Пређи на садржај

Ана Брнабић

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије

Ана Брнабић
Брнабић (2023)
Лични подаци
Датум рођења(1975-09-28)28. септембар 1975. (49 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетУниверзитет Нортвуд
Универзитет у Халу
Занимањеполитичарка
Породица
ПартнерМилица Ђурђић
Деца1
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. марта 2024.
ПретходникВладимир Орлић
Стојан Раденовић (в. д)
Тренутна функција
Функцију обавља од 6. фебруар 2024.
Избори17. децембар 2023
29. јун 2017 — 6. фебруар 2024.
ПредседникАлександар Вучић
Потпредседник
види списак:
ПретходникАлександар Вучић
Ивица Дачић (в. д)
НаследникИвица Дачић (в. д)
Милош Вучевић
22. октобар 2020 — 28. октобар 2020.
ПретходникИвица Дачић
НаследникНикола Селаковић
16. мај 2018 — 29. мај 2018.
ПретходникДушан Вујовић
НаследникСиниша Мали
11. август 2016 — 29. јун 2017.
Председник владеАлександар Вучић
Ивица Дачић (в. д)
ПретходникКори Удовички
НаследникБранко Ружић
Потпис

Ана Брнабић (Београд, 28. септембар 1975) српска је политичарка. Од 2024. обавља функцију председнице Народне скупштине Србије. Чланица је Српске напредне странке (СНС). Од 2017. до 2024. обављала је функцију председнице Владе Србије. Била је на функцији премијера Србије најдуже у политичкој историји земље.[1] Била је прва жена и отворено геј особа на тој функцији.[2]

У владу је ушла као министарка државне управе и локалне самоуправе[3] од 11. августа 2016. до 29. јуна 2017. године, под владом председника Владе Александра Вучића и в.д. председника Владе Ивице Дачића. На тој функцији, Брнабићева је покренула реформе централних државних служби у Србији.

Након што је 31. маја 2017. инаугурисан за председника Републике Србије, Вучић је у јуну 2017. предложио Брнабићеву за своју наследницу.[4] Председница Владе Брнабић и њена влада су 29. јуна 2017. изгласани већином од 157 од 250 посланика Народне скупштине. Изабрана као нестраначки политичар, приступила је владајућој Српској напредној странци 2019. године, а потом је изабрана за потпредседницу 2021. године.

Године 2019. часопис Forbes је сврстао Брнабићеву на 88. место најмоћнијих жена на свету и 19. место најмоћнијих жена у политици.[5][6] Неки посматрачи сматрају да она није имала политичку моћ у складу са уставном улогом шефа извршне власти, већ тврде да Вучић има власт у својству председника.

Биографија и приватни живот

Њен деда по оцу Антон Брнабић, југословенски војни официр, Хрват, рођен је у Старој Башки на острву Крку, у данашњој Хрватској. Борио се са југословенским партизанима током Другог светског рата, а после рата био је у чину потпуковника. Њена баба по оцу Мица рођена је у Горобиљу код Пожеге. Њена бака и деда по мајци су из Бабушнице. Њен отац Зоран рођен је у Ужицу 1950. године, а студије је завршио у Београду, где је породица живела.[7]

Брнабићева је лезбијка, друга жена и припадница ЛГБТ+ заједнице на челу владе у свету после Јоухане Сигурдардоутир (Исланд 2009—2013) и пета отворено ЛГБТ+ шефица владе укупно, после Јоухане, Елија Ди Рупоа (Белгија 2011—2014), Гзавија Бетела (Луксембург 2013—данас) и Леа Варадкара (Ирска 2017—2020). Она је 2017. постала први шеф владе било које балканске земље који је присуствовао маршу геј поноса када је присуствовала на једном маршу поноса у Београду.[8]

Године 2019, њена партнерка Милица Ђурђић родила је дечака; Брнабићева је прва отворено геј председница Владе чија се партнерка породила док је била на тој функцији.[9]

Образовање и пословна каријера

Брнабићева је одрасла у Београду, где је похађала престижну Пету београдску гимназију. Поред српског образовања, Брнабићева има и диплому пословне администрације на Универзитету Нортвуд и мастер пословне администрације Универзитета у Халу, а радила је више од деценије са међународним организацијама, страним инвеститорима, јединицама локалне самоуправе и јавним сектором у Србији.[10]

Пре именовања Брнабићеве у Владу Србије, била је директорка предузећа Continental Wind Serbia,[11] где је радила на реализацији инвестиције од 300 милиона евра у ветропарк у Ковину.[12] Била је члан управног одбора непрофитне фондације Пексим.[13]

Била је ангажована у различитим америчким консултантским кућама које су спроводиле пројекте које је финансирала Агенција САД за међународни развој у Србији. Била је заменик руководиоца Пројекта конкурентности Србије, експерт за Програм реформе локалне самоуправе у Србији и виши координатор Програма економског развоја општина.[10] Активно је учествовала у оснивању Националне алијансе за локални економски развој 2006. године.[14] Током тог ангажмана учествовала је у увођењу концепта локалног економског развоја у Србији и изградњи потенцијала општина за унапређење пословног амбијента на локалном нивоу уз активну промоцију инвестиција. Постала је члан, а потом и председник Управног одбора алијансе.[14]

Политика

Председница Владе Ана Брнабић са Шинзоом Абеом, премијером Јапана, Токио 21. октобар 2019. године
Брнабићева са бугарским председником Руменом Радевим током званичне државне посете Београду
Брнабићева са руским председником Владе Дмитријем Медведевим током посете Србији

У августу 2016. године, именована је за министра државне управе и локалне самоуправе. Поред тога, председница је Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Републике Србије, као и Републичког савета за националне мањине и потпредседник Републичког савета за реформу јавне управе.

Брнабићева је себе описала као проевропску и технократску председницу Владе.[15][16] Објаснила је да су приоритети њене владе модернизација, реформа образовања и дигитализација.[17][18] С друге стране, критикована је јер је на челу конзервативне и националистичке владе у којој су и отворено антизападни и проруски министри.[19][20][21][22]

У мају 2018. године, Брнабићева је преузела Министарство финансија до именовања новог министра, након оставке Душана Вујовића.[23] Она је 29. маја 2018. именовала Синишу Малог за Вујовићевог наследника на тој функцији.[24] Брнабићева је 26. јула 2018. била домаћин свечаности у Конгресу Сједињених Америчких Држава у Вашингтону, која је одржана поводом обележавања 100 година од подизања заставе Србије испред Беле куће.[25]

У октобру 2019. године, председница Владе је потврдила да је приступила владајућој Српској напредној странци.[26] Брнабићева је 25. октобра 2019. потписала Споразум о слободној трговини између Србије и земаља чланица Евроазијског економског савеза (ЕАЕС), чиме је проширен списак српских производа који се могу извозити на територију ЕАЕС.[27]

Након што се пандемија ковида 19 проширила на Србију у марту 2020. године, Брнабићева је постављена за шефицу Кризног штаба здравства.[28] Након што је председник Вучић 15. марта прогласио ванредно стање, Влада је донела уредбе о мерама за време ванредног стања у циљу сузбијања последица избијања.[29] У Србији је први пут од Другог светског рата уведен полицијски час.[30] Брнабићева је за потпредседницу СНС изабрана у новембру 2021. године.[31]

Дебата о уставним улогама

Политолози Кшиштоф Зуба је навео Брнабићеву као пример шефа владе са великом политичком зависношћу од вође владајуће странке.[32] Ситуацију у којој председник Владе нема своју политичку позицију шефа извршне власти дефинисао је као „сурогатну владу”, објашњавајући да је расподела власти која је у супротности са уставним одредницама карактеристика недемократских система.[32]

У фебруару 2019. године, Freedom House је известио да је статус Србије опао са слободне на делимично слободну због погоршања спровођења избора, наставка покушаја владе и савезничких медија да подривају независне новинаре кроз правно узнемиравање и кампање клевете, и Вучићевог гомилања извршних овлашћења која су у супротности са његовом уставном улогом.[33] Опозиционе вође и поједини посматрачи је описују као пуку Вучићеву марионету, чије је председавање, по Уставу, углавном церемонијално, без значајније извршне власти.[2][32][34][35] Брнабићева то никада није демантовала, али је рекла да Вучић треба да буде „ментор” председника Владе.[36]

Косово

Брнабићева је у децембру 2018, коментаришући најављену трансформацију Косовских безбедносних снага у Оружане снаге Косова, рекла: „Надам се да нећемо морати да користимо нашу војску, али у овом тренутку то је једна од опција на столу јер не може се присуствовати новом етничком чишћењу Срба и новим Олујама — иако их Еди Рама позива. Када неко зна да имате јаку војску, онда мора да седне и разговара са вама.”[37][38]

Поред тога, министар спољних послова Косова Бехђет Пацоли је у мају 2019. рекао да неће дозволити Брнабићевој да уђе на Косово због, како је рекао, њене расистичке идеологије. Брнабићева је, приликом примопредаје извештаја Европске комисије о напретку за 2019. годину, рекла: „Харадинај, Тачи и Весели се такмиче ко је највећи националиста и шовиниста. Највише ме плаши што имамо посла са ирационалним људима, најгором врстом популизма, људи који су буквално изашли из шуме.”[39][40] Ово је наишло на оштре критике, посебно од стране корисника Twitter-а, који су водили кампању са хештегом #буквалносамоизашлиизшумекакобисеругалипредседницивладе.[41]

Владе Републике Србије и Косова договориле су се 20. јануара 2020. да обнове летове између својих престоница први пут после више од две деценије.[42][43] До споразума је дошло након вишемесечних дипломатских разговора Ричарда Гренела, амбасадора Сједињених Америчких Држава у Немачкој, кога је председник Доналд Трамп годину дана раније именовао за специјалног изасланика за односе Србије и Косова.[42]

Коментари о масакру у Сребреници

У интервјуу 14. новембра 2018. за немачки јавни сервис Deutsche Welle, Брнабићева је негирала да су масакри Бошњака у Сребреници у јулу 1995. године од стране снага босанских Срба били чин геноцида.[44] Две недеље касније, Европски парламент је усвојио резолуцију у којој се каже да парламент жали због континуираног порицања геноцида у Сребреници од стране делова српских власти и подсећа да пуна сарадња са Хашким трибуналом и његовим наследним механизмом укључује прихватање његових пресуда.[45] Хашки суд критиковао је Брнабићеву због негирања геноцида у Сребреници.[44][46]

ЛГБТ+ права

За више информација погледајте: Положај ЛГБТ+ особа у Србији
Брнабићева на Паради поноса у Београду 2019. са учесником који држи таблу на којој пише: „Премијерко, како је живети са свим повластицама?”

Након што је именована за председницу Владе, Брнабићева је рекла да не жели да буде жигосана као геј председница Владе Републике Србије и да не планира да „гура законске реформе ЛГБТ+ популације у овој фази” јер жели да да приоритет другим реформама политике.[47] У септембру 2017. године, Брнабићева је учествовала на Паради поноса у Београду и постала први председник Владе Републике Србије који је присуствовао паради поноса.[48] Брнабићева је на том догађају рекла:

Влада је ту за све грађане и обезбедиће поштовање права свих грађана.

Брнабићева каже да се залаже за наследна права истополних парова.[49] У фебруару 2019. године, Милица Ђурђић, Брнабићкина партнерка, родила је сина по имену Игор, али су истополни бракови уставом забрањени, а истополно родитељство није регулисано у Србији. Како наводи агенција Франс-Прес, „Ана Брнабић је једна од првих председника Влада чији се партнер породио док је била на функцији... и прва на свету у истополном пару”.[50] Неки новинари и ЛГБТ+ активисти закључили су да Брнабићева није успела да се заложи за ЛГБТ+ равноправност у Србији.[51][52]

Резултати на изборима

Министарка државне управе и локалне самоуправе
Избори Изгласала Присутни посланици За Против Уздржани Резултат Детаљи
2016. НСРС 225 од 250 163 62 0 изабрана Нестраначка личност
Председница Владе Републике Србије
Избори Изгласала Присутни посланици За Против Уздржани Резултат Детаљи
2016. НСРС (2017) 212 од 250 157 55 0 изабрана Нестраначка личност
2020. НСРС 232 од 250 227 5 0 изабрана Као члан СНС
2022. 225 од 250 157 68 0 изабрана
Председница Народне скупштине Републике Србије
Избори Изгласала Присутни посланици За Против Уздржани Резултат Детаљи
2023. НСРС 158 од 250 153 5 0 изабрана Као члан СНС

Награде и одликовања

Награђена је низом одликовања за развојне пројекте на којима је радила, за унапређење друштвено одговорног пословања и толеранције.[53]

Одликована је Орденом Републике Српске.[54]

Проглашена је почасном грађанком Шапца априла 2023. године.[55]

Види још

Референце

  1. ^ „Ana Brnabić najduže na funkciji premijera u istoriji Srbije, pretekla i Marjanovića i Pašića - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-02-06. Приступљено 2024-03-13. 
  2. ^ а б Surk, Barbara (28. 6. 2017). „Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 30. 6. 2017. 
  3. ^ „Потпредседници и министри”. www.srbija.gov.rs. Приступљено 30. 6. 2017. 
  4. ^ „Ana Brnabić mandatarka za sastav nove Vlade”. N1. 15. 6. 2017. Архивирано из оригинала 13. 07. 2018. г. Приступљено 16. 6. 2017. 
  5. ^ „The World's Most Powerful Women in 2019”. forbes.com. Приступљено 2018-12-22. 
  6. ^ „The Most Powerful Women In Politics 2019: Merkel, Pelosi And The Women Running The World”. forbes.com. Приступљено 2018-12-22. 
  7. ^ „"MOJ DEDA JE HRVAT, JA SAM SRPKINJA" Ovo je porodični "rodoslov" Ane Brnabić” (на језику: српски). Blic. Приступљено 17. 5. 2018. 
  8. ^ „Serbia's gay PM is first in region to attend pride parade”. bbc.com. Приступљено 17. 5. 2018. 
  9. ^ Stubley, Peter (2019). „Gay partner of Serbian PM Ana Brnabic gives birth in first for a world leader”. The Independent. Приступљено 2019-02-21. 
  10. ^ а б „Ana Brnabić, Prime Minister”. East Wesy Bridge. Приступљено 2020-06-10. 
  11. ^ Danas Conference Center (2014-10-08), Ana Brnabić, generalni direktor Continental Wind Srbija, Приступљено 2018-11-07 
  12. ^ „Construction of Cibuk wind farm in Kovin begins late 2013”. Приступљено 2018-11-07. 
  13. ^ „Brnabic Named Serbia's New PM-Designate” (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-07. 
  14. ^ а б „Biografija Ane Brnabić”. Radio Television of Serbia. Приступљено 2020-06-10. 
  15. ^ Anastasijevic, Dejan (19. 6. 2017). „Hard days ahead for Serbia's gay PM”. EUobserver. Приступљено 8. 1. 2019. 
  16. ^ „Brnabic: Everyone forgets i'm a technocrat Prime Minister”. N1. 27. 5. 2018. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019. 
  17. ^ Gec, Jovana (28. 6. 2017). „Serbia's next premier: EU membership, modernization priority”. Associated Press. Приступљено 8. 1. 2019. 
  18. ^ „Digitalization, education reform are priorities, Serbian PM”. N1. 1. 11. 2018. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019. 
  19. ^ Swimelar, Safia (новембар 2017). „The Journey of LGBT Rights: Norm Diffusion and its Challenges in EU Seeking States: Bosnia and Serbia”. Human Rights Quarterly. 39 (4): 910—42. ISSN 0275-0392. S2CID 148794866. doi:10.1353/hrq.2017.0054. 
  20. ^ „Aleksić: Brnabić, simbolična figura u konzervativnoj vladi”. Radio Free Europe (на језику: српски). 5. 5. 2018. Приступљено 8. 1. 2019. 
  21. ^ „Serbia lawmakers elect 1st female and 1st openly gay premier”. Associated Press. 29. 6. 2017. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019. 
  22. ^ Thompson, Wayne (2018). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2018-2019. Rowman & Littlefield. ISBN 9781475841527. 
  23. ^ „Brnabićeva ministar finansija, do imenovanja novog”. b92.net (на језику: српски). Tanjug. 16. 5. 2018. Приступљено 16. 5. 2018. 
  24. ^ „Mali izabran za ministra finansija”. b92.net (на језику: српски). Beta. 29. 5. 2018. Приступљено 29. 5. 2018. 
  25. ^ „Strong historical links between Serbia, United States”. B92. 26. 1. 2018. 
  26. ^ „PM Brnabic joins Vucic's ruling Serbian Progressive Party”. N1. 10. 10. 2019. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2021. 
  27. ^ „Brnabic signs Free Trade Agreement with EAEU”. Government of Serbia. 25. 10. 2019. 
  28. ^ „Nove mere Vlade Srbije: Formirana dva krizna štaba, zabrana ulaska iz Rumunije”. N1. 13. 3. 2020. Архивирано из оригинала 20. 03. 2020. г. Приступљено 07. 12. 2021. 
  29. ^ „Proglašeno vanredno stanje na teritoriji čitave Srbije”. Government of Serbia. 15. 3. 2020. 
  30. ^ „Prvi put policijski čas od Drugog svetskog rata, građani uglavnom poslušni”. N1. 19. 3. 2020. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 07. 12. 2021. 
  31. ^ „SNS obeležava 13 godina postojanja: Vučić predsednik SNS-a do izbora, izabrani novi potpredsednici stranke”. B92 (на језику: српски). 27. 11. 2021. Приступљено 2021-11-27. 
  32. ^ а б в Zuba, Krzysztof (2019). „Leaders without Leadership: Surrogate Governments in Poland”. Europe-Asia Studies. 72: 33—54. S2CID 211437470. doi:10.1080/09668136.2019.1673321. 
  33. ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019. 
  34. ^ Gouveia, José Fialho (7. 7. 2017). „Serbia chooses first woman to lead government and please EU”. Diário de Notícias (на језику: шпански). Приступљено 16. 10. 2019. 
  35. ^ Karabeg, Omer (15. 4. 2018). „Ana Brnabić: Premijerka ili Vučićeva marioneta” (на језику: српскохрватски). Radio Free Europe. Приступљено 16. 10. 2019. 
  36. ^ „Brnabić: Vučić da ima ulogu mentora nad premijerom” (на језику: српски). Danas. 6. 6. 2017. Приступљено 16. 10. 2019. 
  37. ^ „I hope Serbia won't have to use army - but it's an option”. B92. 5. 12. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  38. ^ „Serbian premier: Armed intervention in Kosovo an option”. The Washington Post. 5. 12. 2018. Архивирано из оригинала 4. 12. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2018. 
  39. ^ „Incensed By 'Racist' Comments, Kosovo Says It Is Banning Serbian PM”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 30. 5. 2019. Приступљено 31. 5. 2019. 
  40. ^ „Kosovo FM Pacolli calls Serbian PM Brnabic racist”. N1. 30. 5. 2019. Архивирано из оригинала 29. 07. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2019. 
  41. ^ „Is Serbia's prime minister racist?”. TRT World. 31. 5. 2019. Приступљено 13. 7. 2019. 
  42. ^ а б „Serbia-Kosovo Flights to Resume Under U.S.-Brokered Deal”. The New York Times (на језику: енглески). 2020-01-20. 
  43. ^ „Kosovo-Serbia flights to restart after two decades” (на језику: енглески). Euronews. 2020-01-25. 
  44. ^ а б Rudic, Filip (20. 11. 2018). „Hague Court Chief Criticises Serbian PM's Genocide Denial”. Balkan Insight. Приступљено 23. 4. 2020. 
  45. ^ „European Parliament notes reform progress in Serbia” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 2018-11-30. 
  46. ^ Rudic, Filip (12. 12. 2018). „Hague Prosecutor Condemns Srebrenica Genocide Denial”. Balkan Insight. Приступљено 23. 4. 2020. 
  47. ^ „Ana Brnabić: 'I do not want to be branded Serbia's gay PM'”. The Guardian. 28. 7. 2017. 
  48. ^ „Serbia's first openly-gay Prime Minister Ana Brnabic joins hundreds of marchers at LGBT pride event”. The Independent. 17. 9. 2017. 
  49. ^ „Brnabićeva o pravima LGBT populacije: Nerazumljivo mi je”. B92 (на језику: српски). 7. 9. 2018. 
  50. ^ „Ana Brnabic: Gay partner of Serbian PM gives birth”. BBC News. 20. 2. 2019. 
  51. ^ „Šta je Ana Brnabić uradila za LGBT+ prava u Srbiji?”. talas.rs (на језику: српски). 5. 2. 2019. 
  52. ^ „Away from the media's gaze, Ana Brnabić is failing to advocate for LGBT equality in Serbia”. Euronews. 23. 9. 2019. 
  53. ^ „Министар”. www.mduls.gov.rs. Архивирано из оригинала 5. 9. 2016. г. Приступљено 30. 6. 2017. 
  54. ^ „Ani Brnabić u Banjaluci uručuju najviši orden RS”. Приступљено 8. 1. 2019. 
  55. ^ О, П. „Премијерка проглашена почасном грађанком Шапца”. Politika Online. Приступљено 2023-04-24. 

Спољашње везе

Политичке функције
Министар државне управе и локалне самоуправе
2016—2017.
Председник Владе Републике Србије
2017—2024
Министар финансија (в. д.)
2018.
Председник Народне скупштине Србије
2024— 		Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Брнабић&oldid=28446446”