Старчевачка култура — разлика између измена
м ispravke |
м боље и тачније |
||
| Ред 63: | Ред 63: | ||
Прва ископавања на локалитету [[Старчево (Панчево)|Старчево]], који се налази на левој обали [[Дунав]]а, вршио је [[1939]]. године [[Миодраг Грбић]]. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутин Гарашанин]] као и [[Драга Гарашанин]]. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере. |
Прва ископавања на локалитету [[Старчево (Панчево)|Старчево]], који се налази на левој обали [[Дунав]]а, вршио је [[1939]]. године [[Миодраг Грбић]]. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутин Гарашанин]] као и [[Драга Гарашанин]]. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере. |
||
Опсег ширења Старчевачке културе показују налази са локалитета широм Балкана и средње Европе, па је тачније користити назив Старчево-[[Кереш (река)|Кереш]]-[[Криш]], по најважнијим налазиштима у Србији, у [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]], пошто овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, [[Србија|Србије]] и Румуније. |
|||
Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени. |
Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени. |
||
Верзија на датум 16. јануар 2017. у 01:40
| Старчевачка култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа, Балкан | ||
| Земља | Србија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Босна и Херцеговина, Мађарска, Црна Гора, Македонија | ||
| Главни локалитет | Старчево | ||
| Друштво | |||
| Језик | непознат | ||
| Религија | првобитни облици религиозности | ||
| Друштвено уређење | земљорадници | ||
| Период | |||
| Историјско доба | неолит | ||
| Настанак | 5300 пне | ||
| Престанак | 4400 пне | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Култура Лепенског Вира | Винчанска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.
Основна делатност ове културе била је пољопривреда (пшеница, просо, јечам), сакупљање плодова, лов и риболов. Становали су у глиненим кућама углавном поред великих река Дунава, Саве и Мораве. Пронађени предмети су грубо кухињско посуђе и разни други предмети израђени од полираног камена. Новим таласом придошлица из Анадолије ову културу заменила је винчанска култура.[1][2]
Старчевачка култура има анатолијско порекло [3]. Настала је на местима где је раније постојала мезолитска култура Лепенског Вира, али не наставља у потпуности њену традицију у антрополошком и културолошком смислу.
| Овај чланак је део серије о историји Србије, Војводине, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Румуније и Бугарске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.
Опсег ширења Старчевачке културе показују налази са локалитета широм Балкана и средње Европе, па је тачније користити назив Старчево-Кереш-Криш, по најважнијим налазиштима у Србији, у Мађарској и Румунији, пошто овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.
Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.
Старчевачку културу сменила је винчанска култура.
Референце
- ^ «Неолитизация» европы в vi—v тыс. до н. э.
- ^ Кёреш // БРЭ. - Большая российская энциклопедия - Т.13. М.,2008.
- ^ Проблема прасевернокавказского субстрата и его вклада в праиндоевропейскую культурную традицию. старчево-кереш-винча
Литература
- Robert W. Ehrich: „Starčevo Revisited“. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
- Joni L. Manson: „Starčevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans“. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
- Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997.
- Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
- Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.