Пређи на садржај

Norepinefrinski transporter

С Википедије, слободне енциклопедије
Familija trasportera rastvorka 6 (neurotransmiterski transporter, noradrenalin), član 2
Identifikatori
Simboli SLC6A2; NAT1; NET; NET1; SLC6A5
Vanjski ID OMIM163970 MGI1270850 HomoloGene816 GeneCards: SLC6A2 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 6530 20538
Ensembl ENSG00000103546 ENSMUSG00000055368
UniProt P23975 O55192
RefSeq (mRNA) NM_001043 NM_009209
RefSeq (protein) NP_001034 NP_033235
Lokacija (UCSC) Chr 16:
55.69 - 55.74 Mb
Chr 8:
92.96 - 93 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Norepinefrinski transporter (NET, SLC6A2) protein je koji je kod čoveka kodiran SLC6A2 genom.[1]

NET je monoaminski transporter i odgovoran je za ponovno preuzimanje ekstracelularnog norepinefrina (NE), takođe poznatog kao noradrenalin koje je zavisno od natrijum-hlorida (Na+/Cl). NET isto tako može da vrši ponovno preuzimanje ekstracelularnog dopamina (DA). Ponovno preuzimanje ova dva neurotransmitera je esencijalno u regulaciji koncentracije soli u sinaptičkom prostoru. NET, kao i drugi monoaminski transporteri, su biološke mete mnogih antidepresiva i rekreacionih droga. Osim toga, deficijencija NET proteina je povezana sa ortostatičkom intolerancijom, a prekomerna zastupljenost sa ADHD.[2][3] Postoji evidencija da jednonukleotidni polimorfizmi NET gena (SLC6A2) mogu da budu uzroci dela tih poremećaja.[3]

Gen norepinefrinskog transportera SLC6A2 je lociran na ljudskom hromozomu 16 u lokusu 16q12.2. Ovaj gen je kodiran sa 14 eksona.[3] NET transporter se sastoji od 617 aminokiselina sa 12 domena koji premoštavaju membranu. Strukturna organizacija NET proteina je visokoj meri homologna sa drugim članovima familije neurotransmiterskih transportera zavisnih od natrijum/hlorida, uključujući dopaminski, epinefrinski, serotoninski and GABA transportere.[3]

  1. ^ Pacholczyk T, Blakely RD, Amara SG (1991). „Expression cloning of a cocaine- and antidepressant-sensitive human noradrenaline transporter”. Nature. 350 (6316): 350—4. PMID 2008212. doi:10.1038/350350a0. 
  2. ^ S. Schroeter, S. Apparsundaram, R. G. Wiley, L. H. Miner, S. R. Sesack & R. D. Blakely (2000). „Immunolocalization of the cocaine- and antidepressant-sensitive l-norepinephrine transporter”. The Journal of comparative neurology. 420 (2): 211—232. PMID 10753308. doi:10.1002/(SICI)1096-9861(20000501)420:2<211::AID-CNE5>3.0.CO;2-3. 
  3. ^ а б в г Tellioglu T, Robertson D (2001). „Genetic or acquired deficits in the norepinephrine transporter: current understanding of clinical implications”. Expert Rev Mol Med. 2001 (29): 1—10. PMID 14987367. doi:10.1017/S1462399401003878. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]