КФОР

С Википедије, слободне енциклопедије
Косовске снаге
Kosovo Force
Ознака припадности КФОР-а и на латиничком и ћириличком писму
Постојање12. јун 1999. — данас
Земље28 земља
ДиоНАТО
Веб-сајтjfcnaples.nato.int/kfor
Команданти
Командантгенерал-мајор Салваторе Куочи
Оперативне групе КФОР-а 2006. године

Косовске снаге (енгл. Kosovo Force), познатије по свом акрониму КФОР (од енгл. KFOR, изговор Кејфор), представљају међународне мировне снаге под вођством НАТО-а чији је задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавање сигурности на Косову и Метохији.[1]

КФОР је на простор Косова и Метохије стигао 12. јуна 1999. године, два дана након што је усвојена Резолуцији 1244 Савета безбједности ОУН и три дана након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову. У то вријеме, на Космету је влада велика хуманитарна криза, а војне и полиције снаге СР Југославије и Ослободилачка војска Косова су свакодневно водиле борбе. Приближно милион људи је избјегло са Космета.[1]

КФОР постепено преноси своја овлашћења заштите вјерске и културне баштине на Косовску полицију.[1] Према подацима из децембар 2018. године, КФОР је у свом саставу имао око 3.642 војника из 28 земаља.[2]

Структура

Контигенти КФОР-а су првобитно били груписани у 4 регионално засноване мултинационалне бригаде. Бригаде су биле одговорне за одређено подручје операције, али под јединственим ланцем команде под надлежношћу команданта КФОР-а. У августу 2005. године, Сјеверноатлантски савјет је одлучио изврши реконтрукцију КФОР-а, замјењујући четири постојеће бригаде са пет оперативних група, како би се омогућила већа флексибилност, нпр. уклањањем ограничења за прекогранична кретања јединица са сједиштем у различитим секторима Космета.[3] Затим у фебруару 2010. године, мултинационалне оперативне групе су постале мултинационалне борбене групе и у марту 2011. године, КФОР је поново реконструисан, сада у само двије мултинационалне борбене групе, једна са сједиштем у кампу Бондстил код Урошевца, друга са сједиштем у кампу Вилађо Италија код Пећи.[4]

Структура 2018. године

Косовске снаге, штаб у Приштини:[5]

  • Штаб групе за подршку (енгл. Headquarters Support Group, HSG) у кампу Приштина;
  • Мултинационална специјализована јединица (енгл. Multinational Specialised Unit, MSU) у Приштини (пук војне полиције у потпуности сачињен од италијанских Карабинијера);
  • Мултинационалне борбена група — Исток (енгл. Multinational Battle Group-East, MNBG-E) у кампу Бондстил док Урошевца (снаге Америчке војска уз подршку Пољске, Румуније и Турске);
  • Мултинационалне борбена група — Запад (енгл. Multinational Battle Group-West, MMBG-W) у кампу Вилађо Италија код Пећи (снаге Италијанске војске уз подршку Аустрије, Молдавије и Словеније);
  • Заједничка логистичка група за подршку (енгл. Joint Logistics Support Group, JLSG) у кампу Приштина (логистичка и инжењерска подршка);
  • Тактички резервни батаљон КФОР-а (енгл. KFOR Tactical Reserve Battalion, KTRBN) у кампу Ново Село (у потпуности сачињен од припадника Мађарске војске);
  • Заједнички регионални одред — Сјевер (енгл. Joint Regional Detachment–North, JRD-N) у кампу Ново Село (мјесне некинетичке везе и праћење);
  • Заједнички регионални одред — Запад (енгл. Joint Regional Detachment–West, JRD-W) у Призрену (мјесне некинетичке везе и праћење);
  • Заједнички регионални одред — Југоисток (енгл. JJoint Regional Detachment–South East, JRD-SE) у кампу Приштина (мјесне некинетичке везе и праћење).

Земље учеснице

На свом врхунцу, КФОР је бројао 50.000 припадника који су долазили из 39 различитих земаља чланица и партнера НАТО-а. Почетком 2002. године број припадника је смањен на 29.000. У јуну 2003. године због побољашња опште сигурности број припадника је поново смањен, овога пута на 26.000, да би до краја године број припадника износио 17.500. У јуну 2009. године број припадника је поново смањен, на 10.200. Према подацима из 2018. године,[1] Према подацима из децембар 2018. године, КФОР је у свом саставу имао око 3.642 војника из 28 земаља.[2]

У наставку се налази списак укупног броја припадника који учествују у мисији КФОР-а:[2]

Земља Број Земља Број
 Албанија 28  Литванија 1
 Јерменија 40  Молдавија 41
 Аустрија 429  Црна Гора 1
 Бугарска 22  Норвешка 2
 Канада 5  Пољска 260
 Хрватска 33  Португалија 3
 Чешка 10  Румунија 55
 Данска 35  Словенија 242
 Финска 20  Шведска 3
 Њемачка 200   Швајцарска 190
 Грчка 109  Турска 248
 Мађарска 385  Украјина 40
 Ирска 12  УК 31
 Италија 542  САД 655

Галерија

Референце

  1. ^ а б в г „NATO's role in Kosovo”. nato.int (на језику: енглески). 29. 11. 2018. Приступљено 6. 12. 2018. 
  2. ^ а б в „Key Facts and Figures - Kosovo Force (KFOR)” (PDF). nato.int (на језику: енглески). децембар 2018. Приступљено 7. 12. 2018. 
  3. ^ „NATO Topics: Kosovo Force (KFOR) - How did it evolve?”. nato.int (на језику: енглески). 20. 2. 2008. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  4. ^ Brajshori, Muhamet (29. 12. 2010). „US troops to guard Kosovo's border (SETimes.com)”. setimes.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  5. ^ „NATO KFOR - Units”. jfcnaples.nato.int (на језику: енглески). Приступљено 6. 12. 2018. 

Споњашње везе

Види још