4. фебруар

4. фебруар (4.02) је 35. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 330 дана (331 у преступној години).

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 960. — Цар Таизу је започео своју владавину у Кини, чиме је почела владавина династије Сунг.
• 1194. — Немачки краљ Хајнрих VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд V.
• 1536. — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима.
• 1783. — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи Амерички рат за независност.
• 1789. — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста.
• 1804. — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка.
• 1846. — Први мормонски пионири су започели свој егзодуз из Новуа у Илиноису на запад према долини Солт Лејк.
• 1861. — Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе.
• 1899. — Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили.
• 1904. — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур.
• 1938. — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа.
• 1945. — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.
• 1961. — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974, а у октобру 1975. Ангола је стекла независност.
• 1966. — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде.
• 1972. — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш.
• 1974. — Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта.
• 1976. —
  • У Гватемали је у земљотресу погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без домова.
  • Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш је преименован у Мапуто.
• 1990. — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено.
• 1992. — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза.
• 1994. — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце.
• 1997. — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа "CX-53 Сикорски" који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника.
• 1998. — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи.
• 2000. — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији.
• 2003. — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора.
• 2004. — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.
• 2006. —
  • Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску у Сирији.
  • Дански премијер Андерс Фог Расмусен обратио се путем арапске телевизијске станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама.
  • Међународна атомска организација (ИАА) одлучила да пријави Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја.
  • Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину. Трајале су до 26. фебруара, а такмичило се око две и по хиљаде спортиста из 80 земаља.

Рођења

• 1494. — Франсоа Рабле, француски књижевник. (†1553.)
• 1688. — Пјер Мариво, француски књижевник. (†1763.)
• 1746. — Тадеуш Кошћушко, пољски национални јунак.(†1817.)
• 1815. — Јосип јурај Штросмајер, бискуп и политичар, борац за уједињење јужнословенских народа, оснивач Југославенске академије знаности у умјетности. (†1905.)
• 1897. — Лудвиг Ерхард, немачки политичар и економиста. (†1977.)
• 1881. — Климент Ворошилов совјетски војни командант и политичар. (†1969.)
• 1900. — Жак Превер, француски писац. (†1977.)
• 1902. — Чарлс Линдберг, амерички авијатичар. Први човек који је прелетео Атлантик 1927. (†1974.)
• 1908. — Предраг Милосављевић, сликар и дипломата, академик. (†1987.)
• 1914. — Владимир Дедијер, академик, публициста и новинар (†1990.)
• 1922. — Јакоб Савиншек југословенски и словеначки вајар и песник. (†1961.)
• 1926. — Ђула Грошич, мађарски фудбалер и репрезентативни голман. († 2014.)
• 1930. — Борислав Пекић српски књижевник, романописац и интелектуалац.(†1992.)
• 1946. — Уснија Реџепова, певачица. († 2015.)
• 1963. — Пирмин Цурбриген, бивши швајцарски алпски скијаш.
• 1964. — Олег Протасов, украјински фудбалер и тренер.
• 1981. — Џејсон Капоно, амерички кошаркаш.
• 1987. — Луција Шафарова, чешка тенисерка.

Смрти

• 211. — Септимије Север, римски цар. (*146.)
• 869. — Ћирило, византијски мисионар (апостол Словена) и хришћански светац (*827).
• 1901. — Светозар Милетић, српски политичар. (*1826.)
• 1927. — Јанко Вукотић, сердар и армијски генерал у војскама Књажевине и Краљевине Црне Горе. (*1866.)
• 1946. — Милан Недић, генерал, председник марионетске српске владе. (*1878.)
• 1980. — Стојан Аралица, српски сликар. (*1883.)
• 1986. — Бранко Пешић, политичар и државник, председник Скупштине града Београда. (*1922.)
• 2001. — Драган Максимовић, српски глумац. (*1949.)
• 2016. — Џо Аласки, амерички глумац који је позајмио глас Душку Дугоушку и Патку Дачи.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Тимотеја
  • Преподобног мученика Анастасија

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума