikovanja,[18][19] dodatnim sahranjivanjima[20][21] najčešće onih koji su umrli ili stradali izvan ovih događaja i ovog prostora,[19] ili su, iako živi, uvršteni na spisak stradalnika,[22] kvalifikovanju ovog zločina kao „genocid”,[23][24][25] te potpunom ignorisanju muslimanskih zločina nad lokalnim Srbima, koji su prethodili ovom zločinu.[26][27][28] Rat je trajao gotovo četiri godine i okončan je Dejtonskim mirovnim sporazumom na konferenciji koja održana je od 1. novembra do 21. novembra 1995. godine, a glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsjednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu, 14. decembra. Dejtonski mirovni sporazum je dogovor potpisan u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo, kojim se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini (1992—1995).[29]
Posle Dejtonskog sporazuma[uredi | uredi izvor]
Bonska ovlašćenja, Distrikt Brčko i smene srpskih političkih predstavnika (1999 — 2006)[uredi | uredi izvor]
Prema Aneksu 10 (Sporazumu o civilnom sprovođenju) Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini određeno je da „visoki predstavnik na terenu je konačni autoritet za tumačenje ovog Sporazuma o civilnom sprovođenju mirovnog rješenja“.[30] Navedena odredba ga istovremeno ne ovlašćuje da daje obavezujuće tumačenje i ostalih dijelova Dejtonskog mirovnog sporazuma kao npr. Aneksa 4 (Ustava Bosne i Hercegovine).[31]
Članom II Aneksa 10 pod nazivom „Mandat i metode koordinacije i veze“ određeno je da će visoki predstavnik:[32]
- nadgledati sprovođenje mirovnog rješenja;
- održavati tijesne kontakte sa Strankama radi promovisanja njihovog potpunog pridržavanja civilnih aspekata mirovnog rješenja i promovisanja visokog stepena saradnje između njih i agencija koje učestvuju u tom aspektu;
- koordinirati aktivnostima civilnih organizacija i agencija u Bosni i Hercegovini da bi obezbijedio efikasno sprovođenje civilnih aspekata mirovnog rješenja. Visoki predstavnik mora da poštuje njihovu autonomiju unutar područja operacija, dajući im, ako je potrebno, opšte smjernice o uticaju njihovih aktivnosti na sprovođenje mirovnog rešenja. Od civilnih organizacija i agencija se traži da pomognu visokom predstavniku pri izvršavanju njegovih nadležnosti davanjem svih podataka relevantnih za njihov rad u Bosni i Hercegovini;
- olakšati rješavanje bilo kakvih poteškoća koje nastanu sprovođenjem civilnog rješenja, ako visoki predstavnik prosudi da je potrebno;
- učestvovati u sastancima organizacija donatora, naročito u pitanjima obnove i izgradnje;
- periodično izvještavati Ujedinjene nacije, Evropsku uniju, Sjedinjene Države, Rusku Federaciju te druge zainteresovane vlade, Stranke i organizacije o napretku sprovođenja mirovnog sporazuma u vezi sa zadacima postavljenim u ovom Sporazumu;
- davati smjernice i primati izvještaje od komesara Međunarodnih operativnih policijskih snaga, osnovanih Aneksom 11 Opšteg okvirnog sporazuma.
Na bonskom zasjedanju Savjeta za sprovođenje mira (decembar 1997) doneseni su zaključci koji se tiču visokog predstavnika (tzv. bonska ovlašćenja). Njih je visoki predstavnik koristio da: donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, donosi zakone i njihove izmjene i dopune, smjenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu. Kao svoje akte donosio je odluke (engl. decisions) za koje je naređivao da se objave u službenim glasilima.
Međutim, Savjet je zaključcima samo „pozdravio namjeru visokog predstavnika“ da koristi svoj konačni autoritet na terenu za tumačenje Sporazuma o civilnom sprovođenju mirovnog rješenja kako bi se olakšalo rješavanje poteškoća donošenjem obavezujućih odluka, kada on smatra za neophodno, o sljedećim pitanjima:
- vremenu, mjestu i predsjedavanju sastancima zajedničkih institucija;
- privremenim mjerama koje stupaju na snagu kada Stranke ne mogu da se dogovore i koje ostaju na snazi dok Predsjedništvo ili Savjet ministara ne usvoji odluku o tom pitanju u skladu sa Mirovnim sporazumom;
- drugim mjerama kako bi obezbijedio sprovođenje Mirovnog sporazuma širom Bosne i Hercegovine i njenih entiteta i neometan rad zajedničkih institucija. Takve mjere mogu uključivati akcije protiv državnih službenika i funkcionera koji neopravdano izostaju sa sastanaka ili za koje visoki predstavnik smatra da krše pravne obaveze preuzete Mirovnim sporazumom ili uslove njegovog sprovođenja.[33]
Spisak sedmorice visokih predstavnika:
- Karl Bilt (1995—1997), Švedska;
- Karlos Vestendorp (1997—1999), Španija;
- Volfgang Petrič (1999—2002), Austrija;
- Pedi Ešdaun (2002—2006), Ujedinjeno Kraljevstvo;
- Kristijan Švarc-Šiling (2006—2007), Nemačka;
- Miroslav Lajčak (2007—2009), Slovačka;
- Valentin Incko (2009—2021), Austrija.
Španski političar Karlos Vestendorp je u martu 1999. godine primenio Bonska ovlašćenja i smenio sa funkcije tadašnjeg predsednika Republike Srpske Nikolu Poplašena, nakon što posle dugih pregovora nije hteo da imenuje Milorada Dodika za predsednika vlade i zbog odlučnog protivljenja Brčko Distrikta koji je dan ranije potvrdila međunarodna arbitraža. Četvrti visoki predstavnik i britanski diplomata Pedi Ešdaun poznat je po tome što je u periodu svog mandata (2002. — 2006) primenio je na stotine odluka iz Bonskih ovlašćenja na štetu srpskog naroda. Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun, koji je sa stotinama nametnutih odluka i smjenama Srba sa svih nivoa vlasti, pokušavao da potpuno promijeni Dejtonski mirovni sporazum. U aprilu 2003. godine smenio je srpskog člana predsedništva Mirka Šarovivića optuživši ga za organizovanje ilegalnog izvoza oružja u Irak,[34] a poništio je 26. novembra 2004. godine čak i Zakon o pomilovanju, pod izgovorom da "ugrožava vladavinu prava". Ešdaun je prednjačio u pristrasnosti i antisrpskom djelovanju u BiH. Za četiri godine nametnuo je 430 nezakonitih i neustavnih rješenja. U samo jednom, julskom danu 2004. godine, smijenio je 59 srpskih zvaničnika, koji su regularno bili izabrani na funkcije. Ešdaun je bio toliko antisrpski orijentisan da je upozoravao EU da bi, u slučaju da Srbija uđe u Uniju prije BiH, trebala da "onemogući Srbima iz Republike Srpske i Federacije BiH da koriste pasoše Srbije sve dok i BiH ne pristupi EU". Dokumenti koje je objavila Nacionalna arhiva Velike Britanije pokazuju da je Ešdaun bio dobro upoznat o tome šta se dešavalo tokom ratnih sukoba u BiH, ali da se nije na to obazirao.
Post-Pešdaunovo doba i Milorad Dodik (2006 — danas)[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Skupština RS 26. januara 2006. godine je izglasala nepovjerenje Vladi premijera Pere Bukejlovića i donijela odluku o razrješenju Vlade. Za smenu vlade glasalo je 44 poslanika, 29 je bilo protiv, dok je šest poslanika bilo uzdržano. Inicijativu za glasanje o poverenju kabinetu premijera Pere Bukejlovića pokrenuo je Savez nezavisnih socijaldemokrata[35].
Kristijan Švarc Šiling[uredi | uredi izvor]
Nakon Pešdaunovog četvorogodišnjeg kontroverznog mandata koji je obeležio sprovođenje kolonijalne sile i samovolje, dana 14. decembra 2005. na mestu Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija i specijalnog predstavnika EU za Bosnu i Hercegovinu izabran je Kristijan Švarc Šiling. Nakon optužbi političara (npr. Haris Silajdžić) i medija (npr. Dnevni Avaz) unutar Bosne i Hercegovine, kao i zapadnih diplomatskih krugova (u prvoj liniji diplomata SAD i Ujedinjenog Kraljevstva), da je bosanskohercegovačku politiku „prepustio tamošnjim političarima“, da djeluje previše „neodlučno“ i da je „star"[36][37], dao je ostavku i na to mjesto dolazi slovački diplomata Miroslav Lajčak.
Miroslav Lajčak[uredi | uredi izvor]
Od 30. juna 2007. je na dužnosti Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu je postavljen Miroslav Lajčak. 16. decembra 2007. dobio je naziv „Osoba godine“ u izboru dnevnika „Nezavisne novine“, a dve nedjelje kasnije, 28. decembra, istu titulu dobio je u izboru „Dnevnog avaza“.
Valentin Incko, ustavne i političke krize (2009 — 2021)[uredi | uredi izvor]
Dana 26. marta 2009. godine na dužnost visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu stupio je austrijski diplomata Valentin Incko. Završio je studije prava i stranih jezika. Nakon toga je završio studije na Diplomatskoj akademiji u Beču.[38]
Ustavna kriza u Bosni i Hercegovini (2009 — 2012)[uredi | uredi izvor]
Njegovim stupanjem na dužnost započela je Ustavna kriza u Bosni i Hercegovini koja je obeležila veći deo 2009. godine i 2010. godine i do 2012. godine još nije razrešena. Predviđanja za njeno razrešenje varirala su od ukidanja entiteta, do raspada zemlje. Prethodne 2008. godine, ekonomska kriza koja je već godinu dana potresala SAD, eskalirala je na ceo svet. Ionako teška situacija u Federaciji BiH, eklatantno se potvrdila već u junu te godine, faktičkim bankrotom ovog entiteta nakon isplata junskih dohodaka tamošnjim funkcionerima, konstatovano je da je na budžetskim računima ovog entiteta preostalo sveukupno 434 konvertibilnih maraka.[traži se izvor] Mnogi izvori smatraju upravo ovo izvorom kasnijih političkih previranja.[39] Tokom 2009. godine, vodile su se prave rasprave među članovima društvenih mreža, poput „Fejsbuka“, o budućem statusu Bosne i Hercegovine, i naročito Republike Srpske.[40][41][42] Ove rasprava direktna je posledica političkih previranja, ali i vice versa lideri RS su tvrdili da je njihova politika posledica narodne volje.[43] Početkom 2010. godine, stav rukovodstva RS je postao još radikalniji, do 10. januara su najavljena čak dva referenduma: prvi, najavljen za prvu polovinu godine, će se odnositi na dalje poštovanje Dejtonskog sporazuma i odluka ovlašćenog visokog predstavnika (OHR); a drugi o samom statusu RS, i njenom eventualnom odvajanju od BiH[44]. Bosna i Hercegovina je zastala u svojim evroatlantskim integracijama, a krajem 2009. godine, kada su Srbija, Crna Gora i Makedonija stavljene na tzv. „belu šengen listu“, tj., kada su ovim zemljama ukinute vize za države Šengenskog sporazuma, BiH je zbog neizdavanja biometrijskih pasoša što je direktna posledica sporih reformi ostala pod viznim režimom. Neka predviđanja su najavljivala ukidanje viza za sredinu 2010. godine, međutim, do avgusta 2010. godine to nije ostvareno[45]. Nedostatak kompromisa, zaustavio je rad zajedničkih institucija u zemlji. U leto 2009. godine, EU i SAD su zakazale pregovore u NATO bazi u Butmiru, nedaleko od Sarajeva, sa namerom da nateraju predstavnike svih konstitutivnih naroda Srba, Hrvata i Bošnjaka da postignu kompromis[traži se izvor]. Nakon nekoliko dana pregovora u drugoj polovini oktobra, i pokušaja nametnutog rešenja, pregovori su propali.[46]. Veruje se da je razlog za ovo nepovoljan predlog po srpsku stranu, koji je podrazumevao smanjenja entitetskih ovlašćenja[traži se izvor] Tokom prve političke krize bilo je i povremenih fizičkih i oružanih incidenata. Dana 4. oktobra 2009. godine, navijači Fudbalskog Kluba „Sarajevo“, mahom bošnjačke nacionalnosti, izazvali su incidente na ulicama Širokog Brijega, hercegovačkog grada, naseljenog mahom Hrvatima. Ovo se dogodilo pre početka utakmice njihovog sa istoimenim klubom iz tog grada. Nakon pravljenja materijalne štete, obračunali su se sa domaćim navijačima. Nakon intervencije policije, došlo je i do oružanog obračuna, koji se okončao ubistvom jednog navijača iz Sarajeva, kao i desetinama povređenih.[47] Jedan od zahteva srpske strane na pregovorima u Butmiru bio je ukidanje „OHR“-a, odnosno Ovlašćenog visokog predstavnika Evropske unije, koji od 2003. godine rukovodi mirovnim procesom u BiH.[48] Milorad Dodik je otvoreno tvrdio kako su svi kontakti rukovodstva RS sa OHR-om u prekidu. Podršku za ovakve predloge, RS je dobila i od Rusije. Početkom 2010. godine, aktuelni OHR, Valentin Incko, zapretio je da će primeniti sve neophodne mehanizme kako bi sprečio kršenje Dejtonskog sporazuma.[49] Srpska strana je uzvratila najavom referenduma, na kojem će se stanovništvo RS izjašnjavati o daljem poštovanju Dejtonskog sporazuma i poštovanju odluka OHR-a[50]. Bivši hrvatski predsednik, Stjepan Mesić, više puta je izjavljivao da ne podržava stvaranje trećeg entiteta u BiH, kao i da bi raspadom zemlje nastala islamska država usred Evrope.[51][52] Sa svoje strane, Milorad Dodik je odvratio da Mesić nema prava da se meša u unutrašnja pitanja RS.[53] Dana 17. januara 2010. godine, Mesić je podigao regionalne tenzije, izjavom da bi u slučaju otcepljenja Republike Srpske, poslao vojsku u distrikt Brčko i presekao koridor, čime bi ovaj entitet momentalno prestao da postoji[54]. Reakcije su bile burne i u Hrvatskoj, i u BiH, pa i u Srbiji. Novoizabrani hrvatski predsednik, Ivo Josipović je izjavio kako slanje vojske nije opcija.[55] Još burnije je reagovao srpski predsednik, Boris Tadić, koji je 22. januara kritikovao Mesićevu izjavu pred Savetom Bezbednosti Ujedinjenih nacija, tvrdeći da nikome ne koriste ratnohuškačke izjave i da Srbija odbacuje provokacije[56]. Mesić je odvratio da je o svemu pričao u kondicionalu[57]. U aprilu 2011. godine Skupštini Republike Srpske je podnijet formalni prijedlog za referendum, koja je glasala za njega i zakazala ga za sredinu juna 2011. godine. Rasprava o glasanju opažena je kao zbunjujuća, jer je pitanje nejasno: da li je nezavisnost, protivljenje "nametnutim odlukama" Visokog predstavnika ili (kao što je konačno navedeno) samo funkcionisanje tužilaštava i sudova na centralnom nivou. Međunarodne reakcije su varirale. Visoki predstavnik Valentin Incko otvoreno se suočio sa Miloradom Dodikom zbog odluke o referendumu, dajući mu sedam dana da povuče referendumsku odluku i najavio je spremnost da iskoristi svoja izvršna ovlaštenja za poništenje odluke i sankcionisanje lidera RS, dok ne otpusti Dodika sa njegovog položaja, ako bi referendum (koji se smatra kršenjem Dejtonskog pravnog poretka) nastavio[58]. Kao odgovor na to, rukovodstvo Republike Srpske prijetilo je povlačenju svih srpskih predstavnika iz institucija BiH, uključujući Predsjedništvo i Savjet ministara, Parlamentarnu skupštinu i sudstvo[59]. Odluka o raspisivanju referenduma nije dobila očekivanu podršku Srbije, a predsjednik Boris Tadić nije želio da se "umiješa" u unutrašnje poslove Bosne, izražavajući suprotstavljanje planovima Visokog predstavnika i pozivajući se na rješenje krize kroz kompromis. Rasprava o ovom pitanju u Savjetu bezbijednosti Ujedinjenih nacija 9. maja 2011. godine nije proizvela zajednički stav zbog neslaganja Rusije sa Inckovim stavom i rezervisanosti Kine. U međuvremenu, publikacija uticajne analitičke grupe "Međunarodna krizna grupa" preporučila je umjereniji pristup i smatralo se kontraproduktivnim nastavak suočavanja sa Dodikom. Konačno, pitanje je riješeno nakon sastanka predsjednika RS i visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku Ketrin Ešton, u kojem se Dodik složio da povuče referendum u zamjenu za "strukturirani dijalog o pravosuđu" među institucijama u BiH i EU u kojoj će razgovarati o značajnim pritužbama vlasti RS prema pravosuđu u BiH[60]. Iako je intervencija EU dozvoljena da spriječi krizu i vrati situaciju na status kvo početkom aprila, prijetnja od referenduma u RS ostala je u pozadini, jer Dodik nikada nije povukao pravne akte koji se tiču toga[61][62].
Politička kriza (2015 — 2017)[uredi | uredi izvor]
Krajem juna 2015. Ujedinjeno Kraljevstvo pokrenulo je inicijativu za usvajanje rezolucije kojom se osuđuje bosanski genocid i ratni zločini u ratu u Bosni i Hercegovini povodom 20. godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula 2015. godine pod nazivom S / 2015/508. Međutim, informacija da bi ova rezolucija mogla biti usvojena izazvala je protivljenje i ogorčenje vlada Republike Srpske i Srbije. Milorad Dodik je izjavio da rezolucija "ne doprinosi pomirenju" i da je "antisrpska"[63]. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je pismo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u kojem ga poziva da stavi veto na rezoluciju, jer će se "Balkan usvojiti na ivici novog rata", a da "... samo u tom regionu skoro 5.000 ima srpski civili[nb 1]. Kako onda tražiti pravdu za njih, ko će za njih dostaviti nacrte rezolucija Savetu bezbednosti UN"[65]. U tekstu se, između ostalog, kaže da je "prihvatanje genocida u Srebrenici preduslov za pomirenje" i da se "napori za zaštitu ugroženih moraju pojačati u budućnosti". Na insistiranje Rusije, Ujedinjeno Kraljevstvo je nekoliko puta izmenilo nacrt rezolucije kako bi postiglo kompromis i izbeglo veto, ali je insistiralo na tome da reč "genocid" ne treba da bude uklonjena iz rezolucije. Konačni tekst rezolucije imao je podršku većine zemalja u Savetu bezbednosti - 10 je bilo za, samo četiri su bile uzdržane (Angola, Kina, Nigerija, Venecuela) - ali nije usvojeno zbog jedne države, Rusije, koja je stavila veto na nju[66]. Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin stavio je veto na to. Objašnjavajući svoje postupke, on je naveo da je "stotine hiljada Srba moralo da napusti svoje domove" i rekao da se "može zaključiti da su Srbi stradali kao i drugi, ako ne i više". Zaključio je: „Pristup prema kojem se samo jedan izdvaja od svih ratnih zločina apsolutno je neprikladan i produbljuje već podijeljeno društvo u BiH[67].“ Simbolično je upitao „zašto nije obilježena 40. godišnjica završetka Vijetnamskog rata označeno". Vlade Republike Srpske i Srbije pozdravile su veto i zahvalile Rusiji, verujući da je postignut "veliki uspeh"[68]. S druge strane, reakcije su bile oštrije. Predstavnica SAD, Samanta Pauer, kritikovala je Rusiju i rekla da njen veto "slama srca porodica žrtava i predstavlja mrlju na njenoj savesti"[69].
Na komemoraciji u Srebrenici 11. jula 2015. godine, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić pogođen je kamenom u lice i tom prilikom je lakše povređen. Vučić i ljudi iz njegove pratnje su evakuisani i na putu su za Beograd, saznaje "Blic". Na ulazu u groblje gde će biti sahranjeni posmrtni ostaci žrtava, besna masa je probila zaštitnu ogradu i krenula prema Vučiću i njegovoj pratnji. Kamenice, flaše sa vodom, cipele su letele ka delegaciji iz Beograda ... "Bilo je strašno, bacali su kamenje, cipele, sve što su mogli da dobiju - rekao je za" Blic "jedan od članova delegacije. Okupljeni su uzvikivali" četnici, idite kući! "" Premijer je pogođen kamenom u lice, povređen je, ali ne strašno - kaže naš sagovornik i dodaje da je gomila sve vreme uzvikivala "Allahu Akbar '". Vučić je sa pratnjom putovao do graničnog prelaza u pravcu Zelenog Jadra, a ne najkraćim putem kroz Bratunac, čime je stigao na komemoraciju. Kako javlja dopisnik „Blica“ na licu mesta, policija je oborila i odvela jednog od momaka iz grupe koja je napala premijera. Nakon incidenta, Aleksandar Vučić je uspešno evakuisan zajedno sa članovima delegacije u Skelane, na granici Srbije i BiH - rekao je Tanjugu ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač. Pripadnici policije i obezbeđenja srpske delegacije takođe su pogođeni kamenjem, precizirao je Lukač i dodao da je u svemu tome premijer Vučić uspeo da se blagovremeno izvuče iz mase. Objasnio je da se slično dogodilo i predsjedniku Slovenije Borutu Pahoru, kada je i policija štitila i vodila policijske stanice u Srebrenici. Lukač kaže da pripadnici ovog ministarstva nisu bili u mogućnosti da direktno obezbijede premijera Srbije Aleksandra Vučića na groblju u Potočarima gdje je napadnut, jer je Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, koja je nadležna za unutrašnju bezbjednost to područje, nije dozvoljavao. On je dodao da bi se o mogućoj odgovornosti Direkcije moglo razgovarati nakon analize ovog događaja, da ne zna da li imaju informacije o mogućem napadu na Vučića, ali da od njega nisu tražili takve podatke. On je istakao da je Uprava za koordinaciju policijskih tijela BiH trebala odrediti veći broj svojih ljudi uz ličnu sigurnost premijera Srbije, ako to već nisu dozvolili pripadnicima MUP-a Srpske[70].
Referendum o nadležnosti Suda BiH u Republici Srpskoj planiran je za 15. novembar 2015. godine[71]. Nakon pravnih izazova i odlaganja, referendum je na neodređeno odgođen od februara 2016. godine[72]. Referendum je iznenadno objavljen, nakon perioda tenzija između nadležnih organa RS i državnih pravosudnih institucija zbog izručenja nekadanjeg komandanta Armije Bosne i Hercegovine u Srebrenici, Nasera Orića. Orić je uhapšen u Švajcarskoj 10. juna 2015. godine po nalogu za hapšenje iz Srbije. Ipak, švajcarske vlasti su ga izručile Bosni. Orić je ubrzo pušten. Istovremeno, Velika Britanija je predložila UN rezoluciju o Srebrenici Savjetu bezbjednosti, na koju je kasnije Rusija stavila veto po zahtjevu Srbije[73]. Referendum je predložio predsjednik RS Milorad Dodik koji je tvrdio da je Sud BiH bio pristrasan protiv Srba[74] i da su državne pravosudne institucije radile protiv interesa RS, uprkos činjenici da su to bili veliki troškovi za entitet godišnje. Glasanje o referendumu održano je u Narodnoj skupštini; 45 je glasalo za, 31 je bilo uzdržano, a preostalih sedam poslanika je bilo odsutno.
Birači su pitani da li Sud Bosne i Hercegovine ima nadležnost nad građanima Republike Srpske. Referendumsko pitanje je glasilo:
"Da li podržavate neustavno i neovlašćeno nametanje zakona od visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primjenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske[75]?"
Usvojen amandmanom SNSD-a kontekstualno je utvrđeno da će se referendum održati prve nedjelje nakon isteka 50 dana od dana stupanja na snagu odluke o referendumu. Odluka je stupila na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku RS[76]. S obzirom na ove uslove, prvobitni datum za savjetovanje određen je da bude 15. novembar 2015. Ipak se od referenduma odustalo zbog nedostatka podrške iz Srbije i Rusije. U februaru 2016. godine referendum je na neodređeno vrijeme odgođen, zvanično zbog nedostatka konsenzusa među srpskim strankama, nakon intenzivnih političkih pritisaka iz inostranstva, uključujući predsjednika i premijera Srbije. Ipak, odluka Narodne skupštine RS nije povučena. Predsjednik RS Milorad Dodik je samo zadržao odobrenje za objavljivanje u Službenom glasniku RS.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine donio je odluku 26. novembra 2015. godine protiv ustavnosti Dana Republike Srpske koji se održava 9. januara, smatrajući da je to diskriminacija protiv nesrpskog stanovništva. Sudija Ustavnog suda BiH Suada Paravlić izjavila je da Republika Srpska ima pravo da slavi Dan republike, ali da to ne može biti 9. januar iz "razloga zbog kog je taj datum i određen kao Dan republike".[77] Datum označava pravoslavni praznik kada se slavi Sveti Stefan, kao i osnivanje Republike Srpske 1992. godine kao secesionističkog entiteta tadašnje Republike Bosne i Hercegovine. Sud je Republici Srpskoj dao šest mjeseci da utvrdi drugi praznik.[78][79][80] Organi vlasti Republike Srpske reagovali su time što su osporili odluku Ustavnog suda BiH i pozvali Parlamentarnu skupštinu BiH da u roku od 120 dana donese Zakon o Ustavnom sudu koji bi podrazumijevao donošenje odluka sa učešćem najmanje jednog sudije iz svih konstitutivnih naroda i oba entiteta, te da po novom zakonu ne bude stranih sudija, istovremeno pozivajući na popularni referendum o tome da li građani Republike Srpske podržavaju odluku Ustavnog suda.[81] Lideri opozicije RS takođe su se pridružili Dodiku u osporavanju odluke Ustavnog suda BiH.[82][83][84] Dana 9. januara 2016. godine, vlasti Republike Srpske proslavile su "neustavni" praznik. uprkos presudi Suda. Na skupu je prisustvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić.[85] Hrvatski poslanici su podržali Dan republike i referendum.[86]
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je rezoluciju o referendumu 15. jula 2016. godine, uz podršku svih srpskih stranaka i bojkot bošnjačkih poslanika. Referendumsko pitanje je bilo: „Da li podržavate da se 9. januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?”[87]. Savjet za zaštitu vitalnih nacionalnih interesa Ustavnog suda Republike Srpske u Banja Luci izjavio je da odluka neće ugroziti "vitalne nacionalne interese" bošnjačkog naroda, tako da im ne dozvoljava veto na to[88][89][90]. Milorad Dodik potvrdio je da će referendum biti održan 25. septembra, nedjelju dana prije planiranih lokalnih izbora 2. oktobra. Visoki predstavnik Valentin Incko je izjavio da tim vlasti Republike Srpske direktno krše Dejtonski sporazum[91]. Narodna skupština Republike Srpske donijela je odluku o raspisivanju referenduma o 9. januaru kao Danu Republike, a za dan održavanja referenduma odredila je 25. septembar 2016. godine. Odluka je donesena sa 63 glasa „za”. Prijedlog odluke podnijeli su klubovi poslanika SNSD-a, SDS-a i SRS-a, DNS-a, PDP-a, NDP-a i SDS-a K.
Referendumsko pitanje je bilo:
„Da li podržavate da se 9. januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?”
Rezultat referenduma bio je 99,81% Za i 0,19% Protiv.
Bošnjački član predsjedništva Bakir Izetbegović komentarisao je da bi provedba referenduma predstavljala „najozbiljniji udarac Dejtonskom sporazumu”, te je pozvao međunarodnu zajednicu da reaguje. Izetbegović je referendum okarakterisao kao „probni balon” za referendum o otcjepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine koji je najavljen za 2018. godinu, što je predsjednik RS Milorad Dodik demantovao. Izetbegović je poslao pismo ambasadorima Upravnog odbora Savjeta za implementaciju mira (PIK) i visokom predstavniku za BiH Valentinu Incku. Provođenje referenduma u pismu je okarakterisao kao „aktivno, otvoreno i agresivno odbacivanje kako Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj U-3/13, tako i temeljnog pravnog principa da se odluke sudova moraju poštovati i provoditi”. Potez Republike Srpske je opisao kao „antidejtonski, antiustavni i antidržavni pravni i politički presedan” čija se „osnova za ugrožavanje političke budućnosti BiH neće [se] moći neutralizovati”. Kritikovao je pasivnost međunarodnih institucija za koje kaže da „ohrabruju snage destrukcije koje pokušavaju da sruše Dejtonski mirovni sporazum i mir u BiH”. Predstavnik u Predstavničkom domu PS BiH i član SDA Sadik Ahmetović, reagovao je pozivanjem na održavanje referenduma u Opštini Srebrenica o izdvajanju ove bosanskohercegovačke opštine iz Republike Srpske. Ahmetović je izjavio kako nema druge alternative jer OHR neće da reaguje protiv odluke Narodne skupštine RS. Načelnik srebreničke opštine Ćamil Duraković istakao je da srebrenički referendum ne bi bio antidejtonski jer „opštine imaju pravo na referendume za pitanja lokalnih zajednica”. Dragan Čović komentarisao je da „svaka opština ima svoj dan koji obilježava i do njega je došla kroz svoje institucije”, te da zato ne vidi razlog „zašto bi to neko osporavao i RS u vezi sa Danom Republike”. No, dodao je da odluke Ustavnog suda BiH treba poštovati. Dodao je da to, međutim, „ni na koji način ne umanjuje mogućnost da se RS izjašnjava o svim pitanjima od interesa za RS”. Čović je izjavio kako smatra da je vanredni sastanak Savjeta za implementaciju mira (PIK) radi referenduma o Danu Republike bespotreban i da bi bilo „neprimjereno da opet tim fingiranjem političkog Sarajeva vrše pritiske kada to odgovara političkom Sarajevu”[92]. Nakon održanog sastanka sa diplomatama u BiH 23. avgusta 2016. godine, Čović je izjavio kako je njegovo mišljenje da neće doći do zabrane referenduma od strane stranog faktora[93]. Iz Ureda visokog predstavnika u BiH (OHR), Valentina Incka, rečeno je da su „odluke Ustavnog suda BiH ’konačne i obavezujuće’”. Dodato je da se odluke Ustavnog suda ne mogu poništiti na referendumu niti da takav postupak može uticati na obavezu organa vlasti da provedu sudsku odluku. OHR je pozvao vlasti Republike Srpske da poštuju „osnovne temelje Mirovnog sporazuma” i da „ostave [ovaj] referendum po strani” te „pokušaju pronaći rješenje za ovo pitanje u skladu sa zakonom”. Dan poslije, zamjenik visokog predstavnika Brus Berton dao je nešto oštriju izjavu, okarakterisavši referendum kao „kršenje Dejtonskog sporazuma” uz napomenu da je međunarodna zajednica spremna reagovati. Dodao je da su sve opcije otvorene u smislu mandata visokog predstavnika. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu poručila je kako referendum „nije u interesu građana Republike Srpske”, te da referendumu slične aktivnosti „predstavljaju prijetnju bezbjednosti, stabilnosti i prosperitetu BiH”[94]. Ambasada Ujedinjenog Kraljevstva u Sarajevu[92] istakla je zabrinutost „jer je [to] referendum o pitanju na koje je Ustavni sud BiH, najviša sudska instanca u BiH, već odgovorio u jasnoj odluci”[95]. Ambasada Rusije u Sarajevu poručila je kako Republika Srpska ima pravo na referendum koji je u skladu sa zakonom. Ambasador Petar Ivancov izjavio je da Ambasada Rusije ne smatra da je „želja jednog naroda da izrazi svoju volju, po pitanju koje on smatra od velikog značaja, van zakona”[96]. Posle predsedničkih izbora u SAD 8. novembra 2016. godine na kojima je republikanski kandidat Donald Tramp pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton suprugu bivšeg američkog predsednika i aktuelnog učesnika građanskog rata u BiH i posrednika potpisivanja dejtonskog mirovnog sporazuma Bila Klintona čime je situacija u Bosni i Hercegovini pala u drugi plan u naredne četiri godine[97]. Poslednja pakost od strane odlazeće administracije prema Republici Srpskoj bilo je 17. januara 2017. godine uvođenjem sankcija predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku od strane Stejt departmenta tri dana pred stupanje na predsedničku dužnost novog američkog predsednika i administracije[98].
Povratak stare američke administracije i non pejperi[uredi | uredi izvor]
Posle pandemije kovida 19 i rasnih nemira u Sjedinjenim Američkim Državama u 2020. godini došlo je do pada podrške tadašnjem američkom predsedniku Donaldu Trampu da obezbedi drugi četvorogodišnji predsednički mandat iako ga je srpska dijaspora u SAD javno podržala[99][100]. Ono što Srbima generalno nije išlo na ruku je nominacija u Demokratskoj stranci za predsedničkog kandidata Džozefa Bajdena profesora prava na više američkih univerziteta i bivšeg senatora države Delaver koji se zalagao za intervenciju Sjedinjenih Država i NATO tokom Rata u Bosni 1994. i 1995. godine[101]. Nakon vrlo spornih i kontroverznih predsedničkih izbora 3. novembra 2020. godine potvrđena je pobeda Džozefa Bajdena nakon koje je 20. januara 2021. godine stupio na dužnost[102][103]. Odmah nakon Bajdenovog stupanja na predsedničku dužnost u medijima je usledila pojava non pejpera koji iziskuju prekrajanje granica na Balkanu. Prvi non pejper je 5. februara objavio slovenački premijer Janez Janša i poslao u Brisel predsedniku evropskog saveta Šarlu Mišelu. Slovenački portal „Necenzurisano” objavio je 13. aprila non pejper o ideji promene granica – Republika Srpska Srbiji, a Kosovo Albaniji. U dokumentu se predlaže ujedinjenje Kosova i Albanije, gde bi srpski deo Kosova dobio poseban status po uzoru na Južni Tirol, zatim ujedinjenje većine teritorije Republike Srpske sa Srbijom, pri čemu bi Srbija pristala na ujedinjenje Kosova i Albanije. Portal dalje navodi da je dokument pod nazivom „Zapadni Balkan - put napred”, kabinet Šarla Mišela primio još u februaru[104].
Početak krize 2021[uredi | uredi izvor]
Ostavka Valentina Incka i izbor Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika[uredi | uredi izvor]
Dana 27. maja, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko podneo je ostavku, a Kristijan Šmit imenovan je za novog visokog predstavnika, potvrđeno je banjalučkim "Nezavisnim novinama" iz više izvora. Inckova ostavka, odnosno Šmitovo imenovanje, stupa na snagu 1. avgusta. Ambasada Rusije u BiH je bila protiv imenovanja Šmita za visokog predstavnika. Kristijan Šmit je istakao da je najvažnije da BiH isprate na njenom izazovnom putu ka Evropi. Šmitovo imenovanje dogovoreno je još krajem prošle godine, ali je Nemačka, koja ga je zvanično kandidovala, čekala da u Americi na dužnost stupi nova administracija. Ambasada Rusije u BiH je bila protiv imenovanja Šmita za visokog predstavnika[105].
Ruski veto na izbor Kristijana Šmita[uredi | uredi izvor]
Dana 29. juna, Rusija je uložila veto protiv imenovanja Šmita za visokog predstavnika u BiH. Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja usprotivio se imenovanju Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj stanju u BiH. Nebenzja je rekao da imenovanje Šmita nije legitimno, niti ima političku podršku za održavanje mira i upozorio da će ono voditi u haos i uništiti „sve pozitivno u poslednjih 25 godina”.
„Jesmo li hteli ovaj scenario kada smo potpisali Dejton?”, upitao je Nebenzja.
On je rekao da je Šmit navodno postavljen jer proces nije bio transparentan. On je istakao da Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira nije ništa potvrdio, te da Savet bezbednosti UN nije uzeo u obzir stavove Rusije i BiH u vezi sa ovim pitanjem. Ruski ambasador je istakao da ne treba zaboraviti da samo ljudi u BiH drže suverenitet i da oni treba da odlučuju, a ne bilo kakav visoki predstavnik. Nebenzja je naglasio da Rusija želi da podrži mirovni sporazum u BiH, odnosno da je njena dužnost da „ovaj krhki sporazum ne bude uništen”, ali je ocenio da se poverenje ne može graditi na ovaj način. Zamenik američkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama Ričard M. Mils poručio je tokom sednice Saveta bezbednosti UN da je imenovanje novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini gotova stvar. Mils je na sednici, na kojoj se raspravlja o stanju u BiH, rekao da je Šmita imenovao Savet za sprovođenje mira (PIK) i ocenio da je to dovoljno. Ukazao je da se samo Rusija usprotivila njegovom imenovanju, ali je ocenio da PIC odluke ne mora da donosi jednoglasno. Mils je tvrdio i da Savet bezbednosti UN ne mora da odobri imenovanje šefa Kancelarija visokog predstavnika (OHR) da bi on stupio na dužnost. On smatra i da otpor Moskve imenovanju novog visokog predstavnika nije baziran na pravu. Mils je ocenio da entiteti nemaju budućnost izvan BiH, te da mirna disolucija nije opcija. „SAD podržavaju jedinstvenu BiH”. Mils je naglasio da SAD podržavaju i Kancelariju visokog predstavnika (OHR) koja je, kako je naveo, od ključne važnosti za civilno sprovođenje Dejtonskog sporazuma. On tvrdi i da još nisu ispunjeni uslovi za zatvaranje OHR i smatra da će se to dogoditi tek kada se sprovede „5+2 agenda”. Mils je rekao da se Rusija 2008. saglasila sa ovom agendom, a da sada traži da se OHR ugasi[2].
Rusko-kineska rezolucija u SB UN[uredi | uredi izvor]
Rusija i Kina predstavile su 15. jula Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija nacrt rezolucije kojom bi se međunarodnom visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini odmah oduzela moć nadziranja implementacije mirovnog sporazuma iz 1995. godine kojim je okončan rat i ukinuta ta pozicija u roku od dvije godine. U kratkom nacrtu rezolucije, kojem je Associated Press imao pristup, navodi se da ovlaštenja data visokom predstavniku "više nisu potrebna s obzirom na napredak koji su postigle bosanske strane". Nacrt podržava imenovanje njemačkog visokog predstavnika Kristijana Šmita" do 31. jula 2022. godine, kada se očekuje zatvaranje Ureda visokog predstavnika (OHR)"[3].
22. jula, sa dva glasa za, 13 uzdržanih i nijedan glas protiv, Vijeće sigurnosti Ujedinjenih naroda (UN) odbacilo je rezoluciju kojom se traži zatvaranje Ureda visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini (BiH), prijedlog Rusije i Kina. Samo su Kina i Rusija glasale za rezoluciju, dok je ostalih 13 zemalja Saveta bezbednosti bilo uzdržano. Ruski predstavnik Dimitrij Poljanski sa žaljenjem je primio ovu odluku i zatražio od članova Saveta "da ne preduzimaju dalje destruktivne korake".
"Žao nam je što Savet bezbednosti nije usvojio rezoluciju i što nije potvrdio kandidaturu Kristijana Šmita, što je ugrozilo legitimnost njegovog imenovanja", rekao je Poljanski.
Uoči glasanja, Poljanski je istakao da je Rusija svesna svoje pozicije kao jednog od garanta Dejtonskog sporazuma i da je učesnik u radu Saveta za implementaciju mira (PIC), te da ovu ulogu shvata vrlo ozbiljno.
„Uvjereni smo da je jačanje mira i stabilnosti i ekonomskog razvoja BiH moguće samo ako se poštuju temeljni principi suvereniteta, nezavisnosti i ravnopravnosti tri konstitutivna naroda. Prošlo je 25 godina od potpisivanja Dejtona, a tokom ovih godina visoki predstavnik trebao je igrati ulogu stabilizatora. "Postepeno je postigao mrežu moći i nadležnosti prema bonskim vlastima, a u postdejtonskoj situaciji njegova uloga je možda bila opravdana, ali se situacija sada menja", rekao je ruski predstavnik.
Predstavnik Kine je rekao da prema Dejtonskom sporazumu Vijeće sigurnosti igra najvažniju ulogu u imenovanju visokog predstavnika, te da ignorisanje ove činjenice i imenovanje visokog predstavnika izvan Vijeća sigurnosti nije dobro i preporučljivo.
"Bonske ovlasti predstavljaju poseban problem i imale su koristi u određenim okolnostima, pa zadržavanje visokog predstavnika i bonska ovlaštenja nisu ni potrebna ni poželjna, jer je zemlja postigla veliki napredak", rekao je kineski predstavnik u Vijeću sigurnosti. Rekao je i da je Kina uvijek podržavala suverenitet, nezavisnost, nacionalno jedinstvo i teritorijalni integritet BiH.
"Zato vjerujemo da BiH ima sposobnost i mudrost za rješavanje vlastitih problema. Ured visokog predstavnika zastario je, a međunarodna zajednica mora ispitati specifičan način na koji se BiH podržava u provedbi Dejtonskog sporazuma radi ispunjavanja potrebe ljudi koji žive u toj zemlji", rekao je kineski predstavnik u Savetu bezbednosti.
Predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva rekao je da su bili uzdržani tokom glasanja kako bi izrazili svoju podršku OHR-u i odbacili pokušaje da se ograniči njegova moć i prerano prekine njegova uloga.
"Rezolucija ili bilo koja druga odluka Vijeća sigurnosti UN-a nije i nikada nije bila pravni uslov za imenovanje novog visokog predstavnika Christiana Schmidta. Uspješno ga je imenovao Upravni odbor Vijeća za implementaciju mira i on će preuzeti dužnost sa ili bez akcije Saveta bezbednosti", rekla je ona.
Ričard M. Mils, predstavnik Sjedinjenih Država u Savetu bezbednosti, primetio je da su uslovi za zatvaranje kancelarije OHR -a sadržani u uslovima 5 + 2 postavljenim 2008. godine uz podršku svih članova Upravnog odbora PIK-a, uključujući Rusiju.
"Ovi uslovi još nisu ispunjeni i potrebno je još mnogo reformi. Nacionalistička retorika nastavlja da dijeli zemlju braneći stvarni napredak u reformama. Uprkos svemu tome, Rusija se godinama zalagala za ukidanje kancelarije visokog predstavnika. Uzdržali smo se od glasanje jer Ured visokog predstavnika u BiH nastavlja igrati krutu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u BiH", rekao je Mils[4].
Eskalacija krize[uredi | uredi izvor]
Odluka visokog predstavnika o kažnjavanju za negiranje „Genocida u Srebrenici”[uredi | uredi izvor]
Dana 23. jula, visoki predstavnik za BiH Valentin Incko, kome mandat ističe 1. avgusta, doneo je odluku da iskoristi tzv. bonska ovlašćenja i nametne dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. Kako je saopšteno iz Kancelarije visokog predstavnika, Zakon koji sledi i koji čini sastavni deo ove odluke stupa na snagu odmah, na privremenoj osnovi, sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i bez dodatnih uslova. Tekst izmena Krivičnog zakona, koje je nametnuo Incko, u dva dodata člana glasi:
"Ko javno podstrekne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, ako takvo ponašanje ne predstavlja krivično delo iz stava (1) ovog člana, biće kažnjen kaznom zatvora od tri meseca do tri godine".
Izmenom u članu (3), Incko je istakao da:
"Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen punomoćnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom Londonskom sporazumu od 8. avgusta 1945. ili Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u Bosni i Hercegovini, a usmereno je protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, i to na način koji bi mogao da podstakne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv takve skupine osoba ili člana takve skupine, biće kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina".
Izmena zakona podrazumeva i da ko krivično delo iz članova od (1) do (3) ovog člana izvrši tako da javnosti učini dostupnim ili joj distribuira letke, slike ili druge materijale, biće kažnjen zatvorom od najmanje jedne godine.
A ako je krivično delo iz stava (1) do (3) ovog člana počinjeno na način kojim se može poremetiti javni red i mir ili je preteće, zlostavljajuće ili uvredljivo, počinilac će biti kažnjen zatvorom od najmanje tri godine.
Kaznu od najmanje tri godine zatvora dobiće svako ko dodeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsetnik ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj pravosnažno za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekat kao što su ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, opština ili grad, naselje i naseljeno mesto...
U obrazloženju odluke, Incko navodi da svesni činjenice da pomirenja ne može biti bez priznanja zločina i odgovornosti, kao i da govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam ili otvoreno negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnom sudskim odlukama ugrožavaju vladavinu prava i predstavljaju direktnu prepreku miru, pomirenju i izgradnji poverenja i na kraju ugrožavaju izglede za sigurnu, mirnu budućnost Bosne i Hercegovine.
Naveo je i da je duboko zabrinut zbog toga što istaknuti pojedinci i javne vlasti u Bosni i Hercegovini i dalje poriču da su akti genocida, zločini protiv čovečnosti i ratni zločini bili počinjeni tokom oružanog sukoba, čime pojedinci i organi vlasti javno dovode u pitanje legitimitet presuda koje su doneli Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Sud Bosne i Hercegovine i da pojedinci i organi vlasti slave ili veličaju osuđene ratne zločince.
Konstatuje da su sve zakonodavne inicijative pokrenute pred Parlamentarnom skupštinom Bosne i Hercegovine za rešavanje ovog pitanja blokirane.
"Iz prethodno utvrđenih razloga, visoki predstavnik ovim donosi odluku o Zakonu o dopuni Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine", naveo je Incko.
Povodom ove Inckove odluke oglasio se srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je rekao da Republika Srpska odbacuje odluku Incka i da je "tipičan srbomrzac". S druge strane, za predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Komšića Inckova odluka je utemeljena na nizu presuda Haškog suda koje su, navodi, utvrdile da je u Srebrenici bio genocid. Reaguje i lider SDA. Premijerka Ana Brnabić ocenila je kao lošu vest odluku odlazećeg visokog predstavnika da nametne zabranu negiranja genocida i ocenila da će to još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od RS i stavova Srpske. Oglasila se i Evropska unija, navodeći da je primila k znanju donošenje zakona u BiH protiv poricanja genocida, uz konstataciju da "revizionizam i poricanje genocida protivreče najosnovnijim evropskim vrednostima". Reagovao je i Muzej žrtava genocida, međunarodno referentna ustanova koja se bavi istraživanjem genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog naroda i Holokausta, kao i negovanjem kulture sećanja na njihove žrtve, navodeći da je Incko na samom kraju mandata dao snažan podstrek reviziji nedavne tragične istorije[1].
Odluka srpskih političkih predstavnika da napuste institucije BiH[uredi | uredi izvor]
Lideri političkih partija iz Republike Srpske zaključili su 26. jula da srpski predstavnici u institucijama BiH, odnosno Predsedništvu, Savetu ministara i Parlamentu BiH ne učestvuju u donošenju odluka. da se srpski predstavnici neće povući iz institucija, ali da neće učestvovati u radu i donositi odluke dok se ne reši pitanje nametnutog zakona o zabrani negiranja genocida u BiH. Jedan od zaključaka sastanka u Banjaluci jeste da će u proceduru biti upućene izmene dva zakona, prenele su banjalučke "Nezavisne novine". Takođe, dogovoreno je da se na sednici Skupštine RS u petak nađu izmene dva zakona, kao i da ta sednica bude zatvorena za javnost. Nedeljko Čubrilović, predsednik Skupštine RS, nakon sastanka lidera parlamentarnih političkih partija iz Republike Srpske rekao je da ne postoje uslovi za rad srpskih predstavnika u institucijama BiH.
"Ne povlači se niko, ali nema uslova za rad u Savetu ministara, Predsedništvu BiH I Parlamentarnoj skupštini BiH", rekao je Čubrilović.
Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH i lider SNSD-a, rekao je da se odluka odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka odbacuje kao ništavna i da srpski predstavnici u institucijama BiH neće učestvovati u odlučivanju. Branislav Borenović, lider PDP-a, rekao je da to znači da neće biti donošene odluke u tim institucijama do daljeg, odnosno dok se ne reši pitanje nametnutog zakona. Mirko Šarović, predsednik SDS-a, rekao je da su svi saglasni da se više nikada neće prihvatiti bilo koja odluka visokog predstavnika. Nenad Stevandić, lider Ujedinjene Srpske, rekao je da će RS istrajati na odlukama koje su doneli lideri političkih partija. Nakon održanog sastanka predsednika parlamentarnih stranaka u RS doneseno je nekoliko zaključaka. Politički predstavnici iz RS odbacuju nametnute odluke visokog predstavnika i smatraju ih neprihvatljivim i ništavnim. Oni smatraju da ne postoje uslovi za rad srpskih predstavnika u institucijama BiH - Predsedništvu BiH, Parlamentarnoj skupštini i Savetu ministara. Odbacuje se svako nametanje na nivou BiH i ne postoji legalni visoki predstavnik jer nije izabran u skladu sa procedurama i odbacuje se saradnja s njim. Na sastanku je bilo reči i o drugim aktivnostima koje će se obavljati u narednom periodu. Najavljeno je da će preko poslaničkih klubova biti upućena dva zakona vezana za ovu tematiku, a reč je o krivičnim zakonima. Sednica Narodne skupštine RS povodom odluke odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka da nametne dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje i kažnjava "negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca" zakazana je u petak, 30. jula, najavio je večeras srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Ranije danas, lideri političkih partija iz Republike Srpske zaključili su da srpski predstavnici u institucijama BiH, odnosno Predsedništvu, Savetu ministara i Parlamentu BiH ne učestvuju u donošenju odluka. Praktično, to znači da se srpski predstavnici neće povući iz institucija, ali da neće učestvovati u radu i donositi odluke dok se ne reši pitanje nametnutog zakona o zabrani negiranja genocida u BiH[5]. Sledećeg dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Beograd obavešten i da prati dešavanja u Bosni i Hercegovini, uz poruku da Srbija ne može da ostavi Republiku Srpsku bez podrške u ekonomskom i svakom drugom pogledu, kao i da će izaći sa predlogom kako da u budućnosti vodimo dijalog sa Bošnjacima. Vučić je odgovarao na pitanje novinara o tenzičnoj situaciji u Bosni i Hercegovini, nakon što su predstavnici Republike Srpske napustili institucije BiH zbog inicijative odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da se u krivični zakon u toj zemlji uvede zabrana i kažnjavanje negiranja genocida. Vučić je rekao da Beograd sa pažnjom prati događaje i u Sarajevu i Banjaluci uz ocenu da nametanje i oktroisanje odluka spolja nikada nije moglo da donese dobre rezultate.
"Ne ulazim u sve mere i kontramere, to se dešava u drugoj zemlji, ali smo obavešteni i pratimo sve, a ono što je izvesno je da ne možemo da ostavimo Republiku Srpsku u ekonomskom i bilo kom drugom pogledu bez podrške Srbije", poručio je Vučić na konferenciji za novinare u Palati Srbija.
Na konstataciju novinara da su sve oštriji tonovi u Sarajevu i da se očekuje najveće zaoštravanje odnosa u BiH od završetka građanskog rata i pitanje da li se može izbeći ozbiljniji sukob, Vučić je rekao da se "plaši da atmosfera jeste najteža i najuzavrelija od okončanja rata i potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma".
"Nadam se da svi razumeju da su mir i stabilnost prioritet i da moramo da razmišljamo o ekonomiji i o tome kako da živimo zajedno", kazao je Vučić.
Dodao je i da će izaći sa konkretnim predlozima kako da u budućnosti vodimo dijalog sa Bošnjacima.
"Ponoviću to, iako sam video da su mnogi napadali, da moramo da pokušamo da s njima izgradimo bratske odnose u budućnosti. Nisam siguran da su sve izjave njihovih lidera iz Sarajeva od velike pomoći, ali to je već druga stvar", rekao je Vučić.
Naveo je da narodi moraju da u određenim trenucima donose važne istorijske odluke koje, kako kaže, ne moraju uvek da se dopadaju političarima.
Vučić je najavio da će 4. avgusta u Busijama biti obeležena godišnjica progona srpskog življa i, kako je rekao, najvećeg etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata u Evropi, kao i da će tog dana imati susret sa rukovodstvom Republike Srpske i da će sa njima o svemu razgovarati[106].
Stupanje na snagu Inckovog zakona[uredi | uredi izvor]
Dana 28. jula, stupile su na snagu izmene Krivičnog zakona kojim se predviđaju zatvorske kazne za negiranje zločina genocida. Izmene zakona nametnuo je odlazeći visoki predstavnik. Reagujući na odluku Valentina Incka, srpske stranke odlučile su da ne učestvuju u radu zajedničkih institucija. Istovremeno, za petak je najavljeno usvajanje zakona u Skupštini Republike Srpske o neprihvatanju odluke visokog predstavnika i o sankcionisanju svih koji povrede ugled Republike Srpske. Sagovornici emisije "Oko" smatraju da se može nagađati oko Inckovih motiva, ali da se kriza u BiH postepeno produbljuje[107]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik danas se sam prijavio Tužilaštvu BiH i rekao da je to uradio da tako rastereti muslimane koji bi mogli biti izloženi pritisku i zahtevima svojih političkih vođa. Dodik je za Srnu rekao da su kod tih vođa prema Srbima prisutna usijana osećanja i mrzotvorni stavovi da protiv njega podnesu krivičnu prijavu.
"Da ne bi bilo pregrejanih emocija i niskih strasti iz sarajevske zagušljive političke kuhinje u kojoj se prema Srbima svakodnevno proizvodi mržnja, odlučio sam da se sam prijavim", pojasnio je Dodik.
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine već je formiralo predmete u slučajevima negiranja genocida, na osnovu prijava nekoliko građana.
Kako je ranije iz Tužilaštva BiH potvrđeno za Dnevni avaz, ova pravosudna institucija, a nakon što je visoki predstavnik Valentin Incko 23. jula nametnuo odluku o izmenama Krivičnog zakona u BiH, već je primila prijave od nekoliko građana[108].
Parlamentarno zasedanje narodne skupštine Republike Srpske 30. jula[uredi | uredi izvor]
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je danas na 20. posebnoj sjednici Zakon o neprimjenjivanju odluke visokog predstavnika koja se donosi na Zakon o dopuni Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, uz jedan amandman koji je postao sastavni dio Zakona, i Zakon o dopuni Krivičnog zakonika Republike Srpske.
Oba zakona usvojena su po hitnom postupku i na prijedlog klubova poslanika SNSD, SDS, PDP, DEMOS, SP, DNS, US, SPS, NPS i poslaničke grupe NDP.
Poslanici su usvojili i odluke kojima oba zakona stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srpske. Narodna skupština usvojila je i Zaključak kojim podržava Zaključke koji su usaglašeni 26.7.2021. u Narodnoj skupštini na sastanku predsjednika političkih partija sa sjedištem u Republici Srpskoj, koje imaju narodne poslanike.
Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović rekao je na pres konferenciji po okončanju sjednice da su oba zakona, u skladu sa dogovorom lidera svih političkih partija sa sjedištem u Republici Srpskoj, usvojena su glasovima svih prisutnih poslanika SNSD, SDS, PDP, DEMOS, SP, DNS, US, SPS, NPS i poslaničke grupe NDP.
„Republika Srpska je jedinstvena u ovome. Ovim odlukama Narodne skupštine primjena nametnute odluke visokog predstavnika u Republici Srpskoj neće biti moguća. Ta odluka bila je pogrešna, nepotrebna i ona je iskomplikovala situaciju u zemlji do granice ključanja. Valentin Incko barem na kraju svog mandata morao je da uradi nešto da Srbima u BiH pokaže da nije instrument u rukama bošnjačke politike i njihova zlatna ribica za ispunjavanje želja. Nažalost on to nije uradio. On je svojom odlukom doveo zemlju u najveću krizu od završetka rata i odgovornost za sve što se zbiva je njegova“, rekao je predsjednik Čubrilović.
Dodao je da nije jasno zbog čega je na ovaj način i u ovoj mjeri Incko otežao početak rada svoga nasljednika na čelu OHR-a
„Mi nećemo dozvoliti da nas niko i nikada više naziva genocidašima, genocidnom tvorevinom, da nas vrijeđa, da vrijeđa narod koji je istinska žrtva genocida u Drugom svjetskom ratu, da umanjuje našu žrtvu, da umanjuje broj ubijenih u Jasenovcu, da nam prekraja istoriju. To su danas svojom odlukom potvrdili svi narodni poslanici“, rekao je Čubrilović.
On je istakao da je krajnji cilj sve ove godine da Republiku Srpsku proglase genocidnom i da, kao što se i moglo čuti ranije, pozivajući se na jednu Rezoluciju UN traže njeno ukidanje.
„Sve ovo su samo koraci do tog cilja, a jedan od najvažnijih po želji bošnjačkih političara uradio je Incko. Mi smo toga svjesni i naš odgovor je jedinstven i veoma decidan. Svi moraju da shvate da je BiH sastavljena od Republike Srpske i FBiH, da je čine tri konstitutivna naroda. Da je jedan konstitutivni narod srpski i da taj narod ne pristaje da ga ponižavaju i da ga konstantno optužuju i njega i Republiku Srpsku. Narodni poslanici svojim današnjim odlukama pokazali su da je ovo crvena linija i da nema više optuživanja Republike Srpske“, rekao je predsjednik Čubrilović[109][110].
Sledećeg dana, ambasadori Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira najoštrije su osudili, bez saglasnosti Rusije, kako se navodi, eskalaciju tenzija koje dolaze od nekih političkih lidera kao odgovor na nedavnu izmenu Krivičnog zakona. Takođe osuđuju i korake koje je preduzela Narodna skupština Republike Srpske, a koji bi narušili stabilnost i omeli efikasan rad organa vlasti. Ambasada Ruske Federacije u BiH saopštila da je odbila da se pridruži izjavi. Ambasadori Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC) oglasili su se povodom jučerašnje sednice Narodne skupštine Republike Srpske, koja je usvojila zaključak da se odluka o zabrani negiranja genocida ne primenjuje. U saopštenju se navodi i da su "revizionizam, veličanje osuđenih ratnih zločinaca i poricanje dobro dokumentiranih i utvrđenih činjenica o ratnim događajima, uključujući genocid, neprihvatljivi". U saopštenju se ocenjuje da je to u suprotnosti s osnovnim evropskim vrednostima i da podriva stabilnost zemlje te dobrobit i prosperitet građana BiH. Ambasadori Upravnog odbora PIC pozivaju vlasti da se "suzdrže od destabilizirajućeg ponašanja". Pozivaju sve političke lidere u BiH da se fokusiraju na "podršku miru, stabilnosti i prosperitetu za građane ove zemlje i unapređenju pomirenja, izgrađenog na međusobnom priznavanju, empatiji i poštivanju svih žrtava", naveli su iz PIC-a. Ambasador su naglasili i svoju "kontinuiranu podršku autoritetu i mandatu visokog predstavnika" i ulozi koju ima sve dok se, kako navode, ne ispune ciljevi i uslovi za izlazak BiH iz režima međunarodne supervizije.
Ambasada Ruske Federacije u BiH saopštila je da je odbila da se pridruži izjavi ambasadora i navela je razloge za takav potez, prenosi RTRS. Ruska ambasada ukazuje da je visoki predstavnik Valentin Incko svoj mandat završio 27. maja i da nije imao nikakva ovlašćenja za uvođenje izmena i dopuna Krivičnog zakona. U saopštenju se navodi da se Rusija uvek protivila upotrebi "bonskih ovlašćenja", čije mu, čak ni najšire tumačenje ne daje za pravo da se meša u aktivnosti zakonodavne vlasti. Ambasada, takođe, podseća da je odluku Narodne skupštine donelo legalno izabrano demokratsko telo vlasti.
"Ispostavlja se da naši partneri BiH smatraju nemarnim studentom koji ne uspjeva položiti 'ispite' i rešiti se međunarodne supervizije. Više od četvrt stoleća, suverena država koja je zauzimala poziciju nestalne članice Saveta bezbednosti UN-a mora 'ponoviti godinu'... Upravo iz ovih razloga kancelariju visokog predstavnika smatramo kočnicom razvojnog puta BiH i insistiramo na njegovom bezuslovnom gašenju. To je taj slučaj kada su se prednosti odavno pretvorile u nepopravljive nedostatke. Stoga - mora biti zatvoren!", zaključuje se u saopštenju Ambasade Rusije.
Članice Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira su: Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Predsedništvo Evropske unije, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije (OIC) koju predstavlja Turska[111].
Dana 1. avgusta, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, na konferenciji za novinare u Banjaluci rekao je da sa Kristijanom Šmitom bez mandata, Republika Srpske i njene institucije neće sarađivati. Dodik je istakao da je jedino relevantno mesto koje uvodi visokog predstavnika u BiH Aneks 10, ali je istakao da su ga prekršile velike zemlje koje pokušavaju da uskrate Republici Srpskoj da je strana, jer je tako i predviđeno Aneksom 10. Napomenuo je da su neke zapadne zemlje krenule u rušenje Dejtonskog sporazuma[112].
Mandati Kristijana Šmita, Gabrijela Eskobara i Stjuarta Piča[uredi | uredi izvor]
Iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) 30. jula je potvrđeno da je novoimenovani visoki predstavnik Kristijan Šmit u petak sa porodicom stigao u Bosnu i Hercegovinu. Kako se navodi u saopštenju, po dolasku je posetio manastir Tvrdoš kod Trebinja i Blagajsku tekiju.
"Šmit je izrazio divljenje prema bogatom kulturnom nasleđu Bosne i Hercegovine. Istakao je da se samo kroz zajedničke napore i posvećenost celog društva, i uz podršku i pomoć međunarodne zajednice, Bosna i Hercegovina može vratiti na put napretka i zaustaviti značajan odliv mlađe populacije", navodi se u saopštenju OHR.
Šmit dužnost formalno je preuzeo u ponedeljak 2. avgusta, a zvanično na poziciju stupa dan ranije[113].
Stupanje na dužnost i otpori u Republici Srpskoj[uredi | uredi izvor]
Dana 2. avgusta, novi visoki predstavnik Kristijan Šmit je, nakon zvaničnog preuzimanja dužnosti, zahvalio svom prethodniku Valentinu Incku i na tome što je zakonski zabranio negiranje genocida. U prvom zvaničnom obraćanju javnosti građanima u Bosni i Hercegovini Šmit je zahvalio što ima priliku da "služi" narodima BiH i poručio da dolazi kao "prijatelj" naroda Bosne i Hercegovine. Istakao je da je neophodno razgovarati ne samo s domaćim zvaničnicima već i sa građanima. "Preuzimam dužnost da pomognem ljudima koji teško rade da bi izdržavali porodice, onima koji žele mirnu budućnost", poručio je. Ocenio je da je pozicija visokog predstavnika "jedna izuzetna pozicija". Podsetio je da ova pozicija postoji upravo kako bi postojao mir. Smatra da ova funkcija treba da se obavlja, kako je rekao, s dubokim poštovanjem.
"Nije lako dostići dogovor o nekim pitanjima. Zato sam tu, kako bih u ime međunarodne zajednice sprovodio mir i kako bih pomogao, građanima, konstitutivnim narodima i ostalima da ostvarimo uravnotežen mir", naglasio je Šmit.
Zahvalio je Incku na tome što je 12 godina bio visoki predstavnik međunarodne zajednice. Između ostalog, zahvalio mu je i na poslednjoj odluci – "zakonskoj zabrani negiranja genocida počinjenog u Srebrenici". Bosna i Hercegovina mora biti u fokusu međunarodne zajednice, smatra Šmit. Kao cilj je istakao jačanje BiH kao pouzdanog partnera drugim državama.
"Ostvarivanje tog cilja neće biti jednosmerna ulica. Svi koji se žele pridružiti Evropskoj uniji se moraju pridržavati i garantovati pravila tog saveza. Ali, to nije lak zadatak", naglasio je novi visoki predstavnik.
Prema njegovim rečima, napredak društva je moguć samo uz refleksivan pristup vlastitoj prošlosti. Kao primer za to je naveo svoju zemlju, a to je Nemačka. Podsetio je da je ova država bila podeljena, a da se padom Berlinskog zida ujedinila "bez pucnja".
"Sve to ne bi bilo moguće bez pomoći Sjedinjenih Država, Sovjetskog Saveza, Francuske, Velike Britanije i drugih evropskih država", dodaje.
Zahvalio im je takođe i na tome što imaju isti cilj u Bosni i Hercegovini. Uverava da će imati jednak odnos prema pravima svakog pojedinca i svakog naroda.
"Nećemo se baviti samo branjenjem granica i odbacivanjem ideja o pomeranju granica, već i prevazilaženjem granica", zaključio je i pozvao na zajednički rad za bolji život[114].
Novi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit na svečanom prijemu u Sarajevu povodom stupanja na dužnost rekao je da je u BiH došao kao prijatelj rešen da pomogne ljudima koji vredno rade da prehrane porodice, koji žele mir i gradnju života sa drugima. Prijemu u atrijumu Zemaljskog muzeja BiH u Sarajevu prisustvovali brojni predstavnici političkog, diplomatskog i kulturnog života, ambasadori, predstavnici nevladinih organizacija, a član Predsedništva iz Republike Srpske Milorad Dodik očekivano nije došao. Naglasio je da je do sada dobio dosta pisama od ljudi iz Bosne i Hercegovine i da će upotrebiti svoj uticaj, snagu i veze kako bi osigurao da "ova zemlja i njena deca imaju dobru budućnost i da se njihove nade ispune". Prema njegovim rečima, zemlji je potrebna jednostavno stabilnost, sigurnost, vladavina prava i funkcionalna država. "BiH mora biti vraćena na političku agendu međunarodne zajednice i Evropske unije", poručio je Šmit[115].
Sledećeg dana, novi visoki predstavnik Kristijan Šmit razgovarao je sa dvojicom članova Predsedništva Šefikom Džaferovićem i Željkom Komšićem. Istakao je da svi moraju doprineti boljitku BiH. Na sastanku u Sarajevu nije se pojavio član Predsedništva Milorad Dodik. Prvi radni dan Kristijana Šmita od trojice, dočekala dvojica članova Predsedništva. Rekao im je da je njegova agenda, ispunjavanje 14 uslova za članstvo u Uniji, računa na pomoć EU i SAD, ali će mu, kaže prvi partner biti Predsedništvo i institucije BiH.
"Ja sam prošle sedmice obavješten da će 3. avgusta sva tri člana biti ovdje, da nakon toga neće biti dijaloga pa se sada nadam da će biti obratno. Uvjeren sam da ćemo naći prilike da zajedno radimo", izjavio je Šmit.
Bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović pozvao je Milorada Dodika da hitno prestane sa blokadom institucija BiH. Milorad Dodik je istakao da oni ništa ne opstruišu.
"Mi nismo izašli iz organa BiH, mi smo rekli da nećemo odlučivati u organima BiH mi smo rekli da ćemo tamo biti. Ako ja nisam tamo kao srpski član Predsjedništva oni mogu da donesu odluku, ja tamo moram da budem da potegnem pitanje veta", kazao je Dodik[116].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je za RTRS da BiH nema visokog predstavnika i da se Kristijan Šmit lažno predstavlja, zbog čega nije ni prisustvovao današnjem sastanku s njim u Sarajevu. Milorad Dodik kaže da je Šmit neizabrani stranac koji se lažno predstavlja da je visoki predstavnik bez mandata strana potpisnica Aneksa 10 koji uvodi visokog predstavnika kroz dejtonski sistem u BiH. Podsetio je da visokog predstavnika nema u opštim odredbama Dejtonskog sporazuma niti u Ustavu BiH, odnosno Aneksu 4, niti u bilo kojem drugom aneksu. Dodik ocenjuje da je Šmit nelegitimno izabran za visokog predstavnika kako bi u BiH stvorio što goru situaciju i da bi ljudi nastavili da napuštaju ove prostore.
"Njegova priča je da je došao da zaustavi odlazak ljudi. Pa on je i postavljen da bi ljudi odlazili. Vama trebaju ljudi i hoćete da napravite ovdje što goru situaciju - zato i namećete zakone - da bi bila što gora situacija i ohrabrili se ljudi da odlaze u Njemačku i tamo budu manuelna radna snaga", rekao je Dodik. Dodik je istakao da je reagovanje Ruske ambasade u BiH na nametanje izmena Krivičnog zakona BiH usledilo jer je Rusija videla jasnu odlučnost Republike Srpske u pogledu otpora nametnutom rešenju[117].
4. avgusta, Novi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit rekao je da ta zemlja neće postati centralizovana država, ali da se njena funkcionalnost mora poboljšati. Šmit je na prvoj konferenciji za novinare od stupanja na dužnost rekao da država mora postati ujedinjujući element.
"Ona ne može i ne sme biti pretnja nijednom entitetu ili kantonu, već zajednički i ujedinjujući element. Ja ću nadograditi entitete kako bi država funkcionisala", poručio je Šmit.
Prema rečima Šmita, u BiH se mora ojačati zajedništvo, fokusirati se na zajedničke tačke, a ne na razlike. Istakao je da ima osećaj da se previše vremena troši na prošlost, ukazujući da ne nepohodno da se poštuje istorija, naročito žrtve, bez obzira na nacionalnost.
"Treba da zaključimo šta ćemo učiniti u budućnosti da sprečimo takve situacije. To je naš zadatak", dodao je Šmit.
Šmit je naglasio da svaki ratni zločin mora biti sankcionisan, bez obzira na to ko ih je počinio.
"Govorimo o pojedinačnoj krivici i nikada se ne može govoriti o kolektivnoj krivici naroda. Ja kao Nemac znam dobro o čemu govorim. Nema razloga da se veličaju pravosudno osuđeni ratni zločinci. Ponekada ne morate gledati činjenice, već reakcije na činjenice", zaključio je Šmit[118].
Do 6. avgusta, više od 121.000 stanovnika Republike Srpske do sada je potpisalo peticiju koju je 24. jula pokrenuo srpski član predsedništva Milorad Dodik[119], kojom izražavaju stav o neprihvatanju nametanja zakona bivšeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka[120].
Sastanak političkog rukovodstava Republike Srbije i Republike Srpske u Vili "Mir"[uredi | uredi izvor]
Dana 4. avgusta, na dan genocida nad Srbima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini tokom operacije Oluja, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo RS, nakon odvojenog susreta, sastali su se i sa predstavnicima opozicije iz Republike Srpske, kao i dela opozicije iz Srbije. Sastanku u Vili "Mir" prisustvovali su i premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, kao i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine RS Nedeljko Čubrilović i predsednik Vlade RS Radovan Višković. iz Republike Srpske, kao i dela opozicije iz Srbije. Sastanku u Vili "Mir" prisustvovali su i premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, kao i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine RS Nedeljko Čubrilović i predsednik Vlade RS Radovan Višković. Prisutni su bili i predsednik Srpske demokratske stranke iz RS Mirko Šarović, kao i bivši ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak. Takođe, na sastanak su stigli predsednik Dveri Boško Obradović, zamenik predsednika SRS Aleksandar Šešelj, predsednica Zavetnika Milica Đurđević, predsednik Dosta je bilo Saša Radulović. Pre zajedničkog sastanka, Vučić, Dačić, Brnabić i ministri u vladi, razgovarali su sa rukovodstvom Republike Srpske. Nakon sastanka poručeno je da nametnute odluke u BiH nikada nisu dobro rešenje, već samo one koje su u interesu i postignute uz dogovor sva tri konstitutivna naroda u BiH[121]. Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija izrazila želju da se poštuje Dejtonski sporazum i da se sačuva mir u regionu. Prema njegovim rečima, Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali i Republike Srpske. Vučić je rekao i da će nakon sastanka sa rukovodstvom RS uslediti sastanak sa predstavnicima opozicionih stranaka iz RS, kao i opozicionih partija iz Srbije koje su želele da razgovaraju sa vlastima, ali nisu tražile prisustvo stranaca. Istakao je da su na sastanku sa delegacijom RS razgovarali i o ekonomskim pitanjima. Najavio je da će Srbija, zajedno sa konzorcijumom srpskih kompanija, preuzeti 80 odsto troškova izgradnje puta od Rače do Bijeljine i naveo da Srbija sama gradi i izgradiće uskoro most na Savi.
"To će biti doprinos prijateljstvu sa svim narodima i bratstvu sa srpskim narodom. Taj put ide ka Banjaluci i Sarajevu, ali vezuje Srbiju i sa drugim gradom po veličini u RS, Bijeljinom", naglasio je predsednik Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nije komentarisao odluke donete u Skupštini Republike Srpske vezane za promene krivičnog zakona koje je nametnuo prethodni visoki predstavnik u BiH Valentin Incko jer su rezultat oktroisanih, nametnutih odluka.
"Takvih odluka ne bi bilo u Skupštini Srpske da nije bilo oktroisanja nekih drugih odluka i zašto da komentarišem posledicu, kada komentarišem uzrok", kazao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara nakon sastanka sa rukovodstvom Srpske.
Dodao je da je za Srbiju važno i dobro kada su po bitnim pitanjima politički činioci u Srpskoj ujedinjeni. Vučić kaže da je novog visokog predstavnika Kristijana Šmita sretao mnogo puta i da ima korektne odnose s njim.
"Mislim da je inteligentan čovek, ali to nema veze s mojim stavom ili stavom Srbije o nametnutim odlukama", naglasio je Vučić.
Politikom srpskog jedinstva, ujedinjavanja oko ciljeva oko kojih možemo da se dogovorimo, dovoljno pokazujemo da smo naučili teške lekcije iz prošlosti, istakao je Vučić. Naglasio je da Srbija mora da bude oprezna i da mora da vodi vodi računa o svim aspektima, pre svega brine o svom ekonomskom rastu, miru i o tome šta će ostaviti u budućnosti svojoj deci. Rekao je da razume frustracije Milorada Dodika političkim prilikama u BiH.
"Mislim da je svaki razgovor dobar, a razumem odluke ljudi u RS koje su doneli. Verujem da je moguće postići dogovore u budućnosti koji bi značili više poštovanja, razumevanja, i pre svega poštovanja Dejtonskog sporazuma, jer on nije doneo samo mir, pa možete da radite sa njim šta hoćete, već je doneo mehanizme na osnovu kojih BiH postoji, na kojima postoji RS", rekao je Vučić.
Treba da se držimo Dejtonskog sporazuma, poručio je Vučić odgovarajući na pitanje da li činjenica da visoki predstavnik međunarodne zajednice nije izabran na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN može imati neke implikacije na njegove odluke i poziciju.
Vučić je kazao da će Srbija uvek imati svu pažnju i sve vreme sveta da sluša svoje sestre i braću iz RS, predstavnike našeg naroda i da im, u čemu god može, izlazi u susret.
"Siguran sam, da ako se ne usaglasimo oko nekog pitanja, pa tako i nekih spoljnopolitičkih, neće niko da se ljuti. Ponosan sam na činjenicu što prethodnih nekoliko godina nije bilo razmene teških reči i tako ćemo nastaviti. Zahvalan sam što je Dodik uvek poštovao naš dogovor, a verujem da će u budućnosti moći da računa na još veću podršku Srbije", zaključio je Vučić.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ponovio je da novi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit za njega nema legitimitet. Na pitanje kako vidi to što je Šmit naveo da je spreman za razgovor, da organizuje neformalni sastanak sa predstavnicima RS u OHR-u, kao i da ode bilo gde u BiH, te da neće koristiti bonska ovlašćenja ako ne dođe do narušavanja teritorijalnog integriteta BiH, Dodik je odgovorio:
"Možemo na Jahorini. Doći ćemo svi mi političari iz RS da mu kažemo da možemo da razgovaramo s njim kao bivšim poslanikom nemačkog saveznog parlamenta i saveznim ministrom poljoprivrede", poručio je Dodik.
On je čovek koji ima nesumnjivo veliko iskustvo, ali kao visoki predstavnik on za nas nema legitimitet, poručio je Dodik.
"Ukoliko je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit krenuo da smenjuje srpske predstavnike u organima vlasti na osnovu bonskih ovlašćenja i bilo koja mera u tom smislu, to bi bio samo doprinos stvaranju još većeg haosa u BiH", ocenio je Dodik.
Dodik je, odgovarajući na pitanja novinara, istakao da je vlast u Republici Srpskoj izabrana na demokratskim izborima i da je to potvrdio OEBS, ali da novog visokog predstavnika niko nije izabrao.
"Svi smo mi izabrani na demokratskim izborima, koje je OEBS potvrdio da su bili fer i pošteni i mi predstavljamo upravo taj demokratski kapacitet, a ovog koji se sada predstavlja kao visoki predstavnik niko nije izabrao, tako da je on samozvani visoki predstavnik", naveo je Dodik.
Naveo je da je sa predsednikom Vučićem razgovarao i o ekonomskim pitanjima i započetim projektima koji dostižu vrednost od preko 90 miliona (konvertibilnih) maraka.
"Ne možemo da računamo u dobre namere onih koji degradiraju naše pravo, Ustav i Dejtonski mirovni sporazum", rekao je Dodik.
Zahvalio je Vučiću koji je, kako je rekao, s pažnjom saslušao sve što su imali da mu kažu. Kao važno je istakao je da je Republika Srpska jedinstvena kada je reč o nametnutom zakonu, ali i "nikada kao pre zabrinutija ako tako nešto bude nastavljeno". Protiv svih problema, najavio je Dodik, RS će se boriti političkom pobunom, a ono što sve u ovom trenutku ujedinjuje u Srpskoj opasnost koja, kako je rekao, preti svima i koju svi dobro razumeju[122].
Milorad Dodik na pres konferenciji u Beogradu 10. avgusta[uredi | uredi izvor]
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik demantovao je 10. avgusta navode pojedinih medija da je glasao na sednici Predsedništva na kojoj se odlučivalo o imenovanju Upravnog odbora Centralne banke BiH i naveo da je odbio da u ponedeljak učestvuje u telefonskoj sednici. Milorad Dodik je novinarima u Beogradu pre početka skupa "Inckov zakon-kraj Srpske ili raspad BiH" rekao da nije prisustvovao sednici Predsedništva BiH. Istakao je da pojedini mediji pokušavaju da razbiju srpsko jedinstvo i zajedništvo i zajedničku odluku da ne učestvuju u radu zajedničkih institucija BiH do povlačenja Inckovog zakona, te da jednu spekulativnu izjavu iz Sarajeva koriste kao dokaz moći i da Srbi moraju da objašnjavaju nešto što je netačno. Dodik je objasnio da sednica nije održana jer da bi se zakazala mora da postoji saglasnost sva tri člana Predsedništva BiH. Kako je rekao, postoji mogućnost da zakaže vanredna sednica, takođe, uz saglasnost sva tri člana Predsedništva, ali naglašava da je protiv održavanja i vanredne sednice. Dodao je da, ako se zakaže redovna sednica, mora da joj prisustvuje da bi glasao protiv, jer odluke moraju da se donose konsenzusom. Dodik je podsetio da je u Narodnoj skupštini RS postignut dogovor da, predstavnici Srba neće učestvovati u radu institucija BiH, osim na, kako kaže, sednicama na kojima treba sprečiti donošenje odluka. Na pitanje kako srpskom jedinstvu može da doprinese to što je deo opozicije u Srbiji prisustvovao sastanku sa rukovodstvom RS i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Dodik je uzvratio pitanjem ‚"kako ne može da doprinese i dodao da su Srbi važan narod na Balkanu i da je prisustvo srpskog naroda u Republici Srpskoj jedna od važnih tema koja, kaže, i u Srbiji treba da bude na dnevnom redu. Zahvalio je Aleksandru Vučiću što je pozvao opoziciju u Srbiji da prisustvuje tom sastanku i ocenio da su pogrešili predstavnici opozicije koji nisu došli[123][124]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je 13. avgusta u kolumni "Dobro nam otišao, gospodine Šmit" detaljno izneo stav o Kristijanu Šmitu, navodnom genocidu i Srebrenici, političkim prilikama u BiH i statusu Srba. U kolumni za sve medije u Republici Srpskoj, Dodik je, između ostalog, citirao francuskog istoričara Alena Rišoa da "cilj svake političke akcije u koloniji treba da bude razlikovanje i iskorišćavanje upotrebljivih lokalnih elemenata i neutralizacija i uništavanje onih koji se ne mogu upotrebiti"[125].
Imenovanje Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika za Balkan[uredi | uredi izvor]
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden imenovao je 30. avgusta Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika za Balkan. Novu funkciju je preuzeo 7. septembra na kojoj bio dotadašnji zamenik ambasadora u Srbiji zameniće Metjua Palmera[126]. Eskobar je u intervjuu za Glas Amerike izjavio je 25. septembra da će antikorupcijske sankcije koristiti „veoma agresivno“[127].
Poseta Kristijana Šmita Beogradu i razgovor sa Vučićem[uredi | uredi izvor]
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se 9. septembra sa tzv. visokim predstavnikom međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Kristijanom Šmitom i poručio mu da od njega očekuje nepristrasan i izbalansiran pristup budući da su neretko predstavnici međunarodne zajednice jednostrano posmatrali stvari u Bosni i Hercegovini i regionu[128][129]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da se u nedelju, 12. septembra, sastaje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u okviru redovnih konsultacija. Dodik je rekao da je to dan pre važne i oproštajne posete nemačkog kancelara Angele Merkel Srbiji kada će se verovatno razgovarati o važnim regionalnim pitanjima[130]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da bi voleo da se sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa tzv. visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Šmitom nije dogodio jer će, kako je ocenio, proizvesti spekulacije[131]. Nakon posete Beogradu, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa Aleksandrom Vučićem razgovarao o nedavnoj poseti Kristijana Šmita Beogradu, kao i razgovoru koji je predsednik Srbije imao sa tzv. visokim predstavnikom[132].
Dan srpskog jedinstva[uredi | uredi izvor]
Srbija i Republika Srpska obeležavaju zajednički praznik — Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, a tim povodom u Beogradu se održavaju brojne manifestacije. Datum, 15. septembar, izabran je jer je na taj dan 1918. godine probijen Solunski front[133].
Srpski bojkot institucija[uredi | uredi izvor]
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je 18. septembra da srpski poslanici neće učestvovati u radu Predstavničkog doma koji je zakazao Denis Zvizdić u ponedeljak 20. septembra. On je dodao da će tako ostati sve dok se sporni Inckov zakon ne stavi van snage. On je dodao da će tako ostati sve dok se sporni Inckov zakon ne stavi van snage. Dodik je dodao da je u toku hajka na Srbe i da on ima devet prijava zbog navodnog negiranja zločina u Srebrenici[134].
Nastup Željka Komšića u UN[uredi | uredi izvor]
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je 20. septembra da predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić je samovoljno otišao u Njujork na sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i taj njegov postupak pokazuje da u BiH vlada haos. Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić izjavio je da Milorad Dodik nije neophodan da bi BiH funkcionisala[135][136]. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio da ne zna sa kakvim mandatom je član Predsedništva BiH Željko Komšić došao na sednicu Generalne skupštine UN i u čije ime govori[137]. Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je pet dana kasnije da će tražiti odbacivanje svih nametnutih odluka visokog predstavnika i povratak na izvorni Dejton, a u suprotnom predlaže proglašenje nezavisnosti Republike Srpske u roku od šest meseci[138].
Povratak nadležnosti Republike Srpske na „Izvorni Dejton”[uredi | uredi izvor]
Milorad Dodik, izjavio je 27. septembra da će povući saglasnost iz sporazuma o vojsci, kao i o Visokom sudskom i tužilačkom savetu. Predložićemo i o tome ćemo odlučivati narednih dana da se kroz rušenje Zakona o vojsci u roku od nekoliko meseci formira Vojska Republike Srpske[139]. Portparol Kancelarije visokog predstavnika Mario Brkić izjavio je dan kasnije da tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit ni pod kojim uslovima neće dozvoliti prekrajanje granica u BiH, čiji teritorijalni integritet je zagarantovanim Opštim okvirnim sporazumom za i međunarodnim pravom[140]. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović sastao se u kancelariji predsednika s Bakirom Izetbegovićem, predsednikom Stranke demokratske akcije. Sastanku je prisustvovao i bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić. Dana 29. septembra, Milanović i Izetbegović razgovarali su o odnosima Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pre svega o odnosima bošnjačkog i hrvatskog naroda te potrebi poboljšanja odnosa dva naroda u skladu s Dejtonskim sporazumom, saopšteno je iz kancelarije hrvatskog predsednika. U društvu Milanovića i Izetbegovića bili su i bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić te šef kancelarije predsednika Hrvatske Orsat Miljenić[141]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je na konferenciji za novinare 30. septembra da je danas razgovarao sa izaslanikom Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, te dodao da se razgovaralo i o pitanju otcepljenja. Rekao je i da je tokom sastanka sa predsednicom Evropske komisije Urzulom fon der Lajen dobio uveravanja da je predsednica EK privržena ideji o proširenja EU, ali je naglasio da tamo ima drugih glasova koji se čuju i koji šalju drugačije poruke[142]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik pozvao je 1. oktobra građane da veruju u Republiku Srpsku i u ono što govore njene institucije, i rekao da veruje da će Srpska biti nezavisna država 2030. godine. Jedina stvar koja može da sruši Republiku Srpsku, poručio je Dodik, jesu kolebljiva nacionalna vođstva koja bi olako pristala da se odreknu onoga za šta se ovde borilo. Gostujući na prnjavorskoj K3 televiziji, Dodik je ukazao da grupa zapadnih zemalja na ovim prostorima prihvatila muslimanski koncept, ali da nikada nijednu generaciju srpskih političara nije prihvatila kao ravnopravne sagovornike[143]. Član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je specijalnom izaslaniku američkog predsednika Džoa Bajdena za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru tokom sastanka prethodni dan, kada mu je on zapretio sankcijama[144]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik uputio je 4. oktobra pisma predsednici Evropske komisije Urzuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, premijeru Slovenije Janezi Janši u kojem je, povodom Samita EU - zapadni Balkan ukazao da BiH nije donela odluku o učešću na ovom skupu, niti je imenovala delegaciju i definisala platformu. Ukazavši na značaj ovog samita, koji je zakazan 6. oktobar na Brdu kod Kranja, za budućnost regiona i BiH, kao i činjenicu da će se usvajati platforma o kojoj niko u BiH nije zauzeo stav, Dodik je naglasio da je to u direktnoj nadležnosti Predsedništva BiH, ali da uopšte nije zakazana sednica na kojoj je o svemu tome trebalo razgovarati[145]. Član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je isti dan da je ministar odbrane u Savetu ministara BiH Sifet Podžić jednostranom odlukom da se odloži zajednička vojna vežba Vojske Srbije i Oružanih snaga BiH na Manjači krajem nedelje, počinio krivično delo zloupotrebe nadležnosti i ovlašćenja. Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je ranije da je otkazana zajednička vojna vežba oružanih snaga Srbije i BiH, koja je trebalo da se održi na poligonu "Manjača" u periodu od 9. do 16. oktobra, a o čemu je, kako navodi, obavešteno od strane Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine[146]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik zatražio je sledeći dan smenu ministra odbrane u Savetu ministara Sifeta Podžića zbog nepoštovanja Ustava BiH, jer je otkazao vojnu vežbu Vojske Srbije i Oružanih snaga BiH na Manjači kod Banjaluke[147]. Predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija doneo je isti dan odluku o smeni ministra odbrane Sifeta Podžića[148].
Samit u Ljubljani[uredi | uredi izvor]
Na Brdu kod Kranja 5. i 6. oktobra održan je samit lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana na kojem je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik Vučić je pred početak samita poručio da nema nikakvih iluzija o brzom ulasku u EU, ali da je važno da Srbija bude na evropskom putu. Lideri Evropske unije su nakon neformalnog samita u Sloveniji naložili vrhovnom predstavniku EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepu Borelju da nastavi sa radom na odbrambenoj strategiji EU. Prvi dan samita je šef Evropskog saveta Šarl Mišel sazvao neformalni samit lidera država i vlada EU u Sloveniji kako bi razgovarali o strateškoj autonomiji Evropske unije. Evropski lideri su se dogovorili da će raditi na smanjenju zavisnosti EU od spoljnih sila u sferi odbrane i ekonomije. EU već nekoliko godina raspravlja o „Strateškom kompasu“ – zajedničkoj strategiji unije u oblasti bezbednosti i odbrane za narednih pet do 10 godina. Reč je o programu koji bi trebalo da oslikava ciljeve EU po pitanju bezbednosti i odbrane, te da ukaže na relevantne pretnje. Očekuje se da će Savet EU usvojiti program u martu 2022. godine[149]. Predsednica Evropske komisije Urzula fon der Lajen istakla je drugog dana samita, uoči Samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, da tim skupom Unija šalje veoma važnu poruku regionu, a to je da Zapadni Balkan pripada EU[150].
Posle samita EU u Sloveniji[uredi | uredi izvor]
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je dan posle samita u Sloveniji da Predsedništvo BiH više i ne postoji, a da su tome najviše doprineli predsednik Evropske komisije Urzula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji razbijaju BiH svojim direktnim aktima[151]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je da će do kraja oktobra ili najkasnije u prvoj sedmici novembra Republika Srpska ući u proces donošenja odluka u Narodnoj skupštini Srpske, o povlačenju saglasnosti na vojsku i ostalo, te da je rukovodstvo Srpske spremno za posledice tih postupaka[152]. U Republici Srpskoj formirano je 8. oktobra pet specijalnih timova koji se bave vraćanjem nadležnosti koje su otete RS i spornim odlukama visokog predstavnika u BiH i Ustavnog suda BiH[153]. Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je 10. oktobra da su od početka rata, devedesetih godina prošlog veka, pa sve do danas na sceni dupli aršini međunarodnog faktora koji su, kako je ocenila, doprineli da imamo nered i u BiH i u pojedinim zemljama regiona[154]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će 10. oktobra u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovom razgovarati o Ustavnom sudu BiH, kao i o pitanju funkcije visokog predstavnika u BiH. "Republika Srpska želi da se vrati na slovo Ustava BiH i to je jedini način na koji može ostati u BiH, ako to ne bude moguće, onda srpski narod tu nema šta da čeka", rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Dodik je istakao da je politička volja u Republici Srpskoj takva da će Srpska odbiti sve što je van Ustava BiH i povući svoje saglasnosti koje su ranije date, a to su vojska, indirektni porezi i Visoki sudski i tužilački savet[155][156]. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priredio je uveče radnu večeru na Andrićevom vencu kojoj prisustvuju ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je nakon radne večere u Beogradu da je sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom imao sveobuhvatne razgovore, kao i da je najvažnija tema bila situacija u BiH. Dodik je istakao da su razgovarali o ukupnoj političkoj situaciji u Srpskoj i BiH, kao i o izazovima koji su očigledni i zastoju i funkcionisanju svega što u poslednje vreme dramatizuje situaciju u BiH[157][158]. Milorad Dodik je dva dana posle sastanka sa Sergejem Lavrovim da Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) neskriveno radi na projektu samostalne Republike Srpske u okviru dejtonske Bosne i Hercegovine[159]. U Istočnom Sarajevu održan je 14. oktobra sastanak zvaničnika Republike Srpske sa ambasadorima evropskih zemalja, a potom je srpski član predsedništva BIH Milorad Dodik razgovarao i sa komandantom Eufora, general-majorom Aleksanderom Placerom. Iz Kabineta srpskog člana Predsedništva za RTRS je potvrđeno da ovo nije bio sastanak sa ambasadorima Kvinte. Sastanku su, pored Dodika, prisustvovali predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Nedeljko Čubrilović, predsednik Vlade Srpske Radovan Višković, predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija i zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Nikola Špirić. Bili su prisutni i predsednici političkih partija vladajuće koalicije u Republici Srpskoj Dragan Čavić, Darko Banjac i Nenad Stevandić. Predstavnici iz Ambasade Velike Britanije ranije su naveli su da neće prisustvovati sastanku u Istočnom Sarajevu, ali su Dodiku ponudili sastanak sa njima i partnerskim ambasadama[160]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će Republika Srpska krenuti ka samostalnosti, ako joj Evropska unija uvede sankcije. Dodik je, posle sastanka sa ambasadorima evropskih zemalja u Istočnom Sarajevu, istakao da Evropska komisija Srpskoj neće uvoditi sankcije, a da je pod znakom pitanja da li će na sankcijama da insistira Nemačka[161]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je posle sastanka članova Predsedništva BiH sa austrijskim šefom diplomatije Mihaelom Linhartom, da je imao u planu da pozove prijatelja harmonikaša da „relaksira atmosferu“ ovog sastanka. Kazao je, prijatelj nije bio u mogućnosti da dođe u Predsedništvo, pa je žurku najavio za ponedeljak. Na pitanje šta će pevati, Dodik je odgovorio: „Nema te više Alija“, a objavili su sarajevski mediji[162]. U Tužilaštvu Bosne i Hercegovine zatraženo je 16. oktobra hitno formiranje predmeta zbog medijskih istupa člana Predsedništva BiH Milorada Dodika „u kojima iskazuje pretnje teritorijalnom integritetu i najvišim institucijama BiH“. Ovo je za portal Kliks potvrdio tužilac Džermin Pašić koji kaže da je službenom korespodencijom zatražio formiranje predmeta. Pašiću su se kasnije pridružili tužioci Izet Odobašić, Elvira Stanojlović i Saša Sarajlić. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da tužioci Tužilaštva BiH nisu trebali čekati stavove Predsedništva SDA da bi pokretali istrage protiv njega.[163][164]. Sledeći dan u centru Sarajeva polepljeni su plakati na kojem je natpis "I ti si potreban za odbranu BiH". Na plakatu uslikanom u Štrosmajerovoj ulici ne postoji trag o onome ko ih je polepio, niti bilo kakve druge informacije. Radi se o plakatu Teritorijalne odbrane BiH, prve formalne oružane snage Republike BiH na početku rata, koja je zatim transformisana u Armiju RBiH. Portal dodaje da redakcija nije uspela da stupi u kontakt sa odgovornim iz Udruženja za zaštitu imena i očuvanje tradicije Teritorijalne odbrane kako bi proverili da li lepljenje plakata ima veze s ovom organizacijom ili neko koristi njihov plakat. Ovaj plakat se može pronaći i u digitalnoj kolekciji Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH[165]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je u intervjuu Srni da je uvek govorio da ne bi žrtvovao mir za Republiku Srpsku, naglasivši da su sve aktivnosti koje preduzima Republika Srpska političkog i pravnog karaktera, te da se izvan toga neće ići. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska ima pravo na svoja ovlaštenja, da se ponaša u skladu sa Ustavom i nikoga ne izaziva. „Republika Srpska će do 20. oktobra imati uređene sve zakone, 25. ćemo izaći s tim i 26. zakazati sednicu Narodne skupštine Republike Srpske koja će doneti zaključke i zakone i postaviti novi, odnosno stari ustavni sistem“, istakao je Dodik[166][167]. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine saopštilo je da predmet protiv srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, formiran po dobijanju prve krivične prijave, a da je poslednja prijava stigla 18. oktobra[168]. Isti dan Vlada Republike Srpske odredila je rok do 28. oktobra ekspertskim timovima iz različitih oblasti da pripreme predloge zakona u vezi sa zaštitom ustavnih prava Republike Srpske garantovanih Dejtonom, o kojima će se izjasniti Narodna skupština Republike Srpske[169]. Predstavnik HDZ BiH Marinko Čavara je izjavio da srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik svojim potezima ne ruši državu BiH, nego je samo isprovociran Inckovim nametanjem Zakona o sankcionisanju negiranja navodnog genocida u Srebrenici[170]. Predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denis Zvizdić potvrdio je dva dana kasnije da je Kristijan Šmit predložio da se obrati Predstavničkom domu 28. ili 29. oktobra i da iznese svoje stavove i viđenje aktuelne političke situacije u BiH[171]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da Republika Srpska nastavlja da se bori za svoja ustavna prava, iako se „razvlašćuje upornom silom međunarodnog faktora“. On je posebno ukazao na nametanje Kristijana Šmita za takozvanog visokog predstavnika u BiH[172]. Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić izjavio je dan nakon sastanka Vučića i Dodika da srpski predsednik Aleksandar Vučić „ne može da spase“ Milorada Dodika, već da spas za srpskog člana Predsedništva BiH, kako tvrdi, jedino može da bude usvajanje HDZ-ovih zahteva koje podržava Rusija[173]. Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je 25. oktobra da su za političko Sarajevo visoki predstavnici i njihove kancelarije oduvek bili samo njihovi izvođači radova i oni koji zadovoljavaju njihove političke apetite[174]. Sledećeg dana bošnjački član predsedništva Bakir Izetbegović izjavio je na federalnoj televiziji: "Ako ljudi hoće da žive, moraju biti spremni da umiru"[175]. Poslanici Republike Srpske su 27. oktobra na posebnoj sednici da se izjasne o zaključcima o otvaranju kancelarije Ambasade Ruske Federacije u BiH u Banjaluci. Poslanici su se izjašnjavali i o zaključcima o otvaranju ambasade Azerbejdžana u Sarajevu. Na toj sjednici Predsjedništva, u skladu s ranijim zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske, Dodik je glasao protiv svih tačaka dnevnog reda o kojima se tročlano Predsjedništvo izjašnjavalo. Opozicija je najavila mogući bojkot zasijedanja jer je, kažu, malo vremena da se pripreme za raspravu[176]. Narodna skupština Republike Srpske nije podržala izjave srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da je deset odluka Predsedništva, koje su Šefik Džaferović i Željko Komšić usvojili preglasavanjem, štetno po vitalni interes Republike Srpske. Svih deset odluka na koje je Dodik uložio veto biće važeće, jer je na glasanju izostala podrška dve trećine poslanika. To je prvi put da je Dodik pokrenuo proceduru zaštite vitalnog entitetskog interesa, a da je izostala dvotrećinska podrška. Iako je srpski član Predsedništva u uvodnom izlaganju detaljno obrazložio svaku odluku i zbog čega su one štetne po interes Srpske, rekavši da je Parlament Srpske mesto odluke i pozvavši poslanike na jedinstvo, to jedinstvo je izostalo. Poslanici SDS-a i PDP-a su napustili zasedanje još tokom rasprave, pa nisu ni bili prisutni u sali kada se glasalo. Sve ove tačke koje su bile na sednici Predsedništva BiH 18. oktobra i na koje je Dodik stavio veto, poštujući zaključke Narodne skupštine o neodlučivanju u Predsedništvu su usvojene jer nije bilo dovoljno glasova u Narodnoj skupštini. Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da zamera opoziciji u Narodnoj skupštini što svako visoko rangirano političko ili nacionalno pitanje mora da bude uprljano na ovaj ili onaj način[177].
Bojkot Parlamentarne skupštine BiH 28. oktobra[uredi | uredi izvor]
Takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit pozvao je 28. oktobra predstavnike Republike Srpske da se vrate u zajedničke institucije, a predstavnike tri naroda da se okrenu budućnosti. Šmit je to rekao u obraćanju poslanicima Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, kojoj nisu prisustvovali predstavnici iz Republike Srpske. U obraćanju koje je počelo u podne, Šmit je, kako prenosi Radio televizija Republike Srpske, rekao da "ne razume da neko blokira parlament koji je pravo mesto za razgovore". Rekao je i da će se naredne sedmice obratiti u Savetu bezbednosti UN i predstaviti izveštaj redovan izveštaj o BiH, koji je predao. Naglasio je, navodi se, da je neprihvatljivo da institucije budu bilo čiji taoci i pozvao predstavnike Republike Srpske da se vrate u zajedničke institucije i učestvuju u njihovom radu[178]. Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je isti dan da ne očekuje ništa od posete specijalnog izaslanika SAD za izbornu reformu Metjua Palmera, koji je zadužen samo za Izborni zakon, ističući da je to nadležnost koja je oteta od entiteta i među prvima prebačena na nivo BiH[179]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je sednica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH „obično druženje koje su smislili oni koji smatraju da im je Kristijan Šmit od koristi, pre svega Bošnjaci, a Hrvati, verovatno, iz nekog praktičnog razloga“[180]. Predsednik SNSD-a Milorad Dodik poručio je u večernjim satima 28. oktobra da Republika Srpska neće odustati od svojih ustavnih prava i najavio da će Narodna skupština sredinom novembra održati posebnu sednicu o vraćanju nadležnosti Srpske.
„Set zakona za to je spreman i treba da prođe međustranački dijalog. Vlada Srpske će nakon sednice Narodne skupštine dodatno urediti pravni sistem nakon povratka nadležnosti koje su nam oduzete. Posebna sednica NSRS biće održana 15, 16. i 17. novembra. O građanskom konceptu nema razgovora ni sada, niti u budućnosti. Ovakvo stanje je antidejtonsko, odbacili smo građanski koncept BiH, koji treba da predstavi Bošnjake kao dominantne, rekavši da možemo samo da se posvetimo Ustavu dok ne dogovorimo nešto drugo“, rekao je Dodik posle održanog Glavnog odbora stranke[181].
Posle sastanka sa zvaničnicima SAD i EU[uredi | uredi izvor]
Dana 29. oktobra Milorad Dodik posle sastanka članova Predsedništva BiH sa predstavnikom SAD za izbornu reformu u BiH Metjuom Palmerom i direktorkom pri Evropskoj službi za spoljne poslove Angelinom Ajhorst, izjavio je da je Republika Spska spremna da podrži svaki dogovor u FBiH u vezi sa Izbornim zakonom, ali zakon koji je nametnuo Valentin Incko mora biti povučen[182]. Vlada Republike Srpske je isti dan usvojila 26. Izveštaj koji je, u ime RS kao potpisnice svih aneksa koji čine Dejtonski sporazum, generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i zemljama članicama Saveta bezbednosti, uputio predsednik Vlade Radovan Višković. Izveštaj se odnosi na period maj-oktobar 2021. godine i u njemu, kao i u prethodnim, Vlada Republike Srpske izražava svoja viđenja o ključnim pitanjima i problemima sa kojima se suočava BiH, a u cilju razjašnjavanja svojih stanovišta članovima Saveta bezbednosti i međunarodne zajednice, saopšteno je iz Biroa Vlade za odnose s javnošću[183]. Milorad Dodik u Sarajevu je izjavio da su o tome informisali predstavnika Ministarstva spoljnih poslova SAD zaduženog za izbornu reformu u BiH Metju Palmera i direktora pri Evropskoj službi za spoljne poslove Angelinu Ajhorst i da Republika Srpska poštuje teritorijalni integritet BiH i to nije upitno[184]. U dokumentu je navedeno da Političke partije iz Sarajeva i njihovi međunarodni saveznici podrivaju suverenitet i ustavni poredak Bosne i Hercegovine, navodi se u 26. Izveštaju Republike Srpske Savetu bezbednosti UN[185]. Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik istakao je 1. novembra da on ne razbija, nego spasava ustavnu BiH. Dodik je rekao da će Republika Srpska zakonom suspendovati 140 nametnutih rešenja i to u roku od dva, tri ili četiri meseca da ne bi nastale pravne praznine, dok Srpska ne obezbedi potrebnu legislativu. On je naglasio da bi u BiH svima život bio bolji da Srpskoj nisu otimana prava[186].
Sednica Saveta bezbednosti UN o produžetku mandata Eufora 2. i 3. novembra[uredi | uredi izvor]
Sledećeg dana 2. novembra takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit u sredu će verovatno u Savetu Bezbednosti UN-a podneti izveštaj o stanju u BiH, a sarajevski mediji objaili su delove tog izveštaja u kom se, kako navode, srpski član Predsedništva BiH i lider SNSD-a Milorad Dodik spominje čak 61 put na ukupno 34 stranice izveštaja[187]. Takođe, 2. novembra najavljena sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija odložena je, a trebalo je da bude posvećena situaciji u BiH, prenela je Radio televizija Republike Srpske. Navodi se da bi sednica mogla biti održana u sredu, ili čak kasnije, ali ne dalje od 5. novembra, kada ističe mandat snagama EUFOR-a. Tokom sednice trebalo bi da bude razmatran poslednji izveštaj OHR-a i produženje misije Altea[188]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je kasnije da visoki predstavnik nema više šta da traži u Bosni i Hercegovini, ali da nema ništa protiv toga da Savet bezbednosti UN produži mandat Euforu u BiH. Dodik je naveo da će sa Šmitom razgovarati samo kada u SB UN pribavi potvrdu da je imenovan[189]. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usaglasio je kasnije tekst rezolucije o Bosni i Hercegovini. Institucija Visokog predstavnika nije bila pomenuta u konačnoj verziji kojom se produžava mandat Eufora u BiH. Visoki predstavnik Kristijan Šmit nije govorio na sednici[190]. Sednica Saveta bezbednosti UN o situaciji u BiH, pomerena je za naredni dan, objavljeno je na sajtu svetske organizacije[191]. Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik istakao je da Kristijan Šmit neće govoriti na sednici Saveta bezbednosti UN moglo se i predvideti zbog činjenice da Rusija i Kina nisu glasale za imenovanje visokog predstavnika u BiH. Dodik je rekao da to predstavlja logičan sled. Naglasio je da su Šmitov izveštaj napisali muslimani u Sarajevu i Obaveštajna služba. Dodik je rekao da kompromis u SB UN predstavlja dobar pomak i razlog za zadovoljstvo[192]. Stalni predstavnik Ruske Federacije u UN Vasilij Nebenzja rekao je na sjednici Savjeta bezbjednosti UN da u BiH nema visokog predstavnika ni kandidata da danas bude imenovan na tu funkciju. On je istakao da je Kancelarija visokog predstavnika postala izvor problema u BiH, te da imenovanje Kristijana Šmita nije u skladu sa međunarodnim pravom. Nebenzja je naglasio da je situacija u BiH postala još složenija zbog neodgovornih postupaka spoljašnjih sila, koje ugrožavaju dugogodišnji proces pomirenja. Govoreći o Valentinu Incku i nametnutom zakonu, Nebenzja je rekao da je Incko odlučio da ima pravo da nametne zakon i da je to podstaklo neslaganje i podjele. Dodao je da je takav pristup podgrijao strasti između tri naroda koji se još uvijek nisu oporavili od posljedica prethodnog konflikta, ocjenjujući da ovakav pristup svu krivicu prebacuje na pleća jednog naroda. On je podsetio da je Vlada Republike Srpske uputila 26. izvještaj Savjetu bezbjednosti. On je istakao da je Šmitov izvještaj jednostran dokument, navodeći i da Rusija smatra da nastavak angažmana OHR-a predstavlja ozbiljan problem, koji u pitanje dovodi čitavu arhitekturu Dejtonskog sporazuma. On je naglasio da u sve procese treba uključiti strane u BiH, da Dejtonski sporazum nema alternativu, te da je njegovo uništavanje ozbiljna prijetnja za Balkan. Nebenzja je naveo da Rusija podržava teritorijalni integritet BiH i jednaka prava sva tri konstitutivna naroda[193]. Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je dan posle sedni SB UN da će Republika Srpska naći mehanizam da tuži Kristijana Šmita za lažno predstavljanje[194].
Razgovori Željke Cvijanović sa Eskobarom i Palmerom u Vašingtonu o političkoj situaciji u BiH[uredi | uredi izvor]
Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović razgovarala je u Vašingtonu, u odvojenim susretima, sa specijalnim predstavnikom američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i američkim izaslanikom za izborne reforme u BiH Metjuom Palmerom. U razgovoru sa Eskobarom, razmenjena su mišljenja o aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u Republici Srpskoj i BiH, kao i mogućnostima jačanja saradnje. Cvijanovićeva je tom prilikom ukazala je na potrebu izbalansiranog pristupa prema BiH, kao i interesima sva tri konstitutivna naroda i istakla da je to jedini način da se obezbedi stabilna i prosperitetna budućnost. Ona je izrazila podršku inicijativi „Otvoreni Balkan“, kao i snažnijoj ekonomskoj saradnji među zemljama regiona. Tokom sastanka sa Palmerom, razgovarano je o reformama izbornog zakonodavstva u BiH, a Željka Cvijanović je ponovila stavove Republike Srpske po tom pitanju, naglasivši da je potrebno da se obezbedi legitimno predstavljanje svih konstitutivnih naroda[195].
Otvorena podrška Hrvatske[uredi | uredi izvor]
Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je 4. novembra da je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, kako je naveo, poslednji problem BiH i neko ko predstavlja srpski narod. Milanović je to rekao u Gospiću, komentarišući situaciju u BiH u vezi sa jučerašnjom sednicom Saveta bezbednosti UN i izveštajem Kristijana Šmita.
„Kakav je Šmit? Ne poznajem čoveka, ali neće izbaciti Dodika s tim detinjastim pretnjama. Dodik predstavlja srpski narod u BiH“, naglasio je Milanović.
Milanović je kazao da BiH nije na ivici sukoba i dodao:
„Oni nemaju ‘leba’ da jedu, mogu se samo kestenima gađati. Dodik je ponekad neobuzdan, ali s njim se dogovorimo za 10 minuta, i to ne o podeli Bosne“. Imaćemo nesporazuma, ali hajdemo da vidimo šta možemo da napravimo u BiH da ostane čitava“, kazao je Milanović, dodajući da svaka strana mora da ima nekoga kome veruje, a s druge strane nekoga kome ne baš potpuno ne veruje”, preneo je portal „Indeks“[196].
Otvorena podrška Mađarske[uredi | uredi izvor]
Mađarski premijer Viktor Orban najavio 4. novembra da će doputovati u subotu, 6. novembra, u zvaničnu posetu Banjaluci. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je mađarski premijer Viktor Orban važan i veliki državnik sa kojim će sutra razgovarati o političkim i ekonomskim temama. Dodik je, u emisiji „Intervju“ RTRS-a, istakao da je Orban u prethodnih nekoliko susreta izrazio spremnost da pomogne Republici Srpskoj. Dodik je rekao da postoji nekoliko zajedničkih projekata, odnosno potencijalnih investicija Mađarske i Republike Srpske. On je napomenuo da sutra počinje i gradnja auto-puta od Prijedora do Banjaluke, što je, kako je ocenio, važna vest za svakog građanina Republike Srpske[197][198]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ukazao je, na sastanku sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom 6. novembra u Banjaluci, na predanost Republike Srpske primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH, uz poštovanje teritorijalnog integriteta BiH, pri čemu Srpska zadržava pravo na vraćanje nadležnosti u skladu sa Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH. Na sastanku Dodika i Orbana bilo je reči o aktuelnoj političkoj situaciji u BiH i regionu i mogućnostima unapređenja privredne saradnje Republike Srpske i Mađarske, saopšteno je iz Kabineta srpskog člana Predsedništva BiH. Orban je rekao da je za Mađarsku važna stabilnost i mir u regionu zapadnog Balkana, navodeći da bi akcenat trebalo staviti na unapređenje odnosa na svim nivoima i na privrednu saradnju. Sastanak srpskog člana Predsedništva BiH i premijera Mađarske, kojem su prisustvovali predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, protekao je u prijateljskoj atmosferi. Uoči sastanka i radnog ručka delegacija, Dodik je istakao da Srpska i Mađarska nastavljaju odličnu saradnju[199]. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je 7. novembra (drugi dan posete Banjaluci) da njegova zemlja ima sopstveni interes za mir, stabilnost i bezbednost Balkana, a da Srbi koji žive u Republici Srpskoj igraju ključnu ulogu u tom procesu. Orban je naglasio je da će Mađarska proširiti svoj susedski i privredni program na Republiku Srpsku, podržati mala i srednja preduzeća i tako otvoriti nove mogućnosti i za mađarske privrednike[200].
Diplomatski rat i pretnje sankcijama[uredi | uredi izvor]
Prema najavi iz američke Ambasade u Sarajevu, Eskobar posle posete mađarskog premijera Viktora Orbana stiže u posetu BiH. Premijer Republike Srpske Radovan Višković izjavio je 7. novembra da očekuje da zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar, koji dolazi u posetu Sarajevu, pojede ćevape i vrati se u Ameriku[201]. Isti dan je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio da Bosna i Hercegovina po Ustavu nema Oružane snage, ukazujući da je Dejtonski mirovni sporazum jasno dozvolio entitetima da imaju svoje vojske. Dodik je, u intervjuu za Bi-Bi-Si, na pitanje da li to znači da će Republika Srpska formirati, odnosno vratiti svoju Vojsku, odgovorio da je to njeno ustavno pravo koje nikad nije ni ukinuto.
„Mi smo samo dali saglasnost za drugačiji način organizovanja vojnih snaga u BiH. Sada ćemo tu saglasnost povući“, istakao je Dodik[202].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik sastao se uveče u Sloveniji sa premijerom te zemlje Janezom Janšom sa kojim je razgovarao o aktuelnoj političkoj situaciji u BiH i regionu. Dodik je upoznao slovenačkog premijera o opredeljenosti Republike Srpske za očuvanje Dejtonskog sporazuma i vraćanju nadležnosti, koje su u skladu sa ovim sporazumom i Ustavom BiH. Janša je objavio da je razgovor sa Dodikom o situaciji u BiH bio veoma sadržajan. Sutradan, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je zameniku pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijelu Eskobaru ponudio da svi oni koji „zveckaju oružjem“ treba da budu predmet brzih intervencija međunarodnih snaga. Naveo je da će Republika Srpska nastaviti da brine o sebi jer je to jedini način da se očuva ustavna BiH. Kada je reč o Dejtonu, Dodik je istakao da načelno po tom pitanju nema problema sa Eskobarom. Dodik je dodao da je sa Eskobarom raščišćavao neke stvari koje su vezane za ranije date izjave. Istakao je da Republika Srpska neće odustati od svojih namera što se tiče vraćanja nadležnosti u više oblasti i dodao da će NSRS povući određene saglasnosti iz oblasti vojske, poreza i VSVT, a u narednih šest meseci će Vlada pripremiti i novo zakonodavstvo. Rekao je da je Eskobara upoznao da je on jedini član Predsedništva BiH koji podržava inicijativu Otvoreni Balkan, ali da su Bošnjaci ti koji ne veruju u taj proces i misle da je reč o, kako je naveo, nekakvoj velikosrpskoj inicijativi. Saglasan je, dodao je, sa Eskobarom da o svemu treba razgovarati. "Ja sam za, ovde u Republici Srpskoj niko nije protiv toga", rekao je Dodik. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik uporedio je njegov susret sa Gabrijelom Eskobarom i odvojene susrete koje su sa američkim izaslanikom imali Željko Komšić i Šefik Džaferović sa ujedom komarca[203][204]. Lider SDA Bakir Izetbegović izjavio je da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, ima dobre odnose sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, pa i sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom i de je on "jedini čovek kojem to polazi za rukom i da to treba iskoristiti"[205]. Bošnjački član predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio je 8. novembra da poslednje izjave člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da rat nije opcija za Republiku Srpsku, ali da će nastaviti sa napadom na državne institucije predstavljaju klasičnu kontradikciju[206].
Dana 9. novembra, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik sastao se u Ankari sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom. Na sastanku je istaknuto da pretnja silom ne može da reši nijedan problem. Dodik je nakon sastanka u izjavi za Radio Republike Srpske, istakao da su se složili da mir nema alternativu. Dodik je istakao da je potrebno uspostaviti dijalog o svim otvorenim pitanjima. On je ponovio da su spekulanti nametnuli priču o sukobu.
"Dobra volja Vučića, Erdogana i Milanovića može da bude od koristi, ali o tome treba da se slože i svi drugi", istkao je Dodik[207].
Institut za istraživanje genocida Kanada (IGK) saopštio je na svom internet portalu da je Tužilaštvu Bosne i Hercegovine podneta krivična prijava protiv novinara Tanjuga, Marka Trošića, zbog navodnog negiranja genocida u Srebrenici. Navodi se da je Trošić u kabinetu predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Komšića, juče u Sarajevu tokom intervjua navodno negirao genocid u Srebrenici koji je, kako dodaju, utvrđen pravosnažnim presudama međunarodnih i nacionalnih sudova. Inače, intervju sa Komšićem je vodio novinar Marko Ivas, a Trošić je 10. novembra bio za kamerom, sa čim Institut očigledno nije upoznat, ili je u žurbi, da se podnese prijava, ova činjenica previđena na taj način počinio krivično delo prema Krivičnom zakonu BiH. Reč je o prijavi po izmenjenom i dopunjenom Krivičnom zakonu BiH u koje su unete odredbe iz nametnute odluke bivšeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, koji je samo nekoliko dana uoči odlaska sa te funkcije upotrebio tzv. bonska ovlašćenja. Prema tim odredbama predviđena je zabrana i sankcionisanje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca. Kao dokaz za prijavu protiv novinara Tanjuga IGK je predao materijale iz medija u kome se, kako tvrde, "jasno i nedvosmisleno vidi negiranje genocida u Srebrenici, što je krivično delo"[208]. Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio je istoga dana da je Bosna i Hercegovina u najvećoj krizi od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i da je ona vrlo uznemiravajuća, a za nastalu situaciju je optužio rukovodstvo Republike Srpske, pre svega srpskog člana Predsedništva Milorada Dodika, koji bi, kako tvrdi, mogao zemlju da odvede u rat[209]. Udruženje novinara Srbije iznelo je zabrinutost zbog krivične prijave protiv novinara Tanjuga koju je podneo Institut za istraživanje genocida Kanada jer je tokom intervjua na pitanje predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića novinar odgovorio da nije saglasan s presudom o genocidu u Srebrenici, navodeći da se radi o strašnom zločinu[210]. Dana 11. novembra, Apelaciono veće Suda BiH je nekadašnjem komandantu Trećeg korpusa tzv. "Armije BiH" Sakibu Mahmuljinu poništilo prvostepenu presudu kojom je osuđen na deset godina zatvora jer nije sprečio zločine koje su počinili pripadnici Odreda "El mudžahid" na području Vozuće i Zavidovića[211]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je Republika Srpska u podređenom položaju i da se nad njom vrši tortura, ocenivši neprihvatljivim da Apelaciono veće Suda BiH poništi kaznu bivšem komandantu Trećeg korpusa takozvane Armije BiH Sakibu Mahmuljinu. Dodik je rekao da iz Srpske uporno govore da taj sud nije objektivan, da nije sud pravde, nego je sud za Srbe[212]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je 12. novembra da je Ustav BiH jasno precizirao nadležnosti i da otcepljenje nije na dnevnom redu već vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj. Dodik je za RTL iz Hrvatske rekao da on nije čovek rata već da su se ponovo podigli oni koji su ranije raspirivali rat. On je ukazao na rušenje Dejtonskog sporazuma i da je prisustvo stranaca za tri decenije dovelo do rušenja Ustava, da se Republika Srpska satanizuje i da nema dogovora oko izbornog procesa između Hrvata i Bošnjaka. Dodik je istakao da je u BiH u pitanju masovno mešanje stranaca, te se postavlja pitanje zbog čega će takva da postoji, ako ne može da funkcioniše bez međunarodnog intervencionizma. On je ponovio da se Kristijan Šmit lažno predstavlja kao visoki predstavnik, da ga Savjet bezbednosti nije izabrao, a za njegov izveštaj je naveo da ga je pisala ratna obaveštajna služba AID Alije Izetbegovića[213]. Istog dana Londonski „Tajms“ piše da zapadne sile pripremaju sankcije protiv lidera Srba i BiH, čiji bi potezi, kako se ocenjuje u tekstu, mogli da dovedu do raspada BiH i pokrenu novi sukob na Balkanu. Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, autor teksta Bruno Voterfild navodi da SAD i Velika Britanija pripremaju nove mere za kažnjavanje srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, a da Nemačka predvodi takvo nastojanje u Evropskoj uniji. Voterfild smatra da SAD i Evropa strahuju da bi raspad BiH zadao još jedan udarac Zapadu, nakon pada avganistanske vlade koju je podržavao[214].
Deklaracija o ustavnim principima i poništavanju odluka visokih predstavnika 1996 — 2006.[uredi | uredi izvor]
Dana 13. novembra, Deklaracijom o ustavnim principima, koja bi trebalo da bude razmatrana na predstojećoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, predviđeno je da Vlada, u saradnji sa predsednicom Republike, pripremi tekst Ustava Republike Srpske kojim će se potvrditi sve nadležnosti Srpske, osim onih koje po Ustavu Bosne i Hercegovine pripadaju BiH. U Deklaraciji, koja je dostavljena Narodnoj skupštini zajedno sa materijalima za posebnu sednicu posvećenu vraćanju nadležnosti Republike Srpske, navodi se da bi novim Ustavom Banjaluka trebalo da postane glavni grad, a Pale prestonica. U dokumentu se precizira da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni i da je po Ustavu BiH Parlamentarna skupština odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsedništva ili izvršenje nadležnosti Parlamentarne skupštine, zbog čega nije ni imala nadležnost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik. U Deklaraciji se ističe da delovanje Ustavnog suda BiH, koji se stavio u funkciju potvrđivanja nepravnih odluka visokog predstavnika i time menjao ustavnu strukturu BiH utvrđenu međunarodnim ugovorom, nanosi veliku štetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti. U Deklaraciji se navodi da svakom entitetu pripada pravo na uspostavljanje posebnih paralelnih odnosa sa susednim državama u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom BiH, kao i pravo na sklapanje sporazuma sa državama i međunarodnim organizacijama uz saglasnost Parlamentarne skupštine BiH koja može zakonom predvideti da za određene vrste sporazuma nije potrebna takva saglasnost. Navodi se i da je, prema Ustavu BiH, Predsedništvo BiH nadležno za vođenje spoljne politike, imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika, predstavljanje BiH u međunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama, pregovaranje, otkazivanje, te uz saglasnost Parlamentarne skupštine ratifikovanje sporazuma BiH. Savet ministara kao obavezan sastav ima predsedavajućeg i samo još dva ministra, spoljnih poslova i spoljne trgovine, navodi se u Deklaraciji. U dokumentu se dodaje da je ranijim zaključcima Narodne skupštine zahtevano da se „kroz zakon ugrade rešenja koja će institucionalno i suštinski sačuvati uticaje entiteta, što podrazumeva formiranje podsaveta entiteta sa jasno definisanom ulogom i procedurom njihovog rada u odnosu na Visoki sudski i tužilački savet BiH“[215].
Deklaracija o ustavnim principima i četiri informacije – to je sadržaj Dnevnog reda posebne sednice Narodne skupštine o vraćanju prenesenih nadležnosti Republici Srpskoj. Obelodanjeni su predlozi zaključaka kojima će svi akti koje je ikada nametnuo visoki predstavnik, biti proglašeni neustavnim. Više od 140 zakona biće poništeno, a Vlada će dobiti zaduženje i rok da Parlamentu uputi predloge zakona i propisa, koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje Srpske. Za vlast i opoziciju ovo je jedno od ključnih pitanja o kojem ipak ne postoji konsenzus dva bloka, pa je pitanje da li je moguć do održavanja sednice. Tu stoji da je prenos nadležnosti u brojnim oblastima vršen od 1997. godine, van ustavne procedure, i da je samo visoki predstavnik nametnuo oko 260 odluka kojima je donosio, mijenjao ili dopunjavao zakone i Ustav. U prilogu je pobrojano 128 zakona i 114 drugih akata, koji su doveli do prenosa nadležnosti, a predložen je i tekst zaključaka:
„Narodna skupština Republike Srpske zadužuje Vladu Republike Srpske da u roku do šest mjeseci uputi na razmatranje i usvajanje u Narodnu skupštinu Republike Srpske zakone i druge propise koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje Republike Srpske.“
Sličan rok Vladi se daje i kroz druge tačke koje će biti razmatrane, informacije o pravosudnim institucijama i prenosu nadležnosti u oblastima indirektnog oporezivanja, odbrane i bezbjednosti. Budu li usvojene, Vlada će, između ostalog, povući saglasnost na Sporazum o prenošenju određenih odgovornosti entiteta kroz uspostavljanje Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH, datu 2004. Šest meseci biće rok u kojem će Vlada imati obavezu da uputi na razmatranje i usvajanje zakone iz oblasti odbrane, čime bi prestala primena Zakona o odbrani BiH, Službi u Oružanim snagama, i zakona o OBA i SIPA. Biće povučena i saglasnost na Sporazum o nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja. Poslanici će raspravu na posebnoj sednici završiti pretresom Deklaracije o ustavnim principima u kojoj, između ostalog stoji:
„Narodna skupština zadužuje Vladu Republike Srpske da, u koordinaciji sa predsednikom Republike Srpske, pripremi tekst Ustava Republike Srpske kojim će se potvrditi sve nadležnosti Republike Srpske, izuzimajući nadležnosti koje po Ustavu BiH pripadaju BiH. Novim Ustavom Republike Srpske, između ostalog, Banjaluka će biti određena kao glavni grad Republike Srpske, a Pale kao prestonica Republike Srpske.“
U deklaraciji se precizira da su akti koje je nametnuo OHR neustavni, da je prema Ustavu, Parlamentarna skupštine BiH odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsjedništva, ali ne i za usvajanje nametnutih zakona visokog predstavnika[216].
Tenzije posle deklaracije o ustavnim reformama[uredi | uredi izvor]
Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač izjavio je 15. novembra da je Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, sigurno jedan od trenutno najugroženijih političara u zemlji[217]. Derek Šole, viši politički savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena sastao se isti dan u rezidenciji ambasadora SAD u Sarajevu sa liderima SDA i HDZ-a, Bakirom Izetbegovićem i Draganom Čovićem. On se prethodno sastao i sa Kristijanom Šmitom, takozvani visokim predstavnikom u BiH, koga ne priznaje Republika Srpska, jer njegov izbor nije prošao proceduru u UN, ali i niz zemalja, među kojima su Rusija i Kina. Šole je posle sastanka sa Šmitom na Tviteru objavio da je sastanak bio produktivan i da SAD podržavaju ključnu ulogu Kancelarije visokog predstavnika u BiH, njegov mandat za održavanje dejtonskog mira u i rad na ispunjavanju Agende „5+2“ kako bi BiH izašla iz stanja međunarodnog nadzora. Sastanku su prisustvovali i američki ambasador u BiH Erik Nelson, kao i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar[218]. Lider Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović izjavio je, posle sastanka sa višim političkim savetnikom američkog državnog sekretara Derekom Šoleom u Sarajevu, kojem je prisustvovao i lider HDZ-a BiH Dragan Čović, da sagovornici iz Amerike očekuju da lideri iz BiH vode procese[219]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je sledeći dan da je otkrivanje spomen-ploče na Kazanima, u sarajevskoj opštini Stari Grad na kojoj piše „ubijenim sugrađanima“, potvrda da ni nova generacija političara koju predstavlja vlast u gradu Sarajevu nije spremna da se suoči sa prošlošću i prizna šta se na Kazanima zaista dogodilo[220].
Otvorene pretnje Republici Srpskoj bivšeg državnog sekretara Velike Britanije[uredi | uredi izvor]
Dana 16. novembra, bivši državni sekretar Velike Britanije i bivši lider Konzervativne partije Vilijam Hejg naveo je da tenzije u BiH mogu gurnuti celu Evropu u krizu. Hejg je u autorskom tekstu za list "Tajm", čije delove je preneo portal Kliks, obrazlaganje svog stava započeo trenutnim odnosima evropskih zemalja s Rusijom, naglasivši da je Nemačka jedna od zemalja koja je posrnula pred ruskim uticajem. Nekadašnji diplomata je naglasio da na svaku od ovih pretnji postoje odgovori koje Zapad može upotrebiti protiv Rusije. Međutim, ključna oblast za Zapad po tom pitanju je Balkan.
"Istorija je mnogo puta pokazala da zanemarujemo opasnosti na Zapadnom Balkanu. To je bilo žarište 1914. godine i poprište najkrvavijih ratova u Evropi tokom devedesetih godina. Ovde je Rusija pokušala da osujeti težnje miliona ljudi da žive u stabilnim i zapadno orijentisanim državama. Pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, intervencije na referendumu u Severnoj Makedoniji te sve čvršći pritisak na politički i poslovni život u Srbiji. Kako bi se zaokružio haos, EU je zatvorila svoja vrata za dalje proširenje, a Velika Britanija je izgubila uticaj kroz Bregzit", navodi Hejg.
Dalje navodi da Zapad, uključujući i Veliku Britaniju, nema luksuz da ignoriše dešavanja na Balkanu. U zaključku se osvrnuo i na neophodnost slanja NATO trupa u BiH.
"Male evropske vojne snage, poznatije kao EUFOR, trebalo bi da budu pojačane NATO trupama raspoređenim na strateški bitnim područjima kao što su Brčko i aerodrom u Tuzli. To zvuči dramatično, ali samo snaga i odlučnost će nas udaljiti od velikih nevolja. Kolaps u Avganistanu pokazuje šta se dešava kada Zapad izgubi pažnju. Ne može se dozvoliti da se isto desi unutar evropskog kontinenta. Zapad mora pogledati u hladne oči Vladimira Putina i suočiti se s njegovim taktikama. Balkan je ključno mesto za početak primene toga", zaključio je Hejg[221].
Rat rečima pre Dodikove posete Rusiji[uredi | uredi izvor]
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik sastao se 16. novembra u Sarajevu sa višim političkim savetnikom američkog državnog sekretara Derekom Šoleom kojem je preneo da Srpska ostaje posvećena slovu Dejtonskog sporazuma i poštovanju Ustava i da nema plan o otcepljenju. Dodik je izjavio da je Šoleu rekao i da je Republika Srpska privržena politici mira i da nije spremna za sprovođenje aktivnosti koje bi ugrozile mir, ali da su druga dva člana Predsedništva BiH, kako je naveo, uporno insistirala na mogućnostima sukoba i rata[222]. Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je 21. novembra da se Republika Srpska, 26 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, bori za očuvanje i vraćanje svojih ustavnih nadležnosti[223]. Zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović izneo je isti dan tvrdnju da su stanovnici BiH pre nekoliko vekova bili jedan narod - Dobri Bošnjani, a da su nacije formirane u 19. i 20. veku.
"To je bio lov na duše ljudi i o tome postoje jasni tragovi. Bosanci su sposobni, hrabri ljudi, ratnici, duhoviti. U Otomanskom carstvu su, od ukupno 602 godine, čak 114 godina veliki veziri bili ljudi iz Bosne", rekao je Izetbegović u luksemburškom gradu Vilcu, na tribini povodom predstojećeg Dana državnosti BiH.
Govoreći o trenutnoj situaciji u BiH, Izetbegović je ponovio ocenu da, kako je rekao, "secesionističke politike" prete miru i stabilnosti u BiH[224]. Srpski član Predsedništva BiH i predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da je Bakir Izetbegović spletke i neozbiljnost sa političkog terena preneo i na teren istorije.
"Poslednjih dana slušamo predavanja onoga čiji su članovi familije bili dobri Srbi, ali ne zato što to tvrdi Milorad Dodik, nego zato što su se Izetbegovići tako izjašnjavali. Kada je od dobrog Srbina postao "dobri Bošnjak" - ne znamo, isto kao što ne znamo odakle takve istorijske fantazije kod Bakira Izetbegovića", rekao je Dodik agenciji Srna upitan da prokomentariše Izetbegovićevu izjavu da su stanovnici BiH pre nekoliko vekova bili jedan narod - Dobri Bošnjani, a da su nacije formirane u 19. i 20. veku.
Dodik je podsetio Izetbegovića da su Srbi autohton narod i na teritoriji Hercegovine, i na teritoriji Bosne vekovima unazad o čemu postoje ozbiljni istorijski izvori dostupni svima.
"Da je situacija u BiH manje opterećena ozbiljnim problemima i teškim temama koje, nažalost, često diktira i istorija, ovaj Izetbegovićev čas istorije služio bi za zbijanje šale u trenucima dokolice", istakao je lider SNSD-a, a prenela je RTRS[225].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik razgovarao je 23. novembra u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako je ranije saopšteno, Vučić bi trebalo da se u četvrtak, 25. novembra, u Sočiju sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i razgovara o daljim isporukama i ceni gasa, ali i o aktuelnim pitanjima koja se tiču Kosova i Metohije i BiH[226]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je sledeći dan da BiH nema šta da odlučuje o imovini entiteta i najavio stavljanje van snage zakona Pedija Ešdauona o zabrani raspolaganja imovinom i njeno uvođenje kao imovine Republike Srpske[227]. Srpski predstavnici u diplomatsko-konzularnoj mreži BiH, uoči takozvanog Dana državnosti BiH, odgovorili su ministarki spoljnih poslova u Savetu ministara te države Biseri Turković da „neće da slave lažni praznik“. Ambasadori navode da 25. novembar nije praznik usaglašen na nivou BiH i zato navode da „neće podržati jasnu nameru ministarke Turković da ugnjetava srpski narod“. Srpski kadrovi u ambasadama BiH navode da se radi o „još jednom lažnom datumu u kalendaru nepriznatih praznika BiH. Ministarka Turković ponovo se oglušila na glas Predsedništva BiH, prema čijim odlukama bi trebalo da nastupa“. Umesto toga, kaže ambasador BiH u Rusiji Željko Samardžija, samovoljno izdaje instrukcije koje niti jedan Srbin ne bi i neće poslušati[228]. Političko Sarajevo je 25. novembar proglasilo praznikom, kada je prvim zasedanjem Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine (ZAVNOBiH) 1943. u Mrkonjić Gradu obnovljena državnost BiH. Srpski kadrovi u diplomatsko-konzularnoj mreži poručili su Turkovićevoj da "ne žele da obeležavaju lažni praznik", koji nije usaglašen na nivou države[229]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ocenjujući da je to obeležavanje u FBiH samo bošnjački igrokaz koji nema veze sa realnošću i problem je onih koji pokušavaju da vrše reviziju istorije. On je izjavio da oni koji pokušavaju da nametnu priču o 25. novembru kao važnom datumu zaboravljaju da je to bio pripremni sastanak za AVNOJ[230]. Dana 25. novembra, predsednik SDA Bakir Izetbegović ocenio je da u BiH stanje nije bilo teže još od rata[231]. Bivši ministar spoljnih poslova BiH Haris Silajdžić pozvao je istoga dana, u razgovoru sa Kristijan Amanpur na Si-En-Enu, NATO da pošalje vojsku na Drinu i da „spreči Dodika, Beograd i Moskvu da podele BiH“. Na pitanje da li veruje Dodiku kad kaže da neće rizikovati mir zbog nezavisnosti RS, Silajdžić je kazao da Dodik nije iskren.
„Ne verujem Dodiku. Da vam kažem, ovo nije samo u vezi Bosne i Hercegovine. Oni maltretiraju čitav region, ne samo Dodik, već i Beograd i Moskva koji ga štite. Zato nam je potrebna hitna pažnja onih koji mogu nešto ovde da učine“, rekao je Silajdžić, prenose mediji u BiH.
Dodao je da su građani zabrinuti zbog mogućnosti rata i da je BiH potreban novi Ustav, odnosno reforma koja će omogućiti uspostavljanje demokratske države.
„Velika većina građana to traži, dajte nam demokratiju, zašto je ne možemo imati kao ostali građani u Evropi“, rekao je Silajdžić, dodavši da „ratni zločinci trunu u zatvorima, ali da je njihov projekat još uvek živ. Agenda je ista, a to je Velika Srbija, i beogradski režim je pokretač svega ovoga i njihova ideologija je Velika Srbija koju žele da dobiju silom. To je problem celog regiona, a ne samo BiH. Demokratija je u opasnosti u celom regionu i ja ne verujem šta sad govore, jer pre par dana pretili su oružjem i sad kupuju vreme jer međunarodna zajednice deluje sporo. Treba nam akcija i treba da zaštitimo BiH i region od novog rata jer su oni spremni za to. Predlažem EUFOR-u ili NATO-u da u Brčko i uz reku Drinu pošalju vojsku jer odatle su dolazili tenkovi i vojska u prošlom ratu. Potrebna nam je sila koja će preventivno delovati, a ne lečiti“, rekao je Silajdžić[232].
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik sastali su se 28. novembra u Beogradu i razmotrili regionalna, kao i pitanja izgradnje gasovoda, auto-puta i drugih infrastrukturnih projekata. Vučić je obavestio je Dodika o razgovorima koje je vodio sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, ali i o razgovorima sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom[233]. Most na Drini „Bratoljub“ između Bratunca i Ljubovije, koji spaja Republiku Srpsku i Srbiju, svečano je 28. novembra otvoren. Istovremeno, kod mosta je otvoren i novi granični prelaz između Srbije i BiH. Novoizgrađeni most, zajednički granični prelaz i carinski terminal BiH i Srbije otvorili su ministar komunikacija i transporta BiH Vojin Mitrović i ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin. Izgradnja „Bratoljuba“, čija je dužina 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i koštala je 13 miliona evra[234]. Predsednik SDA BiH Bakir Izetbegović poručio je sledeći dan posle sastanka u Delegaciji EU, na kojem se razgovaralo o izmenama Izbornog zakona, da tek slede najduži sastanci i da „probosanski blok jedinstveno ide na sve ili ništa“[235]. Uveče je u sarajevskoj rezidenciji šefa Delegacije Evropske unije Johana Satlera upriličena radna večera trojice domaćih lidera sa evropskim i američkim diplomatama. Večeri su prisustvovali lideri SNSD-a Milorad Dodik, HDZ-a Dragan Čović i SDA Bakir Izetbegović, a ona je završena bez izjava. Trojica stranačkih lidera bili na radnoj večeri sa američkim i evopskim zvaničnicima Metjuom Palmerom i Angelinom Ajnhorst. Član Predsedništva BiH Milorad Dodik izašao je ranije iz rezistencije šefa Delegacije EU. Nije se obraćao novinarima. Kako je najavljeno, teme su bile aktuelna politička situacija u BiH, blokada rada institucija i izmene Izbornog zakona. Palmer i Ajnhorstova su stigli u Sarajevo kako bi obavili novu rundu pregovora s ciljem izmena Izbornog zakona BiH[236]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je da putuje 30. novembra u Moskvu gde će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali bi trebalo da dođe i do susreta sa predstavnicima Gasproma i razgovora o isporuci gasa za Republiku Srpsku po povoljnijim cenama od onih u Evropi koje su premašile 1.000 dolara za 1.000 kubika. Naveo je da se Rusija pokazala kao važan partner Republike Srpske, a sve je rezultiralo ekonomskom saradnjom i isporukom energenata po povoljnijim cenama. Dodik je rekao da je večeras sa američkim i evropskim zvaničnicima razgovarano o temama koje se tiču imovine, nametnute odluke bivšeg visokog predstavnika i Izbornog zakona. Dodik je ocenio da će predstojeća posebna sednica Narodne skupštine RS o vraćanju oduzetih nadležnosti biti u rangu pet najvažnijih kada je reč o odlukama koje je doneo srpski narod na ovim prostorima i Republika Srpska. Ističe da od vraćanja na izvorni Dejton, odnosno vraćanja izgubljenih nadležnosti, predstavnici Srpske neće odustati. Poručio je da nametnuta odluka Valentina Incka o kažnjavanju negiranja genocida u Srebrenici mora biti povučena[237]. Na području Novog Grada i okoline, pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH uhapsili su 30. novembra devet lica zbog sumnje da su počinili ratni zločin 1992. godine. Kako je saopštila Državna na agencija za istrage i zaštitu (SIPA), devetoro uhapšenih su pod istragom Tužilaštva BiH zbog sumnje da su kao pripadnici vojne policije Vojske Republike Srpske počinili ratne zločine nad žrtvama bošnjačke i hrvatske nacionalnosti na području Novog Grada[238]. Isti dan Bakir Izetbegović, predsednik SDA i zamenik predsedavajućeg Doma naroda u BiH, podneo je apelaciju Ustavnom sudu BiH kojim traži ispitivanje ustavnosti Pravila službe Oružanih snaga BiH, kojim se ne dozvoljava nošenje brade i hidžaba. Ustavni sud BiH objavio je dnevni red za sednicu koja će biti održana 2. i 3. decembra ove godine, a na dnevnom redu će se, između ostalog, nađi i tačke kao što su spor Republike Srpske i BiH u vezi sa koncesijom za hidroelektranu Buk Bijela, u kojoj većinu vlasništva ima Srbija, inicijativa da Ustavni sud pokrene proceduru utvrđivanja sposobnosti Milorada Dodika za obavljanje funkcije, ali i Izetbegovićeva apelacija u vezi sa Pravilom službe OS BiH. Lider SDA zahtev za ocenu ustavnosti uputio je nakon što je Sud BiH odbacio tužbu pripadnice OS BiH Emele Mujanović protiv Ministarstva odbrane, koja je smatrala da je diskriminisana zato što joj nije dozvoljeno da nosi hidžab. Pored Mujanovićeve, sudovi su odbacili i tužbe nekoliko muških pripadnika OS BiH koji su tražili da im se omogući nošenje brade. I Ministarstvo odbrane BiH odbacilo je navode iz Izetbegovićeve apelacije navodeći da Pravila službe kažu kako „vojna lica moraju uvek biti uredno odevena, obrijana i podšišana“, kao i da „žene, vojna lica moraju kosu uredno održavati da im ne smeta pri izvođenju obuke, nošenju zaštitne maske, šlema i druge opreme, odnosno prilikom obavljanja dužnosti“[239]. U Sarajevu je 1. decembra nastavljen novi krug pregovora u zgradi Delegacije EU u Sarajevu u vezi sa izmenama Izbornog zakona, načina biranja članova Predsedništva BiH i rešavanje pitanja Doma naroda u Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine[240]. Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je sledeći dan da Bosna i Hercegovina ima problem sa velikomuslimanskim nacionalizmom čiji je, kako je naveo, glavni ideolog lider SDA Bakir Izetbegović. On je tako prokomentarisao Izetbegovićevu izjavu da sankcije Dodiku nisu dovoljne i da se, kako kaže, mora uraditi nešto više i bolnije. Dodik je upitao da li je Izetbegoviću na umu vojna intervencija i da li misli da će tako disciplinovati Srbe[241].
Poseta Milorada Dodika Rusiji[uredi | uredi izvor]
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik razgovarao je 1. i 2. decembra u Moskvi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Posle sastanka, Dodik je izjavio da je s Putinom dogovorio istu cenu gasa i da ruski predsednik podržava izgradnju gasovoda kroz Republiku Srpsku. Dodik je naveo da je sa Putinom razgovarao i o aktuelnoj situaciji u regionu. Dodik je istakao da je zadovoljan razgovorom sa Putinom, da su razgovarali o aktuelnoj situaciji u Srpskoj i BiH i zajedničkim ekonomskim projektima. Naveo je da je sa Putinom dogovorio istu cenu gasa i da ruski predsednik podržava izgradnju gasovoda kroz RS, o čemu će sutra razgovarati sa predstavnicima „Gasproma“. Dodik je informisao Putina i o pokušaju otimanja imovine Republike Srpske, što nije u skladu sa Dejtonom. On je istakao da Putin nije ništa rekao protiv BiH, ali je rekao da svi moraju biti poštovani, da se moraju poštovati entiteti, konstitutivni narodi i svi građani. Dodik smatra da je neprihvatljivo da se menjaju elementi konstitutivnosti naroda u BiH i za to postoji podrška Rusije, za razliku od liberalnih koncepcija sa zapada, koji, kako je kazao, „ganjaju priču o apstraktnom građaninu“. On je dodao da je Putinu prenet stav Srpske da samo legitimno izabrani visoki predstavnik može da ima podršku i legitimitet u BiH sa čim se Putin saglasio.
„Razgovarali smo i o kulturnoj i svakoj drugoj vrsti saradnji, pogotovo o političkim pitanjima. Putin je izneo svoj stav vezano za Dejtonski sporazum. Rusija ima niz primedbi o nepoštovanju Dejtonskog sporazuma i da u tom pogledu stavi ta pitanja na dnevni red Saveta bezbednosti UN. To je za nas važno imajući u vidu razne spekulacije“, rekao je Dodik.
Dodik je naveo i da je u Moskvi kao predstavnik jedne male zajednice koja se zove Republika Srpska i da je na sastanku predstavio probleme onako kako ih vidi Republika Srpska. Dodik i Putin su razgovarali i o ekonomsko-finansijskoj podršci i o projektima koji se ostvaruju u Srpskoj, a srpski član Predsedništva BiH je naveo da su na sastanku odobrili lokaciju u Nevesinju za izgradnju solarne elektrane[242][243]. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom bio temeljan i koristan. Međutim, upitan od strane novinara zašto taj sastanak nije ranije najavljen, Peskov je rekao da baš tog dana nije prijavio sve sastanke koje će Putin imati budući da je glavni fokus bio sastanak o Kemerovskoj oblasti. Kako je dodao, jučerašnji glavni događaj bila je velika konferencija koju je održao ruski predsednik o situaciji u industriji uglja[244]. Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, sastao se sa generalnim direktorom „Gasproma“ Aleksejem Milerom nakon čega je dogovoreno da cena gasa ostaje ista za Republiku Srpsku, a ne postoji nijedno pitanje koje može da zaustavi izgradnju gasovoda od Rače do Banjaluke[245].
Rat rečima posle Dodikove posete Rusiji i imenovanje Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan[uredi | uredi izvor]
_(Stuart_Peach_cropped).jpg)
Britanski premijer Boris Džonson imenovao je 2. decembra sera Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. U saopštenju britanske vlade navodi se da taj region suočava sa najvećom pretnjom po svoju stabilnost i bezbednost u poslednje dve decenije i da se ne sme dozvoliti povratak nasilju i podelama iz prošlosti.
"Ujedinjeno Kraljevstvo je duboko posvećeno evropskoj bezbednosti. Zapadni Balkan se suočava sa najvećom pretnjom svojoj stabilnosti i bezbednosti u poslednje dve decenije. Imamo dužnost da učinimo sve što možemo da očuvamo pomake postignute mirom i dijalogom – ne smemo dozvoliti bilo kakav povratak nasilju i podelama iz prošlosti. Veliko iskustvo i stručnost ser Stjuarta će ojačati međunarodne napore da se zaštiti mir i promovišu evroatlantske integracije u ovom ključnom regionu", rekao je Džonson[246][247].
Poslanici britanskog parlamenta založili su se 3. decembra da se organizuje nova mirovna konferencija o Bosni i Hercegovini – Dejton 2, prenose mediji u Bosni i Hercegovini. Istovremeno će se u BiH poslati i britanski vojnici, "kako bi se sprečila eskalacija".
"Mi možemo odmah – jednostrano – da pošaljemo bataljon vojnika. On se može staviti pod kapu Eufora", poručio je Bob Stjuart, predstavnik Konzervativne stranke.
Ser Bernard Jenkin, još jedan od poslanika vladajućih Konzervativaca zatražio je da zvanični London odmah deluje u BiH, te podržao predlog Stjuarta da se organizuje Dejton 2. Isti stav izneo je i predstavnik opozicione Laburističke stranke Toni Lojd. Stjuart je imao duži, strastveni govor o BiH. Istakao je da je u zemlji boravio kao oficir Unprofora i gledao nemoć, ali i jasnu nespremnost Zapada da reaguje.
"Tek kada se desio užasni zločin u Srebrenici, kada je počinjen genocid nad 8.372 muškarca i dečaka te zaštićene zone UN, reagovali smo. Sada, kako se zlo ne bi ponovilo, predlažem sasvim konkretne mere", rekao je on.
Šta su predložili:
"
- Moramo očuvati Dejton, dok nemamo nešto bolje
- Visokom predstavniku Kristijanu Šmitu, koji je danas ovde u Londonu, dati bezuslovnu i jaku našu podršku. Sve što možemo, moramo mu dati da zaustavi negativno kretanje BiH unazad.
- Treba nam Dejton 2. U tom procesu moraju biti uključeni i mi, Velika Britanija, i SAD, ali i EU, Rusija, bosanski Srbi…
- Moramo biti spremni da pošaljemo svoje vojnike kako bi spašavali živote, jer smo to i uradili ranije – istakao je Stjuart".
I on, kao i Alisia Kerns podsetili su da je Velika Britanija izgubila 57 svojih vojnika tokom misije u BiH. Ipak, istakao je da je britanska intervencija u BiH više nego nužna, preneo je SB[248].
Ustavni sud Bosne i Hercegovine delimično je usvojio 2. decembra zahtev lidera SDA Bakira Izetbegovića i zaključio da su „apsolutnom zabranom nošenja brade vojnicima Oružanih snaga BiH dok su u službi i u uniformi prekršeni pravo na privatni život i pravo na slobodu vere zajamčeni Ustavom BiH i Evropskom konvencijom“. Ustavni sud je, odlučujući o zahtevu Bakira Izetbegovića za ocenu ustavnosti člana 12. st. (2) i (4) Pravila službe Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, utvrdio da osporene odredbe nisu u skladu s relevantnim odredbama Ustava BiH, prenose bosanski mediji. Izetbegović je podneo apelaciju Ustavnom sudu BiH kojom je tražio ispitivanje ustavnosti Pravila službe OS BiH, kojim se ne dozvoljava nošenje brade i hidžaba. Lider SDA zahtev za ocenu ustavnosti uputio je nakon što je Sud BiH odbacio tužbu pripadnice OS BiH Emele Mujanović protiv Ministarstva odbrane, koja je smatrala da je diskriminisana zato što joj nije dozvoljeno da nosi hidžab. Pored Mujanovićeve, sudovi su odbacili i tužbe nekoliko muških pripadnika OS BiH koji su tražili da im se omogući nošenje brade[249]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je 5. decembra da zapadne sile teže da nameću svoja rešenja, dok Rusija želi da se poštuje Ustav i dogovor tri konstitutivna naroda i dva entiteta u BiH. Dodik je nakon što je tokom nedelje u Moskvi razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, istakao da "za Putina nikakva vrsta intervencionizma sa zapada nije prihvatljiva"[250].
Hrvatski predsednik Zoran Milanović ponovio je 6. decembra u Komiži na Visu da svaki genocid nije isti i istakao da Hrvati, kako je naveo, imaju osetljiv stav prema optužbama za genocid.
"Ovo što radi gospoda iz Sarajeva - to nije službeno Sarajevo već Baščaršija - pokušavaju od svog naroda da naprave žrtvu veću nego što jesu i upravo oni licitiraju žrtvama", rekao je Milanović, koji je ranije govoreći o Srebrenici rekao da postoje "genocidi i „genocidi”".
Prema Milanoviću, optužbe za genocid imaju svoju meru, koju mnogi prelaze i u tom kontekstu pomenuo Jasenovac.
"Ono što se dogodilo, dogodilo se. Mnogi su sa srpske strane pravili karijeru na tome", rekao je hrvatski predsednik, preneli su hrvatski mediji.
U kontekstu genocida je pomenuo Vukovar i Ovčaru i upitao, ima li tu elemenata za razgovor o genocidu.
"Mi imamo meru. Poštujem tuđu žrtvu, ali nije sve isto. Ako sve bude genocid moramo naći drugo ime za ono što su nacisti napravili Jevrejima u Drugom svetskom ratu. Nije svaka žrtva ista. Nije svaki borac isti. Postoji onaj koji je prvi počeo", kazao je Milanović i dodao da je, kada se govori o žrtvama, bitna pravda[251].
Lider SDA Bakir Izetbegović komentarišući Milanovićeve izjave o Srebrenici rekao je sledeći dan da predsednik Hrvatske Zoran Milanović vređa ljude kada upoređuje koji genocid je veći ili manji i mnogo priča za jednog predsednika. Izetbegović je ponovio da su „u BiH svi Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani proterani s polovine teritorije, napravljeni su koncentracioni logori“.
„Etnički je očišćeno pola BiH. Hrvatski predsednik treba to da uzme u obzir i ne govori o tim stvarima olako. Ako je u Jasenovcu za par godina ubijeno toliko ljudi koliko on kaže, onda je u BiH u tih par godina ubijeno više ljudi“[252].
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je 7. decembra u Sarajevu da u Bosni i Hercegovini neće biti rata, ni Vojske Republike Srpske. Upitan o retorici hrvatskog predsednika Zorana Milanovića o Srebrenici, Eskobar odgovara da će hrvatske institucije raditi na dobrosusedskim odnosima.
“Nisam se nikad s njim susreo. Imamo veoma dobro partnerstvo sa Hrvatskom. To je partnerstvo sa institucijama, narodom, ne sa pojedincima. Moji razgovori s Hrvatskom su veoma dobri i dobijam od njih uverenje da će raditi na dobrosusedskim odnosima”, rekao je američki izaslanik[253].
Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik upitao je danas da li su Britanci imali morala kada su za specijalnog izaslanika za pitanja Zapadnog Balkana izabrali Stjuarta Piča, čoveka koji je komandovao NATO operacijama protiv Srba u Republici Srpskoj i Srbiji.
„Šalju nam opet silne izaslanike, u četvrtak dolazi britanska ministarka, u najavi je da će doći njihov novi specijalni izaslanik, pa sam se šalio i rekao ko god nama izabere i imenuje specijalnog izaslanika i ja ću izabrati i poslati nekoga i kazati evo moj izaslanik za Veliku Britaniju. S duge strane čovek je komandovao NATO operacijama protiv nas u RS i ovde u Srbiji. Bombardovao je srpski narod, komandovao time ovde u Srbiji, da li imate neke moralne vrednosti ili morala u svemu tome. On je komandovanje izdigao na najviši moralni pijedestal, sada je presvukao odelo generala, ulazi u civilno da priča o demokratiji“, naveo je Dodik koji je na tribini naglasio da politička borba za Republiku Srpski nikada nije prestala, i da je ključna broba bila da se ne promeni Ustav za sta je bilo mnogo pokušaja“, rekao je Dodik[254].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je sledećeg dana da odluka bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka u vezi sa kvalifikacijom događaja u Srebrenici mora da nestane iz pravnog sistema. On se zapitao i ko je ovlastio grupu zemalja u Savetu za implementaciju mira da odlučuje bez Rusije. Dodik je rekao da je očekivao od Saveta za implementaciju mira u BiH (PIK) da danas u Sarajevu kažu da visoki predstavnik nije mogao i nije trebalo da to uradi i da se time omogući Republici Srpskoj da se vrati u institucije[255]. Predsednica Srpske Željka Cvijanović poručila je da potezi Republike Srpske nisu antidejtonski i secesionistički, nisu usmereni ka otimanju, već vraćanju dejtonskih nadležnosti[256]. Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Denis Šulić rekao je 9. decembra dan pre sednice da predstavnicima OHR nije dozvolio da prisustvuju sutrašnjoj posebnoj sednici Skupštine o vraćanju nadležnosti oduzetih Republici Srpskoj. Šulić napominje da je za njega nedopustivo da OHR ili bilo koja druga kancelarija na ovaj način komunicira sa Narodnom skupštinom. Predsedavajući Narodne skupštine je istakao da je predstavnicima Kancelarije Evropske unije dozvoljeno prisustvo sednici. Šulić je rekao da će mediji iz Republike Srpske direktno prenositi sednicu i da zaposlenici bivše kancelarije visokog predstavnika mogu, kao i svi ostali građani, na taj način pratiti prenos skupštine[257].
Sednica Parlamenta Srpske o vraćanju nadležnosti 10. decembra 2021[uredi | uredi izvor]
U Banjaluci 10. decembra biti održana posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske o vraćanju nadležnosti prenesenih na nivo BiH, za koju je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ocenio da je u rangu istorijske. Na posebnoj sednici su razmatrane Informacija o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH, Informacija o prenosu nadležnosti u oblasti indirektnog oporezivanja, Informacija o pravosudnim institucijama BiH, Informacija o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH u oblasti odbrane i bezbednosti i Deklaracija o ustavnim principima. O svim tačkama dnevnog reda predložena je objedinjena rasprava, a početak posebne sednice zakazan je za 12 časova. Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, na posebnoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske o vraćanju nadležnosti prenesenih na nivo BiH izjavio je da je ovo častan i važan dan za Republiku Srpsku. Dodik je istakao da je potrebna snažna skupštinska većina za donošenje ovakvih odluka i da to predstavlja trenutak usvajanja slobode. On je rekao da oni koji odgovaraju narodu i statusu Republike Srpske, od ovih politika ne mogu odustati[258][259]. Kancelarija takozvanog visokog predstavnika u BiH uputila je pismo potpredsedniku Narodne skupštine Republike Srpske Denisu Šuliću u kojem stoji da je njegov stav o neprisustvu predstavnika te kancelarije na posebnoj sednici neprihvatljiva. Pismo je potpisala zamenica visokog predstavnika u BiH i šefica kabineta Kristijana Šmita u Banjaluci Marian Berec.
"Ovo je jasno nepoštovanje Dejtonskog sporazuma. Verujem da ćete ispoštovati svoju obavezu iz Dejtonskog sporazuma i osigurati nesmetan rad predstavnika OHR-a na današnjoj sednici u skladu s Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma", stoji u pismu, preneo je sarajevski portal Kliks[260].
Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Denis Šulić ostao je pri stavu da predstavnici Kancelarije takozvanog visokog predstavnika u Banjaluci ne mogu da prisustvuju posebnoj sednici Skupštine Srpske. U odgovoru na pismo OHR-a iz Banjaluke, koje je potpisala Marijana Berec, zamenica takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, Šulić je na Tviteru napisao:
"Gospođo, čiji ste Vi zamenik? Odluka ostaje nepromenjena! Srdačan pozdrav"[261].
Poslanici opozicionih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srpske napustili su posebnu sednicu parlamenta o vraćanju nadležnosti prenesenih na BiH i neće učestvovati u glasanju, izjavio je predsednik SDS-a Mirko Šarović. Predsednik DNS-a Nenad Nešić kaže da nema jedinstva kada je reč o današnjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srpske. Predsednik PDP-a Branislav Borenović ocenio je da se današnja sednica parlamenta Srpske održava u predizborne svrhe. Predsednik SPS-a Goran Selak rekao je da želi jaku i stabilnu Republiku Srpsku u finansijskom i institucionalnom smislu[262]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je, ukoliko Ustavni sud BiH ospori odluke koje budu donesene na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, da će Srpska verovatno doneti zakon o tome da odluke tog suda ne važe na teritoriji Republike Srpske. Dodik je rekao da je današnja posebna sednica parlamenta Republike Srpske o vraćanju nadležnosti Srpske prenesenih na nivo BiH jedna od najvažnijih u ovom sazivu koja će odrediti budućnost i samu strukturu Republike Srpske. Dodik je komentarisao odluku opozicije da napusti današnji posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srpske.
"Opozicija je došla sa pripremljenim stavom da ovo što vladajuća koalicija predlaže treba da se sruši i da se dodatno iskažu stavovi politike iz Sarajeva. Opozicija je usmerena na to kako govore da će biti nekakvih sukoba i rata. To nije politika Republike Srpske i mi ne šijemo nikakve uniforme, već se pripremamo da na najbolji mogući način ovde regulišemo sektor odbrane", izjavio je Dodik.
Dodik je rekao da u parlamentu Srpske postoji skupštinska većina koja je odgovorna za Republiku Srpsku i koja će nastaviti da vodi koncept ove politike putem institucija kao što su Vlada, Narodna skupština, te predstavnici u zajedničkim institucijama[263]. Narodna skupština Republike Srpske usvojila je u večernjim satima 10. decembra Zaključke u vezi sa informacijama o prenosu nadležnosti i Deklaraciju o ustavnim principima. Zaključcima o prenosu nadležnosti predviđeno je da se zakoni i drugi propisi kojima je preneta nadležnost sa Republike Srpske na BiH neće primenjivati na teritoriji RS. Radi se o nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosudnih institucija i oblasti odbrane i bezbednosti. Skupština je zadužila Vladu da u roku od šest meseci uputi na razmatranje zakone koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje RS po povratku nadležnosti. Takođe, Skupština je zadužila Vladu da u koordinaciji sa predsednicom RS, pripremi tekst Ustava RS kojim će se vratiti sve nadležnosti Srpske, izuzimajući one koje po Ustavu BiH pripadaju Bosni i Hercegovini[264][265]. U Deklaraciji se precizira da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni i da je po Ustavu BiH Parlamentarna skupština odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsedništva ili izvršenje nadležnosti Parlamentarne skupštine, zbog čega nije ni imala nadležnost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik. U Deklaraciji se ističe da delovanje Ustavnog suda BiH, koji se stavio u funkciju potvrđivanja nepravnih odluka visokog predstavnika i time menjao ustavnu strukturu BiH utvrđenu međunarodnim ugovorom, nanosi veliku štetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti. Brojnim odlukama Ustavnog suda BiH otimaju se nadležnosti Srpskoj, a njena imovina stavlja se u nadležnost BiH bez ikakvog ustavnog osnova, navodi se u Deklaraciji[265].
Poslanik u parlamentu Bosne i Hercegovine Enver Bijedić podneo je 10. decembra krivičnu prijavu protiv predsednika Hrvatske Zorana Milanovića zbog njegovih izjava u vezi sa Srebrenicom. Tako se hrvatski predsednik našao na udaru nametnutog „Inckovog zakona“ kojim se zabranjuje negiranje navodnog genocida. Bijedić je poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i ujedno čelnik male stranke Socijaldemokrate BiH, a Milanovića je prijavio Tužilaštvu BiH na osnovu izmena krivičnog zakona koje je sredinom ove godine nametnuo bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, a kojima je krivično delo postalo „negiranje svih ratnih zločina potvrđenih sudskim odlukama“. Osnov za krivičnu prijavu Bijedić je našao u Milanovićevoj izjavi da „svaki genocid nije isti“, što je hrvatski predsednik kazao kada je komentarisao odluku predsednika HDZ BiH Dragana Čovića da on i njegovi zastupnici u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH podrže predlog srpskih poslanika da se povuče nametnuti „Inckov zakon“. Bijedić je u prijavi naveo kako „Milanovićeve izjave za direktnu posledicu imaju uznemiravanje i stvaranje dodatnih nacionalnih netrpeljivosti među građanima Bosne i Hercegovine“[266][267]. Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić pozvao je večeras Tužilaštvo BiH da po hitnoj proceduri pokrene postupak protiv poslanika koji su u Narodnoj skupštini Republike Srpske usvojili zaključke o vraćanju nadležnosti tog entiteta, koje su ranije prenete na BiH. Komšić je pozvao Tužilaštvo BiH da procesuira i srpskog člana predsedništva BiH Milorada Dodika, navode iz njegovog kabineta. Predsedavajući Predsedništva BiH tvrdi da „usvojeni zaključci direktno podrivaju ustavni poredak države BiH i narušavaju mir i stabilnost u državi“. Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović osudio je i odbacio odluke koje su usvojene na sednici Narodne skupštine Republike Srpske i pozvao institucije BiH, pre svega Tužilaštvo BiH, da zaštite ustavni poredak i pokrenu istragu protiv odgovornih. Džaferović je rekao da je napad na državu i ustavni poredak napad na mir.
"Ovo je, uz ranije usvojeni neustavni entitetski zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, deo jasnog plana kojim je započeo napad na ustavni poredak Bosne i Hercegovine. Napad na državu i ustavni poredak je napad na mir. Pozivam institucije Bosne i Hercegovine, pre svih Tužilaštvo BiH da zaštite ustavni poredak i pokrenu istragu protiv svih odgovornih lica za današnje događaje", rekao je Džaferović[268].
Reakcije i pretnje sankcijama Srpskoj posle Deklaracije o ustavnim principima[uredi | uredi izvor]
Dana 11. decembra, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je usvajanje Zaključaka o prenosu nadležnosti i Deklaracije o ustavnim principima u Narodnoj skupštini za Republiku Srpsku je Sveto pismo[269]. Predsedavajuća OEBS-a, švedska ministarka spoljnih poslova An Linde i generalna sekretarka te organizacije Helga Marija Šmid, ocenile su 12. decembra da usvajanje seta zaključaka u Skupštini Republike Srpske, u kojima se poziva na jednostrano povlačenje nadležnosti sa državnog na entitetski nivo, ugrožava mir i stabilnost u BiH i regionu. Linde smatra da taj potez dovodi do eskalacije tenzija i da je suprotan onome što je postignuto u poslednjih 26 godina, saopštio je OEBS.
„Pozivamo političke lidere u Republici Srpskoj da se uzdrže od negativnih političkih akcija koje izazivaju podele“, navela je Linde.
Dodala je da „ugrožavanje Dejtonskog sporazuma i ustavnog poretka BiH sa sobom nosi rizik ugrožavanja mira i stabilnosti u zemlji i regionu“. Šmidova je navela da kriza koja je u toku utiče na ekonomiju, obeshrabruje investicije i usporava ključne reforme.
„Nažalost, teret ove krize ponovo će pasti na građane koji se ionako suočavaju sa povećanom nezaposlenošću, korupcijom i nedostacima u zdravstvu“, tvrdi ona.
Linde i Šmidova pozvali su sve strane da ponovo vrate punu funkcionalnost institucijama na državnom nivou i da se uključe u konstruktivan politički dijalog kako bi se postigao konsenzus na dobrobit svih građana Bosne i Hercegovine[270].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, govoreći o povratku nadležnosti Republike Srpske, koje su bile ustupljene BiH, izneo je i novi predlog kako bi moglo da bude rešeno pitanje vojske u toj državi. Ne želimo nikakvu drugu Bosnu i Hercegovinu izvan one koja je predviđena dejtonskim Ustavom, rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u intervjuu za današnje štampano izdanje beogradske „Politike“. Govoreći o imovini, Dodik je ocenio da Ustavni sud BiH nema pravo da utvrđuje vlasništvo jer je to rešio Dejtonski sporazum. On je najavio da će biti doneti zakoni koji će potvrditi da je Republika Srpska vlasnik imovine na svojoj teritoriji. Dodik je ocenio da je sve što radi Srpska odbrana Dejtonskog sporazuma, te da u toj odbrani nije ni naivna ni brzopleta. Dodao je da će pokušati da razumeju trenutak kada je reč o vojsci, jer postoje mnogi koji govore da im je to problematično. Dodao je da po pitanju bezbednosnih organizacija SIPA i OSA nema ničeg osetljivog, te da će se spremiti zakoni, izvesti normativne pripreme i odabrati trenutak koji mora da bude koordinisan sa finansijama.
„Kada bi preuzeli sve naše ljude iz zajedničkih organa, što je oko 7.000 zaposlenih treba nam oko 130 miliona evra. Toliko i dajemo za zajednički budžet. Kad uredimo stvari prvo ćemo taj novac povući u Republiku Srpsku“, rekao je on.
Govoreći o upozorenjima da će izostati investicije, Dodik odgovara da Srpska ima svoje prijatelje koji su i do sada investirali i tvrdi da neće izgubiti ulaganja. Kako je ocenio zbog pretnji sankcijama Republika Srpska ne može biti u problemu, jer nema više hermetičkih sankcija. Dodik je naveo da u slučaju sankcija i Republika Srpska nije bez kontramera, te da je spremna da uzvrati. Političko Sarajevo i strance on je optužio za pretnje da preko oduzimanja prava na imovinu žele da onemoguće investicije koje se vode baš kako bi se odbranio razvoj Republike Srpske. Navodi da su tako zaustavljene izgradnje hidroenergetskog sistema „Buk Bijela“, osporen aerodrom u Trebinju, i gasovod. Dodaje da je lek koji za BiH guraju Amerikanci pogrešan, te da bi možda najbolje rešenje bio deangažman Amerike[271]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je 13. decembra da će Republika Srpska doneti zakon i propisati da je imovina u Srpskoj njeno vlasništvo. Dodik je za Radio Republike Srpske rekao da će biti doneto i rešenje da sudije i tužioce bira Narodna skupština RS i da ne želi nikakvu BiH, osim dejtonske. Dodik je naglasio i da će sav novac koji RS daje za zajedničke organe BiH, oko 130 miliona evra, povući u RS. Pitanje imovine prvo je na redu, jer ustavni sud, kaže Dodik, nema pravo da utvrđuje vlasništvo, jer je to rešeno Dejtonskim sporazumom[272]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je specijalnog izaslanika britanskog premijera za zapadni Balkan Stjuarta Piča upoznao o činjenici da Republika Srpska ima nameru da se ponaša u skladu sa Ustavom BiH i da ništa izvan Ustava neće učiniti, niti će pribaviti sebi. Dodik je na sastanku sa Pičom u Sarajevu 14. decembra istakao da je Republika Srpska faktor i strana u BiH koja treba da bude poštovana i nikako drugačije se neće moći kretati dalje u BiH.
"Ako ostanemo u BiH koja je do sada postojala da se nameću rešenja, onda to znači ne biti na putu, nego kraj puta svih događaja u nastojanju da se nametnu rešenja koja apsolutno ne dovode do konačnog i stabilizacijskog stanja", rekao je Dodik novinarima nakon sastanka.
Dodik je preneo Piču da BiH nema izazova vezano za rat i da je histerija koja se pravi potpuno nepotrebna. On smatra da BiH nisu potrebni neki izaslanici, već je potreban unutrašnji dijalog, te da nema nikakvih tabu tema i da bi mogli staviti sve tačke na dnevni red i pokušati napraviti politički dogovor. Dodik je naveo da su na sastanku sa Pičom članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić govorili svoje, a da je on upoznao sagovornika o činjenici da Federacija BiH tri godine ne može da izabere federalnu Vladu, kao i to da Hrvati osporavaju izbor članova Predsedništva iz hrvatskog naroda[273].
Dana 15. decembra, Kristijan Šmit, takozvani visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini kojeg Republika Srpska ne priznaje jer nije imenovan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je da smatra da srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik mora da vodi dijalog. Šmit je u intervjuu za sarajevsku Federalnu TV rekao da on ne želi da pravi pritisak na bilo koji način, ali ga, kaže, ni ne isključuje. Mišljenja je da ima mnogo razumnih glasova iz Republike Srpske.
“Svako zna da je ovaj trenutak takav i da bi raspad države, disolucija kako neki kažu, za rezultat imao promene u celom regionu. I to bi bilo ne samo pitanje ovdašnje ekonomije nego i drugih ekonomskih stvari koje bi se time dovele u opasnost i zbog toga mislim da o ovakvim stvarima treba razgovarati, da to treba i građanima objasniti, ne političarima, oni to znaju", rekao je Šmit i dodao: "Političari treba da znaju da se odluke donose u korist građana, a ne u njihovu vlastitu korist. Dakle, ako bi se tako nešto desilo, moralo bi da se spreči", preneo je Tanjug[274][275].
Isti dan specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič, koji boravi u Sarajevu, obratio se građanima BiH video-porukom i saopštio da je premijer Boris Džonson tražio od njega da preuzme tu funkciju kako bi podržao napore njegove zemlje širom regiona.
„Vlada Velike Britanije želi siguran Zapadni Balkan sa jakim, demokratskim institucijama i snažnom vladavinom prava. Danas sam u Sarajevu u sklopu moje prve posete kao specijalnog izaslanika u BiH. Sjajno je ponovo biti ovde. Već dugo radim u javnoj službi, bio sam visoki oficir u NATO-u, a pre toga na važnim pozicijama u vojsci Velike Britanije“, kazao je Pič u poruci objavljenom na Tviteru britanske Ambasade u BiH.
Naveo je da će na novoj poziciji specijalnog izaslanika spojiti lično iskustvo s najboljim iskustvima britanske diplomatije, sigurnosti i trgovinskih odnosa.
„Da pružim podršku političkim rešenjima i promovišem evroatlantske integracije. Tokom moje posete BiH sastajem se sa visoko rangiranim političarima, agencijama za sprovođenje zakona, parlamentarcima i, veoma bitno, sa mladim akterima u civilnom društvu koji rade na promociji mira i pomirenja“, naveo je Pič.
Rekao je da se raduje bliskoj saradnji sa svim partnerima uključujući i tzv. visokog predstavnika i međunarodne saveznike u pružanju podrške onima koji su posvećeni postizanju napretka u BiH. Pič je u utorak doputovao u BiH i sastao se sa članovima Predsedništva BiH, a nakon toga i sa takozvanim visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom, kao i sa ambasadorom Velike Britanije u BiH Metju Fildom[276]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će Republika Srpska formirati svoj Visoki sudski i tužilački savet i da sadašnji VSTS, koji funkcioniše na nivou BiH, neće imati nikakve nadležnosti nad Srpskom. Naglasio je da Republici Srpskoj ne treba pravosuđe koje ne podrazumeva odgovornost[277]. Delegacija EU i Ambasada SAD u Sarajevu u zajedničkom saopštenju 15. decembra optužile su Republiku Srpsku za produbljivanje krize u BiH, ističući da je eskalacija počela 10. decembra, kada je Narodna skupština Republike Srpske usvojila Zaključke u vezi sa informacijama o prenosu nadležnosti i Deklaraciju o ustavnim principima.
„Ranije ovog meseca, kada su se zvaničnici SAD i EU sastali sa političkim strankama u BiH i predstavnicima civilnog društva kako bi razgovarali o izbornoj i ustavnoj reformi, politički lideri su se složili da će se pripremiti pre narednih razgovora. Od tada svedočimo tek manjem napretku. Politički lideri nisu obavili posao koji je neophodan za usklađivanje političkog sistema BiH sa propisima EU i sudskim presudama. Osim toga, nakon daljnje neprihvatljive eskalacije od strane Narodne skupštine Republike Srpske 10. decembra, politička kriza se produbljuje“, navodi se u saopštenju.
Zajednička izjava je objavljena pošto su specijalni američki predstavnik za Izborni zakon u BiH Metju Palmer i predstavnica Evropske unije Angelina Ajhorst odložili najavljeni dolazak u Sarajevo povodom nastavka pregovora o Izbornom zakonu. U izjavi se navodi da obnovljeni napori na posredovanju u ovim razgovorima sada ne bi urodili plodom.
„Takvi napori će dati rezultate tek kada stranke budu istinski radile zajedno na pronalaženju rešenja. Od vladajuće koalicije smo čuli da su opredeljeni za ustavne i izborne reforme koje mogu dobiti podršku u Parlamentu. Za napredak BiH su jednako značajne reforme koje bi izbore učinile sigurnim, pouzdanim, kao i uspostavu funkcionalne Vlade Federacije BiH“, dodaje se u saopštenju.
SAD i EU apeluje na stranke da odustanu od maksimalističkih predloga, koji, kako je navedeno, nisu utemeljeni u međunarodnim i standardima EU i nemaju podršku u parlamentu ili društvu.
„Suština demokratije nije u stalnim zastojima radi forsiranja nečijih zahteva niti u nametanju volje većine. Takođe pozivamo predstavnike Republike Srpske da se u potpunosti vrate u institucije“, stoji u saopštenju koje je preneo portal "Avaz"[278].
Dana 16. decembra portparol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Kristofer Burger je istakao da Nemačka se u EU zalaže za kažnjavanje Milorada Dodika i Republike Srpske, smatrajući da su težnje za otcepljenje opasan napad na jedinstvo BiH i suprotne Dejtonskom miru. Burger je, na pres konferenciji, upitan za sankcije protiv RS, objasnio je da se ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok, na marginama saveta šefova diplomatije EU založila da Unija mora uputiti jasan signal prema naporima za otcepljenje i osigurati da destruktivna politika Dodika i RS ne ostanu bez posledice.
“Za nas je jasno da nećemo bilateralnu podršku usmeriti u jedan entitet koji aktivno radi na razbijanju zajedničke države BiH i da ćemo se i na nivou EU zalagati da se raspodela sredstava za projekte odgovarajući prilagode. Želimo i unutar EU da razgovaramo o restriktivnim individualnim merama EU protiv onih koji dovode u pitanje teritorijalni integritet zemlje”, naglasio je on.
Burger je preneo da Nemačka trenutno vodi razgovore o tome sa evropskim partnerima, ali i sa SAD i Velikom Britanijom na marginama G7 sastanka šefova diplomatija. Prema njegovim rečima cilj tih razgovora je da se pokaže jasno odbijanje neprihvatljivim tendencijama otcepljenja. Član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je u sredu da je ambasadorki Nemačke u BiH Margret Uber rekao da njega ne obavezuje ništa što govore nemački zvaničnici i da ne može da spreči uvođenje sankcija.
"Nisu mene izabrali Nemci, izabrao me je moj narod. Ako vi uvedete sankcije, niko od Nemaca neće moći da razgovara sa nama, ni sa jednim načelnikom, ni sa jednim funkcionerom iz vladajuće garniture", rekao je Dodik[279].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju da zaključci koje je usvojila Narodna skupština Republike Srpske 10. decembra ne izlaze iz okvira ni Ustava BiH ni Dejtonskog mirovnog sporazuma. Tokom susreta bilo je reči i o funkcionisanju zajedničkih institucija BiH i u tom kontekstu Dodik je podsetio je Varheljija na stav Narodne skupštine Republike Srpske i izrazio očekivanje da se poništi takozvani Inckov zakon[280]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da Bošnjaci, ako žele ovu BiH, moraju da razgovaraju sa Srbima i Hrvatima, jer BiH ne može biti centralizovana bošnjačka zemlja, već zemlja zasnovana na ravnopravnosti svih konstitutivnih naroda[281]. Sledeći dan predsednik Parlamenta Republike Srpske Nedeljko Čubrilović nakon sastanka sadašnjih i bivših funkcionera Srpske rekao je da za nekoliko dana će biti napisana zajednička izjava o osudi kršenja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i odbrani demokratskih vrednosti i načela parlamentarizma, a s ciljem upozoravanja međunarodne zajednice o stanju u BiH. Zajedničku izjavu su najavili da će potpisati svi učesnici u petak 24. decembra u 12 časova i da će bti iposlata na sve značajne adrese u svetu - od UN do diplomatskih predstavništava. Čubrilović je naveo da je sastanak iniciran da bi upozorili određene važne adrese u svetu o stanju u BiH, položaju Republike Srpske i načinu rešavanja aktuelne situacije[282]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je istog dana da će Narodna skupština Republike Srpske do kraja decembra usvojiti zakon o uspostavljanju Visokog sudskog i tužilačkog saveta Republike Srpske. Ocenio je da pretnje sankcijama nisu razumne i ono što se čuje od nemačke politike, nema veze sa realnošću.
„VSTS su okupirali muslimani koji žele putem Suda i Tužilaštva BiH modelirati politički sistem što je nedopustivo“, kategoričan je Dodik[283].
Uveče u Tužilaštvu BiH vodi se predmet protiv nekoliko osoba iz Republike Srpske zbog sumnje da su počinili krivično delo "napad na ustavni poredak". RTRS je objavio da je istraga otvorena po prijavi više lica, a odnosi se na period od septembra i na aktuelnu političku situaciju. Lideri opozicionih partija dobili su poziv Tužilaštva BiH kako bi u svojstvu svedoka bili saslušani u ovom predmetu, ne precizirajući tačno o čemu je konkretno reč. Predsednik DNS-a Nenad Nešić rekao je da će se odazvati pozivu Tužilaštva da 21. decembra da izjavu. U pozivu koji mu je uručen navodi se da se pred Tužilaštvom BiH vodi predmet protiv nekoliko osoba zbog sumnje za činjenje krivičnog dela "napad na ustavni poredak" i da se Nešić poziva da da izjavu u svojstvu svedoka. Predsednik PDP-a Branislav Borenović rekao je za RTRS da je dobio poziv da utorak, 21. decembra, da izjavu u svojstvu svedoka, ali da će se, zbog ranije preuzetih obaveza, odazvati u sredu. Lideri vladajućih stranaka potvrdili su za RTRS da poziv Tužilaštva još nisu dobili, ali očekuju da će biti saslušani u svojstvu osumnjičenih, kao što su to već objavili pojedini mediji[284]. Predsednik SDA Bakir Izetbegović je nakon sednice Glavnog odbora SDA održanoj u Kaknju, pozvao NATO i Eufor da u skladu sa mandatom pojačaju prisustvo u Bosni i Hercegovini, a posebno u osetljivom području Brčko Distrikta.
„Mislim da je Narodna skupština Republike Srpske ušla u crvenu zonu onog što je kažnjivo Krivičnim zakonom BiH. Očekujem od Tužilaštva da krene u tom smeru“[285].
Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da u BiH nema potrebe za bilo kakvim sukobima i da su bespotrebni pozivi da Eufor i NATO intervenišu. Komentarišući poziv lidera SDA Bakira Izetbegovića da NATO i Eufor pojačaju prisustvo u BiH, ona je kazala:
„Pozvao je Eufor i NATO da reaguje na šta? Da idu na Republiku Srpsku, da disciplinuju Srbe. Šta da rade, da kažu Hrvatima da ćute što traže legitimno predstavljanje“.
Željka Cvijanović je navela da Izetbegović duži niz godina provodi agendu koja isključuje bilo kakav dijalog u okviru BiH i da ima invazivnu politiku koja je ozbiljan remetilački faktor u okviru regiona[286].
Na nekoliko međunarodnih medijskih adresa 17. i 18. decembra stigao je papir sa takozvanim instrukcijama kojima Republika Srpska i Srbija navodno koordiniraju aktivnosti u BiH s ciljem destabilizacije prilika u BiH. Agencija tvrdi da je imala uvid u papir na kojem su navedene takozvane instrukcije o ponašanju političara i građana Republike Srpske i Srbije. U tekstu se, prema navodima, naglašava da Republika Srpska i Srbija treba ekonomski i infrastrukturno da se uvezuju, da državni funkcioneri Srbije ubuduće zaobilaze političare i institucije BiH što je više moguće i da bi visoki funkcioneri Republike Srpske i njeni građani trebalo da izbegavaju ambasade, konzulate i predstavništva BiH i da se u slučaju konzularne pomoći u inostranstvu obraćaju diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije. Tekst, prema izveštaju Srne, nema potpisa, a pisan je ekavicom, latiničnim pismom. U Kabinetu srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika rečeno je da prvi put vide takav papir i da je iz sadržaja jasno da je Obaveštajno-bezbednosna agencija (OBA) BiH stavljena u funkciju specijalnog rata protiv Republike Srpske. Dodaje se da je na papiru gomila besmislica koje nije vredno ni komentarisati i da je taj papir u federalnim medijima legalizovao predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denis Zvizdić. I u Kabinetu predsednice Republike Srpske negiraju da su ikada ranije videli takav papir i dodaju da je reč o običnom pamfletu i podmetanju smišljenom u sarajevskom podzemlju koji služi za diskreditaciju i Srbije i Republike Srpske, kao i za privlačenje međunarodne pažnje[287]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je 18. decembra da, dok god je deo Predsedništva, neće dati saglasnost da bilo čuje vojne trupe, ni NATO-ove ni ruske, dođu u BiH. Dodik je, reagujući na poziv lidera Stranke demokratske akcije Bakira Izetbegovića da NATO i Eufor pojačaju prisustvo u BiH, posebno na području Brčko distrikta, rekao da je Izetbegović „u svoju glavu svašta uvalio“.
„On upravlja Ustavnim sudom, sudovima, a sada je vrhunac da upravlja i NATO-om“, naveo je Dodik.
Ocenio je da je nakaradno razmišljanje da odnos između predstavnika konstitutivnih naroda treba da uređuju vojne snage. Dodik je ponovio da bilo čije trupe, pa ni 100.000 vojnika NATO-a, ne mogu da dođu u BiH bez saglasnosti nadležnih organa, a, kako je naglasio, nadležni organ za to je Predsedništvo[288]. Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović, sledeći dan je izjavio da izjava Milorada Dodika da je potrebna saglasnost Predsedništva BiH za raspoređivanje dodatnih vojnih snaga nema osnova jer je mandat međunarodnih vojnih snaga jasno propisan Dejtonskim sporazumom. Džaferović je za Fenu rekao da je aranžman o međunarodnim vojnim snagama u BiH definisan je Aneksom 1A Dejtonskog sporazuma, a kasnije i sporazumom Berlin plus između NATO-a i Evropske unije. Kako se navodi, NATO ima direktan mandat da sprovodi vojne aspekte Dejtonskog mirovnog sporazuma. Džaferović je kazao da je, nakon okončanja misije Ifora, Severnoatlantski savet doneo odluku o broju trupa u sastavu Sfora[289]. Pozvao je Dodika da obustavi, kako je kazao, suludi atak na ustavni poredak Bosne i Hercegovine, da poštuje Dejtonski mirovni sporazum u celosti, a to znači Opšti okvirni sporazum, svih 11 aneksa, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, OHR, Ustavni sud BiH i sve zakone koji su, na osnovu Dejtona, doneti u proteklih 26 godina.
„U protivnom, neminovno mora doći do jačanja misije NATO-a i Eufora u BiH, jer su oni dužni da štite Dejtonski mirovni sporazum“, kazao je Džaferović[289].
Takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit rekao je istog dana da je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik "prekoračio liniju retoričkog potpirivanja vatre, poništavajući odluke visokog predstavnika i ne priznajući Ustavni sud BiH". On je u intervjuu za nemački "Zidojče cajtung" objasnio da je njegova obaveza da obezbedi civilno sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kao što stoji u Aneksu 10.
"Moj zadatak je da pritiskom i ukazivanjem to promenim. Ako ne dođe do promene ovakve politike, međunarodna zajednica mora da deluje pre nego što dođe do raspada BiH", poručio je Šmit.
Naveo je da su mu na raspolaganju Bonska ovlašćenja koja uključuju i smenu političara koji krše Dejton, ali, dodao je, "iz najubojitijeg topa ne smemo da pucamo sve dok postoje druga sredstva". Ocenio je i da je "greška verovati da na Zapadnom Balkanu ništa ne ide bez eksplozije i dima". Upitan da li je EU pogrešila što Dodiku nije uvela sankcije kao SAD jer se tome protivila Španija, Šmit je rekao da je srećan što je bivši nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas pokrenuo tu raspravu, a Analena Berbok je nastavila.
"Postoje druge članice EU koje to podržavaju. Optimista sam i mislim da će EU naći načina kako da utiče na Dodika", naglasio je Šmit.
On je rekao da je Savet za sprovođenje mira početkom meseca potvrdio da će svako kršenje Dejtonskog sporazuma imati posledice, ali da se trenutno još vode razgovori sa Dodikom.
"Znam da Dodiku hitno treba novac. S MMF-om, Svetskom bankom, EBRD-om uspešno radim na tome da Dodik novac dobije samo pod strogim uslovima", poručio je Šmit[290].
Kancelarija za razvoj najavila je pomoć i obuku u inostranim tužilaštvima pri američkom Ministarstvu pravde imenovaće stalnog pravnog savetnika za Zapadni Balkan. Njegov zadatak će biti da pruža tehničku pomoć u sprovođenju zakona, a kako bi se povećali kapaciteti za istragu, krivično gonjenje i suđenje u slučajevima koji se odnose na korupciju i organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, takozvano Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju. Planirano je da pravni savetnik počne sa radom okvirno u aprilu 2022. godine sa mandatom od 14 meseci, a konkurs za prijavu kandidata je zatvoren 13. decembra, objavilo je američko Ministarstvo pravde, dodajući da je u pitanju regionalni program. Sedište će mu biti u Zagrebu, gde će blisko sarađivati sa hrvatskim Ministarstvom pravde. Rad pravnog savetnika, kako se napominje, biće fokusiran na prevare u javnim nabavkama, korupciju, pranje novca, organizovani kriminal, rodno zasnovano nasilje i trgovinu ljudima, a podrazumevaće tehničku pomoć, mentorstvo i savete o istrazi, krivičnom gonjenju i odlučivanju u slučajevima. Takođe, davaće savete o postojećim zakonima ili predlozima zakona. Pravni savetnik će blisko sarađivati i sa drugim savetnicima imenovanim u raznim balkanskim zemljama, kao i sa osobljem američkih ambasada u tim zemljama. Kandidat mora da poseduje diplomu pravnog fakulteta, licencu da se bavi advokaturom i da bude advokat sa dobrom reputacijom i stažom od najmanje četiri godine u advokaturi i tužilaštvu, navelo je američko Ministarstvo pravde, preneo je Kosovo onlajn[291]. Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) demantovao je navode predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denisa Zvizdića koji je izjavio da se član državnog predsedništva BiH Milorad Dodik pridržava instrukcija Memoranduma SANU. U saopštenju dostavljenom medijima, Izvršni odbor SANU navodi da se radi o "grotesknoj laži i patološkoj konstrukciji" koja nema nikakve osnove u delovanju SANU i dodaju da je na "liniji tvrdnji" o postojanju Memoranduma SANU 2, 3…
"Neko o instrukcijama sve zna, dok Izvršni odbor SANU ne zna ništa. Verovatno stoga što je prosta istina da one jednostavno ne postoje. Šta više, takvih sedam Zvizdićevih instrukcija nema ni u tekstu proskribovanog nacrta Memoranduma iz 1986. godine", navodi se u saopštenju SANU.
Ističu da su stavovi i delovanje SANU u potpunoj suprotnosti sa željama onih koji takve laži šire.
"Gledano upravo kroz odgovarajuće iskustvo SANU, dugo tri i po decenije, bojimo se da preko ovakvih incidenata niko ne sme olako da prelazi", smatraju u SANU[292].
Predsednik opozicione Socijalističke partije Srpske Goran Selak je, u svojstvu svedoka, saslušan 20. decembra u Tužilaštvu BiH koje je pokrenulo istragu protiv zvaničnika iz Republike Srpske zbog navodnog napada na ustavno-pravni poredak. Prema toku saslušanja, postupajući tužilac Oleg Čavka tretira sve materijale i akte koji su bili pred poslanicima Narodne skupštine, ne samo na posebnoj sednici Parlamenta, a odnose se na vraćanje Dejtonskih nadležnosti Republici Srpskoj. Selaku koji je iskaz dao u svojstvu svedoka, predočeni su navodni osumnjičeni iz vladajuće koalicije u Republici Srpskoj. Rekao je da ne vidi svrhu današnjeg pozivanja, jer sve što ga danas pitali su opšte stvari koje su poznate u javnosti. Narednog dana 21. decembra pozivu Tužilaštva BiH trebalo bi da se odazove predsednik DNS-a Nenad Nešić. Predsednik PDP-a Branislav Borenović ranije je izjavio da je dobio poziv da u utorak, 21. decembra, da izjavu u svojstvu svedoka, ali da će se, zbog ranije preuzetih obaveza, odazvati u sredu 22. decembra[293]. Predsednik Srpske demokratske stranke Mirko Šarović ujutro 21. decembra, u svojstvu svedoka, saslušan je u Tužilaštvu BiH koje je pokrenulo istragu protiv zvaničnika iz Republike Srpske zbog navodnog napada na ustavno-pravni poredak. Šarović je novinarima rekao da su razgovarali o poslednjoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj se odlučivalo o prenosu nadležnosti iz oblasti pravosuđa, poreza i bezbednosti i odbrane.
"Rekao sam da za mene nije sporan prenos nadležnosti, ali smo u političkom smislu smatrali da smo trebali prvo postići unutrašnji konsenzus", rekao je on.
Naveo je sednica Parlamenta Srpske ne predstavlja napad na ustavni poredak. Nakon Šarovića, u Tužilaštvo je trebalo popodne da stigne i Nenad Nešić (DNS), a za sutra je planirano saslušanje Branislava Borenovića (PDP)[294]. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač potvrdio je da je dobio poziv Tužilaštva BiH za svedočenje u vezi sa navodnim napadom na ustavno-pravni poredak BiH[295]. Sud BiH izdao je sledeći dan naredbu za izuzimanje određene dokumentacije Vlade Republike Srpske, Narodne skupštine Republike Srpske i više političkih partija u okviru predmeta u kojem postupa Tužilaštvo BiH[296]. Lider SDA Bakir Izetbegović je izjavio 23. decembra da je međunarodna zajednica imala niz drugih i mnogo opasnijih žarišta od Bosne i Hercegovine i da joj ta zemlja nije bila u fokusu, dodajući da se nada da neće morati da dođe u situaciju da interveniše.
„Podiže se ta spremnost, vidimo reakcije Nemačke, Holandije, Velike Britanije, Amerike. Islamski svet se još nije digao, imaju i svoje probleme, ali ako zatreba biće i oni tu za nas“, poručio je Izetbegović, a preneo je portal „Kliks“.
Izetbegović je, gostujući na TV „BIR“, prokomentarisao i najavu Narodne skupštine Republike Srpske i rok od pola godine koji se tiče usvajanja seta zakona oko prenošenja nadležnosti, ocenivši da je to antidejtonska delatnost.
„Kancelarija visokog predstavnika mora da reaguje ili ne treba da postoji. Mogu komotno da spakuju kofere ako na to ne bude reakcije. Tužilaštvo BiH, Ustavni sud BiH, SIPA i OSA takođe moraju da reaguju. Tužilaštvo se povlačilo pred jednim siledžijstvom Milorada Dodika. U slučaju napada na teritorijalni integritet BiH, onda moraju da deluju Oružane snage BiH i NATO“, kazao je Izetbegović[297].
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je 26. decembra da nova ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok, pozivajući na sankcije protiv njega, pokazuje da, kako je rekao, "nema pojma o životu u BiH" jer nikada nije bila tamo. Dodik je u intervjuu za nemački "Velt" napomenuo da zna šta znači početak mandata i da nova ministarka ima svoje ambicije.
"Meni se uvođenje sankcija ne čini primerenim za nemačku demokratiju. Zašto bi Nemačka, ili bilo koja druga država, trebalo da vlada našom državom? Vlada treba da radi sa demokratski izabranim zvaničnicima. Na ovu funkciju sam izabran sa 60 odsto glasova. A ministarka predstavlja stranku koja nije najveća u Nemačkoj. Možda joj je potreban brz uspeh i misli da ovde može nešto da postigne. Uspeh se meri na kraju, a ne na početku. Ona nema pojma o našem životu, nikada nije bila ovde", izjavio je Dodik.
Dodik je rekao da Dejtonski sporazum predviđa da visokog predstavnika moraju da imenuju potpisnici, među kojima je i Republika Srpska, a da ga potvrdi Savet bezbednosti UN. Naglasio je da, ako Nemačka uvodi sankcije Rusiji, ne može da se očekuje da će Rusija da podrži njen predlog za visokog predstavnika. On je ponovio da ne želi otcepljenje, nego zaštitu Ustava BiH[298]. Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da predstavnici američke administracije nepotrebno navijaju za bošnjački narod u BiH, pokušavajući da nametnu rešenja za aktuelnu krizu. Komentarišući izjavu američkog ambasadora u BiH Erika Nelsona da su moguće sankcije za one koji podrivaju stabilnost na zapadnom Balkanu, Dodik je rekao da je kriminal i korupcija sumnjiv izgovor za eliminaciju političara koji ne pristaju na američku verziju BiH. Dodik je podsetio da je nedavno u BiH boravio pomoćnik ministra finansija SAD koji se sastao sa ministrom bezbednosti u Savetu ministara Selmom Cikotićem, protiv kog je nepunih mesec dana ranije podignuta optužnica za visoku korupciju. Najavu sankcija za političare koji ne pristaju na takav koncept vidi kao pritisak i pokušaj njihovog slamanja[299]. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač dao je izjavu 28. decembra u Tužilaštvu BiH u svojstvu svedoka i da je tužioca interesovalo postupanje Vlade u toku pripreme sednice Narodne skupštine Republike Srpske o vraćanju prenesenih nadležnosti, kao i Vladin stav u pogledu odluka parlamenta i njihovog sprovođenja[300]. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ocenio je danas da predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, ni nakon 26 godina, mentalno nije izašao iz rata i tzv. Armije BiH i poručio mu da „ratni film, sa sobom u glavnoj ulozi, u BiH neće gledati“. Upitan da prokomentariše Komšićevu pretnju silom ako, kako kaže, vlasti Republike Srpske nastave ovako, Dodik je odgovorio: „Ako je to što Komšić govori najbolje što zna, obaveštavam ga da je rat završen i da je Republika Srpska dobila svoja prava Dejtonskim mirovnim sporazumom koja brani na miran i demokratski način“[301]. Takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da kod nekih političara očigledno vlada nesporazum, naročito u Republici Srpskoj, a Dejtonski sporazum traži da se konstruktivno razgovara, ne samo u Banjaluci, nego i u drugom delu zemlje, kao i da se stvari konstantno koriguju. Šmit je za N1 BH, u novogodišnjoj poruci građanima BiH poručio i da ne može da prihvati da se zakoni koje su napravili njegovi prethodnici ne primjenjuju, da mora da ostane jedna zajednička vojska, da smatra da BiH nije u ratnoj opasnosti, ali da jeste u opasnosti kada je u pitanju siromaštvo stanovništva i odlazak iz zemlje. Naglasio je i da je zahvalan međunarodnoj zajednici na uspehu, što su, kako je rekao, ideje iz Banjaluke ipak malo ostavljene po strani.
„Dve, tri vojske, to ne može da bude, reč je o Sporazumu o transferu nadležnosti i on mora da opstane, mora ostati jedna zajednička vojska, a to su Oružane snage. Iskreno, ne računam na to da će doći neki bataljoni, nego na stabilnu prisutnost u nekom okviru“, poručio je Šmit[302].
Lider SNSD Milorad Dodik izjavio je 30. decembra da se ova stranka neće vratiti u institucije BiH dok iz pravnog prometa ne budu isključene intervencije na Krivičnom zakonu BiH.
"Nas ne interesuje kako će se to desiti. Neki oni koji su zabrljali gledaju kako će to eliminisati. Kad to urade vratićemo se u zajedničke institucije. Do tada nećemo odlučivati", rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.
Dodik je istakao da je Predsedništvo SNSD danas potvrdilo da BiH nema visokog predstavnika niti OHR, te da odluke koje takva struktura donosi, za ovu stranku nisu obavezujuće, niti će ih poštovati.
"Bilo kakva odluka sa takvog mesta je kriminalna, van prava i Dejtonskog sporazuma", naglasio je Dodik.
On je naveo da SNSD ostaje posvećena stabilnosti, pre svega Republike Srpske, te partija koja se bori protiv bilo kakve destabilizacije i nasilja.
"Nije Sveto pismo ono što o BiH kaže trećerazredni američki službenik".
On je rekao da BiH treba da pobegne od mentaliteta u kojem "neki trećerazredni službenik Stejt departmenta može da nešto kaže o BiH, a da se to ovde doživljava kao Sveto pismo".
"Niti je to Sveto pismo, niti je on važan. Važni smo mi koji živimo ovde. Oni imaju svoje mandate ovde, a mi imamo svoje živote. Zato treba da radimo tako da ljudi shvate da smo mi ti koji ovde odlučuju", naveo je Dodik.
Dodao je da je vidljivo da Zapad očekuje da iz BiH dobije jeftinu radnu snagu, koju će da transportuje ka Evropi, istakavši da je to nešto protiv čega se treba boriti[303].
Diplomatske akcije i skandali[uredi | uredi izvor]
Otkazivanje posete hrvatskog predsednika Bosni i Hercegovini i najava Mađarskog veta sankcijama Srpskoj;[uredi | uredi izvor]
Za 19. decembar najavljena poseta hrvatskog predsednika Zorana Milanovića Bosni i Hercegovini i odlazak na obeležavanje 28. godišnjice humanitarnog konvoja “Beli put za Novu Bilu i Bosnu Srebrenu” otkazana je se zbog bezbednosnih razloga, objavila je Kancelarija predsednika Hrvatske. Odluka o otkazivanju posete zasnovana je na bezbednosnoj proceni nadležnih institucija Republike Hrvatske, dodaje se u saopštenju bez drugih detalja, a prenela je Hina. On je naglasio da je Bosna i Hercegovina potpuno bezbedna zemlja za sve, pa i najviše strane zvaničnike. Iz njegovog kabineta je saopšteno da se poseta otkazuje zbog bezbednosnih razloga. Odluka o otkazivanju posete zasnovana je na bezbednosnoj proceni nadležnih institucija Hrvatske, dodaje se u saopštenju bez drugih detalja. Jutarnji list je objavio da je Sigurnosno obaveštajna agencija Hrvatske (SOA) dostavila Milanoviću informacije da u BiH ne bi bio lepo dočekan i da je Milanović odluku o otkazivanju posete doneo sam[304]. Direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tela (DKPT) Bosne i Hercegovine Mirsad Vilić izjavio je da nisu postojali nikakvi podaci o bezbednosnim pretnjama uoči današnje planirane posete predsednika Hrvatske Zorana Milanovića BiH. Vilić je za portal Kliks rekao da su u proteklom periodu radili zajedno sa kolegama iz MUP-a Srednjobosanskog kantona i policijskim agencijama iz Republike Hrvatske, kako bi poseta Milanovića bila na visokom nivou.
"Naše službe nisu imale informaciju o ugroženoj bezbednosti Milanovića tokom boravka u BiH", rekao je Vilić[305].
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović istakao je sledeći dan da je njegova odluka o nedolasku u BiH bila iz bezbednosnih razloga i poručio da srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ima posla s ljudima koji su, kako je rekao, profesionalni lažovi.
"Razumem to ponašanje ne potičem ga, što se kaže "Daj iskuliraj se". Ali šta može Dodik? Ništa. Ali on ima posla s ljudima koji su profesionalni lažovi", rekao je Milanović.
Milanović je izjavio da ne može da bude prijatelj sa svakim i da, ako sa nekim, a to je unitaristička klika iz Sarajeva, koji se predstavljaju za domoljube, treba biti u sukobu, on će, kaže, biti u sukobu sa njima. Zbog toga, dodao je, neće moći razdragano da šeta Baščaršijom, ali će, ističe, preživeti bez toga. Milanović je rekao da je odluka da ne dođe u posetu BiH bila njegova te poručio: "Videćemo se mi opet".
"Bezbednosni razlozi su ozbiljna stvar. Kada imate posla s neprofesionalnim i nedobronamernim ljudima, onda ne želite i one kojima idete dovesti u neugodnu situaciju. To je to. Videćemo se mi opet. Bio sam tamo nedavno i biću opet. Nikakvi bukači ni moralni kamatari me u tome neće sprečiti. Neka se nose", rekao je Milanović.
Istakao je da BiH bez Hrvata ne postoji.
"Najmalobrojniji su, ali oni su jezičak na vagi za opstanak države. Ako me nakon svega toga šačica unitarističkih bukača, moralnih kamatara ne voli, onda super", rekao je Milanović[306].
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto je 19. decembra, naveo je da će Mađarska uložiti veto na eventualni predlog uvođenja sankcija Miloradu Dodiku. Sijarto je naveo da EU samo jednoglasnom odlukom država članica može da uvede sankcije protiv bilo koga, ali da svima mora da bude jasno da Mađarska neće dati podršku nikakvim sankcijama protiv Dodika i da će u slučaju takvog predloga uložiti veto. On je podsetio da je nova šefica nemačke diplomatije Analena Berbok nedavno zatražila uvođenje sankcija Dodiku.
„Zabrinuti smo zbog ovakvih izjava, jer je BiH tu u našoj blizini. Očuvanje stabilnosti i mira u zemlji je naš osnovni bezbednosni interes. Berlin je dalje, ali ne tako daleko da odatle nikada ne biste mogli leteti do Banjaluke. Odletite i pregovarajte. Razgovarajte sa Srbima. Sa njima, a ne o njima. Možda će vam ovo pomoći da shvatite situaciju“, napisao je Sijarto na Fejsbuku[307].
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je dan kasnije da je Zapadni Balkan ponovo bio prevaren na ministarskom sastanku Evropske unije prošle nedelje, jer pristupni pregovori još uvek ne mogu da počnu uprkos odluci donetoj pre godinu i po dana. Sijarto je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa makedonskim kolegom Bujarom Osmanijem, ocenio nepravednim neotpočinjanje pristupnih pregovora Brisela sa Severnom Makedonijom, jer zemlja primenila sve potrebne mere.
„Smatramo situaciju štetnom, opasnom i suprotnom interesima EU kako u pogledu bezbednosnih tako i ekonomskih interesa“, poručio je Sijarto.
Šef mađarske diplomatije je osudio politiku EU na Zapadnom Balkanu, navodeći da se ona svela na lekcije i kaznene mere. U vreme kada se EU suočava sa istorijskim izazovima, zajednici je potreban izvestan uspeh i izvestan pozitivan razvoj, rekao je Sijarto, naglasivši da bi proširenje omogućilo takvu priliku[308]. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je 21. decembra da je njegova administracija protiv uvođenja sankcija srpskom članu predsedništva BiH Miloradu Dodiku koje je predložila Nemačka.
"Definitivno treba da sprečimo ove sankcije. Loš je stav, upotrebljeni ton i izgledi. Zapadni Balkan treba da bude integrisan u EU i mora im se pružiti pomoć", naglasio je Orban.
Prema njegovim rečima, Balkan treba da bude stabilizovan i to nije moguće bez Srba. On je napomenuo da Balkan ne može biti stabilizovan bez BiH, a ta zemlja ne može biti stabilna bez obnove prava na koje Srbi imaju puno pravo i to je logika Mađarske[309]. Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović nazvala je „opasnim podmetanjem“ navode pojedinih sarajevskih medija o tome da je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom dogovorio održavanje posebne sednice Skupštine Republike Srpske. Cvijanovićeva je, reagujući na pisanje sarajevskih medija, ocenila da je na snazi „specijalni rat“. Prema njenim rečima, to je ono čemu se uvek pribegne na sarajevskoj političkoj sceni uz uobičajene pretnje pravosuđem, prizivanje stranih ili trupa ili visokih predstavnika, angažovanje domaće i strane međunarodne harange[310]. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da su Srbija i Republika Srpska "ključ stabilnosti Zapadnog Balkana" i poručio da će Mađarska sa 100 miliona evra pomoći Republiku Srpsku. Orban je pozvao nemačku vladu da integriše region u EU, a ne da ga kažnjava jer bi to, kako je upozorio, moglo da dovede do većih problema. Naglasio je da je granica BiH udaljena samo 70 do 80 kilometara od južne granice Mađarske i da bi svaki sukob mogao da se prelije na Mađarsku. Ponovio je da će blokirati sve pokušaje EU da uvede sankcije srpskom članu predsedništva BiH Miloradu Dodiku. Orban je pojasnio da Vlada Mađarske daje 100 miliona evra finansijske pomoći RS u sklopu mađarske politike odgovornog susedstva za jačanje stabilnosti u regionu. Mađarski premijer je rekao da je Dodik demokratski izabran političar, a zapadne sile upozorio da bi potez, poput stavljanja Dodika na marginu, bio opasan. Prilikom nedavne posete Orbana Republici Srpskoj dogovoreno je osnivanje mađarskog Fonda u Srpskoj, koji će na raspolaganju imati oko 100 miliona evra bespovratnih sredstava[311]. Naša stranka iz BiH pokrenula je inicijativu da se mađarskom premijeru Viktoru Orbanu zabrani poseta Sarajevu nakon njegovih izjava na konferenciji za medije u utorak, među kojima je najavljena finansijska pomoć Republici Srpskoj i protivljenje uvođenju sankcija srpskom članu predsedništva BiH Miloradu Dodiku koje je predložila Nemačka. Iz te stranke Orbana su nazvali rasistom, zbog, kako tvrde, izjava o muslimanima.
"Viktor Orban je svojim pitanjem kako u Evropsku uniju integrisati dva miliona muslimana, pritom misleći na priključenje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji, još jednom dokazao da nije ništa drugo nego najobičniji rasista", saopšteno je iz Naše stranke.
Oni smatraju da će takve konstatacije doprineti porastu evroskepticizma, a kako navode, posebno jer dolaze nakon najavljene finansijske pomoći Dodiku[312]. Član predsedništva BiH Željko Komšić je izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana o bosanskim muslimanima nazvao fašističkom, koja Evropu vraća u tridesete i četrdesete godine prošlog veka. Komšić je naveo da su takvi takvi stavovi „više problem Evrope u celini nego BiH i muslimana u BiH“.
„Pitam se šta se sledeće može očekivati od tipova poput Orbana, Dodika i sličnih“, rekao je Komšić i dodao: „Da predlože neko konačno rešenje muslimanskog pitanja, proterivanje bosanskohercegovačkih muslimana u Tursku, možda?“.
Otvarati pitanje egzistencije jednog naroda na nekom prostoru zbog njegove etničke ili verske pripadnosti, podseća na najmračniji period u istoriji Evrope, kazao je Komšić.
„Evropa se mora tome odupreti. Mislim da je svima jasno o čemu se tu radi, a nama u BiH ponajviše“, rekao je, između ostalog, Komšić[313].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je isti dan da je stanje u BiH dovedeno do potpunog apsurda, jer stvari u zemlji ne mogu da funkcionišu ako je bilo koji od tri konstitutivna naroda potisnut. Dodik je, na konferenciji za novinare u Istočnom Sarajevu, ocenio da je bošnjačka strana pokrenula harangu, jer nije imala odgovore na pitanja Republike Srpske o kršenju Dejtonskog sporazuma.
„Oni žele da pribave sebi pravo da brane BiH, a mi mislimo da branimo i Republiku Srpsku i BiH, pozivajući se na slovo Dejtonskog sporazuma i slovo Ustava BiH“, poručio je Dodik.
Bosna i Hercegovina, kako je istakao, mora da normalizuje odnose sa Srbijom, Hrvatskom i drugim zemljama. On je naveo da su Bošnjaci umešani i u nepotrebne sukobe sa Mađarskom, kao i da „orkestrirano sa puno mržnje kreiraju priču da se ovde proteže ruski maligni uticaj, pokušavajući da pridobiju zapadne centre moći“. Dodik je dodao i da je Obaveštajno-bezbednosna agencija BiH stavljena pod potpunu kontrolu Bošnjaka[314]. Lider SDA Bakir Izetbegović takođe je komentarisao stav Budimpešte i navodnu izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana da će „problem da bude integracija dva miliona muslimana iz BiH u EU“, kazao da ne veruje da predstavnik Vlade Mađarske može tako nešto da izjavi, a da nije ovlašćen.
„Za nas je nejasan taj sistem vrednosti koje Orban zagovara, taj neki evropski nacionalizam. Bošnjaci su evropski narod. Bosna i Hercegovina je jedna od najstarijih država u Evropi, dok su Mađari došli sa Urala, iz Azije. Ali, nevažno, na kraju smo svi ravnopravni i jednaki ljudi. Orban i ljudi oko njega zaboravljaju da evropske civilizacije i kulture ne bi bilo bez komponente koju su uneli muslimani. U svemu, u nauci, kulturi, renesansi, astronomiji, medicini“, rekao je Izetbegović[315].
Poseta Bisere Turković Moskvi;[uredi | uredi izvor]
Bisera Turković je boravila u radnoj poseti Rusiji od 20. do 22. decembra. Strane su razmatrale pitanja postratnog rešavanja situacije u BiH u skladu sa tačkama Dejtonskog sporazuma[316]. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na početku pregovora sa bosanskom koleginicom Biserom Turković je izjavio da Rusija danas ne registruje otvorene nerešene probleme u bilateralnim odnosima Rusije i Bosne i Hercegovine. Kako kaže, Moskva će na sve moguće načine podržavati razvoj BiH. On je skrenuo pažnju na to da se sastanak sa bosanskom ministarkom odvija uoči 25. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja, koja će biti obeležena 26. decembra.
„Naši saradnici su pripremili odgovarajuće poruke tim povodom i danas ćemo ih razmeniti. Tokom tog istorijski kratkog perioda prošli smo prilično bogat put – od međusobnog diplomatskog priznanja do konstruktivnog i višestranog partnerstva. Mnogo toga je urađeno u bilateralnim odnosima u oblasti trgovine, ekonomije, ulaganja i humanitarnim vezama. I u bilateralnim odnosima nemamo nikakve otvorene nerešene probleme, to je barem naša procena“, naglasio je šef ruske diplomatije.
Lavrov je ukazao da strane dobro sarađuju u međunarodnim organizacijama i konstatovao da je Moskva zainteresovana za dalji razvoj prijateljskih odnosa sa BiH.
„Podržavaćemo na sve načine razvoj vaše zemlje na osnovu Dejtonskih sporazuma. Rusija je jedan od glavnih garanta tog dokumenta“
Takođe je izrazio nadu da će razgovor o čitavom spektru pitanja na bogatoj agendi tih pregovora biti koristan[317]. Sarajevo je 21. decembra odobrilo otvaranje predstavništvo ruske ambasade u Banjaluci, saopštio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov nakon sastanka sa šeficom diplomatije BiH Biserom Turković u Sočiju.
„Ministarka me je informisala o vrlo značajnoj odluci vlasti BiH. Na naš zahtev dozvoljeno je otvaranje predstavništva ambasade Rusije u Banjaluci“, rekao je Lavrov na konferenciji za štampu.
Lavrov je naglasio da značajnu ulogu imaju trgovinske veze između dve države.
"Rusija je jedan od vodećih trgovačkih i investicionih partnera BiH", rekao je on.
Pored toga, Lavrov je ponovio da Rusija podržava temeljni princip Dejtonskog mirovnog sporazuma, pre svega, nezavisnost, teritorijalni integritet i suverenitet BiH. Lavrov je naglasio da je Rusija uvek spremna da pruži podršku svakom dijalogu na regionalnom nivou. Ponovio je da se Rusija zalaže za zatvaranje spoljnog protektorata u Bosni i Hercegovini preko 'tzv. Visokog predstavnika u BiH'" (OHR) te da Kristian Šmit nije za Rusiju legitiman visoki predstavnik jer nije dobio mandat od svih strana, niti od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija[318].
Potpisivanje izjava o nepristajanju na kršenje Dejtonskog sporazuma;[uredi | uredi izvor]
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović, nekadašnji predsednici parlamenta Srpske i predsedavajući oba doma Parlamentarne skupštine BiH iz Republike Srpske su 24. decembra potpisali u Banjaluci izjavu o nepristajanju na kršenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i odbrani demokratskih vrednosti i načela parlamentarizma u BiH. Čubrilović je rekao da su potpisnici izjave zabrinuti za aktuelne političke procese u BiH. On je podsetio da su nametnuti zakoni visokih predstavnika i prenos nadležnosti na nivo BiH bili mimo Ustava[319]. Američki ambasador u Sarajevu Erik Nelson poručio je da Američka administracija ponovo preti novim sankcija za političare koji podrivaju stabilnost Zapadnog Balkana i koji su uključeni u kriminalne i koruptivne radnje i apelovao na građane u BiH da takve političare na predstojećim izborima sankcionišu. On je poručio da je BiH u ozbiljnoj političkoj krizi i zbog toga je pojačan interes američke administracije za ovo područje. Američki diplomata je apelovao i na političare do pokušaju da postignu dogovor i rešenje, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. U suprotnom, američki ambasador upozorava:
„Sankcije su na stolu. To je režim sankcija za one koji podrivaju stabilnost na Zapadnom Balkanu. Nova verzija izvršne uredbe uključuje korupciju i uključuje mogućnost sankcionisanja onih koji podržavaju one koji podrivaju napredak. Fundamentalni problem ovđe je da je korupcija u ovoj zemlji ogromna, a politička kriza je lak i brz način za političare da odvuku pažnju od stvarnih pitanja, problema koja postoje i da nastave podrivati institucije koje treba da se bore protiv korupcije i pozivaju ih na odgovornost“, rekao je ambasador SAD u BiH Erik Nelson za BN televiziju.
Nelson je istakao da će sankcije, ukoliko ih bude, biti usmerene protiv pojedinaca, a ne celog naroda. Dodaje da američke sankcije neće rešiti problem korumpiranih političara u BiH, ali da je na građanima da takve lidere sankcionišu na izborima. Amerika se, kazao je, zalaže za reformu izbornog procesa, kaže Nelson, a na konstataciju da su upravo oni na vlast doveli Milorada Dodika, mimo izbora i volje građana odgovara:
„Mi smo uvek spremni da radimo sa onima koji imaju zajedničke ciljeve kao i mi, a neki političari u određenom periodu njihove karijere imali su takve ciljeve koje smo i mi imali, a to je da jednostavno se leče rane i podele, da zemlja napreduje, da institucije jačaju, da građani osećaju da su svi isti”.
Nelson je uveravao da američka administracija podržava dejtonski koncept BiH, dva entiteta, tri konstitutivna naroda i ostali.
„Nemamo nameru da radimo na ukidanju Republike Srpske, već su nam cilj reforme koje će pojačati vladavinu prava”, naveo je Nelson[320].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je dan kasnije da američke diplomate, pod izgovorom funkcionalnosti BiH, forsiraju njenu unitarizaciju, a da su kriminal i korupcija sumnjiv izgovor za eliminaciju političara koji ne pristaju na njihovu verziju BiH. Komentarišući izjavu američkog ambasadora u BiH Erika Nelsona da su „sankcije za one koji podrivaju stabilnost na Zapadnom Balkanu na stolu“ i da „nova verzija izvršne uredbe uključuje korupciju i mogućnost sankcionisanja onih koji podržavaju one koji podrivaju napredak“, Dodik je rekao da pretnje sankcijama od američkih službenika kako u BiH tako i van nje nisu ništa novo, kao što nije novost ni to da se godinama uporno mešaju u unutrašnja pitanja u BiH. Pozivajući se na Dejtonski sporazum, upravo oni podržavaju njegovu devastaciju i razgradnju BiH na koju je Republika Srpska pristala 1995. godine, kazao je Dodik za Srnu.
„Nagledali smo se procesa koji su vođeni protiv neposlušnih političara, koji su nakon tih procesa postajali konstruktivniji partneri za taj deo međunarodne zajednice koju predvode SAD“, istakao je Dodik.
On je podsetio da je nedavno u BiH boravio pomoćnik ministra finansija SAD koji se sastao sa ministrom bezbednosti u Savetu ministara Selmom Cikotićem, protiv kojeg je nepunih mesec ranije podignuta optužnica za visoku korupciju.
„Sve to ne bi imalo obrise takve karikature da tema razgovora, kako se videlo iz medija, nije bila sankcionisanje kriminalnih grupa i kako SAD mogu pomoći BiH u borbi protiv organizovanog kriminala. Ako pomoćnik ministra finansija SAD nije znao ko je Selmo Cikotić, ambasador Nelson jeste“, naglasio je Dodik[321].
Dešavanja u Federaciji BiH[uredi | uredi izvor]
Sabor Islamske zajednice u BiH 27. decembra;[uredi | uredi izvor]
Sabor Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini usvojio je 27. decembra „Rezoluciju o neophodnosti očuvanja mira i državne suverenosti i celovitosti”, optužujući pojedince i grupe iz BiH i država u okruženju da podstiču retoriku koja bi mogla, kako tvrde, ovo područje da pretvori u konfliktno, a međunarodnoj zajednici poručuju da je BiH opredeljena za NATO i EU. Na redovnoj sednici održanoj u nedelju, Sabor je saopštio da sa zabrinutošću prati tendencije u „domaćoj i međunarodnoj politici koje nas, na krilima destruktivnih ideja šovinizma, ksenofobije, nacionalne i verske segregacije, suočavaju s pretnjom novih sukoba i podela, kao i poništenja svih tekovina mira i napretka koje je ova zemlja ostvarila u poslednji četvrt veka“. Sabor smatra da, kako kažu, „neodgovorni pojedinci i grupe u zemlji i okruženju podstiču nepoverenje i nesnošljivost među narodima i građanima Bosne i Hercegovine, šire retoriku i vode politiku koja bi ovu zemlju mogla da pretvori u konfliktno područje, a njene stanovnike liše elementarnog prava da žive u slobodi, bez straha od novih sukoba i stradanja“.
„Sastavni deo te retorike su već viđeni napori na stigmatizaciji i dehumanizaciji bosanskohercegovačkih muslimana - Bošnjaka, kao naroda čiji se svetonazor nastoji da prikaže nespojivim s nasleđem i vrednostima savremene Evrope“, navodi se u saopštenju i konstatuje da: „Takvo delovanje ima cilj da proizvede versku netrpeljivost prema muslimanima u evropskim diplomatskim središtima i u široj javnosti, kao podlogu za pribavljanje podrške politici razbijanja Bosne i Hercegovine, suverene i teritorijalno celovite države“.
Sabor je, navodi se, pozvao sve dobronamerne ljude u Bosni i Hercegovini, bez obzira na političke, nacionalne, verske i druge razlike, da učine maksimalan napor na očuvanju „naša dva zajednička dobra - mira i države, kao garancije života dostojnog čoveka naših građana i naroda“.
„Od odgovornih političkih ličnosti u zemlji, njenom susedstvu i u svetu očekujemo i tražimo da poštuju interese velike većine građana ove zemlje, kojima nije ni do kakvih novih sukoba i podela, ni do kakvih političkih zapleta i kriza koje nas vraćaju u prošlost, već isključivo do mirnog i dostojanstvenog života, kakvog žive građani u zemljama Evrope i naprednog sveta....“, navodi se.
BiH je, kažu, „opredeljena ka punopravnom članstvu u NATO savezu i Evropskoj uniji, kao celovita i demokratska država, koja“, kako navode, „ima istorijske, političke, kulturne, ekonomske i sve druge pretpostavke za autentičnu i kreativnu ulogu u evropskoj porodici zemalja i naroda u 21. veku“[322].
Ujedinjenje Srba u Federaciji BiH zbog nezadovoljstva svojim položajem u tom entitetu;[uredi | uredi izvor]
Dana 28. decembra, predstavnici više udruženja formiralo je Asocijaciju Srba iz Federacije Bosne i Hercegovine zbog nezadovoljstva svojim položajem u tom entitetu, a u Sarajevu su isti dan poručili da će im glavni zadaci biti ljudska prava, zaštita identiteta srpskog naroda, kulture i tradicije. Glavni problemi su im zastupljenost, zapošljavanje i nemogućnost pristupa prirodnim resursima, a najtragičnije je to što su, kažu, izopšteni iz svega pa i iz Doma naroda Parlamenta BiH.
„Jedna od najtragičnijih stvari je Dom naroda u Federaciji, treba da ima 17 ljudi. Nekada ih ima, ali od toga su pola ili Bošnjaci ili Hrvati, ili treći. Znate dobro da još nikada nije pokrenut vitalni nacionalni interes Srba u Federaciji BiH“, rekao je jedan od osnivača Asocijacije Mile Marčeta iz Drvara.
Iz Asocijacije ističu da će im sedište biti u Federaciji BiH.
„Zar nije sramota da mi kao sirotinja čekamo Republiku Srpsku i Srbiju da nam pomognu? Uzeti su nam prirodni resursi, fabrike. Govorim o Drvaru, 20. godina prošlog veka kada je ovaj grad bio najrazvijeniji u BiH, a danas je to stratište“, naveo je Marčeta.
Niko ne zna, ističu iz Asocijacije, koliko ima povratnika, koliko ima starosedelaca, što će, najavili su, biti jedan od zadataka udruženja da se ti brojevi konačno utvrde.
„U fokusu delovanja biće ljudska prava i slobode za srpski narod u FBiH, onih koji su trenutno u FBiH, ali i onih koji su otišli u Republiku Srpsku ili inostranstvo, ali i zaštita identiteta srpskog naroda, kulture i tradicije“, rekao je Dušan Šehovac iz Demokratske inicijative sarajevskih Srba.
Šehovac se prisetio i povratka na ognjišta koji je počeo 1996. godine, te šta je on kao Sarajlija, koji nije napuštao dom, poručivao onima koji su želeli da se vrate u Drvar. Podsetio je da je 1996. godine u dvorani „Mejdan“ u Banjaluci pred nekoliko hiljada Drvarčana koji su želeli da se vrate u Drvar rekao: „Ja nisam izbeglica, ali nisam ni izdajica“.
„Razumeće oni šta to znači kad čovek ostane da živi u Federaciji kao sedmo koleno porodice Šehovac na teritoriji grada Sarajeva“, rekao je Šehovac, preneo je Tanjug sarajevsku N1 tv[323].
Kontroverze[uredi | uredi izvor]
„Specijalni rat”[uredi | uredi izvor]
Gardijan: Brisel „ispravlja“ sporni Inckov zakon[uredi | uredi izvor]
Zvaničnici EU rade na „ispravljanju“ zakona koji je nametnuo bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko nakon što su zaključili da postoji rizik od izazivanja ponovnog sukoba u regionu, piše Gardijan. Izvori britanskog dnevnika navode da je na nedavnom sastanku evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija zaključeno da je „Inckov zakon“ odgovoran za aktuelnu krizu u BiH. Prema pisanju lista, tokom susreta sa delegacijom EU u BiH Varhelji je dao svoju „iskrenu procenu“ da je Incko „odgovoran za aktuelnu političku krizu i delegitimizaciju OHR-a“.
„Inckove izmene ne mogu biti osporene sa tačke gledišta suštine prava, ali činjenica da je (zakon) nametnut poslednjeg dana njegovog mandata, predstavlja problem. Posebno što tako važna odluka, treba da bude donesena kroz diskusiju svih. Sada je pitanje kako to ispraviti“, rekao je Varhelji tokom sastanka 25. novembra.
List piše da je Varhelji svojim kolegama u EU preneo da je rukovodstvo bosanskih muslimana izrazilo želju da ovo pitanje reši usvajanjem novog zakona koji bi mogao da podstakne predstavnike Republike Srpske da u punom kapacitetu učestvuju u radu zajedničkih institucija. Gardijan podseća da je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik „proteklih nekoliko meseci na meti optužbi da pokušava da otcepi Republiku Srpsku“. List napominje da Dodik ističe da vlast nije ravnopravno raspodeljena i da je Inckovo nametanje zakona o zabrani negiranja genocida bio nedemokratski potez i glavni uzrok problema u BiH[324].
Portparol Evropske komisije Peter Stano odbacio je 21. decembra tvrdnje pojedinih političara iz BiH i pisanja medija o navodnom dogovoru između evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija i vlasti Republike Srpske o održavanju posebne sednice Narodne skupštine RS (NSRS), na kojoj je pokrenut proces prenosa nadležnosti sa državnog na nivo entiteta RS.
„Stav EU u pogledu sednice NSRS, održane 10. decembra 2021. jasno je izražen u izjavama komesara Varheljija tokom poseta BiH. Kako je ranije istakao komesar Varhelji, rušenje državnih institucija odvelo bi BiH dalje od usklađivanja s pravnom tekovinom EU i stavilo bi put u EU na čekanje“, rekao je Stano.
To bi se, kako je dodao, negativno odrazilo na poslovanje i građane BiH.
„Ovaj stav je ponovno potvrđen u zajedničkom saopštenju Kvinte i EU objavljenom 10. decembra, gde smo vrlo jasno naglasili da su zaključci NSRS korak ka eskalaciji i slepa ulica“, naglasio je Stano, prenosi Tanjug[325].
Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je na sceni najobičnija orkestrirana kampanja gde se, nakon histerije u političkom Sarajevu, specijalni rat prenosi na međunarodni teren[326].
„Jelka, Deda Mraz i Nova godina nisu deo Islama i tradicije Bošnjaka“;[uredi | uredi izvor]
Bilbord sa tekstom „Jelka, Deda Mraz i Nova godina nisu deo islama i tradicije Bošnjaka“, koji je bio postavljen u Zenici i izazvao uznemirenje građana, uništen je preko noći, javili su bosansko-hercegovački mediji. Bilbord je izazvao je burne reakcije građana koji se ne slažu s ovom porukom. Za sada nije poznato ko stoji iza ovog bilborda, odnosno, ko je zakupio prostor za ovu poruku, ali kako navodi Kliks.ba, mesecima unazad na sličnim lokacijama postavljani su i drugi bilbordi verskog karaktera koji nisu smetali nikome u Zenici. Kaže se i da je bilbord u Zenici postavljen nakon što je u ponedeljak opštinska organizacija SDA izrazila nezadovoljstvo zbog postavljanja plakata u Bužimu na kojem se čestita Božić i Nova godina, i da je ovakva poruka lokalne SDA naišla na mnoštvo osuda građana cele BiH. Iz centrale SDA i Islamske zajednice BiH se danas niko nije oglasio i ogradio od ovakvih poruka koje se pojavljuju u veoma delikatnom trenutku u kojem se nalazi BiH, prenosi Kliks, uz komentar da je Zenica oduvek važila za multietničku sredinu. Rano ujutro oglasili su se i iz Foruma građana Zenice (FGZ).
„S nevericom smo se suočili s reklamnim bilbordom u našem grada 'Jelka, Deda Mraz i Nova godina nisu deo islama i tradicije Bošnjaka'. Na sednici Predsedništva Foruma građana Zenice energično smo osudili ovaj pamflet koji svojom porukom nastoji da naruši vekovnu simbiozu multietničnosti u našoj Zenici“, objavili su iz Foruma[327].
Povodom bilborda za i protiv simbola Nove godine, oglasila se Islamska zajednica u BiH porukom da čestitanje verskih praznika, drugim konfesijama nije zabranjeno. Samovoljno skrnavljenje javnog prostora, kako su naveli, nije prihvatljivo, ukoliko nije u suprotnost s javnim moralom. Na pitanje, kako komentarišu natpis da proslava Nove godine nije deo tradicije Bošnjaka i da li muslimani ne mogu da obeležavaju Novu godinu, dele deci paketiće, iz Islamske zajednice kažu da pojedinci obeležavaju Novu godinu na način koji smatraju primerenim.
„Muslimani obeležavaju Novu hidžretsku godinu, na način koji smatraju primerenim. Drugi, pa i neki Bošnjaci, obeležavaju nove godine po drugim kalendarima, na način koji oni smatraju primerenim. Islamska zajednica, poštuje sve verske praznike drugih konfesija i ona to pokazuje time što pripadnicima tih konfesija javno upućuje iskrene čestitke tim povodom“, naveli su iz Islamske zajednice BiH u izjavi za sarajevsku N1 tv povodom skidanja plakata u Bužimu[328].
Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, prokomentarisao je negodovanja muslimana u Zenici i Bužimu zbog bilborda sa novogodišnjim simbolima, a tom prilikom je spomenuo i srpskog kolegu Milorada Dodika i lidera HDZ BiH Dragana Čovića.
„Koliko god za Bosnu i Hercegovinu bila opasna politika i (Milorada) Dodika i (Dragana) Čovića, opasne su u istoj meri i ovakve pojave koje razaraju zajedništvo i naš zajednički bosanskohercegovački identitet“, izjavio je Komšić.
Komšić smatra da je sramota to što se dogodilo u u Bužimu i u Zenici, i da je jedino od toga, kako je naveo, sramotnije da se brane takvi postupci. Dodao je da je jasno da svi ljudi ne mogu da misle isto, ali da ohrabruje reakcija većine građana[329].
„Medijski rat” Sarajeva i Banjaluke;[uredi | uredi izvor]
Dana 22. decembra portal sarajevskog Dnevnog avaza je objavio da Tužilaštvo Bosne i Hercegovine sprovodi istragu protiv 13 osoba zbog osnovane sumnje da su počinile krivično delo napad na ustavni poredak BiH, a prvoosumnjičeni za, kako se navodi, rušenje države je lider SNSD i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Pozivajući se na svoja saznanja u toj pravosudnoj instituciji, Avaz piše da se Dodik sumnjiči da je počinio krivično delo "udruživanje radi vršenja krivičnih dela", u vezi s krivičnim delima "napad na ustavni poredak" i "protivzakonito formiranje vojnih snaga". Osim njega, na spisku osumnjičenih su, navodi se, i Željka Cvijanović, predsednica RS, zatim Radomir Višković, premijer RS, Nedeljko Čubrilović, predsednik Narodne skupštine RS (NSRS). Tužilaštvo BiH za napad na ustavni poredak sumnjiči i predsednike klubova poslanika u NSRS Petra Đokića, Nenada Stevandića, Dragana Čavića, Darka Banjca, Igora Žunića, Dalibora Stevića, Spomenku Stevanović, Marinka Dragišića i Diku Cvjetinovića. Citirajući naredbu za sprovođenje istraga, Avaz piše da je ova grupa, sa Dodikom na čelu, sredinom ove godine, učestvovala u pripremi seta zakona iz oblasti odbrane, pravosuđa, bezbednosti i indirektnog oporezivanja, kojim bi u, kako se navodi, "neustavnoj i nezakonitoj proceduri" entitetski organi stavili van snage zakone donesene u Parlamentarnoj skupštini BiH".
"Sve s ciljem promene ustavnog poretka BiH i svrgavanja njenih najviših institucija, te umanjenja odbrambene moći BiH ukidanjem Oružanih snaga BiH, kao i urušavanja celokupnog sigurnosno-pravosudnog sektora Bosne i Hercegovine i ugrožavanja ekonomske stabilnosti cele države", stoji u naredbi u koju je, kako se navodi, Avaz imao uvid.
Osim toga, kako je navedeno, Milorad Dodik je organizovao grupu ljudi u cilju počinjenja krivičnih dela propisanih zakonom BiH tako što je "pretnjom fizičkom silom pokušao da promeni ustavni poredak BiH i svrgne najviše institucije BiH, a Višković, Đokić, Cvijanović, Čubrilović, Stevandić, Banjac, Čavić, Žunić, Stević, Stevanović, Dragišić i Cvjetinović postali su pripadnici organizovane grupe ljudi, udružene u cilju počinjenja krivičnih dela propisanih zakonom BiH". U naredbi je, prenosi Avaz, navedeno da je Dodik 18. oktobra, kao učesnik 29. posebne sednice Vlade Republike Srpske, "u cilju ostvarivanja izrečenih pretnji upotrebom fizičke sile, radi svrgavanja najviših institucija BiH, podstrekavao Vladu RS i druge za sada nepoznate osobe da pripremaju: materijale, informacije, zaključke i druge akte, kao pripremne radnje na pripremanju povlačenja saglasnosti kojima je Republika Srpska dala saglasnost, a potom BiH preuzela nadležnost od entiteta".
"Iako je znao da se zakoni donošeni na nivou BiH mogu menjati samo u zakonodavnoj proceduri, unutar institucija BiH, u Parlamentarnoj skupštini BiH", navodi se i dodaje da su 10. decembra ove godine usvojene navedene informacije sa zaključcima iz kojih proizlazi da Republika Srpska povlači ranije prenete nadležnosti[330].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da su postupci Suda i Tužilaštva Bosne i Hercegovine politički motivisani, na šta je iz Republike Srpske dugo ukazivano. Dodik je dodao da je to „pokušaj da se sahrani Republika Srpska“ i da iza svega stoji namera da se destabilizuje Srpska, koja danas ima bolje pokazatelje od Federacije BiH. On je istakao da Sud i Tužilaštvo BiH rade po nalogu političkog Sarajeva i da je u pitanju politički progon, izrazivši žaljenje što je, kako je rekao, opozicija iz Republike Srpske upletena u to. Poručio je da će se Republika Srpska organizovano braniti i da će u roku od mesec dana imati zakone koji će regulisati pravosuđe. Dodik je rekao i da će Republika Srpska u toku januara doneti zakon i uvesti Visoki sudski i tužilački savet.
„Taj zakon je već upućen ili će se ovih dana uputiti prema Narodnoj skupštini i ona će odlučiti kada će o tom zakonu raspravljati. To podrazumeva diskvalifikaciju Suda i Tužilaštva BiH na prostoru Republike Srpske i to je ozbiljan posao koji ćemo učiniti. Niko nas u tome neće zaustaviti. Zabranićemo njihovo delovanje, obezbedićemo da se stvori neutralno pravosuđe koje nema politički motivisane odluke“, poručio je Dodik.
Dodik je naglasio da je Republika Srpska privlačna za investicije i da ima istorijski nivo koeficijenta za raspodelu sredstava od indirektnih poreza koji iznosi 34,57 odsto.
„Imate načine, završite to kako hoćete, iz pravnog prometa povucite Inckove zakone i mi ćemo se vratiti u institucije BiH. Neće nas videti sve dok je taj zakon u pravnom prometu“, poručio je Dodik.
Dodik je rekao i da je prisustvovao sastancima sa evropskim komesarom Oliverom Varheljijem tokom njegove novembarske posete BiH na kojima smo, kako je kazao, mi njih obavestili o održavanju sednice NSRS 10. decembra i zaključcima o vraćanju nadležnosti sa BiH na Republiku Srpsku. Rekao je i da je Varhelji imao pozitivan pristupa i da je jasno dao do znanja da bi bilo dobro da se vrate u zajedničke institucije.
„Zašto sada tog čoveka napadaju, pojma nemam“, rekao je Dodik.
Dodik je rekao da će premijer Mađarske Viktor Orban posetiti BiH 25. januara naredne godine i poručio da je ponosan na saradnju Republike Srpske i Mađarske.
„Ponosan sam na saradnju sa Mađarskom, ponosan sam što je Orban rekao da Srpska može da računa na njihovu pomoć i radujem se što ćemo sarađivati. Orban je važan državnik sa velikom vizijom“, rekao je Dodik[331].
Aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je 23. decembra da, ukoliko stranci ne zaustave srpskog člana tog tripartitnog tela Milorada Dodika, neće biti drugog izbora nego da ga, kako je naveo, zaustave sami.
„Već sam jednom rekao, i ponoviću to opet. Bolje da stranci Dodika — koji traži hleba preko pogače — zaustavljaju, nego da ga mi zaustavljamo. Ako ga oni ne zaustave, mi nećemo imati drugog izbora nego da ga sami zaustavljamo. On je stavio na kocku mir u regiji i Evropi. Mi se s našom državom nećemo kockati“, rekao je Komšić.
Komšić je to izjavio u intervjuu za portal „Radio Sarajevo“, u kom je kazao da BiH „nikada zapravo nisu ni pustili na miru oni koji ugrožavaju opstanak države“.
„Ne treba ni pominjati o kome se radi, sami će se pronaći. Međutim, i pored svih nasrtaja na Bosnu i Hercegovinu, ona je opstala i opstaće. Možemo učiniti i uopšte ne sumnjam da ćemo učiniti sve u tome smislu“, rekao je Komšić, pa dodao: „Sve najgore što se moglo desiti jednoj državi i njenim građanima nama se već desilo, od agresije, genocida i zverstava koje ne pamti istorija čovečanstva. Neprijatelji države ubili su strah u nama i to je ono o čemu bi trebalo razmisliti ukoliko ponovo silom nasrnu na našu državu i građane“.
Komšić, koji je u Predsedništvo BiH kao predstavnik Hrvata izabran glasovima Bošnjaka, Dodika je nazvao razbojnikom.
„Nećemo pristati da institucije države Bosne i Hercegovine, stavimo na neku ‘pijačnu tezgu’, pa da se onda sa razbojnikom poput Dodika oko njih cenkamo. To stranci, bilo da su naši prijatelji ili neprijatelji moraju znati. S razbojnikom nećemo pregovarati o postojanju institucija čije je formiranje izvršeno u skladu sa Ustavom i zakonom u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine“, kazao je Komšić[313].
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik komentarisao je izjavu kolege Željka Komšića da će ga zaustaviti u rušenju BiH, ako to ne uradi međunarodna zajednica, rekavši da nije bez fizičkih predispozicija da može adekvatno da odgovori na Komšićeve pretnje. Dodik je to izjavio na konferenciji za novinare u Istočnom Sarajevu, posle sednice Predsedništva BiH.
„Sad sam ga na sednici procenjivao, mislim da nisam bez fizičkih predispozicija da mogu adekvatno da odgovorim oko toga, ako dođe do toga što Komšić preti“, rekao je Dodik i dodao: „Šta stoji iza njega, samo Bakir Izetbegović, i šačica Bošnjaka koji glasaju za njega da bi prevarili Hrvate“, preneo je Tanjug[332].
2022[uredi | uredi izvor]
Uvođenje sankcija srpskim zvaničnicima[uredi | uredi izvor]
Dana 5. januara 2022. godine su SAD uvele ekonomske sankcije srpskom članu predsedništva Miloradu Dodiku, a 31. jula iste godine i predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović, aktuelnim članovima Predsedništva BiH, Nenadu Stevandiću, predsedniku Narodne skupštine RS, Radovanu Viškoviću, predsedniku Vlade RS i Milošu Bukejloviću, ministarstvu pravde RS.[333]
Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske[uredi | uredi izvor]
Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović objavila je 7. aprila ukaz o proglašenju spornog zakona koji je trebalo da stupi na snagu u četvrtak. Dana 12. aprila, Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit upotrebio je bonska ovlašćenja i poništio deklaraciju Zakona o nepokretnoj imovini izglasanu u parlamentu Republike Srpske 10. decembra 2021, a zakon je usvojila 10. februara. Ambasada SAD u BiH pozdravila je odluku Kristijana Šmita. Šmit je na konferenciji za novinare rekao da je doneo nalog o obustavi primene Zakona o nepokretnoj imovini koji se koristi za funkcionisanje javne vlasti RS-a. Prem rečima Šmita, njegova odluka jasno daje do znanja da jedino država BiH može raspolagati državnom imovinom odnosno raspoređivati vlasništvo nad državnom imovinom. Ambasada SAD u BiH pozdravila je odluku visokog predstavnika Kristijana Šmita da poništi Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, ocenjujući da je vlast u Republici Srpskoj "jednostrano i antiustavno delovala po tom pitanju".[334]
Protesti protiv odluka Kristijana Šmita[uredi | uredi izvor]
Na Trgu Krajine u Banjaluci je 20. aprila održan veliki narodni skup podrške rukovodstvu Republike Srpske i protest protiv nametanja odluka međunarodnih predstavnika. Kristijan Šmit je suspendovao Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske koji je usvojila republička Skupština. Zakon je stupio na snagu. Borci i građani iz svih krajeva Srpske došli su kažu da se usprotive urušavanju nadležnosti ne priznajući Kristijana Šmita i ukidanje zakona. Borce su podržali predstavnici vlasti među kojima je i srpski član predsedništva Milorad Dodik, koji je rekao da bi Zakon o državnoj imovini na nivou BiH bio smrtna kazna za Srpsku. Od pet opozicionih lidera na proteste je došao samo jedan – ostali da je skup organizovao SNSD. Proteste su pored policije Srpske nadgledali i pripadnici Eufora.[335][336]
Opšti izbori u Bosni i Hercegovini 2022.[uredi | uredi izvor]
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je 4. maja raspisala redovne Opšte izbore u Bosni i Hercegovini 2022. za 2. oktobar.[337] U Bosni i Hercegovini građani su birali članove Predsedništva i parlamenta BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike parlamenata RS i Federacije BiH, kao i nove skupštine kantona u FBiH. Izbori se održavaju po starim izbornim pravilima, osim u tehničkim detaljima koje je nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit koristeći se bonskim ovlašćenjima. Na opštim izborima 2. oktobra kojima je potvrđeno kako su u utrci za članove Predsjedništva BiH pobijedili Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović, tri najveće nacionalne komisije, a stranke dobile su većinu glasova u parlamentu države i entiteta. Prema preliminarnim rezultatima Željko Komšić je kao kandidat za Predsjedništvo BiH iz reda Hrvata dobio nešto više od 227.000 glasova i Borjana Krišto 180.000. Bećirović je kao kandidat za člana državnog vrha iz bošnjačkog naroda dobio 320.000 glasova, a Bakir Izetbegović 206.000, prenosi Hina. Član Predsjedništva BiH iz reda Srba postala je Željka Cvijanović koja je dobila 321.000 glasova, a njen glavni protukandidat Mirko Šarović dobio je 220.000 glasova. Najveći broj glasova za Zastupnički dom parlamenta BiH i pojedinačno najveći broj mandata dobili su Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, Stranka demokratske akcije (SDA) te Hrvatska demokratska zajednica BiH, no svim tim strankama ne garantuje učešće u vlasti jer ih opoziciona stranka mogu potisnuti iz vlasti.[338]
Izbori za predsjednika Republike Srpske[uredi | uredi izvor]
Na opštim izborima za predsjednika Republike Srpske je pobjedio Milorad Dodik sa oko 48,17% opozicionu kandidatkinju Jelenu Trivić izašlih birača. Ćamil Duraković, koji je bio vanstranački kandidat, osvojio je najviše glasova kao predstavnik Bošnjaka, pa će biti potpredsjednik iz njihovih redova. Davor Pranjić, koga je za predsjednika predložila koalicija hrvatskih stranaka oko HDZ, biće potpredsjednik iz reda hrvatskog stanovništva.[339] Na izborima za narodnu skupštinu Republike Srpske mandate su osvojili SNSD 34.63%, SDS 14.95%, PDP 10.30%, SP 5.93%, Pokret Država 5.73%, DEMOS 5.46%, Ujedinjena Srpska 5.11%, ZPR 4.93%, Demokratski narodni savez 4.46%, NPS 3.27%, SPS 3.11%.[340]
Optužbe za izbornu krađu[uredi | uredi izvor]
Uveče 2. oktobra su i Milorad Dodik i Jelena Trivić proglasili pobedu, ali kandidatkinja Partije demokratskog progresa (PDP) najavila žalbu, jer je tvrdila da su izbori pokradeni, o čemu je prema njenim rečima bilo dokazano još tokom izbornog dana. Centralna izborna komisija BiH poslednji put se oglasila sledećeg dana, kada je saopšteno da će rezultati izbora u Republici Srpskoj biti objavljeni u 17 časova istog dana. Međutim, novog obraćanja nije bilo, a na sajtu CIK-a su objavljeni rezultati u odnosu na prebrojanih 90,04% glasova. Na osnovu tih podataka, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik osvojio je 48,36% , odnosno 268.635 glasova, a drugoplasirana je kandidatkinja Partije demokratskog progresa (PDP) Jelena Trivić sa osvojenih 43,27%, odnosno 240.353 glasova. Opoziciona kandidatkinja Jelena Trivić je govorila o brojnim nepravilnostima na biračkim mestima kao i o raznim incidentima tokom izbornog dana, čak i uz prisustvo vatrenog oružja. Međutim, Dodik i njegov SNSD su 4. oktobra proglasili pobedu na izborima i već krenuli u pregovore o formiranju vlasti, dok je PDP najavio tužbu zbog kraće izbora.[341] Istog dana opozicija je najavila mirnu protestnu šetnju u Banjaluci za četvrtak, 6. oktobar.[342][343] U Banjaluci je 6. oktobra održan protest u organizaciji opozicionih partija iz Republike Srpske. Skup je počeo okupljanjem u Parku Mladen Stojanović, nakon čega je formirana kolona koja je mirnom šetnjom došla do Trga Krajine, gde su se obratili opozicioni lideri. Na protestu su bili predsjednici SDS-a Mirko Šarović, PDP-a Branislav Borenović i kandidat PDP-a za predsjednicu Republike Srpske Jelena Trivić.[344]
Centralna izborna komisija (CIK) BiH počela je u četvrtak, 13. oktobra ponovno prebrojavanje glasova za predsjednika i potpredsjednike Republike Srpske, jednog od dva bosanskohercegovačka entiteta. CIK je novo brojanje naložio nakon optužbi opozicije iz RS-a da je njihova kandidatkinja pokradena zbog čega su organizovali i dva protesta. Predstavnici opozicionih partija u Republici Srpskoj podnijeli su u petak, 14. oktobra prijavu Okružnom tužilaštvu u Banjaluci prijavu za djelo "Izborna krađa", poslije Opštih izbora u Bosni i Hercegovini održanih 2. oktobra. Prijava je podnesena protiv Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vodeće partije u RS, na čijem čelu je Milorad Dodik, protiv NN lica. Kandidatkinja opzicionih stranaka za predsednicu RS Jelenu Trivić istakla je da opozicija radi i na dodatnoj prijavi kojom će biti obuhvaćeno nekoliko stotina osoba koje su, po tvrdnjama opozicije, učestvovale u prekrajanju izbornih rezultata.[345] Odlazeći srpski član Predsedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik najavio je 18. oktobra mogućnost donošenja zakona koji bi Republici Srpskoj omogućio da sama sprovodi izbore na svojoj teritoriji. On je pozvao građane Republike Srpske da dođu na miting stranaka vladajuće koalicije, zakazan za utorak u Banjaluci. On je rekao i da će sednica parlamenta Republike Srpske, na kojoj će biti usvojen budžet, zbog toga biti održana 1. novembra, dan pre proglašenja rezultata opštih izbora, dodajući da je cilj održanje politike stabilnosti i rasta plata i penzija.[346] Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK BiH) je 22. oktobra usvojila Odluku o utvrđivanju i objavljivanju rezultata Opštih izbora u Bosni i Hercegovini (BiH) održanih 2. oktobra. Rezultati su utvrđeni za sve nivoe vlasti osim za predsjednika bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske (RS), jer još traje ponovno prebrojavanje glasova.[347] CIK BiH je 20. oktobra odbacio zahtjev opozicionih stranaka iz entiteta Republike Srpske za poništenje izbora za nivo predsjednika ovog entiteta, što je Apelaciono vijeće Suda BiH i potvrdilo. Time su otklonjene pravne prepreke za zvanično potvrđivanje izbornih rezultata. Rezultati za predsjednika i potpredsjednike Republike Srpske (RS), nakon ponovnog broja glasova objavljeni su 27. oktobra, a opozicija u ovom entitetu nastavila je sa potužbama o neregularnosti izbora. Generalni sekretar CIK-a BiH Goran Mišković rekao je 2. novembra da je Apelaciono odjeljenje Suda BiH odbilo ili odbilo sve žalbe na odluke CIK-a BiH koje se odnose na izborne rezultate. Time su stvoreni uslovi da CIK potvrdi rezultate. Dodik je, prema rezultatima ponovnog prebrojavanja, dobio nešto više od 300.000 glasova, dok je njegova protivkandidatkinja Jelena Trivić iz Partije demokratskog progresa (PDP) dobila 27.000 glasova manje.[348]
Drugo usvajanje zakona o nepokretnoj imovini Republike Srpske[uredi | uredi izvor]
Dana 28. decembra, Narodna skupština Republike Srpske je na Petoj posebnoj sjednici, po hitnom postupku, usvojila četiri zakona: Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, Zakon o prestanku važenja Zakona o posebnim republičkim taksama, Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Fondu i finansiranju zaštite životne sredine Republike Srpske i Zakon o izmjenama i dopuni Zakona o republičkoj upravi. Zakonom o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti – po hitnom postupku reguliše se svojina na nepokretnoj imovini koja služi kao sredstvo vršenja i sprovođenja javne vlasti i koju koriste subjekti koji vrše tu vlast od potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, a upisana je u javnim evidencijama o nepokretnostima, za čije vođenje i održavanje je nadležna Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove kao svojina tih subjekata. Razlozi za donošenje Zakona o posebnim republičkim taksama – po hitnom postupku, navedeno je u obrazloženju, sadržani su u potrebi rasterećenja privrednih subjekata koji su pogođeni pandemijom, a što bi za rezultat imalo brže obnavljanje privredne aktivnosti u Republici Srpskoj. Istaknuto je da se ovim zakonom ukida obaveza plaćanja posebnih republičkih takse čiji su obveznici svi privredni subjekti u Republici Srpskoj. Izmjenama i dopunama Zakona o Fondu i finansiranju zaštite životne sredine Republike Srpske - po hitnom postupku uređuju se odredbe zakona koje se odnose na djelatnost Fonda u smislu propisivanja obaveza pružanja finansijskih usluga i obavljanja drugih finansijskih djelatnosti u vezi sa podsticanjem i finansiranjem zaštite životne sredine, energetske. efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i na propisivanje obaveza Fondu da Vladi Republike Srpske redovno podnosi polugodišnji i finansijski izvještaj o radu. Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o republičkoj upravi - hitnom postupku, između ostalog, proširuje se nadležnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na oblasti industrijske prerade drveta i proizvodnje finalnih proizvoda od drveta, za koje je prema važećem Zakonu nadležnog Ministarstva privrede i preduzetništva. Usvojen je i Zakon o metrologiji u Republici Srpskoj, u redovnoj proceduri. Narodna skupština, na prijedlog Vlade Republike Srpske, izabrala je ministra zdravlja i socijalne zaštite Alena Šeranića za potpredsjednika Vlade Republike Srpske, iz reda bošnjačkog naroda i ministra pravde Miloša Bukejlovića za potpredsjednika Vlade Republike Srpske, iz reda hrvatskog naroda. Narodni poslanici su prihvatili predlog Vlade da se 29. tačka dnevnog reda – Izbor i imenovanja razmatranja pod rednim brojem 17.[349]
2023[uredi | uredi izvor]
Sukob visokog predstavnika sa institucijama Republike Srpske[uredi | uredi izvor]
Drugi veto Kristijana Šmita i suspenzija zakona[uredi | uredi izvor]
U ponoć 27. februara 2023. godine, isoki predstavnik Kristijan Šmit suspendovao je Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske koji je trebalo da stupi na snagu sledećeg dana. Šmit je odluku doneo nakon vanredne sednice Saveta za implementaciju mira.[350] I Ustavni sud BiH suspendovao je 2. marta privremeno Zakon o neporektnoj imovini koji se koristi za funkcionisanje javne vlasti u Republici Srpskoj, do donošenja konačne odluke.[351] Dana 26. aprila, poslanici Narodne skupštine Republike Srpske dali su zeleno svetlo za povlačenje sudije iz RS iz Ustavnog suda BiH i za ukidanje rokova za povlačenje saglasnosti o prenetim nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti i usvojili zaključke.[352]
Formiranje vlade Federacije BiH[uredi | uredi izvor]
Premijer, potpredsednici i ministri Vlade FBiH koje je predsednik ovog entiteta Lidija Bradara predložila 30. marta, a usaglasio jedan od potpredsednika 3. aprila i izmenjene su 27. aprila, ovim se smatraju imenovanima u skladu sa Ustavom FBiH. Predsedavajući Predstavničkog doma sazvao je hitnu sednicu koja je morala biti održana najkasnije do 28. aprila Kristijan Šmit nametnuo je dan ranije odluku o imenovanju Vlade Federacije BiH i naložio da do sutra bude održana sednica Predstavničkog doma Parlamenta BiH na čijem dnevnom redu treba da bude samo potvrđivanje federalne Vlade.[353] Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je sledećeg dana da odluka Kristijana Šmita, kojom se navodno nameće dopuna Krivičnog zakonika, neće biti objavljena u „Službenom glasniku“ niti će se primenjivati u Republici Srpskoj.[354]
Sukob Kristijana Šmita sa srpskim predstavnicima[uredi | uredi izvor]
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je 26. juna izjavio da ne priznaje Kristijana Šmita jer nije imenovan u Savetu bezbednosti UN i da njegova tvrdnja da se nalazi na poziciji visokog predstavnika predstavlja sprdnju sa međunarodnim pravom.[355] Narodna skupština Republike Srpske je 27. juna usvojila dva sporna zakona, koji navode da se odluke Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) više neće objavljivati u Službenom glasniku RS-a, a time ni poštovati u tom bh. entitetu, kao i da se u RS više neće primjenjivati odluke Ustavnog suda BiH.[356] Dan kasnije 28. juna, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit je tokom svoje posete Bundestagu u Berlinu u intervjuu za Dojče vele (DW) kritikovao ponašanje Milorada Dodika i da vodi Republiku Srpsku u izolaciju, ali istovremeno izražava i blagi optimizam po pitanju sprovođenja reformi koje traži Evropska unija.[357]
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit odlučio je 1. jula da poništi zakone koje je Narodna skupština Republike Srpske nedavno donela i nametne izmene krivičnog zakona BiH na način da se radnje kojim se narušava ustavni poredak države treitiraju kao krivično delo i poručio da oni koji žele da ruše ustavni poredak moraju biti procesuirani. Predsednik RS Milorad Dodik je poručio da Republika Srpska neće prihvatiti nijednu odluku lažnog visokog predstavnika.[358][359][360] Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik saopštio je 7. jula da je podneo krivičnu prijavu protiv visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, koga Republika Srpska ne priznaje, jer se, kako navodi Dodik, već duže vreme neovlašćeno bavi poslovima visokog predstavnika.[361][362] U Službenom glasniku Republike Srpske objavljen je 9. jula ukaz predsednika RS o proglašenju Zakona o izmeni Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa RS i Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji RS. Tim povodom, Tužilaštvo BiH je formiralo predmet, na kojem radi zajedno sa SIPA. Pre nego što je Ukaz predsednika Republike Srpske objavljen u Službenom glasniku, novoizabrani vršilac dužnosti direktora Službenog glasnika Miloš Lukić potpisao je i odluku o objavljivanju zaključaka Narodne skupštine RS, kojim ovi zakoni stupaju na snagu dan nakon objave u Službenom glasniku.[363]
Dana 11. avgusta, Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika RS Miloša Lukića. Oni se terete za krivično delo Neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH.[364][365] Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je 18. avgusta da bi visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit trebalo da pokaže rezoluciju kojom je potvrđen njegov izbor i dokaže da je visoki predstavnik i naveo da ni generalni sekretar Ujedinjih nacija Antonio Gutereš nije potvrdio da postoji takva rezolucija Saveta bezbednosti.[366][367] Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit izjavio je da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik „svesno ne razume Dejtonski sporazum“ i da „krši“ njegovu poziciju.[368]
Dana 5. septembra, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da Kristijan Šmit od sledeće sedmice neće moći ući Srpsku. Dodik je utvrdio kako je Šmit "došao da razvlasti Republiku Srpsku", dodavši da je Nemačka jasno odbacila podršku entitetu. Dodao je i da onoga trenutka kada Šmit nametne zakon o imovini "te noći je i donesena odluka o samostalnosti Republike Srpske".[369][370] Sledećeg dana, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da se priprema uredba o hapšenju i deportaciji visokog predstavnika Kristijana Šmita iz Republike Srpske.[371] Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković pozvao je 7. septembra Kristijana Šmita da obezbedi papire za obavljanje posla u BiH ili da se vrati u svoju zemlju.[372] Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit najavio je sledećeg dana da će naredne sedmice boraviti u Republici Srpskoj, a predsedniku Srpske Miloradu Dodiku je poručio da se "spremi za neke neugodne trenutke".[373] Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je 10. septembra spustio agresivnu retoriku i rekao da prema Kristijanu Šmitu neće biti primenjena sila ako dođe u Srpsku, ali da je poruka da u nju nije dobrodošao.[374][375] Sud BiH potvrdio je 11. septembra optužnicu Tužilaštva BiH protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v. d. direktora Službenog glasnika Srpske Miloša Lukića.[376] Generalni sekretar predsednika Republike Srpske Jelena Pajić Baštinac donela je 12. septembra naredbu o zabrani korišćenja službenih prostorija Palate Republike za sastanke sa Šmitom.[377] Istog dana, pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH uhapsili su pet lica na području Bileće, Šekovića, Vlasenice, Zvornika i Han Pijeska zbog sumnje da su počinila ratni zločin na području Vlasenice i Šekovića tokom 1995. godine, saopšteno je iz ove policijske agencije. U saopštenju je navedeno da je operativna akcija realizovana po naredbama Suda i Tužilaštva BiH i uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Boračka organizacija Republike Srpske osuđuje hapšenje pripadnika Vojske Republike Srpske, optuženih za navodno počinjene ratne zločine.[378] Potpredsednik Republike Srpske iz reda bošnjačkog naroda Ćamil Duraković saopštio je 12. septembra da je odustajanje Kristijana Šmita da dođe danas u Banjaluku "međunarodna zajednica, ili ono što je od nje preostalo", kapitulirala.[379] Sledećeg dana je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da je potvrđivanje optužnice protiv njega dobra vest, i dodao da će na suđenju morati da se dokaže da je Kristijan Šmit ono za šta se predstavlja. Takođe je izjavio da je Srpska sposobna i spremna da brani svoj integritet i Ustav tokom sastanka sa liderima stranaka i srpskim predstavnicima u institucijama BiH.[380] Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pozvao je 14. septembra visokog predstavnika Kristijana Šmita da umesto što preti, obezbedi potvrdu o svom izboru od potpisnica Aneksa 10 i relevantnu rezoluciju o imenovanju od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U otvorenom pismu Šmitu, Dodik je poručio da Savet bezbednosti UN na Ist Riveru u Njujorku, u onoj, kako navodi, velikoj zgradi do koje se lako dođe i nalazi. "Ali očigledno Vi ne možete proći ni tamo, a onda ni ovde“. Ponovio je da se Šmit lažno predstavlja i da na taj način kompromituje međunarodnu zajednicu u BiH i bruka nemački narod i da pretvara BiH u koloniju.[381] Sledećeg dana, visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je izjavio da su lideri opozicionih strana Srpske tražili od njega da ukloni predsednika Srpske Milorada Dodika Šmit i dodao da za njih ima razumevanja, jer, kako smatra, nije lako biti opozicija u Republici Srpskoj. Isti dan, predsednik najjače opozicione stranke SDS-a Milan Miličević izjavio je da Kristijan Šmit laže kada govori da su lideri opozicije od njega tražili da smeni predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.[382]
Dana 17. septembra, visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit sastao se u Banjaluci sa banjalučkim biskupom Franjom Komaricom. Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić ocenio je da Šmit posetom pokušava da isprovocira srpski narod lažnim predstavljanjem. Predsednik RS Milorad Dodik ranije je najavio da se priprema uredba kojom bi Šmit bio deportovan iz Republike Srpske. Kristijan Šmit je sa sa biskupom Komaricom razgovarao o pravnim i političkim pitanjima u vezi sa projektom širenja kapaciteta Kuće susreta i Evropskog centra za mir i saradnju "Marija Zvijezda" koji uskoro slavi treću godišnjicu. Oni su se saglasili oko hitne potrebe za brigom o mlađoj generaciji u BiH. Šmit je naglasio da podjednako radi za sve građane Republike Srpske i BiH. Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izjavio je da je RS demokratska zemlja u kojoj svako sa svakim može da razgovara, ali da je jasno da visoki predstavnik Kristijan Šmit uporno pokušava da isprovocira srpski narod kršeći Dejtonski sporazum svojim lažnim predstavljanjem. Stevandić je napomenuo da je Republika Srpska odlučna da sprovodi odluke svojih institucija koje Šmita ne priznaju zbog nedostatka potvrde o imenovanju u Savetu bezbednosti UN i da zbog toga nema mogućnost komunikacije i posete bilo kojoj instituciji Srpske.[383]
Diplomatske aktivnosti[uredi | uredi izvor]
Rusija — 2. septembar 2021. — Bez odobrenja Saveta bezbednosti UN Kristijan Šmit se ne može smatrati visokim predstavnikom za Bosnu i Hercegovinu, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih Marija Zaharova i dodala se stav zvanične Moske po tom pitanju nije promenio[384].
Francuska — 11. septembar — 20. septembar 2021. — Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon najavio je kampanju za zaštitu imovinskih prava Srba u Federaciji BiH jer postoji rizik da zbog usklađivanja podataka o nepokretnostima katastra i zemljišnih knjiga, ostanu bez imovine[385]. Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon, izjavio je da mnogi Srbi ne znaju da im je pravo na imovinu u Federaciji BiH ugroženo i da je zbog toga pokrenuta kampanja[386].
Austrija — 14. septembar 2021. — Nijedna intervencija sa strane za stvaranje države i njenih institucija ne sme da traje duže od deset, najviše dvanaest godina, kaže bivši Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Volfgang Petrič[387].
Srbija — 
Republika Srpska — 15. septembar 2021. — Narodne skupštine Srbije i Republike Srpske usvojile su zakone o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma[388].- Rusija — 16. septembar 2021. — Ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov ponovio je stav Ruske Federacije da Kristijan Šmit nema neophodni međunarodni pravni legitimitet za visokog predstavnika u BiH i da se OHR pretvorio u kočnicu na putu suverenog razvoja BiH, zbog čega bi trebalo da bude zatvoren[389].
SAD — 5. oktobar 2021. — Američki predsednik Džozef Bajden je razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Urzulom fon der Lajen o Zapadnom Balkanu, i tom prilikom je izrazio snažnu podršku nastavku procesa pristupanja zemalja ovog regiona Evropskoj uniji, navodi se na zvaničnom sajtu Bele kuće[390].- Rusija — 14. oktobar 2021. — Ruska Federacija izuzela je mišljenje iz zajedničke izjave ambasadora Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira u BiH, koji su poručili da očekuju od svih lidera da odbace retoriku destabilizacije i podele. Iz Ambasade Rusije je saopšteno da izjavu treba ignorisati, jer ne odražava stavove cele međunarodne zajednice[391].
OHR — 14. oktobar 2021. — U zajedničkoj izjavi ambasadora, koju je objavila Kancelarija visokog predstavnika, navodi se da je za građane BiH od ključnog značaja da funkcionišu institucije na svim nivoima vlasti, uključujući i Oružane snage i da svi politički predstavnici imaju odgovornost da učestvuju u njihovom radu kako bi služili onima koji su ih izabrali. Bez zalaganja i saradnje nema preko potrebnih reformi, posebno onih koje se odnose na vladavinu prava, koje su ključne da bi BiH mogla krenuti dalje na putu ka EU[391].
EUFOR Alteja — 18. oktobar 2021. — Savet Evropske unije usvojio je danas zaključke kojima ponavlja svoju nedvosmislenu privrženost evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje. Istovremeno, Savet ponavlja spremnost EU da u BiH nastavi sa operacijom Altea, po mandatu dobijenom od UN. Ministri spoljnih poslova EU sa sastanka u Luksemburgu poručuju da duboko žale zbog produžene političke krize u BiH i osuđuje blokadu državnih institucija[392].- SAD — 21. oktobar 2021. — Gabrijel Ekobar, specijalni izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan, izjavio je da što pre treba izvršiti integraciju Zapadnog Balkana u EU, jer su ljudi Balkana povezani s Evropom u ekonomskom i kulturnom smislu i poručio da ne postoji nikakva mogućnost otcepljenja Republike Srpske[393].
- Srbija — 25. oktobar 2021. — Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić najavio je da će sledećeg meseca, u novembru, biti održana zajednička skupštinu Srbije i Republike Srpske u Beogradu, a povodom jubileja 30 godina od Parlamenta Srpske[394].
- Rusija — 25. oktobar 2021. — Rusija je zabrinuta nepovoljnim trendom razvoja situacije u Bosni i Hercegovini i poziva da se obustavi destruktivno mešanje u poslove ove zemlje, saopštilo je Ministarstvo inostranih spolova Rusije[395].
- SAD — 25. oktobar 2021. — Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je danas da u Bosni i Hercegovini neće biti rata i da bi trebalo da se razgovara o ekonomskom napretku[396].
BiH — 25. oktobar — 28. oktobar 2021. — Predsednik SDA Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović potvrdio je danas da namerava da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u narednom periodu[397]. Denis Zvizdić i Bakir Izetbegović, predsedavajući dva doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, uputili su zajedničko pismo na nekoliko stotina adresa u EU i SAD u kojem upozoravaju na aktuelnu situaciju u BiH i mogućnost, kako tvrde, eskalacije tenzija koje pravi Milorad Dodik i politika koju vode političari iz Republike Srpske[398]. Lider Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović izjavio je da je spreman da se sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali da verovatno neće ići u Beograd[399].
Hrvatska — 28. oktobar 2021. — Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom tokom nedavnog susreta razgovarao o potrebi da predstavnici konstitutivnih naroda u BiH sednu sa njim i predsednicima Turske i Srbije, ali da je prema toj ideji uzdržan Bakir Izetbegović[400].- EUFOR Alteja — 3. novembar 2021. — Nakon upozorenja da BiH prete raspad i novi sukobi koje je u svom izveštaju naveo visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit, oglaso se Eufor. Komandant vojne misije Eufora BiH, austrijski general Aleksander Placer rekao je da u izjavama srpskog člana Predsedništva Milorada Dodika koje bi mogle značiti otcepljenje Republike Srpske, a koje je pominjao Šmit, u principu ne vidi "nikakvu klasičnu vojnu pretnju". Placer je u izjavi za bečki dnevnik Standard ocenio da je "bezbednosna situacija u BiH stabilna". Komentarišući najavu da će se Republika Srpska povući iz državne vojske i stvoriti svoju posebnu, Placer kaže da "zajednička vojska nije utemeljena na Dejtonskom mirovnom sporazumu. Podsetio je da su prema Dejtonskom sporazumu postojale tri vojske u zavisnosti od etničkih grupa, a da je zatim stvorena zajednička vojska na osnovu, kako kaže, nacionalne volje. Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica teško može da spreči vraćanje na više vojski, ako se to bude odvijalo kroz normalan zakonodavni proces. Istakao je da, u slučaju da se vojska raspadne i iz nje nastanu dve vojske, tome bi, kaže, trebalo da prethodi osnovni politički i vojni konsenzus. Ukoliko, kako kaže, ne bude političkog konsenzusa za takvo nešto, onda bi "procena bezbednosne situacije morala da bude sasvim drugačija"[401].
- Hrvatska — 4. novembar 2021. — Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je da je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, kako je naveo, poslednji problem BiH i neko ko predstavlja srpski narod[402].
- Rusija — 4. novembar 2021. — Ambasador Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini Igor Kalabuhov izjavio je da ishod sednice Saveta bezbednosti UN o situaciji u BiH, predstavlja pobedu međunarodnog prava, logike i zdravog razuma[403].
- SAD — 9. novembar 2021. — Specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je na kraju posete BiH da SAD i evropski partneri čvrsto garantuju bezbednost u BiH[404]. Specijalni izaslanik predsednika SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je u video-poruci na kraju posete BiH da je Dejtonski sporazum važan deo američke spoljne politike. Eskobar je zahvalio građanima na toploj dobrodošlici i istakao da uočava da je u BiH postignut izuzetan napredak[405].
Nemačka — 11. novembar 2021. — Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas izjavio je da njegova zemlja pruža najveću bilateralnu podršku Bosni i Hercegovini, ali je dodao da niti žele niti hoće da usmeravaju novac nemačkih poreskih obveznika u entitet koji aktivno radi na uništavanju BiH, kao i da neće sedeti skrštenih ruku[406].- BiH — Rusija — 11. novembar 2021. — Saopštenje Upravnog odbora za Vijeća za implementaciju mirovnog sporazuma za BiH o "visokom predstavniku" u suprotnosti je sa Dejtonskim sporazumom, saopštila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova[407]. Ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov izjavio je da ne vidi nikakav problem u ideji lidera SNSD-a Milorada Dodika o samostalnoj Republici Srpskoj u okviru BiH, koja je, kako je istakao, stvar političara, demokratskih odluka, te da će je Rusija podržati ako do njene realizacije dođe u dijalogu[408]. Poslanik u Parlamentu BiH Šemsudin Mehmedović iz Stranke demokratske akcije, pozvao je da ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov, zbog intervjua za sarajevsku BHRT, bude proglašen personom non grata. Mehmedović je pozvao i na velike proteste ispred ruske Ambasade dok, kako je naveo, ruski diplomata ne napusti BiH. Poslanik SDA smatra da je prekid komunikacije sa Kalabuhovim najmanje šta treba uraditi[409].
- Nemačka — 12. novembar 2021. — Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je okarakterisalo kao „neodgovorne i neprihvatljive“ pozive na otcepljenje delova Bosne i Hercegovine i slabljenje te države, ističući u tome ulogu člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. Portparolka Ministarstva Andrea Sase je najavila da će šefovi diplomatija članica Evropske unije u ponedeljak razgovarati o situaciji u BiH[410].
- Francuska — Rusija — 12. novembar 2021. — Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je tokom razgovora sa francuskim ministrima spoljnih poslova i odbrane u formatu „2+2“ bilo reči i o situaciji na Balkanu, a tačnije o Bosni i Hercegovini i o Kosovu[411].
- Srbija — 15. novembar 2021. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom sa kojim je razmenio stavove o svim aktuelnim pitanjima u regionu i svim zajedničkim projektima u kojima učestvuju Srbija i Republika Srpska. Vučić je obećao da će Srbija da nastavi sa još značajnijom podrškom opštinama Nevesinje, Kostajnica, Dubica i Drvar, ali i daljim ulaganjima u prosvetnu i zdravstvenu infrastrukturu u svim delovima Srpske. On je potvrdio opredeljenje Srbije da sa velikim finansijskim sredstvima učestvuje u izgradnji auto-puta Sremska Rača-Bijeljina. Dodik je rekao da je to projekat od strateškog značaja za Republiku Srpsku i ne samo za njen istočni deo i zahvalio Srbiji na velikoj pomoći i podršci[412].
- Nemačka — 16. novembar 2021. — Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas izjavio je da su sankcije mogućnost da se zaustave negativni politički tokovi u Bosni i Hercegovini. Mas smatra da je situacija na Zapadnom Balkanu najgora od završetka ratova iz devedesetih godina i dodao da "postoje oni koji žele da dovedu u pitanje BiH". Kako je kazao Mas, potreban je žustriji pristup, kao i da se razgovara o tome da li su sankcije način da se zaustavi trenutni razvoj situacije u BiH. "Razvoj događaja je ekstremno zabrinjavajući", kazao je. Sankcije bi, rekao je, bile usmerene protiv onih koji dovode u pitanje državne strukture, i pokušavaju da ljude podstaknu na mržnju ili žele da da prekinu veze s EU[413].
UK — 16. novembar 2021. — Bivši državni sekretar Velike Britanije i bivši lider Konzervativne partije Vilijam Hejg naveo da tenzije u BiH mogu gurnuti celu Evropu u krizu. Hejg je u autorskom tekstu za list "Tajm", čije delove je preneo portal Kliks, obrazlaganje svog stava započeo trenutnim odnosima evropskih zemalja s Rusijom, naglasivši da je Nemačka jedna od zemalja koja je posrnula pred ruskim uticajem. Nekadašnji diplomata je naglasio da na svaku od ovih pretnji postoje odgovori koje Zapad može upotrebiti protiv Rusije. Međutim, ključna oblast za Zapad po tom pitanju je Balkan[221].- SAD — 17. novembar 2021. — Svako jednostrano povlačenje iz državnih institucija Bosne i Hercegovine biće sankcionisano, poručio je američki državni sekretar Entoni Blinken u pismu članovima Predsedništva BiH koje je objavilo sarajevsko Oslobođenje. Pismo je adresirano na sva tri člana Predsedništva BiH, odnosno na predsedavajućeg Željka Komšića i na članove Šefika Džaferovića i Milorada Dodika, a pismo im je na sastanku uručio savetnik u Stejt departmentu Derek Šolet[414].
- Rusija — Nemačka — 17. novembar 2021. — Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova nazvala je pogubnim reči i ocene nemačkog šefa diplomatije Hajka Masa o unutrašnjoj političkoj krizi u Bosni i Hercegovini. Zaharova je prokomentarisala intervju nemačkog ministra koji je 11. novembra objavljen u bosanskim medijima „Iznenađujuće je to kako je kategorički, lako i uopšte ne zalazeći u prethodne okolnosti naizgled iskusni nemački političar svalio svu odgovornost za veliku unutrašnju političku krizu u toj zemlji isključivo na Republiku Srpsku. Uvereni smo u pogubnost ovakvih pristrasnih procena“, istakla je portparolka. Kako je rekla, time je Berlin samovoljno imenovao krivce[415].
- Republika Srpska — Nemačka — 20. novembar 2021. — Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao je u pismu da se Hajko Mas, kao ministar spoljnih poslova jedne tako važne države kao što je Nemačka, nije potrudio da utvrdi činjenično stanje o uzrocima i prirodi političke krize u BiH, što mu je bila obaveza, već je svoje stavove formirao na osnovu glasina, što njegove javne istupe čini neozbiljnim. One koji pominju sukobe i prizivaju sukobe - ne tražite u Republici Srpskoj, naglasio je Dodik[416].
- SAD — 23. novembar 2021. — SAD snažno podržavaju visokog predstavnika u BiH, njegovu kancelariju i njen mandat da nadgleda civilnu implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, saopšteno je iz Bele kuće posle sastanka savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita[417].
Mađarska — 25. novembar 2021. — Evropski političari koji kritikuju člana Predsedništva BiH Milorada Dodika nikada do sada se nisu sreli s njim, niti sa njim razgovarali da bi mogli da razumeju njegove stavove, poručio je danas šef mađarske diplomatije Peter Sijarto nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem u Budimpešti[418].- SAD — 26. novembar 2021. — Specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar ocenio je da Bosna i Hercegovina nema etnički, nego problem sistemske korupcije. Eskobar je u Zagrebu, gde je učestvovao na sastanku Američko-jadranske povelje, rekao za Hinu da ga više brinu demografske i ekonomske teškoće u BiH od etničkih pitanja. Naglasio je da ustrojstvo sa tri konstitutivna naroda ostaje temelj američke politike u BiH[419].
- Hrvatska — 3. decembar 2021. — Hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji se našao na meti kritika Bošnjaka i dela hrvatske javnosti zbog, kako kažu, relativizacije Srebrenice, ponovio je da Srebrenica nije isto što su Holokaust i Jasenovac[420].
- Srbija — 3. decembar 2021. — Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je, povodom imenovanja specijalnog izaslanika Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuarta Piča, da svima treba da bude jasno da nametanje bilo kakvih rešenja na štetu Srbije i srpskog naroda u celini nije prihvatljivo[421].
- UK — 3. decembar 2021. — Poslanici britanskog parlamenta založili su se da se organizuje nova mirovna konferencija o Bosni i Hercegovini – Dejton 2[248].
- Hrvatska — 6. decembar 2021. — Hrvatski predsednik Zoran Milanović ponovio je u Komiži na Visu da svaki genocid nije isti i istakao da Hrvati, kako je naveo, imaju osetljiv stav prema optužbama za genocid[422].
- BiH — Hrvatska — 7. decembar 2021. — Predsednik Hrvatske Zoran Milanović vređa ljude kada upoređuje koji genocid je veći ili manji i mnogo priča za jednog predsednika, rekao je Bakir Izetbegović, lider SDA, komentarišući Milanovićeve izjave o Srebrenici[252].
- SAD — 7. decembar 2021. — Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je u Sarajevu da u Bosni i Hercegovini neće biti rata, ni Vojske Republike Srpske[253].
- SAD — 10. decembar 2021. — U trenutku kada se Narodna Skupština Republike Srpske priprema za današnje glasanje o vraćanju nadležnosti Srpske, američki zvaničnici planiraju diplomatsku ofanzivu u Bosni i Hercegovini, piše danas britanski list “Gardijan”. U intervjuu za taj list, Derek Šolet, visoki savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, poručuje da su SAD odlučne u tome da povrate Bosnu i Hercegovinu sa "ivice litice" usred "secesionističkih pretnji srpskih nacionalista", a da su "sankcije među opcijama koje razmatraju". “Zaista smo pokušali da ubrzamo neke od naših diplomatskih napora kako bismo pokušali da vratimo BiH sa ivice litice”, rekao je Šolet za “Gardijan” uoči današnje posebne sednice Narodne skupštine RS[423].
- Mađarska — 10. decembar 2021. — Premijer Mađarske Viktor Orban najavio je posetu Sarajevu 25. januara, a potvrđeno je iz kabineta predsedavajućeg Saveta ministara BiH Zorana Tegeltije[424].
- Hrvatska — 11. decembar 2021. — Hrvatski premijer Andrej Plenković je, uoči posete BiH, rekao da u tu zemlju odlazi sa porukom o celovitosti BiH, potrebi za dijalogom i smanjenjem napetosti[425].
Turska — 11. decembar 2021. — Turska je odlučna da snažno podrži suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i izražava zabrinutost zbog odluka Narodne skupštine Republike Srpske o povlačenju državnih nadležnosti, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Turske[426].
Albanija — 12. decembar 2021. — Predsednik Albanije Iljir Meta izrazio je danas zabrinutost zbog, kako je naveo, pojačanih napora Republike Srpske da se povuče iz državnih institucija i stvori paralelne institucije vojske, sudova i poreskog sistema u BiH. Meta je na svom Fejsbuk profilu ocenio da se, uz kako tvrdi, podrivanje Dejtonskog sporazuma, ugrožava regionalna stabilnost i životi građana svih nacionalnosti. Dodao je da takvi potezi, „ozbiljno štete vladavini prava i perspektivi evropskih integracija zemlje i regiona“[270].
OEBS — 12. decembar 2021. — Predsedavajuća OEBS-a, švedska ministarka spoljnih poslova An Linde i generalna sekretarka te organizacije Helga Marija Šmid, ocenile su da usvajanje seta zaključaka u Skupštini Republike Srpske, u kojima se poziva na jednostrano povlačenje nadležnosti sa državnog na entitetski nivo, ugrožava mir i stabilnost u BiH i regionu. Linde smatra da taj potez dovodi do eskalacije tenzija i da je suprotan onome što je postignuto u poslednjih 26 godina, saopštio je OEBS[270].- SAD — 15. decembar 2021. — Među najvećim problemima u regionu je situacija u Bosni i Hercegovini zbog pokušaja Republike Srpske da se povuče iz zajedničkih institucija i samostalnog delovanja srpskog člana predsedništva Milorada Dodika, ocenio je pred članovima Spoljnopolitičkog odbora Senata kandidat za novog američkog ambasadora u Srbiji Kristofer Hil[427].
- UK — 15. decembar 2021. — Specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič, koji boravi u Sarajevu, obratio se građanima BiH video-porukom i saopštio da je premijer Boris Džonson tražio od njega da preuzme tu funkciju kako bi podržao napore njegove zemlje širom regiona[276].
- Hrvatska — 15. decembar 2021. — Nakon što je Savet za spoljne poslove Evropske unije usvojilo zaključke o Bosni i Hercegovini u kojima se ne spominje konstitutivnost naroda niti legitimno predstavljanje, predsednik Hrvatske Zoran Milanović obratio se pismom premijeru Andreju Plenkoviću. Takođe je istakao da je zaštita konstitutivnosti i prava Hrvata u BiH strateški nacionalni interes Hrvatske[428].
- SAD —
EU — 15. decembar 2021. — Delegacija EU i Ambasada SAD u Sarajevu u zajedničkom saopštenju optužile su Republiku Srpsku za produbljivanje krize u BiH, ističući da je eskalacija počela 10. decembra, kada je Narodna skupština Republike Srpske usvojila Zaključke u vezi sa informacijama o prenosu nadležnosti i Deklaraciju o ustavnim principima[278]. - Srbija — 16. decembar 2021. — Srbija je garant sprovođenja Dejtonskog sporazuma i neće dopustiti da se, otimanjem nadležnosti Srpskoj, srpski narod u BiH majorizuje, izjavio je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić. Dačić je, u emisiji „Telering“, istakao da je opstanak Republike Srpske nacionalni interes srpskog naroda i Srbije[429].
- SAD — 16. decembar 2021. — Specijalni savetnik američkog državnog sekretara Derek Šole, rekao je u telefonskom razgovoru sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine da su neprihvatljivi koraci vladajuće koalicije u Republici Srpskoj usmereni, kako tvrdi, na podrivanje institucija BiH. Šole je u objavi na Tviteru naveo da "za korupciju i antidejtonsko delovanje slede posledice"[430].
- Nemačka — 16. decembar 2021. — Nemačka se u EU zalaže za kažnjavanje Milorada Dodika i Republike Srpske, smatrajući da su težnje za otcepljenje opasan napad na jedinstvo BiH i suprotne Dejtonskom miru, istakao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Kristofer Burger[279].
- UK — 16. decembar 2021. — Britanski ambasador u BiH Metju Fild kazao je da vlada Velike Britanije vodi pregovore o sankcijama protiv određenih osoba i srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, ali iza zatvorenih vrata[431].
- Hrvatska — 16. — 18. decembar 2021. — Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da je na samitu EU upoznao kolege iz drugih članica o stanju u Bosni i Hercegovini i najavio da će BiH biti posebna tema na jednom od budućih samita, najverovatnije u prvoj polovini sledeće godine. Plenković je rekao da je u okviru rasprave o spoljnopolitičkim temama upoznao kolege o svojoj nedavnoj poseti BiH, utiscima o političkom stanju i ključnim tačkama u poslednje tri decenije u vezi sa tom zemljom od devedesetih godina, Vašingtonskim i Dejtonskim sporazumom, kao i presudom Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda[432]. Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da Hrvatska podržava suverenost i celovitost BiH, kao i koncept BiH dogovoren u Dejtonu — jedna država, dva entiteta i tri ravnopravna konstitutivna naroda. Plenković je u intervjuu za „Večernji list“, komentarišući kritike predsednika Hrvatske Zorana Milanovića zbog Zaključaka Saveta EU, ocenio da je reč o zlonamernim i za hrvatske interese štetnim insinuacijama Milanovića da je Hrvatska podržala tekst koji navodno ne garantuje prava Hrvata u BiH kao konstitutivnom narodu[433].
- Mađarska — 19. decembar 2021. — Mađarska će uložiti veto na eventualni predlog uvođenja sankcija Miloradu Dodiku, naveo je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto. Sijarto je naveo da EU samo jednoglasnom odlukom država članica može da uvede sankcije protiv bilo koga, ali da svima mora da bude jasno da Mađarska neće dati podršku nikakvim sankcijama protiv Dodika i da će u slučaju takvog predloga uložiti veto[434].
- SAD — 19. decembar 2021. — Kancelarija za razvoj, pomoć i obuku u inostranim tužilaštvima pri američkom Ministarstvu pravde imenovaće stalnog pravnog savetnika za Zapadni Balkan. Njegov zadatak će biti da pruža tehničku pomoć u sprovođenju zakona, a kako bi se povećali kapaciteti za istragu, krivično gonjenje i suđenje u slučajevima koji se odnose na korupciju i organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, takozvano Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju[291].
- Srbija — 20. decembar 2021. — Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) demantovao je navode predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denisa Zvizdića koji je izjavio da se član državnog predsedništva BiH Milorad Dodik pridržava instrukcija Memoranduma SANU[292].
- Mađarska — 20. decembar 2021. — Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da je Zapadni Balkan ponovo bio prevaren na ministarskom sastanku Evropske unije prošle nedelje, jer pristupni pregovori još uvek ne mogu da počnu uprkos odluci donetoj pre godinu i po dana[308].
- Hrvatska — 20. decembar 2021. — Predsednik Hrvatske Zoran Milanović istakao je da je njegova odluka o nedolasku u BiH bila iz bezbednosnih razloga i poručio da srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ima posla s ljudima koji su, kako je rekao, profesionalni lažovi[435].
- Mađarska — 21. decembar 2021. — Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da je njegova administracija protiv uvođenja sankcija srpskom članu predsedništva BiH Miloradu Dodiku koje je predložila Nemačka[309].
- BiH — Rusija — 21. decembar 2021. — Ruska strana danas ne registruje otvorene nerešene probleme u bilateralnim odnosima Rusije i Bosne i Hercegovine, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na početku pregovora sa bosanskom koleginicom Biserom Turković. Kako kaže, Moskva će na sve moguće načine podržavati razvoj BiH. On je skrenuo pažnju na to da se sastanak sa bosanskom ministarkom odvija uoči 25. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja, koja će biti obeležena 26. decembra. Sarajevo je odobrilo otvaranje predstavništvo ruske ambasade u Banjaluci, saopštio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov nakon sastanka sa šeficom diplomatije BiH Biserom Turković u Sočiju[317][318].
- Mađarska — 21. decembar 2021. — Portparol Evropske komisije Peter Stano odbacio je tvrdnje pojedinih političara iz BiH i pisanja medija o navodnom dogovoru između evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija i vlasti Republike Srpske o održavanju posebne sednice Narodne skupštine RS (NSRS), na kojoj je pokrenut proces prenosa nadležnosti sa državnog na nivo entiteta RS[325]. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da su Srbija i Republika Srpska "ključ stabilnosti Zapadnog Balkana" i poručio da će Mađarska sa 100 miliona evra pomoći Republiku Srpsku. Orban je pozvao nemačku vladu da integriše region u EU, a ne da ga kažnjava jer bi to, kako je upozorio, moglo da dovede do većih problema[311].
- Rusija — 23. decembar 2021. — Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan–Harčenko ocenio je da je najveća prepreka u suočavanju sa političkom krizom i za stabilizaciju BiH zastarela institucija visokog predstavnika, poručivši da je njeno gašenje zadatak koji prvo treba rešiti. Komentarišući optužbe Sarajeva da su za najnoviju institucionalnu krizu u BiH krive Srbija i Rusija zbog podrške srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, ruski ambasador je rekao da nije potrebna lupa kako bi se videlo da nije rukovodstvo Srba izazvalo kriznu situaciju u BiH, a još manje Srbija i Rusija. On je za magazin „Kord“ ocenio da se situacija ozbiljno pogoršala kada je Zapad nominovao Kristijana Šmita za sledećeg visokog predstavnika, bez konsenzusa u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira, mimo Saveta bezbednosti UN, kao i bez odobrenja svih strana u BiH. Prema njegovim rečima, to su, pre svega, učinili međunarodni zvaničnici koji bi trebali da budu odgovorni za prevazilaženje postojećih problema[436].
- EU — 23. decembar 2021. — Šef Delegacije EU u Bosni i Hercegovini Johanes Satler izjavio je da ne isključuje mogućnost reakcije Unije na rast tenzija u toj zemlji. Finansijske dotacije su, kako je naveo, jedna mogućnost da se jasno ukaže da je nešto protiv pravila. Satler je rekao da postoji de fakto blokada najviših i najvažnijih institucija BiH. On tvrdi da „delovanje bosanskih Srba nije samo protiv pravila, već je i suprotno zahtevima za pristupanje EU“[437].
- SAD — 27. decembar 2021. — Američka administracija ponovo preti novim sankcija za političare koji podrivaju stabilnost Zapadnog Balkana i koji su uključeni u kriminalne i koruptivne radnje, poručio je američki ambasador u Sarajevu Erik Nelson i apelovao na građane u BiH da takve političare na predstojećim izborima sankcionišu. On je poručio da je BiH u ozbiljnoj političkoj krizi i zbog toga je pojačan interes američke administracije za ovo područje. Američki diplomata je apelovao i na političare do pokušaju da postignu dogovor i rešenje, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom[320].
- Srbija — OHR — 14. april 2022. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se Kristijanu Šmitu: „Primena Bonskih ovlašćenja ne doprinosi stabilnosti. Sutra susret Vučić - Dodik”.[438]
- Srbija — 6. septembar 2022. — Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je u Sarajevu da se protivi bilo kakvom nametanju odluka kada je reč o izmenama Izbornog zakona BiH.[439]
- Hrvatska — 13. avgust 2023. — Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je, komentarišući optužnicu u Bosni i Hercegovini protiv Milorada Dodika, da je visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit kolonijalni upravnik u toj zemlji. On je Šmita nazvao i penzionisanim nemačkim političarem koji nije ostavio traga i koji „čuva svoju zadnjicu“ i da je Šmita neko spolja „instalirao za kolonijalnog administratora u BiH“, iako „nema mandata Saveta bezbednosti UN“ i da iza njegovih poteza stoje neke ambasade, pozivajući se na američku.[440]
- Hrvatska — 23. septembar 2023. — Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović je o govoru člana Predsedništva BiH Željka Komšića u UN rekao da je to bio privatan govor, Željko Komšić ne govori u ime države ili svih građana.[441]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Bosna i Hercegovina
- Rat u Bosni i Hercegovini
- Dejtonski mirovni sporazum
- Ustav Bosne i Hercegovine
- Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu
- Ustavna kriza u Bosni i Hercegovini (2008 — 2012)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4454279/valentin-incko-krivicni-zakon-bih-.html
- ^ a b v https://www.politika.rs/scc/clanak/482308/Rusija-protiv-imenovanja-Smita-za-visokog-predstavnika-u-BiH
- ^ a b v https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-bonske-ovlasti-un/31358815.html
- ^ a b v https://www.slobodnaevropa.org/a/un-savjet-bezbjednosti-bih-visoki-predstavnik/31371856.html
- ^ a b „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 28. 07. 2021. g. Pristupljeno 28. 07. 2021.
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210726/srpska-ulazi-u-bojkot-kraj-bih-kakvu-poznajemo-1127778838.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4458099/republika-srpska-insstitucije-bih-incko.html
- ^ Logos 2019, str. 131.
- ^ a b Logos 2019, str. 132.
- ^ Logos 2019, str. 134. “Neposredno posle proglašenja Republike Srpske, Badinterova komisija nastavila je da odbacuje pravna objašnjenja Srba o saveznom i republičkim ustavima u SFRJ iz 1974. U Mišljenju br. 2 objavljenom 11.1.1992. njegova komisija pisala je da Srbi u Hrvatskoj i BiH nemaju pravo konstitutivnog (suverenog) naroda, nego su samo etnička manjina”.
- ^ Logos 2019, str. 138-139 sa napomenom 446. Referendum je održan 29.2. i 1.3.1992. Na njemu su učestvovali uglavnom Hrvati i Muslimani, a vrlo malo Srba, to jest oko 64% lica sa pravom glasa, a oko 99% onih koji su izašli na glasanje opredelilo se za nezavisnost BiH i izlazak iz Jugoslavije.
- ^ Logos 2019, str. 139-140.
- ^ Logos 2019, str. 135-136 sa napomenom 464. U Sarajevu Ž. Kutiljero uspeo je da ubedi Aliju Izetbegovića, Radovana Karadžića i Matu Bobana da parafiraju oko 01:00, 18.3.1992. takozvani „Lisabonski sporazum”, koji je predvideo nezavisnu BiH, ali podeljenu na nacionalne kantone. Izgledalo je da će BiH izbeći građanski rat.
- ^ Logos 2019, str. 159-160. Posle dogovora ministara spoljnih dela država EZ sa ministrom spoljnih dela SAD Džejmsom Bejkerom, Savet ministara EZ na sastanku u Luksemburgu 6.4.1992. godine, usvojio je deklaraciju prema kojoj od 7.4.1992. članice EZ treba da priznaju Republiku BiH kao nezavisnu državu, ali ne i Republiku Makedoniju..
- ^ 2019, str. 160.
- ^ Bookmiller 2008, str. 81.
- ^ Paul, Clarke & Grill 2010, str. 25.
- ^ a b „The Srebrenica massacre - Evidence, Context, Politics” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2015. g.
- ^ a b v RTRS: Srebrenica: Među žrtvama i ranije poginuli vojnici Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Srebrenica 16 godina kasnije, B92
- ^ U Potočarima komemorativni skup i sahrana žrtava Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. јул 2014), 24sata
- ^ Политика: Na spisku stradalih i 500 živih Srebreničana četvrtak, 01.04.2010. u 22:00
- ^ The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), case 91 26. 2. (2007). стр. 108, paragraphe 297 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. mart 2011) The Court concludes that the acts committed at Srebrenica falling within Article II (a) and (b) of the Convention were committed with the specific intent to destroy in part the group of the Muslims of Bosnia and Herzegovina as such; and accordingly that these were acts of genocide, committed by members of the VRS in and around Srebrenica from about 13 July 1995. 27. 10. 2008.
- ^ Edvard Herman o Srebrenici: Udar na beščašće „imperijalnog pit bula” Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Andy Wilcoxson: „Srebrenica was an inside job” Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Edward S. Herman — Phillip Corwin: The Srebrenica Massacre — Evidence, Contax, Politics
- ^ Niksic, Sabina (9. 10. 2017). „Bosnian court acquits ex-Srebrenica commander of war crimes”. Associated Press.
- ^ Nettelfield, Lara J.; Wagner, Sarah (2014). Srebrenica in the Aftermath of Genocide. Cambridge University Press. str. 253. ISBN 978-1-10700-046-9.
- ^ Logos 2019, str. 257-260. Alija Izetbegović je priznao da je nerado prihvatio entitet koji se zove Republika Srpska, i dodao: „ali nisam htio da se svađam sa Amerikancima oko imena i rizikujem da obustave akcije NATO.
- ^ Član V Aneksa 10 (Sporazuma o civilnom sprovođenju mirovnog rješenja)
- ^ Vlada RS: Neargumentovane izjave OHR-a i PIK-a („RTRS“, 21. januar 2010), Pristupljeno 30. 8. 2016.
- ^ Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini (Aneks 10 — Sporazum o civilnoj implementaciji), Pristupljeno 30. 8. 2016.
- ^ Pasus XI.2. Zaključaka Savjeta za sprovođenje mira, održanog 9. i 10. decembra 1997. u Bonu.
- ^ In Bed With Iraq? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2012), TIME Magazine, September 19, 2002 (jezik: engleski)
- ^ https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=01&dd=26&nav_category=167&nav_id=186439
- ^ Ne baš dobrovoljna ostavka Švarc-Šilinga, FAZ, 25. januar 2007.
- ^ O ostavci Švarc-Šilinga, taz, 25. јануар 2007.
- ^ Канцеларија Високог представника [1]/
- ^ Dženana Halimović. „РСЕ: Ekonomija u raljama zakona i korupcije”. Danas.org. Приступљено 15. 3. 2013.
- ^ {{cite web|url=http://www.facebook.com/posted.php?id=25863711281&start=20&hash=6ed8c7304305e7791222f13eb5a18feb | title = Fejsbuk: -{''Ukinimo RS, živjela BIH!''} | publisher = Facebook.com | date = | accessdate = 15. 3. 2013.}}
- ^ „Фејсбук: Покрет за независност Републике Српске”. Facebook.com. Приступљено 15. 3. 2013.
- ^ {{cite web|url=http://www.facebook.com/posted.php?id=25863711281&start=20&hash=6ed8c7304305e7791222f13eb5a18feb#/pages/REPUBLIKA-SRPSKA-REPUBLIC-OF-SRPSKA/29374251545?ref=ts | title = Фејсбук: -{Republika Srpska - Republic Of Srpska} | publisher = Facebook.com | date = | accessdate = 15. 3. 2013.}}
- ^ {{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-11-02-2008/referendum-za-nezavisnost-rs | title = Глас јавности: -{Referendum za nezavisnost RS} | publisher = Glas-javnosti.rs | date = 17. 2. 2008. | accessdate = 15. 3. 2013.}}
- ^ „Rtrs: Samo Sretni Narodi Brzo Dolaze Do Države”. Rtrs.tv. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „RTS: BiH bez viza naredne godine” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 20. 12. 2009. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „e-novine: Propali pregovori u Butmiru”. E-novine.com. 21. 10. 2009. Arhivirano iz originala 24. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „RTRS: Neredi u Širokom Brijegu- ubijen navijač Sarajeva!?”. Rtrs.tv. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „{Dodik: Potrebno je ukinuti OHR}”. Livno-online.com. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „{Incko: Referendum krši Dejton}”. Blic.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „{Dodik: Narod se pita}”. B92.net. 09. 01. 2010. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „RTS: Mesić ponovo napao Dodika” (na jeziku: srpski). Rts.rs. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „Mesić: BiH kao Palestina u Evropi”. B92.net. 04. 01. 2010. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „Dodik: Neka se Mesić brine o Hrvatima” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 31. 10. 2009. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ Futuro Internet Studio, Grgura Budislavića 99, HR-23000 Zadar, Croatia, +385.23.309171. „Mesić: Poslao bih vojsku na Republiku Srpsku”. 057info.hr. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ Svijet. „Josipović: Slanje vojske na RS nije opcija”. Bitno.ba. Arhivirano iz originala 24. 01. 2010. g. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „DV: Tadić u UN kritikovao Mesića”. Dw-world.de. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ „RTS: Kondicional, pa cirkular” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 23. 1. 2010. Pristupljeno 15. 3. 2013.
- ^ Traynor, Ian (28. 04. 2011). „Bosnia in worst crisis since war as Serb leader calls referendum”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „The Politics of Referendum: Republika Srpska”. Ariel Zellman (na jeziku: engleski). 06. 05. 2011. Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ Topalova, Evelina. „Republika Srpska drops controversial referendum plan after EU intervention”. euinside.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „TransConflict » The dangerous politics of leverage – Republika Srpska”. www.transconflict.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „EU Pressure Causes Bosnian Serbs to Cancel Referendum”. www.globalpolicy.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Milorad Dodik: Rezolucija o Srebrenici je antisrpska, ne doprinosi pomirenju”. radiosarajevo.ba. 25. 6. 2015.[mrtva veza]
- ^ „The myth of Bratunac: The blatant numbers game”. Istraživačko dokumentacioni centar (IDC). 2006. Arhivirano iz originala 12. 7. 2015. g.
- ^ „Nikolić poslao pismo Putinu”. B92. 9. 7. 2015.
- ^ „UN officials recall 'horror' of Srebrenica as Security Council fails to adopt measure condemning massacre”. UN News Centre. 8. 7. 2015.
- ^ „Sraman govor ruskog ambasadora u UN: Srbi su patili kao drugi, ako ne i više”. 8. 7. 2015.
- ^ „Visković: Ruski veto diplomatski uspeh Srbije”. B92. 8. 7. 2015.
- ^ https://www.un.org/press/en/2015/sc11961.doc.htm
- ^ https://www.blic.rs/vesti/politika/incident-u-srebrenici-vucic-pogoden-kamenom-u-lice-delegacija-evakuisana/0h1nyn3
- ^ „Bosnian Serbs Set Date for Controversial Referendum” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Bosnian Serb Leader Postpones Controversial Referendum” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Bosnian Serbs to Hold Referendum on State Courts” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Bosnia's Serbs vote for referendum”. BBC News (na jeziku: engleski). 16. 07. 2015. Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Parlament RS suspendovao referendum o Sudu BiH”. N1 Srbija 2 (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 05. 06. 2018. g. Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „RS assembly in favor of referendum on "imposed decisions" - English - on B92.net”. B92.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Ustavni sud proglasio neustavnim Dan RS; Dodik: Ostajemo pri svom prazniku”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Decision of the BIH Constitutional Court to cancel the celebration of the Day of the Republic of Srpska – is it a legal or a political decision? | Advokatska firma SAJIĆ | Banja Luka”. advokatskafirmasajic.com. Arhivirano iz originala 13. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „The Unconstitutional Holiday: Bosnian Constitutional Court annuls Serb Republic Day”. Verfassungsblog (na jeziku: nemački). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Day of RS - unconstitutional holiday”. www.balkaneu.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Parlament Srpske da raspiše referendum o odluci Ustavnog suda BiH”. Glas Srpske. Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ Balkan Insight
- ^ B92
- ^ Srpska Times
- ^ Katana, Gordana. „Bosnian Serbs defy top court ruling by celebrating Statehood Day”. U.S. (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Dragan Čović za Glas Srpske: RS ima pravo na referendum”. Glas Srpske. Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Bosnian Serbs to Hold Referendum on Disputed Holiday” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Republika Srpska gives controversial referendum green light”. Republika Srpska gives controversial referendum green light (na jeziku: turski). Arhivirano iz originala 23. 08. 2016. g. Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Bosnian Court Rejects Attempt To Block Republika Srpska 'Statehood' Referendum”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Bosnian Serb Court Rejects Bosniaks’ Referendum Challenge” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ „Milorad Dodik confirms Bosnian Serb entity referendum on Sept 25”. EBL News (na jeziku: engleski). 11. 08. 2016. Arhivirano iz originala 08. 11. 2016. g. Pristupljeno 15. 11. 2018.
- ^ a b http://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_dana/Dragan-Covic-za-Glas-Srpske-RS-ima-pravo-na-referendum/216127
- ^ https://www.vecernji.ba/vijesti/ustavni-sud-bih-o-usvojenom-zahtjevu-izetbegovica-1041876
- ^ https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/ustavni-sud-proglasio-neustavnim-dan-rs-dodik-ostajemo-pri-svom-prazniku/jqhp1ts
- ^ http://bosnjaci.net/prilog.php?pid=57506
- ^ https://www.vecernji.ba/vijesti/negativan-izvjestaj-komisije-o-prijedlogu-zakona-o-ustavnom-sudu-bih-1092095
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 03. 08. 2021. g. Pristupljeno 03. 08. 2021.
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-dodik-sankcije/28239883.html
- ^ https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-54400331
- ^ https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-54727948
- ^ https://www.glasamerike.net/a/dzo-bajden-i-formalno-predsednicki-kandidat-demokratske-stranke/5549923.html
- ^ https://rs.n1info.com/svet/a669563-gosti-n1-bajden-pobedio-ali-demokrate-nemaju-puno-razloga-za-slavlje/
- ^ https://www.danas.rs/svet/bajden-stigao-na-kapitol-hil/
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/477086/Slovenacki-portal-objavio-non-pejper-o-ideji-promene-granica-Republika-Srpska-Srbiji-a-Kosovo-Albaniji
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4388787/incko-ostavka-smit-imenovanje.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4459106/vucic-bih.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4461114/incko-nametanje-zakon-kriza-bih-.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4461185/dodik-prijava-tuzilastvo-bih.html
- ^ https://www.narodnaskupstinars.net/?q=ci/%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4463414/skupstina-rs-negiranje-genocida-incko.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4464093/bih-savet-za-sprovodjenje-mira-skupstina-rs.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4464367/dodik-smit-republika-srpska-.html
- ^ https://www.rtv.rs/sr_ci/region/kristijan-smit-stigao-u-mostar_1261313.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4465715/kristijan-smit-valentin-incko-bosna-i-hercegovina-visoki-predstavnik.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4466711/kristijan-smit-prijem-visoki-predstavnik-bih-prijem.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4468256/kristijan-smit-prvi-radni-dan-sastanak-dzaferovic-komsic-dodik.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4468340/dodik-bih-smit.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4469269/kristijan-smit-bih-zrtve.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4455721/dodik-inicijativa-peticija-neprihvatanje-incko-zakon.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4472183/peticija-incko-zakon-neprihvatanje.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4469727/vucic-republika-srpska-rukovodstvo-sastanak-opozicija.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4469128/vucic-dodik-sastanak-odluke-skupstina-rs-visoki-predstavnik.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4475918/dodik-nisam-prisustvovao-sednica-predsednistva-odbio-zasedanje.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4476399/incko-zakon-genocid-republika-srpska-bosna-i-hercegovina-tribina.html
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4478862/milorad-dodik-kolumna-.html
- ^ https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2021/8/30/escobar-novi-izaslanik-state-departmenta-za-zapadni-balkan
- ^ ba.voanews.com/a/gabriel-escobar-izaslanik-state-department-zapadni-balkan-intervju/6245240.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210909/smit-se-u-beogradu-sastao-sa-patrijarhom-i-vucicem-1129679843.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210909/moze-li-kristijan-smit-posle-posete-beogradu-da-postane-i-visoki-predstavnik-1129690445.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210909/dodik-sa-vucicem-u-nedelju--redovne-konsultacije-1129699866.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210909/dodik-voleo-bih-da-se-sastanak-vucica-i-smita-nije-dogodio-1129702104.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210912/dodik-vucic-zna-moje-misljenje-o-smitu-1129760563.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210915/srbija-i-srpska-obelezavaju-dan-srpskog-jedinstva-slobode-i-nacionalne-zastave-video-foto-1129844213.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210918/dodik-srpski-poslanici-nece-ucestvovati-u-radu-predstavnickog-doma-1129931600.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210920/dodik-postupak-komsica-pokazuje-da-u-bih-vlada-haos-video-1129976905.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210920/komsic-bosna-i-hercegovina-ce-biti-i-bez-dodika-pogotovo-1129990252.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210922/milanovic-sa-kakvim-mandatom-i-u-cije-ime-govori-komsic-u-njujorku-1130057692.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210925/dodik-izvorni-dejton-ili-za-sest-meseci-nezavisnost-republike-srpske-1130157402.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210927/dodik-najavio-formiranje-vojske-republike-srpske-1130217900.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210928/kancelarija-visokog-predstavnika-u-bih-odgovorila-dodiku-1130242238.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210929/trojni-sastanak-o-cemu-su-razgovarali-milanovic-izetbegovic-i-mesic-1130252827.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210930/dodik-sa-eskobarom-sam-razgovarao-o-otcepljenju-srpske-u-bih-nema-dogovora-video-1130308007.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211001/dodik-otkrio-kada-bi-republika-srpska-mogla-da-postane-nezavisna-drzava-1130321856.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211001/dodik-americki-diplomata-eskobar-psovka-razgovor-sankcije-1130331002.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211004/dodikovo-pismo-zvanicnicima-eu-stavljeni-ste-u-funkciju-rusenja-bih-1130405648.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211004/frontalni-napad-na-srbe-i-srbiju-dodik-o-otkazivanju-vojne-vezbe--1130407154.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211005/dodik-zatrazio-smenu-ministra-odbrane-zbog-otkazivanja-zajednicke-vezbe-vojske-srbije-i-bih-1130420558.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211005/doneta-odluka-o-smeni-ministra-odbrane-bosne-i-hercegovine-1130431748.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211006/pocinje-samit-na-brdu-kod-kranja---balkan-ceka-odluku-eu-o-prosirenju-1130442450.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211006/fon-der-lajen-saljemo-poruku---zapadni-balkan-pripada-eu-1130443391.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211007/dodik-predsednistvo-bih-vise-ne-postoji-1130466381.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211007/spremni-smo-za-posledice-dodik-najavio-kada-srpska-vraca-vojsku-i-granice-ukida-pristup-oba-1130484543.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211008/republika-srpska-formirala-pet-specijalnih-timova-video-1130513716.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211010/zeljka-cvijanovic-dupli-arsini-medjunarodnog-faktora-doprineli-neredu-i-u-bih-i-regionu-1130547076.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211010/dodik-saopstio-o-cemu-ce-razgovarati-sa-lavrovom-u-beogradu-video-1130547970.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211010/srpski-narod-nema-sta-da-ceka-dodik-naveo-jedini-nacin-da-srpska-ostane-u-bih-1130550851.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211010/i-dodik-na-veceri-sa-vucicem-i-lavrovom-1130555516.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211011/dodik-otkrio-o-cemu-je-razgovarao-sa-lavrovom-video-1130558638.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211012/dodik-neskriveno-radimo-na-projektu-samostalne-republike-srpske-1130632009.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211014/zvanicnici-srpske-sa-ambasadorima-evropskih-zemalja-u-bih-dodik-i-sa-komandantom-eufora-1130685575.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211014/dodik-saopstio-sta-moze-da-se-dogodi-ako-srpskoj-uvedu-sankcije-1130690668.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211015/dodik-zurka-harmonikas-predsednistvo-bih-1130701604.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211016/novi-udar-na-dodika-zatrazeno-hitno-formiranje-predmeta-u-tuzilastvu-bih-1130728406.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211016/dodik-upitao-tuzioce-u-kom-clanu-ustava-su-institucije-u-kojima-rade-1130728589.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211017/u-sarajevu-vidjeni-plakati-i-ti-si-potreban-za-odbranu-bih-foto-1130744150.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211017/dodik-nikada-ne-bih-zrtvovao-mir-sve-aktivnosti-su-politickog-i-pravnog-karaktera-1130749439.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211017/dodik-do-20-oktobra-bice-uredjeni-svi-zakoni-1130752270.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211018/tuzilastvo-bih-formiran-predmet-protiv-dodika-danas-stigla-poslednja-krivicna-prijava-1130773238.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211018/zastita-prava-republike-srpske-vlada-odredila-rok-ekspertskim-timovima-1130780600.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211021/hdz-iz-bih-dodik-ne-rusi-drzavu-1130858047.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211023/smit-trazi-da-se-obrati-predstavnickom-domu-u-bih-1130931245.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211023/dodik-srpska-se-razvlascuje-silom-medjunarodnog-faktora-boricemo-se-za-nasa-prava-video-1130932680.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211024/komsic-vucic-ne-moze-da-spase-dodika-1130955457.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211025/zeljka-cvijanovic-visoki-predstavnici-izvodjaci-radova-za-politicko-sarajevo-1130960772.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211027/izetbegovic-ako-ljudi-hoce-da-zive-moraju-biti-spremni-da-umiru-to-bi-prvo-krenulo-na-brcko-1131011188.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211027/rusija-otvara-kancelariju-ambasade-u-banjaluci--danas-odluka-1131019369.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211027/poslanici-nisu-potvrdili-povredu-vitalnog-interesa-republike-srpske-1131038093.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211028/smit-pozvao-predstavnike-rs-da-se-vrate-u-institucije-bih-video-1131055056.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211028/dodik-nista-ne-ocekujem-od-posete-palmera-1131059593.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211028/bih-nema-visokog-predstavnika-to-je-obicno-druzenje-dodik-o-sednici-predstavnickog-doma--1131062271.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211028/dodik-objavio-kada-srpska-vraca-nadleznosti-1131073756.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211029/dodik-posle-sastanka-sa-zvanicnicima-sad-i-eu-jedini-uslov-povlacenje-nametnutog-zakona-1131080637.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211029/republika-srpska-poslala-izvestaj-savetu-bezbednosti-un-1131105362.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211029/dodik-ocekujemo-beli-dim-iz-sarajeva-1131110739.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211030/republika-srpska-savetu-bezbednosti-sarajevo-podriva-bosnu-i-hercegovinu-1131124208.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211101/pravili-su-eksperiment-iluziju-dodik-kaze-da-on-ne-razbija-nego-spasava-ustavnu-bih--1131155807.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211102/objavljeni-delovi-izvestaja-kristijana-smita-dodik-spomenut-cak-61-put-1131191374.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211102/odlozena-sednica-saveta-bezbednosti-o-stanju-u-bih-1131195725.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211102/dodik-se-oglasio-posle-otkazivanja-sednice-saveta-bezbednosti-i-otkrio-kada-ce-razgovarati-sa-smitom-1131204779.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211102/usaglasena-rezolucija-smit-se-nece-sutra-obracati-u-savetu-bezbednosti-euforu-produzen-mandat-1131212667.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211103/sutra-sednica-saveta-bezbednost-o-situaciji-u-bosni-i-hercegovini-1131208324.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211103/dodik-odluka-o-smitu-je-dogovor-svetskih-sila-i-na-visem-nivou-zahvalnost-kini-i-rusiji-1131237907.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211104/zasto-pokusavate-da-sahranite-krhki-mir-u-srcu-evrope---upozorenje-rusije-zapadu-zbog-stanja-u-bih-1131251742.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211104/obracanje-dodika-posle-prelomne-sednice-sb-un-video-1131264391.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211104/zeljka-cvijanovic-u-vasingtonu-razgovori-sa-eskobarom-i-palmerom-o-politickoj-situaciji-u-bih-foto-1131290929.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211104/milanovic-dodik-predstavlja-srpski-narod-u-bih-smitove-pretnje-detinjaste-1131271195.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211104/orban-u-subotu-u-banjaluci-1131279884.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211105/dodik-orban-veliki-drzavnik-spreman-da-pomogne-republici-srpskoj-1131321543.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211106/orban-stigao-u-banjaluku-1131330998.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211107/orban-podrzacemo-privredni-razvoj-republike-srpske-1131357015.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211107/premijer-republike-srpske-ocekujem-da-eskobar-pojede-cevape-i-vrati-se-u-ameriku-1131358423.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211107/dodik-bih-po-ustavu-nema-vojsku-srpska-ce-povuci-saglasnost-1131366331.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211108/dodik-se-sastao-sa-eskobarom-u-sarajevu-1131373371.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211108/dodik-moj-susret-sa-eskobarom-je-bio-susret-dzinova-1131385074.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211108/bakir-izetbegovic-ne-treba-pristati-na-ideju-tri-velika-brata-1131388219.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211108/dzaferovic-ako-dodik-napadne-institucije-one-ce-se-braniti-1131398119.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211109/dodik-se-u-ankari-sastao-sa-erdoganom-1131415361.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211110/posle-intervjua-sa-komsicem-podneta-krivicna-prijava-protiv-srpskog-novinara-zbog-srebrenice-1131439085.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211110/dzaferovic-dodik-ce-zavrsiti-u-haskom-tribunalu-ako-se-ne-opameti-1131448390.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211111/uns-ce-traziti-uvid-u-krivicnu-prijavu-protiv-srpskog-novinara-zbog-srebrenice-1131467064.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211111/ponistena-prvostepena-presuda-sakibu-mahmuljinu-1131473238.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211111/dodik-nastavak-torture-nad-srpskom-video-1131486715.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211112/ponovo-su-se-podigli-oni-koji-su-raspirivali-rat-dodik-o-bih-i-statusu-srpske-1131525664.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211113/tajms-zapad-priprema-sankcije-za-lidere-srba-u-bih-1131531291.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211113/objavljena-deklaracija-novi-ustav-banjaluka-glavni-grad-pale-prestonica-republike-srpske-1131535329.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211113/srpska-vraca-nadleznosti-ponistava-nametnute-odluke-visokog-predstavnika-i-140-zakona-1131547905.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211115/ministar-unutrasnjih-poslova-srpske-dodik-je-jedan-od-trenutno-najugrozenijih-politicara-1131608874.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211115/sastanak-u-sarajevu-izetbegovic-covic-eskobar-smit-i-visi-savetnik-iz-vasingtona-1131609653.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211115/izetbegovic-amerika-trazi-da-covic-i-ja-nudimo-resenja-1131611757.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211116/bosnjaci-i-dalje-zlocin-ne-nazivaju-pravim-imenom-dodik-o-spomeniku-srpskim-zrtvama-1131623604.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211116/hejg-pogledati-u-hladne-putinove-oci---kljuc-je-balkan-tamo-poslati-nato-trupe-1131624488.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211116/dodik-srpska-nema-plan-o-otcepljenju-1131644869.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211121/cvijanoviceva-srpska-se-bori-za-ocuvanje-ustavnih-nadleznost-1131781055.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211121/dobri-bosnjani-izetbegovic-tvrdi-da-su-stanovnici-bih-bili-jedan-narod--1131787343.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211122/dodik-izetbegovicev-cas-istorije-za-zbijanje-sale-u-trenucima-dokolice-1131796597.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211123/sastali-se-dodik-i-vucic-u-beogradu-1131847465.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211124/dodik-uskoro-van-snage-esdaunov-zakon-o-zabrani-raspolaganja-imovinom-1131868369.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211124/necemo-da-slavimo-lazni-praznik-odgovor-srpskih-predstavnika-u-ambasadama-bih-ministarki-turkovic-1131886270.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211125/fbih-obelezava-dan-drzavnosti-za-rs-je-to-lazni-praznik-1131893386.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211125/dodik-dan-drzavnosti-nije-praznik-srpske-vec-revizija-istorije-video-1131913366.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211126/izetbegovic-stanje-u-bih-nije-bilo-teze-od-rata-izvorni-dejton-ne-postoji-1131960818.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211126/silajdzic-preko-si-en-ena-pozvao-nato-da-posalje-vojsku-na-drinu-1131961986.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211128/vucic-i-dodik-razgovarali-u-beogradu-o-regionalnim-pitanjima-i-auto-putu-foto-1131995873.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211128/otvoren-bratoljub-most-na-drini-koji-spaja-republiku-srpsku-i-srbiju-video-foto-1131996181.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211129/izetbegovic-ili-ce-sve-biti-reseno-ili-nista-1132034408.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211129/dodik-covic-i-izetbegovic-zavrsili-veceru-s-americkim-i-zvanicnicima-eu-nema-izjava-1132038020.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211129/dodik-u-moskvi-cu-razgovarati-o-ceni-gasa-1132039053.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211130/novi-grad-uhapseno-devet-pripadnika-vojske-rs-osumnjicenih-za-ratni-zlocin-1132049787.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211130/izetbegovic-trazi-da-se-omoguce-nosenje-hidzaba-i-brade-u-oruzanim-snagama-bih-1132052843.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211201/sta-amerikanci-traze-u-sarajevu-gde-je-zapelo-u-pregovorima-o-izbornom-zakonu-1132085664.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211202/dodik-izetbegovic-glavni-ideolog-velikomuslimanskog-nacionalizma-1132124152.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211202/dodik-sa-putinom-u-moskvi-o-situaciji-u-regionu-1132128133.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211202/dodik-otkriva-putin-mi-je-preneo-svoj-stav-o-balkanu-video-foto-1132135039.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211203/kremlj-sastanak-putina-i-dodika-bio-koristan-i-temeljan-1132144409.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211203/dodik-se-sastao-sa-direktorom-gasproma-nema-prepreka-za-izgradnju-gasovoda-od-race-do-banjaluke-1132148761.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211202/velika-britanija-imenovala-specijalnog-izaslanika-za-zapadni-balkan-1132114032.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211202/britanci-salju-teskasa-na-balkan--slede-li-novi-pritisci-na-srbe-1132131952.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211204/britanci-se-zalazu-za-dejton-2-i-razmatraju-da-u-bih-posalju-bataljon-vojnika--da-sprece-eskalaciju-1132171183.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211202/vojnici-u-bih-moci-ce-da-nose-brade-ustavni-sud-bih-delimicno-usvojio-izetbegovicev-zahtev-1132136683.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211205/dodik-zapad-namece-resenja-rusija-postuje-ustav-bih-1132215141.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211206/milanovic-o-srebrenici-bascarsija-pokusava-od-svog-naroda-da-napravi-zrtvu-vecu-nego-sto-jeste-1132237419.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211207/izetbegovic-odgovorio-milanovicu-na-izjave-o-srebrenici-1132261791.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211207/eskobar-u-bih-nece-biti-rata-ni-vojske-republike-srpske-1132264613.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211207/dodikov-odgovor-londonu-pic-komandovao-nato-vojskom-protiv-srba---saljem-i-ja-izaslanika-u-britaniju-1132263863.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211208/dodik-ko-je-ovlastio-tu-grupu-zemalja-kad-tu-nema-rusije-1132299036.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211209/zeljka-cvijanovic-o-potezima-republike-srpske-video-1132312324.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211209/rampa-za-ohr-iz-srpske-zapovedni-nacin-je-neprihvatljiv-video-1132336067.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211210/u-rangu-istorijske-sve-oci-uprte-u-posebnu-sednicu-parlamenta-srpske-o-vracanju-nadleznosti-1132351991.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211210/dodik-ono-sto-smo-dobili-dejtonom-zelimo-nazad-pokazace-se-da-li-bih-moze-da-opstane-1132364916.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211210/ovo-je-nepostovanje-dejtona-ohr-besan-jer-je-iskljucen-sa-posebne-sednice-skupstine-srpske-1132364347.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211210/odluka-ostaje-nepromenjena-odgovor-srpske-na-pismo-ohr-1132370902.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211210/poslanici-opozicije-napustili-sednicu-parlamenta-srpske-o-vracanju-nadleznosti-1132374858.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211210/dodik-moguce-donosenje-zakona-o-nevazenju-odluka-ustavnog-suda-bih-1132376661.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211210/skupstina-republike-srpske-usvojila-odluku-o-vracanju-nadleznosti-1132377177.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211210/novi-ustav-republike-srpske-sta-pise-u-deklaraciji-1132378553.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211210/hrvatski-predsednik-na-udaru-inckovog-zakona-zbog-srebrenice-krivicna-prijava-iz-sarajeva-1132372942.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211211/podneta-krivicna-prijava-protiv-zorana-milanovica-zbog-izjava-o-srebrenici-1132390265.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211210/skupstina-srpske-je-napustila-dejton-komsic-trazi-hitnu-reakciju-zbog-povratka-nadleznosti-rs-1132379248.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211211/nema-odustajanja-to-je-sveto-pismo-za-srpsku-dodik-o-odluci-skupstine-rs-o-vracanju-nadleznosti-1132391933.html
- ^ a b v rs.sputniknews.com/20211212/predsednik-albanije-zabrinut-zbog-republike-srpske-1132423875.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211213/dodik-izneo-novi-predlog-za-vojsku-u-bih-1132429948.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211213/dodik-republika-srpska-prvo-resava-pitanje-imovine-1132456098.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211214/dodik-porucio-britanskom-izaslaniku-srpska-nista-izvan-ustava-bih-nece-uciniti-niti-pribaviti-sebi-1132482233.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211215/smit-preti-dodiku-ili-dijalog-ili-mere-koje-su-vec-spremne-u-fioci-1132490606.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211215/smit-preti-sankcijama-republici-srpskoj--1132512839.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211215/britanski-specijalac-u-video-poruci-otkrio-koji-je-zadatak-dobio-za-balkan-1132497111.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211215/dodik-srpska-ce-formirati-svoj-visoki-sudski-i-tuzilacki-savet-1132509688.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211215/amerika-i-eu-zajednicki-optuzuju-srpsku-za-produbljivanje-krize-u-bih-1132517644.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211216/nova-pretnja-srpskoj-i-dodiku-iz-nemacke-1132532910.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211216/dodik-porucio-varheljiju-skupstinski-zakljucci-ne-izlaze-iz-okvira-ustava-bih-i-dejtonskog-sporazuma-1132534041.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211216/dodik-bosnjaci-moraju-da-razgovaraju-sa-srbima-i-hrvatima-ukoliko-zele-ovu-bih-1132541636.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211217/srpske-sprema-upozorenje-za-medjunarodnu-zajednicu-1132562355.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211217/dodik-do-kraja-decembra-zakon-o-visokom-sudskom-i-tuzilackom-savetu-republike-srpske-1132562020.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211217/tuzilastvo-bih-otvorilo-predmet-protiv-nekoliko-osoba-iz-srpske-zbog-napada-na-ustavni-poredak-1132568242.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211217/bakir-izetbegovic-pozivam-nato-i-eufor-da-pojacaju-prisustvo-u-bih-i-rasporede-snage-u-brckom-1132569380.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211218/zeljka-cvijanovic-odgovorila-izetbegovicu-1132574592.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211218/specijalni-rat-protiv-srpske-u-reziji-obavestajno-bezbednosne-agencije-bih-1132577600.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211218/dodik-proglasicu-2022-godinom-vaznih-investicija-1132585629.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211219/dzaferovic-odgovorio-dodiku-o-prisustvu-nato-a-u-bosni-i-hercegovini-1132597239.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211220/smit-dodik-prekoracio-liniju-retorickog-potpirivanja-vatre-1132611701.html
- ^ a b https://rs.sputniknews.com/20211220/amerika-salje-pravnog-savetnika-za-zapadni-balkan-1132611924.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211220/sanu-reagovala-na-neistine-sarajeva-o-dodiku-1132619729.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211220/prvi-saslusani-u-tuzilastvu-bih-u-slucaju-napad-na-ustavni-poredak-osumnjiceni--lideri-srpske-1132620462.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211221/novo-saslusanje-u-tuzilastvu-bih-nije-sporan-prenos-nadleznosti-1132648144.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211221/ministar-policije-srpske-dobio-poziv-tuzilastva-bih-1132656406.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211222/sipa-izuzima-odredjenu-dokumentaciju-vlade-i-skupstine-srpske-1132688912.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211223/izetbegovic-islamski-svet-se-jos-nije-digao-ali-ako-zatreba-i-oni-ce-biti-uz-nas-1132711665.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211226/dodik-ministarka-spoljnih-poslova-nemacke-nema-pojma-zivotu-u-bih-1132796298.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211227/dodik-predstavnici-americke-administracije-navijaju-za-bosnjake-1132840939.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211228/ministar-unutrasnjih-poslova-republike-srpske-saslusan-u-tuzilastvu-bih-1132861939.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211229/dodik-komsic-jos-nije-mentalno-izasao-iz-rata-i-tzv-armije-bih-1132904180.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211230/smit-dve-tri-vojske-u-bih---to-ne-moze-da-bude-1132909670.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211230/dodik-nema-vracanja-u-institucije-bih-bez-povlacenja-intervencija-na-krivicnom-zakonu-1132930607.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211219/otkazana-poseta-zorana-milanovica-bosni-i-hercegovini-iz-bezbednosnih-razloga-1132595779.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211219/reakcija-iz-sarajeva-na-otkazivanje-milanoviceve-posete-bih-je-potpuno-bezbedna-zemlja-1132600617.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211220/milanovic-dodik-u-sukobu-sa-profesionalnim-lazovima-i-ja-cu-biti-1132625156.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211219/madjarska-najavila-veto-na-eventualne-sankcije--miloradu-dodiku-1132608341.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211220/poruka-iz-madjarske-eu-je-ponovo-prevarila-zapadni-balkan-1132622525.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211221/orban-definitivno-treba-da-sprecimo-sankcije-protiv-dodiku-1132653851.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211221/udar-iz-sarajeva-na-madjarsku-zeljka-cvijanovic-nazvala-specijalnim-ratom-pisanje-pojedinih-medija-1132671111.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211221/orban-potvrdio-da-madjarska-ulaze-100-miliona-evra-u-republiku-srpsku-1132675388.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211222/predlog-iz-sarajeva-da-se-orbanu-zabrani-ulazak-u-bih-zbog-stava-prema-srpskoj--1132680763.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211223/komsic-ako-dodika-ne-zaustave-stranci-zaustavicemo-ga-mi-1132716318.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211223/dodik-stanje-u-bih-dovedeno-do-potpunog-apsurda-1132722845.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211223/izetbegovic-islamski-svet-se-jos-nije-digao-ali-ako-zatreba-i-oni-ce-biti-uz-nas-1132711665.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211220/ministarka-bih-ide-u-soci-na-sastanak-sa-lavrovom-1132625338.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211221/lavrov-podrzavacemo-razvoj-bih-na-sve-moguce-nacine-1132649782.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211221/sarajevo-dalo-odobrenje-rusija-otvara-predstavnistvo-u-banjaluci-1132660575.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211224/u-srpskoj-potpisana-izjava-o-nepristajanju-na-krsenje-dejtonskog-sporazuma-1132751820.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211227/ambasador-sad-u-bih-ponovo-preti-sankcijama-na-stolu-su-1132808163.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211227/dodik-odgovorio-na-nove-americke-pretnje-sankcijama-1132814506.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211227/sabor-islamske-zajednice-u-bih-drzava-opredeljena-za-nato-i-eu-pojedinci-za-konflikt-1132829350.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211228/ujedinili-se-srbi-u-federaciji-bih-i-objavili-kljucne-zadatke-1132867494.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211222/brisel-ispravlja-sporni-inckov-zakon--objavio-gardijan-1132681174.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211221/brisel-odbacio-tvrdnje-o-dogovoru-evropskog-komesara-za-prosirenje-i-vlasti-republike-srpske-1132674864.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211222/zeljka-cvijanovic-specijalni-rat-se-prenosi-i-na-medjunarodni-nivo-1132683706.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211229/bilbord-protiv-nove-godine-osvanuo-u-zenici-1132878607.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211229/reagovanje-islamske-zajednice-u-bih-na-uklanjanje-bilborda-kojim-se-cestita-nova-godina-i-bozic-1132897638.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211229/komsic-komentarisao-novogodisnje-bilborde-pa-spomenuo-dodika-i-covica-1132899521.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211222/dnevni-avaz-dodik-glavni-osumnjiceni-u-slucaju-rusenje-bih-1132689187.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211222/dodik-ovo-je-pokusaj-da-se-sahrani-srpska-zabranicemo-njihovo-delovanje-video-1132689036.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211223/nisam-bez-fizickih-predispozicija-dodik-odgovorio-na-komsiceve-pretnje-1132725575.html
- ^ https://www.euronews.rs/evropa/region/95151/sad-sankcionisale-zeljku-cvijanovic-i-tri-zvanicnika-iz-republike-srpske/vest
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/4775514/smit-ukinuo-zakon-o-nepokretnoj-imovini-republike-srpske.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/4786833/protest-u-banjaluci-zbog-odluke-kristijana-smita.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/4786455/dodik-zakon-o-imovini-republika-srpska.html
- ^ https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2022/5/4/centralna-izborna-komisija-bih-raspisuje-izbore
- ^ https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2022/10/23/bih-objavljeni-preliminarni-rezultati-izbora-jos-broje-glasove-za-predsjednika-rs-a
- ^ CIK (14. oktobar 2022). „Opšti izbori 2022. godine - Preliminarni rezultati”. izbori.ba. Pristupljeno 14. oktobar 2022.
- ^ https://www.izbori.ba/Default.aspx?CategoryID=1181&Lang=5
- ^ https://nova.rs/vesti/svet/80-slepaca-i-sva-ostala-ludila-i-kradje-izbora-u-bosni/
- ^ https://nova.rs/vesti/svet/opozicija-u-republici-srpskoj-najavila-protest-zbog-ogromne-izbone-kradje/
- ^ https://www.politika.rs/sr/clanak/519644/Opozicija-u-RS-ne-priznaje-poraz-na-izborima-najavljuju-proteste
- ^ https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=489191
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/krivicne-prijave-republika-srpska-izbori-/32083407.html
- ^ https://www.rtklive.com/rtk2/?id=12&r=80221
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-izboir-brojanje-listici/32095980.html
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/32112259.html
- ^ https://www.narodnaskupstinars.net/?q=la/vijesti/narodna-skup%C5%A1tina-usvojila-zakon-o-nepokretnoj-imovini-koja-se-koristi-za-funkcionisanje-javne-vlasti-%E2%80%93-po-hitnom-postupku-%C5%A1erani%C4%87-i-bukejlovi%C4%87-izabrani-za-potpredsjednike-vlade-republike
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5137779/kristijan-smit-rs-zakon-suspenzija.html
- ^ https://www.rtv.rs/sr_ci/region/ustavni-sud-bih-privremeno-suspendovao-zakon-o-nepokretnoj-imovini-republike-srpske_1422799.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5181191/parlament-rs-usvojio-zakljucke-kojima-se-nalaze-povlacenje-sudije-iz-srpske-iz-ustavnog-suda-bih.html
- ^ https://nova.rs/vesti/svet/smit-nametnuo-odluku-o-formiranju-vlade-federacije-bih/
- ^ https://sputnikportal.rs/20230428/dodik-smitova-odluka-nece-se-primenjivati-u-republici-srpskoj-1154882517.html
- ^ https://rtv.rs/sr_ci/region/dodik-kristijan-smit-nije-visoki-predstavnik;-pik-je-samoimenovana-grupa_1456268.html
- ^ https://www.narodnaskupstinars.net/?q=ci/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5/%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-0
- ^ http://www.nspm.rs/hronika/kristijan-smit-milorad-dodik-steti-republici-srpskoj.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5223960/smit-ponistava-odluke-narodne-skupstine-rs-dodik-ne-prihvatamo-nikakve-kazne.html
- ^ https://n1info.rs/region/dodik-ne-priznaje-smita-ni-njegove-odluke-najavio-tuzbu-za-lazno-predstavljanje/
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/559909/Smit-ponistio-zakone-Skupstine-RS-i-nametnuo-izmene-Krivicnog-zakona-BiH
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5229562/dodik-podneo-krivicne-prijave-protiv-smita-i-direktora-sluzbenog-lista-bih.html
- ^ https://www.dan.co.me/globus/balkan/dodik-kristijan-smit-nije-legalni-visoki-predstavnik-5186721
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5229823/republika-srpska-ukaz-predsednika-milorad-dodik-tuzilastvo.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5253315/tuzilastvo-bih-podiglo-optuznicu-protiv-dodika.html
- ^ https://bhsc.trtbalkan.com/region/tuzilastvo-bih-podiglo-optuznicu-protiv-dodika-i-lukica-14430119
- ^ http://www.nspm.rs/hronika/milorad-dodik-kristijan-smit-da-pokaze-rezoluciju-kojom-je-potvrdjen-njegov-izbor-i-dokaze-da-je-visoki-predstavnik-u-bih.html
- ^ https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=523340
- ^ https://happytv.rs/vesti/region/kristijan-smit-nastavlja-sa-optuzbama-protiv-dodika-on-svesno-ne-razume-dejtonski-sporazum-i-krsi-moju-poziciju/601810/
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/569973/dodik-smit-zabrana
- ^ https://www.nezavisne.com/novosti/bih/Dodik-Smit-od-sljedece-sedmice-nece-moci-uci-u-Republiku-Srpsku/787733
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5268266/dodik-pripremamo-uredbu-o-hapsenju-i-deportaciji-smita-iz-republike-srpske.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5268711/viskovic-smit-da-pribavi-papire-ili-da-se-vrati-u-svoju-zemlju.html
- ^ https://rt.rs/srbija-i-balkan/48916-smit-dodik-republika-srpska-dolazak-hapsenje/
- ^ https://sputnikportal.rs/20230910/dodik-smit-nije-dobrodosao-u-srpsku-ali-protiv-njega-nece-biti-primenjena-sila-1161044745.html
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/571101/smit-republika-srpska
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5270557/potvrdjena-optuznica-dodik-lukic.html
- ^ https://sputnikportal.rs/20230912/rampa-za-kristijana-smita-u-banjaluci-1161127928.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5271159/pripadnici-sipe-uhapsili-pet-osoba-zbog-sumnje-da-su-pocinili-ratni-zlocin.html
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/durakovic-schmidt-sastanak/32589129.html
- ^ https://sputnikportal.rs/20230913/dodik-otkrio-zasto-je-optuznica-protiv-njega-dobra-vest-1161195879.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5272227/dodik-smitu-umesto-pretnji-obezbedite-potvrdu-sb-un-o-imenovanju.html
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/571755/smit-razocaranje-opozicija-banjaluka
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5273606/kristijan-smit-posetio-banjaluku.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210902/zaharova-bez-odobrenja-sb-un--smit-nije-specijalni-predstavnik-za-bih-1129468971.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210911/gujon-postoji-rizik-da-zbog-uskladjivanja-podataka-srbi-u-federaciji-bih-ostanu-bez-imovine-1129741491.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210920/gujon-mnogi-srbi-ne-znaju-da-im-je-u-bih-ugrozena-imovina-1129996389.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20210914/volfgang-petric-upozorio-sta-bi-moglo-da-izazove-kraj-drzave-bosne-1129810681.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210915/skupstine-srbije-i-republike-srpske-usvojile-zakone-o-zastiti-cirilice-1129843649.html
- ^ rs.sputniknews.com/20210916/kalabuhov-smit-nema-neophodan-medjunarodni-pravni-legitimitet-ohr-postao-kocnica-1129863814.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211005/bajden-poslao-poruku-o-buducnosti-balkana-1130416881.html
- ^ a b rs.sputniknews.com/20211014/ambasadori-uo-saveta-za-sprovodjenje-mira-u-bih-potpisali-zajednicku-izjavu-rusija-se-ne-slaze-1130684130.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211018/eu-nastavlja-operaciju-altea-u-bosni-i-hercegovini-1130772068.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211021/eskobar-ne-postoji-mogucnost-otcepljenja-republike-srpske-1130872229.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211025/dacic-najavio-u-banjaluci-sledeceg-meseca-zajednicka-skupstina-srbije-i-srpske-u-beogradu-1130966619.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211025/rusija-nedopustiva-demonizacija-srpskog-naroda-u-bih-1130979019.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211025/americki-izaslanik-nece-biti-rata-u-bih-odnos-sa-srbijom-komplikovan-1130982095.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211025/bakir-izetbegovic-u-narednom-periodu-sastanak-sa-vucicem-1130980723.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211026/pismo-izetbegovica-i-zvizdica-eu-i-sad-morate-reagovati-zbog-dodika-i-snsd-a-1131001121.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211028/izetbegovic-verovatno-necu-ici-u-beograd-1131060673.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211028/milanovic-treba-da-se-nadjemo-dodik-vucic-erdogan-izetbegovic-covic-i-ja-ali-bakir-nece-1131063667.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211103/komandant-eufora-dodik-ne-preti-zajednicka-vojska-i-nije-po-dejtonu-1131239134.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211104/milanovic-dodik-predstavlja-srpski-narod-u-bih-smitove-pretnje-detinjaste-1131271195.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211104/ambasador-rusije-u-bih-u-sb-un-pobedilo-medjunarodno-pravo-logika-i-zdrav-razum-video-1131292166.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211109/eskobar-sad-i-evropski-partneri-garantuju-bezbednost-u-bosni-i-hercegovini-1131425649.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211110/eskobar-porucio-posle-posete-bih-dejtonski-sporazum-vazan-deo-spoljne-politike-sad-1131433882.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211111/mas-nemacka-nece-sedeti-skrstenih-ruku-1131474943.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211111/rusija-jos-jedan-antidejtonski-potez-zapadnih-sila-u-bih-1131486828.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211111/ruski-ambasador-ne-vidim-nikakav-problem-u-dodikovoj-ideji-o-samostalnoj-srpskoj-u-okviru-bih-1131473925.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211111/poslanik-sda-trazi-proterivanje-ruskog-ambasadora-iz-bih-i-poziva-na-demonstracije-protiv-rusije-1131486036.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211112/nemacka-pozivi-na-otcepljenje-u-bih-neodgovorni-i-neprihvatljivi-1131514660.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211112/lavrov-u-francuskoj-smo-potegli-i-pitanje-kosova-i-bih--rizican-put-ste-izabrali-1131526115.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211115/srbija-nastavlja-sa-jos-znacajnijom-podrskom-opstinama-u-rs-1131597249.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211116/situacija-je-ekstremno-zabrinjavajuca-nemacka-za-sankcije-protiv-dodika-1131613911.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211117/sta-je-amerika-porucila-u-pismu-predsednistvu-bih-1131652198.html
- ^ https://rs.sputniknews.com/20211117/zaharova-reci-masa--pogubne-kako-je-lako-berlin-svalio-krivicu-za-krizu-na-srpsku-1131673900.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211120/dodik-pisao-masu-one-koji-prizivaju-sukobe--ne-trazite-u-srpskoj-1131753957.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211123/bela-kuca-amerika-snazno-podrzava-smita-1131820808.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211125/poruka-madjarske-evropskoj-uniji-razgovarajte-sa-dodikom-1131917751.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211126/eskobar-dodik-nije-jedini-ali-je-najaktuelniji-problem-u-bih-1131928809.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211203/srebrenica-nije-isto-sto-i-holokaust-i-jasenovac-hrvatski-predsednik-na-meti-zbog-izjave-1132157497.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211203/nema-nametanja-resenja-na-stetu-srpskog-naroda-dacic-o-imenovanju-britanskog-izaslanika-1132162814.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211206/milanovic-o-srebrenici-bascarsija-pokusava-od-svog-naroda-da-napravi-zrtvu-vecu-nego-sto-jeste-1132237419.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211210/amerika-sprema-diplomatsku-ofanzivu-u-bih-uoci-sednice-u-rs-1132354606.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211210/orban-u-januaru-u-poseti-sarajevu-1132373632.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211211/plenkovic-u-bih-idem-s-porukom-o-celovitosti-1132396223.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211211/turska-zabrinuta-zbog-odluka-narodne-skupstine-republike-srpske-1132400391.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211215/najava-buducih-koraka-iz-vasingtona-mi-nudimo-bolje-od-rusije-srbi-u-bih-ne-treba-da-imaju-iluzije-1132486963.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211215/milanovic-ogorcen-zakljuccima-saveta-eu-o-bih-prozvao-vladu-hrvatske-i-plenkovica-1132517340.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211216/dacic-srbija-nece-dozvoliti-majorizaciju-srba-u-bih--1132520411.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211216/upozorenje-dodiku-iz-amerike-1132521151.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211216/britanski-ambasador-otkrio-namere-londona-sta-se-sprema-dodiku-iza-zatvorenih-vrata-1132543794.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211217/vrlo-kompleksna-politicka-situacija-premijer-hrvatske-na-samitu-eu-o-stanju-u-bih-1132547637.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211218/plenkovic-necemo-odustati-od-nacela-tri-konstitutivna-naroda-u-bih-1132580171.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211219/madjarska-najavila-veto-na-eventualne-sankcije--miloradu-dodiku-1132608341.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211220/milanovic-dodik-u-sukobu-sa-profesionalnim-lazovima-i-ja-cu-biti-1132625156.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211223/bocan-harcenko-nije-potrebna-lupa-da-bi-se-videlo-ko-je-izazvao-krizu-u-bih-1132713668.html
- ^ rs.sputniknews.com/20211223/nova-pretnja-srpskoj-ne-iskljucuje-se-mogucnost-reakcije-eu-1132712681.html
- ^ https://www.rts.rs/tv/rts1/4778255/tacka-sporenja---zakon-o-imovini.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/4943665/erdogan-protiv-nametanja-izmena-izbornog-zakona-u-bih.html
- ^ https://www.vreme.com/vesti/milanovic-u-odbrani-dodika-kolonizator-i-penzionisani-politicar-smit/
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/573354/Milanovic-Komsic-je-drzao-privatan-govor-u-UN)
Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref> za grupu s imenom „nb“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="nb"/>