Pređi na sadržaj

Sikizam

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kanda, simbol sikizma.

Sikizam (od engl. Sikhism, pandž. ਸਿੱਖੀ, translit. Sikkhī, pandž. ਸਿੱਖ, translit. Sikh — „učenik”)[1][2] je monotelitička[3][4] monoteistička religija, koja vodi poreklo iz pandžabskog regiona Indijskog potkontinenta sa kraja 15. veka.[5][6] Ovo je jedna od najmlađih svetskih religija, i peta po broju sledbenika. Osnov sikizma je verovanje u jednog Boga zasnovanog na učenjima deset gurua koja su sakupljena u svetoj knjizi Sika gurua Grant Sahiba.[7][8][9] U sikizmu se primećuje kombinacija monoteističkih elemenata iz islama sa hinduskim tradicijama.[7][8][9]

Broj Sika u svetu se trenutno procenjuje na oko 25 miliona, po čemu je sikizam peta religija na svetu. Oko 20 miliona Sika živi u Indiji, pre svega u severnoj provinciji Pandžab.[10][11] Iako Pandžab zahvata i jedan deo Pakistana, velika većina Sika se nakon razdvajanja Indije i Pakistana 1947. godine preselila u Indiju.[5][12] U Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD i Kanadi postoje mnogobrojne zajednice Sika. Osim toga, u Maleziji i Singapuru postoji brojna manjina Sika. Pandžabi jezik, koji se piše gurmuki pismom, u znatnoj meri je vezan za sikizam.

Nakon izbora u Indiji 2004. godine, dr Manmohan Sing je postao prvi Sik koji je postao premijer Indije. To je prvi put u istoriji moderne Indije da ovu poziciju zauzima neko ko nije hindus.

Sikizam je baziran na duhovnom učenju gurua Nanaka, prvog gurua (1469–1539),[13] i devet gurua Sika koji su mu sledili. Deseti guru, Gobind Sing, imenovao je sveto pismo Sika guru Grant Sahib svojim naslednikom, čime je okončana linija ljudskih gurua i sveto pismo je postalo večni, religiozno duhovni vodič Sika.[14][15][16] Sikizam odbacuje tvrdnje da bilo koja specifična verska tradicija ima monopol nad apsolutnom istinom.[17][18]

Sveto pismo Sika počinje sa ik onkarom (ੴ), njegovim Mul Mantarom i fundamentalnom molitvom o jednom vrhovnom biću (Bogu).[19][20] Sikizam naglašava simran (meditaciju o rečima gurua Granta Sahiba), što može da bude muzički izraženo kroz kirtan ili interno putem nam japoa (ponavljanja božjeg imena) kao načina da se oseti božje prisustvo. Sikizam uči sledbenike da transformišu „Pet Lopova” (požudu, bes, pohlepu, privrženost i ego). Sekularni život se smatra prepletenim sa duhovnim životom.[21] Guru Nanak je učio da življenje „aktivnog, kreativnog i praktičnog života” ispunjenog „istinitošću, vernošću, samokontrolom i čistotom” je iznad metafizičke istine, i da je idealni čovek onaj koji „uspostavi jedinstvo sa Bogom, znajući njegovu volju, sprovodeći tu njegovu volju”.[22] Guru Hargobind, šesti guru Sika, uspostavio je da su političko/temporalno (Miri) i duhovno (Piri) carstvo uzajamno koegzistirajući.[23]

Sikizam je evoluirao u vreme religioznog progona. Dva gurua Sika – guru Arjan (14. april 1563—25. maj 1605.) i guru Teg Bahadur (12. april 1621—19. decembar 1675.), bili su mučeni i pogubljeni po komandi mogulskih vladara nakon što su odbili da se konvertuju u islam.[24][25] Progon Sika je podstakao osnivanje Kalse kao reda za zaštitu slobode svesti i veroispovesti,[24][26] sa svojstvima „Sant-Sipāhī” – svetih vojnika.[27][28] Kalsu je osnovao zadnji guru Sika, guru Gobind Sing.

Terminologija Sika

[uredi | uredi izvor]

Većina zapisa Sika je originalno bila napisana u gurmukhi alfabetu, pismu koje je standardizovao guru Angad polazeđi od landa pisma koje je korišteno u severnoj Indiji.[29][30] Sledbenici sikizma su poznati kao Siki, što znači učenici ili sledbenici gurua. Anglikovana reč 'Sikhism' je izvedena iz pandžabskog glagola Sikhi, sa korenima u Sikhana (učiti), i Sikhi što označava „vremenski put učenja”.[31][32]

Filozofija i učenja

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Filozofija Sika
Unutrašnjost Akal Takta

Definicija Sika :

Svako ljudsko biće koje verno veruje u
i. Jedno besmrtno biće,
ii. Deset gurua, od gurua Nanak Sahiba do gurua Gobind Sing Sahiba,
iii. Gurua Granta Sahiba,
iv. Iskaze i učenja deset gurua i
v. krštenje zaveštano desetim guruom, i onaj koji ne duguje odanost bilo kojoj drugoj religiji, je Sik.[33]

Osnova sikizma leži u učenjima gurua Nanaka i njegovih sledbenika. Mnogi izvori nazivaju sikizam monoteističkom religijom,[34][35] mada ima i onih koji ga nazivaju monističkom i panenteističkom religijom.[5][36][37] Prema Elenor Nezbit, engleski prikaz sikizma kao monoteističke religije „često pogrešno potkrepljuje semitsko razumevanje monoteizma, umesto guru Nanakove mističke svesnosti onoga koji se izražava kroz mnoge. Međutim, ono što nije u neudoumici je naglasak na 'jednom'”.[38]

U sikizmu, koncept „Boga” je Vaheguru koji se smatra Nirankarom (bezobličnim), akal (vanvremenskim), i Alak Naranđan (nevidljivim). Sveto pismo Sika počinje sa ik onkarom (ੴ), što se odnosi na „bezobličnog”,[20][39] i što se u tradiciji Sika shvata kao monoteističko jedinstvo Boga.[40] Sikizam se klasifikuje kao jedna od indijskih religija zajedno sa budizmom, hinduizmom i đainizmom, imajući u vidu njihovo geografsko poreklo i mnoštvo zajedničkih koncepata.[41][42]

Filozofija Sika ne odobrava dihotomiju u duhovnom razvoju i moralno iskrenom ponašanju (sach achar). Njen osnivač guru Nanak je sumirao tu perspektivu sa „Istina je najviša vrlina, ali još više je istinitosno življenje”.[43]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Guru Nanak, osnivač sikizma i prvi od jedanaest gurua Sika

Osnivač sikizma, Guru Nanak, rođen je 1469. godine u hinduskoj porodici na severoistoku Indije. Nakon četiri putovanja na sve četiri strane sveta (Tibet, Šri Lanka, Bengal, Meka i Bagdad), Guru Nanak je počeo da propoveda novu religiju i brzo se oko njega skupila grupa sika (učenika). Po njegovim učenjima, religija je zamišljena kao veza između ljudi, mada je vremenom postala razlog za sukob među ljudima. U ovom smislu, Guru Nanak je pre svega bio protiv sukoba između hindusa i muslimana, te se takođe protivio ritualnim praktikama koje su ljude odvajale od osnovne duhovne potrage za Bogom. Guru Nanak je pokušao da stvori religiju koja bi prevazišla razlike između hinduizma i islama, i odatle dolazi i njegova čuvena izjava: „nema hindusa, nema muslimana“.

Doktrina koju je propovedao Guru Nanak je kao osnovu imala autoritet jedinog Boga, Stvoritelja. Guru Nanak je za Boga koristio izraz „pravo ime“, jer nije hteo da koristi nikakvo konkretno ime. Po tome je Pravo Ime jedan i jedini Bog, suveren i svemoćan, iako može imati različita imena.

Guru Nanak je takođe uveo koncept maja („iluzije“). Po njemu mi vidimo ovaj svet kao da je realan, ali je realnost u stvari samo Bog. Materijalni svet je po tome jedino iluzija koja sprečava mnoge ljude zarobljene u materijalnom shvatanju da shvate jedinu pravu istinu — Boga. Sikizam ipak zadržava hindusko učenje o reinkarnaciji, iako uči da ljudi mogu napustiti ciklus ponovnog rođenja ukoliko kroz dobra dela zadobiju blagonaklonost Boga.

Guru Nanak je bio oštar protivnik sistema kasta. Njegovi sledbenici su ga zvali „guru“ („učitelj“). Pre smrti, Guru Nanak je imenovao novog gurua i predao mu u amanet da vodi siksku zajednicu. Ovo nasleđivanje pozicije vođe je potrajalo do desetog gurua po imenu Guru Gobind, koji je pre svoje smrti 1708. godine pretvorio sikizam u samostalnu religiju i označio svetu knjigu „Guru Granth Sahib“ kao jedanaestog i posljednjeg gurua. Svetu knjigu su napisali prethodni gurui, počevši sa petim (Guru Arjan). Guru Granth Sahib je napisana gurmukhi pismom, ali na raznim jezicima: punjabi, sanskrit, boipuri i persijski.

Pet K ili predmeta vere

[uredi | uredi izvor]

Siki vernici uz sebe uvek moraju nositi sledećih pet predmeta:

Kesh: duga kosa i brada koji se ne smeju seći

Khanga: mali češalj kojim se kupi kosa

Kara: metalna narukvica

Kacha: široke gaće koje omogućavaju neometanu borbu

Kirpan: mali bodež ili mač koji se ranije koristio u ceremonijalne svrhe. Kirpan simbolizuje snagu i slobodu duha, samopoštovanje, te stalnu borbu dobra i morala protiv nepravde. Kirpan se ne smije koristiti za napad, ali je dozvoljena njegova upotreba za samoodbranu ili za zaštitu trećih lica.

Hramovi

[uredi | uredi izvor]
Sik ispred Zlatnog hrama u Amricaru, Pendžab

Sikhski hramovi se zovu gurdvara. U svakom hramu se na centralnom mestu nalazi sveta knjiga „Guru Grant Sahib“.

Khanda, sikski simbol

[uredi | uredi izvor]
Khanda, simbol Sika

Ovaj znak se sastoji od tri oružja. Khanda se nalazi u sredini i oko nje se u obliku luka nalaze krivi mačevi po imenu kirpans i chakkar, oružje u obliku diska. Svako oružje ima svoj poseban simbolički značaj:

Khanda: pravi mač simbolizuje znanje Boga.

Kirpans: krivi mačevi predstavljaju političku i duhovnu nezavisnost.

Chakkar: oružje u obliku diska simbolizuje jedinstvo Boga.

Sikska imena

[uredi | uredi izvor]

Siki muškarci koriste srednje ime Singh (lav) nakon prvog imena. Žene kao srednje ime koriste Kaur, po značenju princeza. Budući da se siki oštro protive sistemu kasta koje se u Indiji mogu odrediti po prezimenu, siki obično ne koriste prezime i predstavljaju se samo imenom i nastavkom Singh, odnosno Kaur.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Singh, Khushwant (2006). The Illustrated History of the Sikhs. India: Oxford University Press. str. 15. ISBN 978-0-19-567747-8. 
  2. ^ Šablon:Pa icon Nabha, Kahan. Sahib Singh (1930). Gur Shabad Ratnakar Mahan Kosh (na jeziku: Punjabi). str. 720. Arhivirano iz originala 18. 3. 2005. g. Pristupljeno 29. 5. 2006. 
  3. ^ Rose 2006, str. 15.
  4. ^ Nabha, Kahan. Sahib Singh (1930). Gur Shabad Ratnakar Mahan Kosh (na jeziku: Punjabi). str. 720. Arhivirano iz originala 18. 3. 2005. g. Pristupljeno 29. 5. 2006. 
  5. ^ a b v W.Owen Cole; Sambhi, Piara Singh (1993). Sikhism and Christianity: A Comparative Study (Themes in Comparative Religion). Wallingford, United Kingdom: Palgrave Macmillan. str. 117. ISBN 978-0-333-54107-4. 
  6. ^ Moreno, Luis; Colino, César (2010). Diversity and Unity in Federal Countries. McGill Queen University Press. str. 207. ISBN 978-0-7735-9087-8. , Quote: "Hinduism, Buddhism, Jainism and Sikhism originated on the Indian subcontinent".
  7. ^ a b Sewa Singh Kalsi. Sikhism. Chelsea House, Philadelphia. str. 41—50. 
  8. ^ a b Cole, William Owen; Sambhi, Piara Singh (1995). The Sikhs: Their Religious Beliefs and Practices. Sussex Academic Press. str. 200. 
  9. ^ a b Teece, Geoff (2004). Sikhism:Religion in focus. Black Rabbit Books. str. 4. ISBN 978-1-58340-469-0. 
  10. ^ Mannref, Gurinder Singh. „4”. Religions in the Modern World (3rd izd.). str. 113,137. 
  11. ^ „Sikhism”. Encyclopædia Britannica. 23. 9. 2023. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  12. ^ Moreno, Luis; Colino, César (2010). Diversity and Unity in Federal Countries. McGill Queen University Press. str. 207. ISBN 978-0-7735-9087-8. , Quote: "Hinduism, Buddhism, Jainism and Sikhism originated on the Indian subcontinent".
  13. ^ Singh, Patwant.The Sikhs. Alfred A Knopf Publishing. Pages 17. Singh, Patwant (2000). The Sikhs. Knopf. ISBN 978-0-375-40728-4. 
  14. ^ Louis Fenech and WH McLeod , Historical Dictionary of Sikhism, 3rd Edition, Rowman & Littlefield. McLeod, W. H. (2014). The a to Z of Sikhism. Scarecrow Press. str. 17. ISBN 978-1442236004. , 84-85
  15. ^ William James , God's Plenty: Religious Diversity in Kingston. God's Plenty: Religious Diversity in Kingston. McGill Queens University Press. 2011. str. 241. ISBN 978-0773538894. –242
  16. ^ Mann, Gurinder Singh (2001). The Making of Sikh Scripture. United States: Oxford University Press. str. 21—25,123—124. ISBN 978-0-19-513024-9. 
  17. ^ Singh Kalsi, Sewa (2008). Sikhism. London: Kuperard. str. 24. ISBN 978-1-85733-436-4. „"Sikhism rejects the view that any particular religious tradition has a monopoly regarding Absolute Truth. Sikhism rejects the practice of converting people to other religious traditions."” 
  18. ^ Reichberg, Gregory M.; Syse, Henrik (2014). Religion, War, and Ethics: A Sourcebook of Textual Traditions. Cambridge University Press. str. 672—674. ISBN 978-1-139-95204-0. 
  19. ^ Singh, Pashaura (2003). The Guru Granth Sahib: Canon, Meaning and Authority. Oxford University Press. str. 101—102. ISBN 978-0-19-908773-0. 
  20. ^ a b Singha, H. S. (2000). The Encyclopedia of Sikhism (over 1000 Entries). Hemkunt. str. 20—21,103. ISBN 978-81-7010-301-1. 
  21. ^ Nayar, Kamala Elizabeth; Sandhu, Jaswinder Singh (2012). Socially Involved Renunciate, The: Guru Nanak's Discourse to the Nath Yogis. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-7950-6. , pages=106
  22. ^ Marwaha, Sonali Bhatt (2006). Colors of Truth: Religion, Self and Emotions : Perspectives of Hinduism, Buddhism, Jainism, Zoroastrianism, Islam, Sikhism and Contemporary Psychology. Concept Publishing Company. str. 205—6. ISBN 978-81-8069-268-0. 
  23. ^ Marty, Martin E. (1996). Fundamentalisms and the State: Remaking Polities, Economies, and Militance. University of Chicago Press. str. 278. ISBN 978-0-226-50884-9. 
  24. ^ a b Pashaura Singh (2005), Understanding the Martyrdom of Guru Arjan, Journal of Punjab Studies, 12(1), pages 29–62
  25. ^ Singh, Pashaura; Fenech, Louis E. (2014). The Oxford Handbook of Sikh Studies. Oxford University Press. str. 236—238. ISBN 978-0-19-969930-8. ;
    Fenech, Louis E. (2001). „Martyrdom and the Execution of Guru Arjan in Early Sikh Sources”. Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 121 (1): 20—31. JSTOR 606726. doi:10.2307/606726. ;
    Fenech, Louis E. (1997). „Martyrdom and the Sikh Tradition”. Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 117 (4): 623—642. JSTOR 606445. doi:10.2307/606445. ;
    McLeod, Hew (1999). „Sikhs and Muslims in the Punjab”. South Asia: Journal of South Asian Studies. Taylor & Francis. 22 (sup001): 155—165. doi:10.1080/00856408708723379. 
  26. ^ Singh Gandhi, Surjit (2008). History of Sikh Gurus Retold: 1606 -1708. Atlantic Publishers & Distributors Pvt Ltd. str. 676—677. ISBN 978-81-269-0857-8. 
  27. ^ Chanchreek, Jain (2007). Encyclopaedia of Great Festivals. Shree Publishers & Distributors. str. 142. ISBN 9788183291910. 
  28. ^ Dugga, Kartar (2001). Maharaja Ranjit Singh: The Last to Lay Arms. Abhinav Publications. str. 33. ISBN 9788170174103. 
  29. ^ Bahri, Hardev. „GURMUKHI”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  30. ^ Shackle, Christopher; Mandair, Arvind (2013). Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. str. xxi—xxiii. ISBN 978-1-136-45101-0. 
  31. ^ Arvind-Pal Singh Mandair (2013). Sikhism: A Guide for the Perplexed. Bloomsbury Academic. str. 3,12—13. ISBN 978-1-4411-0231-7. 
  32. ^ Chahal, Devinder (2006). „Understanding Sikhism in the Science Age” (PDF). Understanding Sikhism, the Research Journal (2): 3. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  33. ^ „Rehat Maryada”. Arhivirano iz originala 01. 01. 2016. g. 
  34. ^ Rose, Tudor; UNESCO (2015). Agree to Differ. UNESCO Publishing. str. 97. ISBN 9789231000904. 
  35. ^ Sikhism at a glance: Sikhism, BBC
  36. ^ Singh, Nirbhai (1990). Philosophy of Sikhism: Reality and Its Manifestations. Atlantic Publishers. str. 1—3. 
  37. ^ Takhar, Opinderjit Kaur (2016). Sikh Identity: An Exploration of Groups Among Sikhs. Taylor & Francis. str. 147. ISBN 978-1-351-90010-2. 
  38. ^ Nesbitt, Eleanor M. (2005). Sikhism: a very short introduction. Oxford University Press. str. 21—23. ISBN 978-0-19-280601-7. 
  39. ^ Pashaura Singh , in The Oxford Handbook of Sikh Studies (Editors: Pashaura Singh, Louis E. Fenech). The Oxford Handbook of Sikh Studies. Oxford University Press. 2014. str. 227. ISBN 978-0199699308. 
  40. ^ Doniger, Wendy (1999). Merriam-Webster's encyclopedia of world religions. Merriam-Webster. str. 500. ISBN 978-0-87779-044-0. 
  41. ^ Brekke, Torkel (2014). Gregory M. Reichberg; Henrik Syse, ur. Religion, War, and Ethics: A Sourcebook of Textual Traditions. Cambridge University Press. str. 672. ISBN 978-1-139-95204-0. ; Quote: "As an Indian religion, Sikhism affirms transmigration, the continued rebirth after death..."
  42. ^ Sikhism, Encylopaedia Britannica; Quote: "Sikhism, Indian religion founded in the Punjab in the late 15th century."; See also Classification of Religions, Encyclopaedia Britannica
  43. ^ Singh, Pashaura; Fenech, Louis E. (2014). The Oxford Handbook of Sikh Studies. Oxford University Press. str. 234. ISBN 978-0-19-969930-8. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Nabha, Kahan. Sahib Singh (1930). Gur Shabad Ratnakar Mahan Kosh (na jeziku: Punjabi). str. 720. Arhivirano iz originala 18. 3. 2005. g. Pristupljeno 29. 5. 2006. 
  • Singh, Khushwant (2006). The Illustrated History of the Sikhs. India: Oxford University Press. str. 15. ISBN 978-0-19-567747-8. 
  • Sewa Singh Kalsi. Sikhism. Chelsea House, Philadelphia. str. 41—50. 
  • Rose, Tudor; UNESCO (2015). Agree to Differ. UNESCO Publishing. str. 97. ISBN 9789231000904. 
  • Dilgeer, Dr Harjinder Singh (2008), Sikh Twareekh, publisher Sikh University Press & Singh Brothers Amritsar, 2008.
  • Dilgeer, Dr Harjinder Singh (2012), Sikh History (in 10 volumes), publisher Sikh University Press & Singh Brothers Amritsar, 2010–12.
  • Duggal, Kartar Singh (1988). Philosophy and Faith of Sikhism. Himalayan Institute Press. ISBN 978-0-89389-109-1. 
  • Kaur, Surjit, Amongst the Sikhs: Reaching for the Stars, New Delhi. . Roli Books. 2003. ISBN 978-81-7436-267-4.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Khalsa, Guru Fatha Singh (2010). Five Paragons of Peace: Magic and Magnificence in the Guru's Way. Toronto, Monkey Minds Press. ISBN 978-0-9682658-2-6.  „gurufathasingh.com”. Arhivirano iz originala 11. 07. 2011. g. 
  • Khalsa, Shanti Kaur (1995). The History of Sikh Dharma of the Western Hemisphere. Espanola, NM: Sikh Dharma Publications. ISBN 978-0-9639847-4-6. 
  • Singh, Khushwant (2006). The Illustrated History of the Sikhs. Oxford University Press, India. ISBN 978-0-19-567747-8. 
  • Singh, Patwant (1999). The Sikhs. Random House, India. ISBN 978-0-385-50206-1. 
  • Takhar, Opinderjit Kaur, Sikh Identity: An Exploration of Groups Among Sikhs, Ashgate Publishing Company, Burlington, VT. Takhar, Opinderjit Kaur (2005). Sikh Identity: An Exploration of Groups Among Sikhs. Ashgate. ISBN 978-0-7546-5202-1. 
  • Teece, Geoff (2004). Sikhism: Religion in focus. Black Rabbit Books. ISBN 978-1-58340-469-0. 
  • Dilgeer, Dr Harjinder Singh (1997), The Sikh Reference Book, publisher Sikh University Press & Singh Brothers Amritsar, 1997.
  • Dilgeer, Dr Harjinder Singh (2005), Dictionary of Sikh Philosophy, publisher Sikh University Press & Singh Brothers Amritsar, 2005.
  • Chopra, R. M. (2001). Glory of Sikhism. publisher Sanbun, New Delhi. ISBN 978-3-473-47119-5. 
  • Chopra, R. M. "The Philosophical and Religious Thought of Sikhism", publisher Sparrow Publication, Kolkata. Chopra, Ravindra Mohan (2014). The Philosophical and Religious Thought of Sikhism. Sparrow Publication. ISBN 978-81-89140-99-1. 
  • Chopra, R. M., ,"A Study of Religions", publisher Anuradha Prakashan, New Delhi. A Study of Religions. Anuradha Prakashan. 2015. ISBN 978-93-82339-94-6. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Sikizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сикизам&oldid=28334073”