Dihloroizoprenalin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dihloroizoprenalin
Dichloroisoprenaline.svg
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
Dihloroizoprenalin
Sistemski IUPAC naziv
1-(3,4-Dihlorofenil)-2-[(propan-2-il)amino]etan-1-ol
Drugi nazivi
1-(3,4-Dihlorofenil)-2-(izopropilamino)etanol
Dihlorizoproterenol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
KEGG[1]
MeSH Dichloroisoproterenol
Svojstva
C11H15Cl2NO
Molarna masa 248,15 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Dihloroizoprenalin (DCI, dihlorosisoproterenol) je bio prvi beta blokator ikad razvijen. On je neselektivan za β1-adrenergički i β2-adrenergički receptor. DCI ima nisku potentnost i deluje kao parcijalni agonist/antagonist na tim receptorima.[4]

Dihloroizoprenalin je racemska smeša enantiomera.

Dva enantiomera dihloroizoprenalina

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. W. E. Glover; A. D. M. Greenfield & R. G. Shanks (1962). „Effect of dichloroisoprenaline on the peripheral vascular responses to adrenaline in man”. Br J Pharmacol Chemother. 19: 235—244. PMC 1482134Слободан приступ. 

Spoljašnje veze[уреди]