Контрола миљеа

С Википедије, слободне енциклопедије

Контрола миљеа је термин који је популаризовао психијатар Роберт Џеј Лифтон да би описао тактике које контролишу окружење и људску комуникацију коришћењем друштвеног притиска и групног језика; такве тактике могу укључивати догму, протоколе, инсинуације, жаргон и изговор, што омогућава члановима групе да идентификују друге чланове или да промовишу когнитивне промене код појединаца. Лифтон је првобитно користио „контролу миљеа“ да опише испирање мозга и контролу ума, али се тај термин од тада примењује на друге контексте.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ А Бандура. 1982. Тхе псyцхологy оф цханце енцоунтерс анд лифе патхс. Америцан Псyцхологист, Вол. 37 Но. 7, Јулy 1982

Спољашње везе[уреди | уреди извор]