Ана Брнабић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ана Брнабић
Ana Brnabić.jpg
Ана Брнабић
Биографија
Пуно име Ана Брнабић
Датум рођења (1975-09-28)28. септембар 1975.(42 год.)
Место рођења Београд
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Држављанство Србија Република Србија
Религија атеиста
Професија менаџер
Универзитет Универзитет Нортвуд
Политичка
партија
нестраначка личност
Тренутна функција
Функцију обавља од 29. јуна 2017.
Председник Александар Вучић
11. августa 2016. — 29. јуна 2017.
Председник владе Александар Вучић и в.д. Ивица Дачић
Претходник Кори Удовички
Наследник Бранко Ружић

Ана Брнабић (Београд, 28. септембар 1975) српска је политичарка, председница Владе Републике Србије од 29. јуна 2017, претходно министарка државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије.

Бивша је потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а. Ушла је у Владу Србије као нестраначка личност 2016. године. Прва је жена на положају председника Владе Републике Србије.

Биографија[уреди]

Анин деда са очеве стране је Хрват Антон из Старе Башке, са Крка, а баба је Српкиња из Горобиља код Пожеге, док су јој деда и баба са мајчине стране из Бабушнице. Завршила је Пету београдску гимназију.[1]

Поседује мастер диплому (МБА) са Универзитета Хал из Велике Британије и преко десет година рада са међународним организацијама, страним инвеститорима, локалним самоуправама и јавним сектором у Србији.

У августу 2016. године је именована за министарку државне управе и локалне самоуправе у Влади Србије. Поред овога, председник је Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Србије, као и Републичког савета за националне мањине и потпредседница Републичког савета за реформу јавне управе.

Као чланица Владе Србије, првенствено се посветила бржем системском увођењу електронске управе у Србији, у циљу ефикаснијег рада државне управе и локалне самоуправе, директном подизању квалитета живота грађана Србије, грађењу модерније и транспарентније управе и борби против корупције. Два најзначајнија пројекта, које је реализовала у овом сегменту, током свог мандата су пројекат е-Беба („Бебо, добродошла на свет“) и е-ЗУП (пуна имплементација Закона о општем управном поступку). Пројекат е-Беба обезбеђује да родитељи на једном месту, и то у породилишту, бесплатно и без икаквих додатних докумената пријаве своју новорођенчад, и на адресу пребивалишта добију Извод из матичне књиге рођених и картицу здавственог осигурања. Овај систем од 1. јануара 2017. године функционише у свим породилиштима у Србији. Пројекат е-ЗУП је први пут у Србији повезао базе података шест важних институција и он омогућава локалним самоуправама и грађанима Србије аутоматску размену података из службених евиденција и укида потребу за изводима, уверењима, потврдама и било каквом додатном документацијом, која већ постоји у службеним евиденцијама. Систем се постепено уводи у локалним самоуправама у Србији и цела земља ће почети да га користи до краја 2017. године. Ово ће за грађане Србије значити годишњу уштеду од око 245 милиона динара у таксама, укидање потребе за штампање и размену 6,7 милиона докумената и укупну уштеду од преко 6 милиона сати чекања на шалтерима.

Као председница Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Србије, са осталим члановима Владе је, у свакодневним консултацијама са ИТ идустријом из Србије, старт-ап и иновационим компанијама, развила Акциони план и кренула у његову брзу примену. Неки од резултата су увођење ИТ-а као обавезног предмета у основне школе, подизање квоте за упис студената на техничке факултете широм Србије, јака подршка даљем развоју Научно-технолошког парка (НТП) у Београду, почетак изградње НТП у Новом Саду и изградња Студентског старт-ап центра у Нишу као прва фаза развоја НТП у Нишу. Такође је покренут програм преквалификација и први кандидати заинтересовани да се запосле као програмери јуниори у ИТ сектору завршавају са својим обукама у јулу 2017. године. Покренут је и широк дијалог између Владе, привреде и организација цивилног друштва о стратешким правцима дигитализације Србије.

У склопу борбе против сиве економије, коју је Влада Србије покренула, као министарка државне управе, Ана Брнабић је била задужена за реализацију наградне игре „Узми рачун и победи“, у којој је учествовало преко 40% грађана Србије и која је резултирала у значајно повећаној свести грађана Србије о значају борбе против сиве економије. Данас чак 94% грађана Србије даје пуну подршку Влади у борби против сиве економије, а мали обвезници фискализације, код којих је сива економија најзаступљенија су од јануара до марта 2017. године повећали евидентирање промета преко каса за невероватних 33,84%.

Ана Брнабић је и чланица групе „Нови лидери за Европу“ у оквиру Светског економског форума. Овој групи припадају и Себастијан Курц, министар спољних послова Аустрије, премијери Естоније, Исланда и Малте, као и многе друге угледне личности.

Од Председника Србије, Александра Вучића, 15. јуна добија мандат да састави Владу Србије. Пре именовања у Владу Србије, била је директорка компаније Континентал Винд Србија (Continental Wind Serbia - CWS), где је радила на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковин.

Учествовала је у оснивању и била прва извршна директорка, као и чланица Управног одбора непрофитне фондације Пексим, која стипендира талентоване студенте из Србије и Македоније да заврше своје мастер студије на Кембриџу, уз услов да се након студија врате у своју домовину и помогну њен економски и друштвени развој.

Taкође је члан организације EWB (EAST-WEST BRIDGE), која је уско повезана са Трилатерном комисијом. Организација EWB прикупља стручњаке из целог света и има за циљ да помогне Србији за чланство у Европској унији и да реши различите државне проблеме. Чланство је сада замрзнуто због њеног положаја на месту премијера Србије.

Важну фазу у њеној пословној биографији представља ангажман у различитим америчким консултантским фирмама, које су у Србији реализовале пројекте финансиране од стране Америчке агенције за међународни развој (USAID). Била је заменица директора Пројекта за развој конкурентности Србије, експерт на Програму реформе локалне самоуправе у Србији и виша координаторка Програма за економски развој општина. Активно је учествовала у оснивању Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) 2006. године. Уложила је велики напор у подизање капацитета НАЛЕД-а за заступање интереса пословног сектора, локалних самоуправа и цивилног друштва у Србији. Током тог ангажмана, учествовала је у увођењу концепта локалног економског развоја у Србији и јачању потенцијала општина да унапређују пословни амбијент на локалу, уз активну промоцију инвестиција. Постаје чланица, а потом и председница Управног одбора НАЛЕД-а, који добија статус највеће самосталне приватно-јавне организације, која се залаже за унапређење привредног амбијента у Србији и која је у тесној сарадњи са Владом Републике Србије допринела јачању конкурентности Србије у међународним оквирима и на Дуинг Бизнис листи Светске банке. Добитница је бројних признања за развојне пројекте на којима је радила, промоцију друштвено-одговорног пословања и толеранције.[2]

Председник Србије Александар Вучић именовао је 15. јуна 2017. Брнабићеву за мандатарку за састав нове Владе Србије. Прва је жена на положају председника Владе Републике Србије и прва јавно декларисана хомосексуално (лезбејско) оријентисана особа у Влади Републике Србије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „EKSKLUZIVNO Porodični "rodoslov" Ane Brnabić: Moj deda je Hrvat, ja sam Srpkinja - Nedeljnik”. Nedeljnik. Приступљено 28. 6. 2017. 
  2. „Министар”. www.mduls.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 28. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Кори Удовички
Министар државне управе и локалне самоуправе
Наследник:
Бранко Ружић