Tbilisi

Uredi veze
Koordinate: 41° 43′ 00″ S; 44° 48′ 00″ I / 41.716667° S; 44.8° I / 41.716667; 44.8
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tbilisi
gruz. თბილისი
Panorama Tbilisija
Pogled na Tbilisi,
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Gruzija
Osnovan455.[1]
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2023.1.241.709
 — gustina2.462 st./km2
Aglomeracija (2023.)1.485.293
Geografske karakteristike
Koordinate41° 43′ 00″ S; 44° 48′ 00″ I / 41.716667° S; 44.8° I / 41.716667; 44.8
Aps. visina380-770 m
Površina504,2[2] km2
Tbilisi na karti Gruzije
Tbilisi
Tbilisi
Tbilisi na karti Gruzije
Ostali podaci
GradonačelnikKaha Kaladze[3]
(Gruzijski san)
Pozivni broj32
Veb-sajt
www.tbilisi.gov.ge

Tbilisi (gruz. თბილისი)[4] je glavni grad Gruzije. Prostire se na površini 350 km². Prema proceni iz 2009. u gradu je živelo 1.106.700,[5] a prema podacima iz 2014. grad je naseljavalo 1.118.035 stanovnika.[6]

Grad se nalazi u istočnom delu Gruzije. Prostire se 21 km uz reku Kura. Na zapadu od Tbilisija je planina Mtacminda, a na jugu je Tabori i planinski lanac Sololaki. Nadmorska visina grada je veoma nejednaka (380–727 m), tako da su mnoge stambene četvrti izgrađene na terasama.

Ime grada znači topli izvor, što se odnosi na izvor mineralne vode koji je temperature 46,5 °C koji se nalazi u blizini grada. Ovaj izvor je vekovima korišćen kao kupalište. Do 1936. grad je bio poznat po ruskom imenu Tiflis.

Tbilisi je nastao u 5. veku. Osnovao ga je gruzijski kralj Vahtang I Gorgasal. Do šestog veka je postao prestonica Gruzije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prema staroj legendi, današnja teritorija Tbilisija bila je pokrivena šumom sve do 458. godine. Jedna široko prihvaćena legenda kaže da je osnivač grada bio kralj Vahtang I Gorgasal od Gruzije. On je odlazio u lov u šumu sa svojim sokolom (ponekad je soko zamenjen jastrebom ili drugom pticom grabljivicom, u zavisnosti od varijante legende). Kraljev soko navodno se bio povredio dok je lovio fazana, pa su obe ptice upale u izvor tople vode i umrle od opekotina. Kralj Vaktang je postao toliko impresioniran izvorima tople vode da je odlučio da iskrči šumu i sagradi grad na tom mestu. Ime Tbilisi potiče od starog gruzijskog T'pilisi, a dalje od T'pili (topao). Naziv T'pili ili T'pilisi (doslovno — toplo mesto) dato je gradu zbog brojnih sumporovitih izvora tople vode koji izlaze iz zemlje. Arheološka istraživanja u regionu naišla su na dokaze koji govore da je na teritoriji Tbilisija postojalo ljudsko naselje još od četvrtog milenijuma pre nove ere.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Tbilisi je smešten u južnom Zakavkazju, u dolini reke Kure. Grad se nalazi na nadmorskoj visini 380–770 m i u obliku je amfiteatra okruženog planinama sa tri strane. Na severu, Tbilisi je omeđen planinom Saguramo, sa istoka i jugoistoka planinom Lori, a sa zapadna raznim krajevima planine Trialeti.

Reljef Tbilisija je složen. Deo grada koji leži na severnoj obali Kure prostire se na više od 30 km, od distrikta Avčala do reke Ločini. Deo grada koji se nalazi na desnoj obali Kure izgrađen je na padinama Trialetija tako da se grad spušta sve do obale reke. Planine predstavljaju značajnu prepreku za urbani razvoj grada sa desne strane reke. Ovakva vrsta geografskog okruženja stvara “džepove” razvijenih delova grada, dok su ostali delovi ostali nerazvijeni zbog složenog topografskog reljefa.

U severnom delu grada nalazi se veliki rezervoar (poznatiji kao Tbilisijsko more) koji se hrani kanalima za navodnjavanje.

Klima[uredi | uredi izvor]

Tbilisi ima vlažnu suptropsku klimu sa toplim letima i hladnim zimama. Grad dobija dovoljno padavina tako da ne pripada stepskoj klimi. Klima je pod uticajem suvih (Centralna Azija/Sibir) vazdušnih masa sa istoka i okeanskih (Atlantik/Crno More) vazdušnih masa sa zapada. Pošto je grad ograđen planinama sa većine strana, a u neposrednoj je blizini velikih vodenih masa (Crno i Kaspijsko More), a pošto veliki kavkaski venac blokira dolazak hladnih vazdušnih masa iz Rusije, Tbilisi ima relativno blagu mikroklimu u poređenju sa drugim gradovima koji poseduju sličnu kontinentalnu klimu na istim geografskim širinama.

Prosečna godišnja temperatura je 12,7 °C. Januar je najhladniji mesec sa prosečnom temperaturom 0,9 °C, dok je jul najtopliji sa prosečnom temperaturom 24,4 °C. Apsolutni minimum temperature koji je zabeležen je −24 °C, dok je apsolutni maksimum 40 °C. Prosečna godišnja količina padavina iznosi 568 milimetara. Maj i jun su najvlažniji meseci (u proseku 84 mm svakog meseca), dok je januar najsuvlji (prosečno 20 mm). Sneg pada u proseku 15-25 dana godišnje. Okolne planine često stvaraju oblake nad gradom, uglavnom tokom proleća i jeseni, što dovodi do dužeg kišnog ili oblačnog vremena. Severozapadni vetrovi duvaju u većini grada tokom cele godine. Jugoistočni vetrovi su takođe česti.[7]

Klima Tbilisija
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 19,5
(67,1) 		22,4
(72,3) 		28,9
(84) 		34,4
(93,9) 		35,1
(95,2) 		40,2
(104,4) 		42,0
(107,6) 		40,4
(104,7) 		37,9
(100,2) 		33,3
(91,9) 		27,2
(81) 		22,8
(73) 		42,0
(107,6)
Maksimum, °C (°F) 6,6
(43,9) 		7,7
(45,9) 		12,6
(54,7) 		18,9
(66) 		23,1
(73,6) 		28,1
(82,6) 		31,2
(88,2) 		30,9
(87,6) 		26,4
(79,5) 		19,8
(67,6) 		12,8
(55) 		8,4
(47,1) 		18,9
(66)
Prosek, °C (°F) 2,3
(36,1) 		3,1
(37,6) 		7,2
(45) 		12,7
(54,9) 		17,2
(63) 		21,7
(71,1) 		24,9
(76,8) 		24,7
(76,5) 		20,2
(68,4) 		14,2
(57,6) 		7,9
(46,2) 		3,7
(38,7) 		13,3
(55,9)
Minimum, °C (°F) −0,8
(30,6) 		0,0
(32) 		3,2
(37,8) 		8,4
(47,1) 		12,4
(54,3) 		16,5
(61,7) 		19,8
(67,6) 		19,5
(67,1) 		15,4
(59,7) 		10,4
(50,7) 		4,9
(40,8) 		1,3
(34,3) 		9,3
(48,7)
Apsolutni minimum, °C (°F) −24,4
(−11,9) 		−14,8
(5,4) 		−12,8
(9) 		−3,8
(25,2) 		1,0
(33,8) 		6,3
(43,3) 		9,3
(48,7) 		8,9
(48) 		0,8
(33,4) 		−6,4
(20,5) 		−7,1
(19,2) 		−20,5
(−4,9) 		−24,4
(−11,9)
Količina padavina, mm (in) 18,9
(0,744) 		25,8
(1,016) 		30,3
(1,193) 		50,5
(1,988) 		77,6
(3,055) 		76,0
(2,992) 		44,9
(1,768) 		47,5
(1,87) 		35,6
(1,402) 		37,5
(1,476) 		29,9
(1,177) 		21,0
(0,827) 		495,5
(19,508)
Dani sa padavinama 4,0 4,6 5,9 7,6 9,7 8,7 5,7 5,7 5,0 5,6 4,4 4,0 70,9
Relativna vlažnost, % 74 72 68 66 67 64 61 62 66 73 76 76 69
Sunčani sati — mesečni prosek 99 102 142 171 213 249 256 248 206 164 103 93 2.046
Izvor: Pogoda.ru.net (Temperatures, humidity),[8]

WMO (Precipitation, precipitation days),[9] NOAA (Sunshine hours)[10]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Glavne etničke grupe Tbilisija
Godina
 Gruzini
%
 Jermeni
%
Rusi
%
Ukupno
1801-3[11] 4,300 21.5% 14,860 74.3%
–
–
 20,000
1864/65 winter[12] 14,878 24.8% 28,404 47.3% 12,462 20.7% 60,085
1864/65 summer[12] 14,787 20.8% 31,180 43.9% 12,142 17.1% 71,051
1876[13] 22,156 21.3% 37,610 36.1% 30,813 29.6% 104,024
1897[14] 41,151 29.5% 47,133 36.4% 44,823 28.1% 159,590
1926[15] 112,014 38.1% 100,148 34.1% 45,937 15.6% 294,044
1939[15] 228,394 44% 137,331 26.4% 93,337 18% 519,220
1959[15] 336,257 48.4% 149,258 21.5% 125,674 18.1% 694,664
1970[15] 511,379 57.5% 150,205 16.9% 124,316 14% 889,020
1979[15] 653,242 62.1% 152,767 14.5% 129,122 12.3% 1,052,734
2002[16] 910,712 84.2% 82,586 7.6% 32,580 3% 1,081,679
2014[17] 996,804 89.9% 53,409 4.8% 13,350 1.2% 1,108,717

Prema proceni, u gradu je 2019. živelo 1.171.100 stanovnika.

Kretanje broja stanovnika
1989. 2002. 2014. 2019.
1.259.692[18] 1.072.887[19] 1.018.035[20] 1.171.100

Privreda[uredi | uredi izvor]

Znamenitosti[uredi | uredi izvor]

U Tbilisiju se nalaze zgrade gruzijskog parlamenta i vlade, više univerziteta, konzervatorijum, državna opera, pozorište Šota Rustaveli, pozorište Marjanišvili, državni muzeji, Narodna Biblioteka Parlamenta Gruzije, Narodna banka Gruzije i mnoge druge institucije.

U Tbilisiju se nalazi utvrđenje Narikala, Crkva Ančiškati iz 6. veka, Hram Sioni i Crkva Meteki.

  • Stari grad
    Stari grad
  • Pogled sa tvrđave Narikala
    Pogled sa tvrđave Narikala
  • Crkva Mama-Daviti
    Crkva Mama-Daviti
  • Sinagoga
    Sinagoga
  • Pozorište Rustaveli
    Pozorište Rustaveli

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ კონსპექტი საქართველოს ისტორიიდან შედგენილი ა. ქუთათელაძისგან. რვეული I. თბილისი, სტამბა წიგნების გამომცემელ ქართველთა ამხანაგობისა, 1900. გვერდი 38.
  2. ^ „Statistics of Tbilisi Region”. National Statistics Office of Georgia. Pristupljeno 22. 7. 2018. 
  3. ^ Novi gradonačelnik Tbilisija: Kaha Kaladze. agenda.ge. 13. sen 2017.
  4. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ur. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. 
  5. ^ Statistical Yearbook Of Georgia, 2009 des Nationalen Statistikbüros Georgiens (englisch, georgisch; ohne Städte in Abchasien und Südossetien)
  6. ^ „Preliminary Results of 2014 General Population Census of Georgia” (PDF). NATIONAL STATISTICS OFFICE OF GEORGIA. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 5. 2015. g. Pristupljeno 30. 4. 2015. 
  7. ^ „Pogoda i Klimat”. Pogoda.ru.net. Pristupljeno 19. 12. 2012. 
  8. ^ Pogoda i Klimat (na jeziku: ruski). Pogodaiklimat.ru. Pristupljeno 19. 10. 2016. 
  9. ^ „World Weather Information Service – Tbilisi”. World Meteorological Organization. Pristupljeno 19. 10. 2016. 
  10. ^ „Tbilisi/Novoalexeye Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 19. 10. 2016. 
  11. ^ Ronald Grigor Suny (1994). The making of the Georgian nation. Indiana University Press. str. 116—. ISBN 978-0-253-20915-3. Pristupljeno 16. 11. 2011. 
  12. ^ a b Tiflis // Geografičesko-statističeskiй slovarь Rossiйskoй imperii.St. Petersburg, 1885, p. 133 (Note: this is a 'one-day census' of unknown scope and methodology).
  13. ^ Ronald Grigor Suny (1994). The making of the Georgian nation. Indiana University Press. str. 368. ISBN 978-0-253-20915-3. Pristupljeno 29. 12. 2011.  (one-day census of Tiflis)
  14. ^ Pervaя vseobщaя perepisь naseleniя Rossiйskoй Imperii 1897 g.. Izd. Centr. stat. komiteta MVD: Tiflisskaя guberniя. – St. Petersburg, 1905, pp. 74—75.(Note: The census did not contain a question on ethnicity, which was deduced from data on mother tongue, social estate and occupation)[1]
  15. ^ a b v g d Ethno-Caucasus, naselenie Kavkaza, respublika Gruziя, naselenie Gruzii
  16. ^ „Ethnic groups by major administrative-territorial units” (PDF). 14. 11. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 11. 2009. g. Pristupljeno 19. 12. 2012. 
  17. ^ „Population Census 2014”. www.geostat.ge. National Statistics Office of Georgia. novembar 2014. Pristupljeno 2. 6. 2016. 
  18. ^ Stadtbevölkerung der Unionsrepubliken (außer RSFSR) auf der Webseite von Demoscope Weekly/Institut für Demographie der Staatlichen Universität/Hochschule für Ökonomie Moskau (russisch)
  19. ^ Sakartwelos mossachleobis 2002 zlis pirweli erownuli saqoweltao aghzeris schedegebi. Sakartwelos Statistikis Sachelmzipo Departamenti. 2004. ISBN 978-99928-0-924-2. 
  20. ^ Sakartwelos mossachleobis 2014 zlis pirweli erownuli saqoweltao aghzeris schedegebi. Sakartwelos Statistikis Sachelmzipo Departamenti. 2004. ISBN 978-99928-0-924-2. 
  21. ^ „Kraków – Miasta Partnerskie” [Kraków -Partnership Cities]. Miejska Platforma Internetowa Magiczny Kraków (na jeziku: Polish). Arhivirano iz originala 2. 7. 2013. g. Pristupljeno 10. 8. 2013. 
  22. ^ „Partnerská města HMP” [Prague – Twin Cities HMP]. Portál "Zahraniční vztahy" [Portal "Foreign Affairs"] (na jeziku: Czech). 18. 7. 2013. Arhivirano iz originala 25. 6. 2013. g. Pristupljeno 5. 8. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Sakartwelos mossachleobis 2002 zlis pirweli erownuli saqoweltao aghzeris schedegebi. Sakartwelos Statistikis Sachelmzipo Departamenti. 2004. ISBN 978-99928-0-924-2. 
  • Abuladze, David; Kurtishvili, Irina (mart 2016). Stiller, Adolph, ur. Tiflis: Architektur am Schnittpunkt der Kontinente (na jeziku: engleski i German). Salzburg: Muery Salzmann. ISBN 978-3990141366. 
  • Baulig, Josef; Maia Mania; Hans Mildenberg; Karl Ziegler (2004). Architekturführer Tbilisi (na jeziku: German i Georgian). Landeshauptstadt Saarbrücken/Technische Universität Kaiserslautern. ISBN 978-3-936890-39-6. 
  • Floor, Willem M. (2008). Titles and Emoluments in Safavid Iran: A Third Manual of Safavid Administration, by Mirza Naqi Nasiri. Washington, DC: Mage Publishers. str. 1—324. ISBN 978-1933823232. 
  • Hitchins, Keith (2001). „GEORGIA ii. History of Iranian-Georgian Relations”. Encyclopaedia Iranica, Vol. X, Fasc. 4. str. 464—470. 
  • Kazemzadeh, Firuz (1991). „Iranian relations with Russia and the Soviet Union, to 1921”. Ur.: Peter, Avery; Hambly, Gavin; Melville, Charles. The Cambridge History of Iran (Vol. 7). Cambridge University Press. ISBN 978-0521200950. 
  • Mikaberidze, Alexander (2015). Historical Dictionary of Georgia (2 izd.). Rowman & Littlefield. str. 628. ISBN 978-1442241466. 
  • Rayfield, Donald (2013). Edge of Empires: A History of Georgia. Reaktion Books. ISBN 978-1780230702. 
  • Salukvadze, Joseph; Golubchikov, Oleg (mart 2016). „City as a geopolitics: Tbilisi, Georgia — A globalizing metropolis in a turbulent region”. Cities. 52: 39—54. doi:10.1016/j.cities.2015.11.013 Slobodan pristup. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тбилиси&oldid=27735758”