14. децембар
14. децембар (14.12.) је 348. дан године по грегоријанском календару (349. у преступној години). До краја године има још 17 дана.
Догађаји
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- 557 — Разоран земљотрес је тешко оштетио Константинопољ.
- 1481 — Турски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Херцеговина је ушла у састав Османског царства.
- 1542 — Шест дана стара Марија Стјуарт је наследила престо Шкотске.
- 1782 — Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом.
- 1819 — Алабама је примљена у Унију као 22. америчка држава.
- 1822 — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.
- 1836 — Усвајањем одлуке „прозебле конвенције” незванично је завршен Толидски рат између Охаја и суседне територије Мичиген.
- 1900 — Немачки физичар Макс Планк објавио "Квантну теорију", према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.
- 1911 — Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол.
- 1916 — Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.
- 1918 — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору.
- 1918 — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата.
- 1927 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.
- 1935 — Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.
- 1937 — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.
- 1939 — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску.
- 1939 — У сукобима током демонстрација радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.
- 1950 — Основан је Комесаријат Уједињених нација за избеглице.
- 1959 — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра.
- 1960 — Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.
- 1962 — Сонда Маринер 2 је постала прва летеница која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.
- 1962 — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.
- 1963 — Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова.
- 1964 — Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.
- 1981 — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967.
- 1989 — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.
- 1994 — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.
- 1994 — Почела је изградња бране Три клисуре на реци Јангце.
- 1995 — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.
- 1998 — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.
- 1998 — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.
- 2001 — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића, оптуженог геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.
- 2004 — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
- 2008 — Ирачки новинар Мунтазар ел Зејди је гађао ципелом америчког председника Џорџа Буша на конференцији за штампу.
- 2012 — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.
Рођења
- 1503 — Нострадамус, француски астролог. († 1566)
- 1594 — Виљем Клас Хеда, холандски сликар мртвих природа и члан Харлемске школе. († 1680)
- 1870 — Карл Ренер, аустријски политичар и њен први канцелар. († 1950)
- 1897 — Курт фон Шушниг, аустријски политичар. († 1977)
- 1920 — Бошко Палковљевић Пинки, народни херој. († 1942)
- 1922 — Николај Генадијевич Басов, совјетски физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 1942)
- 1934 — Ружица Сокић, српска глумица. († 2013)
- 1947 — Светлана Бојковић, српска глумица.
- 1958 — Жељко Лукајић, српски кошаркашки тренер.
- 1960 — Крис Водл, енглески фудбалер.
- 1960 — Дарко Белојевић, српски фудбалер и тренер.
- 1965 — Аљоша Асановић, хрватски фудбалер и репрезентативац.
- 1968 — Нађа Марић, српски психијатар.
- 1968 — Ненад Лукић, српски фудбалер. (†2014)
- 1969 — Артур Нуман, холандски фудбалер.
- 1970 — Владимир Грбић, српски одбојкаш.
- 1973 — Саулијус Штомбергас, литвански кошаркаш и тренер.
- 1976 — Санти Ескеро, шпански фудбалер.
- 1978 — Пати Шнидер, швајцарска тенисерка.
- 1979 — Мајкл Овен, енглески фудбалер.
- 1988 — Ванеса Хаџенс, америчка глумица и певачица.
Смрти
- 1799 — Џорџ Вашингтон, први председник САД. (* 1732)
- 1862 — Џорџ Лојд Хоџиз, британски официр и дипломата, први британски конзул у Србији. (* 1790)
- 1940 — Антон Корошец, словеначки политичар и теолог, и вођа Словенске људске странке. (* 1872)
- 1989 — Андреј Сахаров, руски нуклеарни физичар, добитник Нобелове награде за мир 1975. (* 1921)
- 2001 — Винфрид Георг Зебалд, писац немачког порекла, британски академик. (* 1944)
- 2013 — Питер О’Тул, ирски позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1932)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља
