Клортермин

С Википедије, слободне енциклопедије

Клортермин
IUPAC име
1-(2-хлорофенил)-2-метилпропан-2-амин
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • ?
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
Идентификатори
CAS број10389-73-8 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 25223
DrugBankDB01527 ДаY
ChemSpider23558 ДаY
UNII4FA88HM3IX ДаY
KEGGD03566 ДаY
ChEMBLCHEMBL1697833 НеН
Синоними2-цхлоро-α,α-диметхyлпхенетхyламине;
2-цхлоро-α-метхyлампхетамине;
2-цхлоропхентермине
Хемијски подаци
ФормулаC10H14ClN
Моларна маса183,68 г·мол−1
  • Clc1ccccc1CC(N)(C)C
  • InChI=1S/C10H14ClN/c1-10(2,12)7-8-5-3-4-6-9(8)11/h3-6H,7,12H2,1-2H3 ДаY
  • Key:HXCXASJHZQXCKK-UHFFFAOYSA-N ДаY

Клортермин (Воранил) је лек који је развила Циба током 1960-их.[1] Он је анорексични лек класе амфетамина.[2] То је 2-хлоро аналог познатијег фентермина који потискује апетит, и 2-хлоро позициони изомер хлорфентермина. Клортермин производи веома ниске стопе само-администрирања код животиња, слично хлорфентермину,[3] и као резултат тога вероватно не делује на допамин. Уместо тога, може деловати као агенс за ослобађање серотонина и/или норепинефрина.

Особине[уреди | уреди извор]

Клортермин је органско једињење, које садржи 10 атома угљеника и има молекулску масу од 183,678 Da.[4][5]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 1
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 2,5
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) -3,6
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 26,0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ УС патент 3415937, "Тхе Суппрессион оф Аппетите wитх 1-(о-Цхлоропхенyл)-2-Метхyл-2-Пропyламине" 
  2. ^ Триггле ДЈ (1996). Дицтионарy оф Пхармацологицал Агентс. Боца Ратон: Цхапман & Халл / ЦРЦ. ИСБН 0-412-46630-9. 
  3. ^ Саннеруд ЦА, Брадy ЈВ, Гриффитхс РР (1989). „Селф-ињецтион ин бабоонс оф ампхетаминес анд релатед десигнер другс”. НИДА Ресеарцх Монограпх. 94: 30—42. ПМИД 2514366. 
  4. ^ Кноx C, Лаw V, Јеwисон Т, Лиу П, Лy С, Фролкис А, Пон А, Банцо К, Мак C, Невеу V, Дјоумбоу Y, Еиснер Р, Гуо АЦ, Wисхарт ДС (2011). „ДругБанк 3.0: а цомпрехенсиве ресоурце фор омицс ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 39 (Датабасе иссуе): Д1035—41. ПМЦ 3013709Слободан приступ. ПМИД 21059682. дои:10.1093/нар/гкq1126. 
  5. ^ Давид С. Wисхарт; et al. (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. Архивирано из оригинала 22. 07. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]