Jod

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jod
Iod kristall.jpg
Opšta svojstva
Ime, simboljod, I
U periodnom sistemu
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson
Br

I

At
telurjodksenon
Atomski broj (Z)53
Grupa, periodagrupa 17 (halogeni), perioda 5
Blokp-blok
Kategorija  diatomski nemetal
Rel. at. masa (Ar)126,90447(3)[1]
El. konfiguracija[Kr]4d105s25p5
po ljuskama
2, 8, 18, 18, 7
Fizička svojstva
Bojasivocrna
Agregatno stanječvrsto
Tačka topljenja386,85 K (113,70 °‍C)
Tačka ključanja457,4 K (184,3 °C)
Gustina4.940 kg/m3
Molarna zapremina25,72×10−3 m3/mol
Toplota fuzije7,824 kJ/mol
Toplota isparavanja20,752 kJ/mol
Sp. topl. kapacitet145 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja±1, 3, 5, 7
Osobine oksidajako kiseli
Elektronegativnost2,66 (Poling)
2,21 (Olred)
Energije jonizacije1: 1.008,4 kJ/mol
2: 1.845,9 kJ/mol
3: 3.180 kJ/mol
Atomski radijus140 (115) pm
Kovalentni radijus133 pm
Valsov radijus198 pm
Linije boje u spektralnom rasponu
Ostalo
Kristalna strukturaortorombična
Ortorombična kristalna struktura za jod
Topl. vodljivost0,449 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost8×10−8 S/m
CAS broj7553-56-2
referenceVikipodaci

Jod (I, lat. iodum) diatomski je nemetal. Ime je dobio po grčkoj reči ioeides — ljubičasti.[2]

Istorija[uredi]

Otkrio ga je 1811. godine Bernar Kurtoa, a to su kasnije potvrdili hemičari: Šarl Dezorm i Nikolas Kleman. Osobine joda je 1813. godine bolje ispitao francuski hemičar Žozef Luj Gej-Lisak, koji je ovom elementu i dao ime.

Osobine[uredi]

Jod spada u grupu halogenih elemenata[3]

Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavocrna supstanca. Pri zagrevanju jod sublimira, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.

U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo.

Postoji samo jedan postojan izotop joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: 123I,125I,127I129I,131I.

Jod je kao, i svi halogeni elementi, veoma reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično rastvaraju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.

Dobijanje joda[uredi]

Laboratorijski se aparatura za dobijanje joda sklapa u kapeli. U čašu se stavi dobro izmešana smeša kalijum-jodida i mangan-dioksida, prethodno tako odmerenih supstanci da im mase budu odgovarajuće. Smeša se prelije koncentrovanom sumpornom kiselinom. Druga posuda se napuni ledenom vodom i postavi nad otvorom čaše, a sama čaša se zagreva sa donje strane. U idealnim uslovima, za dno gornje posude nahvataće se ljubičasti igličasti kristali joda. Tako dobijen jod se prečišćava ponovnom sublimacijom. Pri ovom postupku dešava se sledeća reakcija:

2KI + MnO2 + 3H2SO4 = 2KHSO4 + MnSO4 + 2H2O + I2

Jedinjenja joda[uredi]

Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa oksidacionim brojem 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su slične analognim jedinjenjima broma ili hlora. Najbolje reaguje sa metalima gradeći jodide.

Najvažnija jedinjenja joda su kalijum-jodid, jodoform i jodovodonik.

Fluor, hlor i brom ga istiskuju iz jedinjenja, što se koristi za njegovo laboratorijsko dobijanje:

2KI + Br2= 2KBr + I2

Jod u prirodi[uredi]

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takođe i kao nečistoća u čilskoj šalitri. Jod se javlja u vidu natrijum-jodata, NaIO3. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:

  • 1 kg povrća sadrži 20-30 μg joda,
  • 1 litar mleka — 35 μg,
  • 1 kg — 100-200 μg

Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuvanje čak 58%!

Primena joda[uredi]

Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji. U medicini se koristi za lečenje oboljenja štitne žlezde, kao i za dezinfekciju — npr. jodna tinktura. Radioaktivan izotop joda 131I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum-jodid se dodaje kuhinjskoj soli radi sprečavanja gušavosti.

Biološki značaj[uredi]

Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i voda u blizini mora su veoma bogate jodom, a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje.

U telu zdravog čoveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najveće količine se javljaju u štitnoj žlezdi, koja ima mogućnost skladištenja joda. Bez joda štitna žlezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i hormon T3, neophodnih za pravilno funkcionisanje svih ćelija u ljudskom organizmu.

Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest gušavost. Ovo oboljenje se uglavnom javlja u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so.

Nedostatak joda kod dece uzrokuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja, usporava rast i fizički razvoj.

Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku života čovek unese jedva nekoliko grama joda. Trebalo bi znati da neko povrće (uglavnom iz porodice kupusa), sadrži čestice koje mogu pogoršati tok bolesti štitne žlezde.

Količina joda u 100 grama produkta:
kavijar 130
neke ribe 190
neke ribe 120
sardine 99
tunjevina 53
belo vino 70
crno vino 50
sokovi od voća i povrća 30-40
mleko 6
beli sir 40
jaje 10
šargarepa 61
Potrebe za jodom u različitim periodima života:
bebe do jedne godine života 50 μg
deca od 1 do 3 godina 70 μg
deca do 6 godina 90 μg
od 6 do 10 godina 120 μg
mladi 150 μg
odrasli oko 200 μg
trudne žene 230 μg
žene koje doje 260 μg

Od dvaneste nedelje plod počinje da stvara svoje hormone iz štitne žlezde. Jod potreban za taj proces uzima od majke, kao i u vreme dojenja, kada je jedini izvor joda za dete majčino mleko. Zbog toga je u tim periodima posebno važno unositi dovoljnu količinu joda.[4]

Na Zemlji oko 1,5 milijardi ljudi živi u regionima koji su pogođeni nedostatkom joda, a gušavost se javlja kod 600 miliona ljudi.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  4. ^ Nešić, S. & Vučetić, J. 1988. Neorganska preparativna hemija. Građevinska knjiga: Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]