Европска унија — разлика између измена

Уреди везе
Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20211101)) #IABot (v2.0.8.2) (GreenC bot
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
{{Закључано-анон}}
{{кратак опис|политичка и економска унија европских држава}}
{{преусмери|Eu}}
{{преусмери|Eu}}
{{о страници|Европској унији|различите нивое интеграције у европским земљама укључујући земље чланице ЕУ|Европска интеграција}}
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="float:right; width:190px; margin:0 0 1em 1em; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:95%;"
{{закључано-анон}}
|+ <big>'''Европска унија'''</big>
{{Инфокутија држава
|-
| име државе = {{collapsible list
| colspan="2" style="text-align:center; background:#f9f9f9;"| [[Датотека:Flag_of_Europe.svg|180п|Застава ЕУ]]<br />([[застава Европске уније]])
| titlestyle = background:transparent;line-height:normal;font-size:84%;
|-
| title = {{center|{{resize|1.25em|Европска унија}}}}
| colspan="2" style="text-align:center;"| [[крилатица]]: ''In varietate concordia'' ([[латински језик|латински]])<br /><small>„Уједињени у разноликости/различитости”
| {{Infobox |subbox=yes |bodystyle=font-size:76%;font-weight:normal;
|-
| rowclass1 = mergedrow |label1=[[Бугарски језик|бугарски]]:|data1={{lang|bg| Европейски съюз}}
| colspan="2" style="text-align:center; background:#f9f9f9;"|[[Датотека:European Union main map.svg|центар|302x302пискел]]
| rowclass2 = mergedrow |label2=[[Грчки језик|грчки]]: |data2={{lang|el|Ευρωπαϊκή Ένωση}}
|-
| rowclass3 = mergedrow |label3=[[Дански језик|дански]]: |data3={{lang|da|Den Europæiske Union}}
| '''Државе чланице''' || {{застава|Аустрија}}<br /> {{застава|Белгија}}<br />{{застава|Бугарска}}<br />{{застава|Грчка}}<br />{{застава|Данска}}<br />{{застава|Естонија}}<br />{{застава|Ирска}}<br />{{застава|Италија}}<br />{{застава|Кипар}}<br /> {{застава|Летонија}}<br /> {{застава|Литванија}}<br /> {{застава|Луксембург}}<br /> {{застава|Мађарска}}<br />{{застава|Малта}}<br />{{застава|Немачка}}<br />{{застава|Пољска}}<br />{{застава|Португалија}}<br />{{застава|Румунија}}<br />{{застава|Словачка}}<br />{{застава|Словенија}}<br /> {{застава|Финска}}<br />{{застава|Француска}}<br />{{застава|Холандија}}<br />{{застава|Хрватска}}<br />{{застава|Чешка}}<br /> {{застава|Шведска}}<br /> {{застава|Шпанија}}
| rowclass4 = mergedrow |label4=[[Енглески језик|енглески]]: |data4={{lang|en|European Union}}
|-
| rowclass5 = mergedrow |label5=[[Естонски језик|естонски]]: |data5={{lang|et|Euroopa Liit}}
| '''Државе кандидати''' ||{{застава|Србија}}<br />{{застава|Турска}}<br />{{застава|Северна Македонија}}<br />{{застава|Црна Гора}}<br />{{застава|Албанија}}
| rowclass6 = mergedrow |label6=[[Ирски језик|ирски]]: |data6={{lang|ga|An tAontas Eorpach}}
|-
| rowclass7 = mergedrow |label7=[[Италијански језик|италијански]]: |data7={{lang|it|Unione europea}}
| '''[[Службени језик]]''' || [[Језици Европске уније|24 службена језика]]
| rowclass8 = mergedrow |label8=[[Летонски језик|летонски]]: |data8={{lang|lv|Eiropas Savienība}}
|-
| rowclass9 = mergedrow |label9=[[Литвански језик|литвански]]: |data9={{lang|lt|Europos Sąjunga}}
| '''[[Европски савет]]''' || Председник: [[Шарл Мишел]]
| rowclass10 = mergedrow |label10=[[Мађарски језик|мађарски]]: |data10={{lang|hu|Európai Unió}}
|-
| rowclass11 = mergedrow |label11=[[Малтешки језик|малтешки]]: |data11={{lang|mt|Unjoni Ewropea}}
| '''Председавајућа држава''' || {{застава|Португалија}}<br />(од 1. јануара 2021)
| rowclass12 = mergedrow |label12=[[Немачки језик|немачки]]: |data12={{lang|de|Europäische Union}}
|-
| rowclass13 = mergedrow |label13=[[Пољски језик|пољски]]: |data13={{lang|pl|Unia Europejska}}
| '''[[Савет Европске уније|Савет ЕУ]]''' || Главни секретаријат:<br /> {{зас|БЕЛ}} [[Брисел]]
| rowclass14 = mergedrow |label14=[[Португалски језик|португалски]]: |data14={{lang|pt|União Europeia}}
|-
| rowclass15 = mergedrow |label15=[[Румунски језик|румунски]]: |data15={{lang|ro|Uniunea Europeană}}
| '''[[Европски парламент]]''' || Седиште: [[Стразбур]], [[Брисел]], [[Луксембург]]<br />Председник: [[Давид Сасоли]]
| rowclass16 = mergedrow |label16=[[Словачки језик|словачки]]: |data16={{lang|sk|Európska únia}}
|-
| rowclass17 = mergedrow |label17=[[Словеначки језик|словеначки]]: |data17={{lang|sl|Evropska unija}}
| '''[[Европска комисија]]''' || Седиште: [[Брисел]]<br />Председник: [[Урсула фон дер Лајен]]
| rowclass18 = mergedrow |label18=[[Фински језик|фински]]: |data18={{lang|fi|Euroopan unioni}}
|-
| rowclass19 = mergedrow |label19=[[Француски језик|француски]]: |data19={{lang|fr|Union européenne}}
| '''[[Европска централна банка]]''' || Седиште: [[Франкфурт на Мајни]]
| rowclass20 = mergedrow |label20=[[Холандски језик|холандски]]: |data20={{lang|nl|Europese Unie}}
|-
| rowclass21 = mergedrow |label21=[[Хрватски језик|хрватски]]:|data21={{lang|hr|Europska unija}}
| '''[[Површина]]''' || 4.233.262 [[km²]] ([[31. јануар]] [[2020]].)
| rowclass22 = mergedrow |label22=[[Чешки језик|чешки]]: |data22={{lang|cs|Evropská unie}}
|-
| rowclass23 = mergedrow |label23=[[Шведски језик|шведски]]: |data23={{lang|sv|Europeiska unionen}}
| '''[[Становништво]]''' || 446.834.579 (процена [[2019]].)
| rowclass24 = mergedrow |label24=[[Шпански језик|шпански]]: |data24={{lang|es|Unión Europea}}
|-
}}
| '''[[Густина насељености]]''' || 106 стан./km²
}}
|-
| име генитив = Европске уније
| '''[[Валута]]''' || [[Евро]] (€ EUR)<br />'''Друге:'''
| застава = Flag of Europe.svg

| крилатица = {{изворно име|la|„-{In Varietate Concordia}-”|nbsp=omit|nolink=yes|italics=off|parensize=90%}}<br>(српски: „Различитости нас уједињују”)
[[Бугарски лев]] (BGN lv)
| химна = „[[Европска химна]]” {{Align|center|[[File:Anthem of Europe (US Navy instrumental short version).ogg]]|style=margin-top:0.4em}}

| положај = [[File:Global European Union.svg|upright=1.15|frameless]]
[[Чешка круна]] (CZK Kč)
| главни град = [[Брисел]]

*[[Европска комисија|Комисија]]
[[Данска круна]] (DKK kr)
*[[Европски савет]]

*[[Савет Европске уније|Савет ЕУ]]
[[Хрватска куна]] (HRK kn)
*[[Европски парламент|Парламент]] (секундарни)

----
[[Мађарска форинта]] (HUF Ft)
[[Франкфурт на Мајни]]

*[[Европска централна банка|Централна банка]]
[[Летонски лат]] (LVL Ls)
----

[[Луксембург (град)|Луксембург]]
[[Литвански литас]] (LTL Lt)
*[[Европски финансијски суд|Финансијски суд]]

*[[Суд правде Европске уније]]
[[Пољски злот]] (PLN zł)
*[[Савет Европске уније|Савет ЕУ]] (априлска, јунска и октобарска седница)

*[[Секретаријат Европског парламента|Секретаријат парламента]]
[[Румунски леј]] (RON lei)
*[[Европска комисија|Комисија]] (разна одељења и службе)

----
[[Шведска круна]] (SEK kr)
[[Стразбур]]
|-
*Парламент (примарни)
| '''[[Временска зона]]''' || [[UTC]] [[UTC+0|0]] до [[UTC+2|+2]],<br /><small>(UTC [[UTC-4|-4]] до [[UTC+4|+4]] укључивши и прекоморским [[територија]]ма)</small>
| највећи град = [[Париз]]
|-
| службени језик = {{hlist
| '''[[Химна]]''' || ''[[Европска химна|Ода радости, Симфонија бр. 9 - Лудвига ван Бетовена]]<br />[[Датотека:Anthem of Europe (US Navy instrumental long version).ogg]]''
| [[Бугарски језик|бугарски]]
|-
| [[Грчки језик|грчки]]
| '''[[Дан Европе]]''' || [[9. мај]]а
| [[Дански језик|дански]]
|-
| [[Енглески језик|енглески]]
| '''[[Интернет домен]]''' || [[.eu]]
| [[Естонски језик|естонски]]
|}
| [[Ирски језик|ирски]]

| [[Италијански језик|италијански]]
'''Европска унија''' ('''ЕУ'''; {{јез-енгл|European Union (EU)}}) је међувладина и наднационална [[политичка унија|унија]] ([[заједница]]) [[Државе чланице Европске уније|двадесет седам држава]] [[Европа|Европе]]. Унија своје корене води од [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] основане [[Римски споразуми (1957)|Римским уговором]] [[1957]]. од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом ''Уговором о Европској унији'' (више познатим под именом ''[[Уговор о Европској унији|Мастрихтски споразум]]'') [[1992]]. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених ’50-их година двадесетог века. [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонским споразумом]] потписаним децембра [[2007]]. предвиђена је измена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре Европске уније. Процес ратификације Лисабонског споразума завршен је у новембру 2009. године.
| [[Мађарски језик|мађарски]]

| [[Малтешки језик|малтешки]]
Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала.<ref>[http://ec.europa.eu/internal_market/index_en.htm The EU Single Market: Fewer barriers, more opportunities. European Commission. Приступљено 2007-09-27.; Activities of the European Union: Internal Market.] {{Wayback|url=http://ec.europa.eu/internal_market/index_en.htm |date=20071001122551 }}, Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политика у области рибарства и регионалног развоја.<ref>[http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=916768 Farah, Paolo (2006). Five Years of China WTO Membership. EU and US Perspectives about China's Compliance with Transparency Commitments and the Transitional Review Mechanism], Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Европска унија је 2002. увела заједничку валуту [[евро]], коју је до сада усвојило 18 држава чланица.
| [[Летонски језик|летонски]]
| [[Литвански језик|литвански]]
| [[Немачки језик|немачки]]
| [[Пољски језик|пољски]]
| [[Португалски језик|португалски]]
| [[Румунски језик|румунски]]
| [[Словачки језик|словачки]]
| [[Словеначки језик|словеначки]]
| [[Фински језик|фински]]
| [[Француски језик|француски]]
| [[Холандски језик|холандски]]
| [[Хрватски језик|хрватски]]
| [[Чешки језик|чешки]]
| [[Шведски језик|шведски]]
| [[Шпански језик|шпански]]
}}
| државе чланице = {{ublist
| {{Flaglist|Аустрија}}
| {{Flaglist|Белгија}}
| {{Flaglist|Бугарска}}
| {{Flaglist|Грчка}}
| {{Flaglist|Данска}}
| {{Flaglist|Естонија}}
| {{Flaglist|Ирска}}
| {{Flaglist|Италија}}
| {{Flaglist|Кипар}}
| {{Flaglist|Летонија}}
| {{Flaglist|Литванија}}
| {{Flaglist|Луксембург}}
| {{Flaglist|Мађарска}}
| {{Flaglist|Малта}}
| {{Flaglist|Немачка}}
| {{Flaglist|Пољска}}
| {{Flaglist|Португалија}}
| {{Flaglist|Румунија}}
| {{Flaglist|Словачка}}
| {{Flaglist|Словенија}}
| {{Flaglist|Финска}}
| {{Flaglist|Француска}}
| {{Flaglist|Холандија}}
| {{Flaglist|Хрватска}}
| {{Flaglist|Чешка}}
| {{Flaglist|Шведска}}
| {{Flaglist|Шпанија}}
}}
| тип владавине = Међувлада
| титула владара = [[Председник Европске комисије]]
| име владара = [[Урсула фон дер Лајен]]
| титула владара1 = [[Председник Европског парламента]]
| име владара1 = [[Дејвид Сасоли]]
| титула владара2 = [[Председник Европског савета]]
| име владара2 = [[Шарл Мишел]]
| титула владара3 = [[Председавање Саветом Европске уније]]
| име владара3 = {{застава|Словенија}}
| независност тип = [[Историја Европске уније|Стварање]]
| приступница догађај1 = [[Париски уговор (1951)|Париски уговор]]
| приступница датум1 = 18. април 1951.
| приступница догађај2 = '''[[Римски уговори (1957)|Римски уговор]]'''
| приступница датум2 = 1. јануар 1958.
| приступница догађај3 = [[Јединствен европски акт]]
| приступница датум3 = 1. јул 1987.
| приступница догађај4 = '''[[Мастришки уговор]]'''
| приступница датум4 = 1. новембар 1993.
| приступница догађај5 = [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски уговор]]
| приступница датум5 = 1. децембар 2009.
| приступница догађај6 = [[Проширење Европске уније 2013.|Последња примљена земља]] ([[Хрватска]])
| приступница датум6 = 1. јул 2013.
| приступница догађај7 = [[Брегзит|Последња повучена земља]] ([[Уједињено Краљевство]])
| приступница датум7 = 21. јануар 2020.
| површина = 4.233.262
| воде = 3,08
| година пописа = ≈ 2020.
| становништво = {{пад}} 447.706.209<ref>[https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/tps00001/default/table?lang=en]</ref>
| густина становништва = 106
| БДП година = 2020.
| БДП = {{раст}} 20,918 билиона $<ref name="GDP">{{cite web |title=World Economic Outlook Database, April 2021 (EU countries)|url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2021/April/weo-report?a=1&c=998,&s=NGDPD,PPPGDP,PPPPC,&sy=2019&ey=2026&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |website=IMF.org |publisher=International Monetary Fund |access-date=13 May 2021}}</ref>
| БДП по глави становника = 46.888 $
| HDI година = 2019
| HDI = {{раст}} 0,911<ref name=eurogini>{{cite web |url=https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/tessi190/default/table?lang=en |title=Gini coefficient of equivalised disposable income – EU-SILC survey|publisher=[[Eurostat]] |website=ec.europa.eu |access-date=10 August 2021}}</ref>
| HDI поредак = 14
| HDI поредак напомена = <ref name="MLT">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/sites/all/themes/hdr_theme/country-notes/MLT.pdf |title= Inequalities in Human Development in the 21st Century|publisher=Human Development Report|page=5}}</ref>
| HDI категорија = <font color="#009900">веома висок</font>
| валута = [[евро]] ([[€]]) ([[ISO 4217|EUR]])
----
{{ublist|{{зас|Бугарска}} [[бугарски лев]]|{{зас|Данска}} [[данска круна]]|{{зас|Мађарска}} [[мађарска форинта]]|{{зас|Пољска}} [[пољски злот]]|{{зас|Румунија}} [[румунски леј]]|{{зас|Хрватска}} [[хрватска куна]]|{{зас|Чешка}} [[чешка круна]]|{{зас|Шведска}} [[шведска круна]]}}
| временска зона = до UTC+2 ([[Западноевропско време|WET]], [[Средњоевропско време|CET]], [[Источноевропско време|EET]])<br />-{[[UTC]]}-+1 до -{UTC}-+3 (-{[[Западноевропско летње време|WET]]}-, -{[[Средњоевропско летње време|CET]]}-, -{[[Источноевропско љетње време|EET]]}-)
| домен = -{[[.eu]]}-{{efn|.еу представља целу ЕУ; државе чланице такође имају своје ДДК.}}
}}


'''Европска унија''' ('''ЕУ''') политичка је и економска унија од [[Државе чланице Европске уније|27 држава чланица]] које се налазе првенствено у [[Европа|Европи]].<ref>{{cite web|url=https://europa.eu/european-union/about-eu/eu-in-brief_en|title=The EU in brief |date=16 June 2016|website=European Union}}</ref> Унија има укупну површину од 4.233.255,3 km<sup>2</sup> и процењено укупно становништво од око 447 милиона. Унутрашње јединствено тржиште је успостављено кроз стандардизовани [[Право Европске уније|систем закона]] који се примењује у свим државама чланицама само у оним питањима у којима су се државе договориле да делују као једна. Политике ЕУ имају за циљ да обезбеде слободно кретања људи, роба, услуга и капитала унутар унутрашњег тржишта;<ref name="Europa Internal Market">{{cite web|author=European Commission|title=The EU Single Market: Fewer barriers, more opportunities|url=http://ec.europa.eu/internal_market/index_en.htm|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20071001122551/http://ec.europa.eu/internal_market/index_en.htm|archive-date=1 October 2007|access-date=27 September 2007|publisher=Europa web portal}}<br />{{cite web|title=Activities of the European Union: Internal Market|url=http://europa.eu/pol/singl/index_en.htm|access-date=29 June 2007|publisher=Europa web portal}}</ref> доносе законе у области правосуђа и унутрашњих послова и одржавају заједничке политике о трговини,<ref>{{cite web|title=Common commercial policy |url=http://europa.eu/scadplus/glossary/commercial_policy_en.htm |work=Europa Glossary |publisher=Europa web portal |access-date=6 September 2008 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090116092625/http://europa.eu/scadplus/glossary/commercial_policy_en.htm |archive-date=16 January 2009 }}</ref> пољопривреди,<ref>{{cite web|publisher=The Council of the European Union|title=Agriculture and Fisheries Council|url=http://www.consilium.europa.eu/policies/council-configurations/agriculture-and-fisheries|access-date=3 June 2013}}</ref> рибарству и регионалном развоју.<ref>{{cite web|title=Regional Policy Inforegio |url=http://ec.europa.eu/regional_policy/index_en.cfm|publisher=Europa web portal |access-date=3 June 2013}}</ref> Укинуте су пасошке контроле за путовања унутар [[Шенгенска зона|шенгенске зоне]].<ref name="Internal borders">{{cite web|title=Schengen area|publisher=Europa web portal|url=http://ec.europa.eu/home-affairs/policies/borders/borders_schengen_en.htm|access-date=8 September 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110810094618/http://ec.europa.eu/home-affairs/policies/borders/borders_schengen_en.htm|archive-date=10 August 2011|url-status=dead}}</ref> [[Еврозона|Монетарна унија]] је успостављена 1999. године, која је ступила на снагу 2002. године, а састоји се од 19 држава чланица које користе [[евро]] валуту. ЕУ је често описивана као ''-{[[sui generis]]}-'' политички ентитет (без преседана или поређења) са карактеристикама било федерације или конфедерације.<ref>{{cite journal|last1=Phelan|first1=William|date=2012|title=What Is ''Sui Generis'' About the European Union? Costly International Cooperation in a Self-Contained Regime|journal=International Studies Review|volume=14|issue=3|pages=367–385|doi=10.1111/j.1468-2486.2012.01136.x}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Hlavac|first=Marek|date=2010|title=Less than a State, More than an International Organization: The Sui Generis Nature of the European Union|journal=Central European Labour Studies Institute|location=Rochester, N.Y.|doi=10.2139/ssrn.1719308|s2cid=153480456|url=https://mpra.ub.uni-muenchen.de/27179/1/MPRA_paper_27179.pdf}}</ref>
[[Политика|Политичке]] активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од политике [[Здравље|здравства]] и [[Економија|економске]] политике до [[Дипломатија|иностраних послова]] и [[војска|одбране]]. Контрола пасоша на граничним прелазима држава-чланица је укинута [[Шенгенски споразум|Шенгенским споразумом]].<ref>[http://ec.europa.eu/justice_home/fsj/freetravel/frontiers/fsj_freetravel_schengen_en.htm Abolition of internal borders and creation of a single EU external frontier] {{Wayback|url=http://ec.europa.eu/justice_home/fsj/freetravel/frontiers/fsj_freetravel_schengen_en.htm |date=20080113173116 }}, Приступљено 14. 4. 2013.</ref> У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима.


Унија и [[Држављанство Европске уније|држављанство ЕУ]] су успостављени када је [[Мастришки уговор]] ступио на снагу 1993. године. ЕУ води своје порекло од [[Европска заједница за угаљ и челик|Европске заједнице за угаљ и челик]] (ЕЗУЧ) и [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (ЕЕЗ); прва основана [[Париски уговор (1951)|Париским уговором]] из 1951. и друга [[Римски уговори (1957)|Римским уговором]] из 1957. године. Првобитне државе чланице онога што је постало познато као [[Европске заједнице]] биле су унутрашња шесторка: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и [[Западна Немачка]]. Заједнице и њихове наследнице су порасле у величини [[Проширење Европске уније|проширењем на 21 нову државу чланицу]] и у власти додавањем области политике у њихову надлежност. Последњи велики амандман на уставну основу ЕУ, [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски уговор]], ступио је на снагу 2009. године. Уједињено Краљевство је 2020. постало једина држава чланица која је [[Брегзит|напустила ЕУ]].<ref>{{Cite news|last1=Rawlinson|first1=Kevin|last2=Topping|first2=Alexandra|last3=Murphy|first3=Simon|last4=Henley|first4=Jon|last5=Murray|first5=Jessica|last6=Freedland|first6=Jonathan|last7=Rawlinson|first7=Kevin|date=1 February 2020|title=Brexit day: end of an era as United Kingdom leaves EU – as it happened-GB|work=The Guardian|url=https://www.theguardian.com/politics/live/2020/jan/31/brexit-day-britain-prepares-leave-eu-live-news-updates|access-date=8 June 2020|issn=0261-3077}}</ref> Пре тога, четири територије држава чланица су напустиле ЕУ или њене претече.
ЕУ је дефинисана као:
* [[федерација]] у монетарним односима, [[Пољопривреда|пољопривреди]], [[Трговина|трговини]] и [[Екологија|заштити животне средине]];
* [[конфедерација]] у [[Социјална политика|социјалној]] и [[Економска политика|економској политици]], [[Заштита и права потрошача|заштити потрошача]], [[Унутрашња политика|унутрашњој политици]] и као
* [[међународна организација]] у спољној политици. Главна област на којој ЕУ почива је јединствено тржиште које се базира на [[Царина|царинској]] унији, јединственој [[списак валута|монети]] (усвојеној од стране 18 чланица), заједничкој пољопривредној политици и заједничкој политици у сфери [[риболов|рибарства]].


Са око 5,8 одсто [[Светска популација|светске популације]] 2020. године,{{efn|Ова цифра је из фебруара 2020. и узима у обзир излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. Становништво УК је отприлике 0,9% светске популације.<ref>{{cite web|title=European Union reaches 500 Million through Combination of Accessions, Migration and Natural Growth|publisher=Vienna Institute of Demography|url=http://www.oeaw.ac.at/vid/datasheet/EU_reaches_500_Mill.shtml|access-date=12 February 2016}}</ref>}} ЕУ је 2021. године остварила номинални [[бруто домаћи производ]] (БДП) од око 17,1 билиона долара,<ref name="GDP"/> што чини приближно 18 одсто глобалног [[Бруто домаћи производ#Бруто национални производ наспрам бруто домаћег производа|номиналног БДП-а]].<ref>{{cite web|title=World Economic Outlook Database, April 2021|url= https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2021/April/weo-report?a=1&c=001,998,&s=NGDPD,PPPGDP,PPPPC,&sy=2019&ey=2026&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |website=IMF.org |publisher=International Monetary Fund |access-date=13 May 2021}}</ref> Поред тога, све земље ЕУ имају веома висок [[Индекс хуманог развоја|индекс хуманог развоја]] према [[Програм Уједињених нација за развој|Програму Уједињених нација за развој]]. ЕУ је 2012. године добила [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]].<ref>{{cite news |title=EU collects Nobel Peace Prize in Oslo |date=10 December 2012 |work=[[BBC News]] |url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-20664167 |access-date=3 June 2013}}</ref> Кроз Заједничку спољну и безбедносну политику, Унија је развила улогу у спољним односима и одбрани. Има сталне дипломатске мисије широм света и део је [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]], Г7 и [[Г20 индустријски развијених земаља|Г20]]. Због свог глобалног утицаја, Европску унију су неки научници описали као суперсилу у настајању.{{sfn|McCormick|2007}}<ref>{{cite book|last=Rifkin|first=Jeremy|url=https://archive.org/details/europeandreamhow00rifk|title=The European Dream|publisher=Polity Press|year=2004|isbn=1-58542-345-9|author-link=Jeremy Rifkin|url-access=registration}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Moravcsik|first=Andrew|author-link=Andrew Moravcsik|date=2009|title=Europe: The quiet superpower|journal=French Politics|volume=7|issue=3–4|pages=403–422|doi=10.1057/fp.2009.29|s2cid=143049416|issn=1476-3419}}</ref>
Са скоро 500 милиона становника Европска унија има 31% удела у светском номиналном [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]] (15,8 билиона америчких долара) у 2007.<ref>[http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2007/01/data/weorept.aspx?pr.x=48&pr.y=13&sy=2004&ey=2008&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=998&s=NGDPD%2CPPPWGT&grp=1&a=1 Report for Selected Country Groups and Subjects (European Union). World Economic Outlook Database, April 2007 Edition. International Monetary Fund (April 2007).], Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Унија представља своје чланице у [[Светска трговинска организација|Светској трговинској организацији]] и посматрач је на самитима [[Г8|Групе 8]] и [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. 21 чланица Европске уније је и чланица [[НАТО|НАТО пакта]]. Важне институције Европске уније су Европска комисија, [[Европски парламент]], [[Савет Европске уније]], [[Европски савет]], [[Суд правде Европске уније|Европски суд правде]] и [[Европска централна банка]]. Грађани Европске уније своје представнике у Европском парламенту бирају сваких 5 година.
{{TOC limit|3}}


== Статус ==
== Статус ==
Ред 419: Ред 506:
БДП ЕУ је мањи од БДП-а Сједињених Америчких Држава, који износи 38.031 долара по глави становника (2004).
БДП ЕУ је мањи од БДП-а Сједињених Америчких Држава, који износи 38.031 долара по глави становника (2004).


== Види још ==
==Види још==
{{портал|Европска унија|Европа}}
* [[Евроазијски економски савез|Евроазијска економска унија (ЕАУ)]]
* [[Специјалне територије Европске уније]]
* [[Евроскептицизам]]
* [[Паневропски национализам]]
{{Clear}}


==Напомене==
== Референце ==
{{Reflist|group=note}}
{{Reflist|group=lower-alpha|30em|refs=}}

==Референце==
=== Цитати===
{{reflist}}
{{reflist}}


=== Библиографија ===
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
{{Refbegin|30em|indent=yes}}
<!-- A -->
* {{Cite book| ref=harv| last=Barnard| first = Catherine| title = The Substantive Law of the EU: The four freedoms| url=https://archive.org/details/substantivelawof0000barn_o4e1| edition = 3rd|year=2010| publisher = [[Oxford University Press]]| location = [[Oxford]]|isbn=978-0199562244|pages= [https://archive.org/details/substantivelawof0000barn_o4e1/page/447 447]}}
* {{Cite book|last1=Anderson|first1=M.|title=Frontiers of the European Union|last2=Bort|first2=E.|date=2001|publisher=Springer|isbn=978-0-230-50797-5}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Craig| first = Paul| first2 = Grainne| last2=De Burca| title = EU Law: Text, Cases and Materials| url=https://archive.org/details/eulawtextcasesma0000crai| edition = 5th|year=2011| publisher = [[Oxford University Press]]| location = [[Oxford]]|isbn=978-0199576999|pages= [https://archive.org/details/eulawtextcasesma0000crai/page/15 15]}}
<!-- B -->
* {{Cite book| ref=harv| last=Demey| first = Thierry| others = S. Strange (trans.) | title = Brussels, capital of Europe|year=2007| publisher = Badeaux| location = [[Brussels]]|isbn=978-2960041460|pages= 387 }}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Lisbon Treaty: A Legal and Political Analysis (Cambridge Studies in European Law and Policy)| last=Piris| first = Jean-Claude|year=2010| publisher = [[Cambridge University Press]]| location = [[Cambridge]]|isbn=978-0521197922|pages= 448 }}
* {{cite book|last=Barnard|first=Catherine|author-link=Catherine Barnard|title=The Substantive Law of the EU: The four freedoms|edition=3rd|year=2010|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-956224-4}}
* {{cite book |editor-first1=Elizabeth |editor-last1=Bomberg |editor-first2=John |editor-last2=Peterson |editor-first3=Richard |editor-last3=Corbett |title=The European Union: How Does it Work? (New European Union) |edition=3rd |year=2012 |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Oxford |isbn=978-0-19-957080-5 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/europeanunionhow0000unse }}
* {{Cite book| ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=Zg8qsGtZgZsC&pg=PA110&dq=in+varietate+concordia&cd=2#v=onepage&q=in%20varietate%20concordia&f=false| title = EuroDiversity (Managing Cultural Differences)|editor-first=George F. |editor-last=Simons|year=2002| publisher = [[Routledge]]| location = [[Abingdon-on-Thames]]|isbn=978-0877193814|pages= 110}}
* {{Cite book|last1=Bretherton|first1=Charlotte|title=The European Union as a Global Actor|last2=Vogler|first2=John|date=2005|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-45882-0}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Wilkinson| first = Paul| title = International Relations: A Very Short Introduction| url=https://archive.org/details/internationalrel00wilk| publisher = [[Oxford University Press]]| location = [[Oxford]]| quote = The EU states have never felt the need to make the organisation into a powerful military alliance. They already have NATO to undertake that task.|isbn=978-0192801579|year=2007| edition = 1st |pages= [https://archive.org/details/internationalrel00wilk/page/n114 100]}}
<!-- C -->
* {{Cite book|last1=Cini|first1=Michelle|title=European Union Politics|last2=Borragán|first2=Nieves Pérez-Solórzano|date=2019|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-880653-0}}
* {{cite book|last1=Craig|first1=Paul|first2=Grainne|last2=De Burca|title=EU Law: Text, Cases and Materials|edition=5th|year=2011|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-957699-9}}
<!-- D -->
* {{cite book|last=Demey|first=Thierry|others= S. Strange (trans.) |title=Brussels, capital of Europe|year=2007|publisher=Badeaux|location=Brussels|isbn=978-2-9600414-6-0}}
<!-- J -->
* {{cite book|first1=Erik|last1=Jones|first2=Menon|last2=Anand|first3=Stephen|last3=Weatherill|title=The Oxford Handbook of the European Union|year=2012|publisher=[[Oxford University Press]]|location=Oxford|isbn=978-0-19-954628-2}}
* {{cite book|editor-first1=A.J. |editor-last1=Jordan |editor-first2= Camilla |editor-last2=Adelle|title=Environmental Policy in the European Union: Contexts, Actors and Policy Dynamics|edition=3rd|publisher=[[Routledge]]|location=[[Abingdon-on-Thames]]|isbn=978-1-84971-469-3|year=2012}}
<!-- K -->
* {{Cite book|last1=Kaiser|first1=Wolfram|title=European Union History: Themes and Debates|last2=Varsori|first2=A.|publisher=Springer|year=2010|isbn=978-0-230-28150-9}}
<!-- M -->
* {{Cite book|last=Mather|first=J.|title=Legitimating the European Union: Aspirations, Inputs and Performance|publisher=Springer|year=2006|isbn=978-0-230-62562-4}}
* {{Cite book|last=McCormick|first=John|title=The European superpower|date=2007|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-1-4039-9845-3|oclc=71266552|author-link=John McCormick (political scientist)}}
* {{Cite book|last=McCormick|first=John|title=Understanding the European Union: A Concise Introduction|date=2014|publisher=Macmillan|isbn=978-1-137-36234-6}}
* {{cite book|first1=John|last1=McCormick|title=The European Union: Politics and Policies|publisher=[[Westview Press]]|location=Boulder, CO|year=2013|isbn=978-0-8133-4202-3|edition=5th|url-access=registration|url=https://archive.org/details/europeanunionpol0000mcco_d3k0}}
* {{Cite book|last=McLaren|first=L.|title=Identity, Interests and Attitudes to European Integration|date=2005|publisher=Springer|isbn=978-0-230-50424-0}}
* {{Cite book|last=Murray|first=Fiona|title=The European Union and Member State Territories: A New Legal Framework Under the EU Treaties|date=2012|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-90-6704-825-5}}
<!-- N -->
* {{Cite book|last=Nugent|first=Neill|title=The Government and Politics of the European Union|date=2006|publisher=Duke University Press|isbn=978-0-8223-3870-3}}
<!-- O -->
* {{Cite book|last=O'Brennan|first=John|title=The Eastern Enlargement of the European Union|date=2006|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-23440-0}}
<!-- P -->
* {{Cite book|last1=Pagden|first1=Anthony|title=The Idea of Europe: From Antiquity to the European Union|last2=Hamilton|first2=Lee H.|date=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-79552-4}}
* {{cite book|last1=Pinder|first1=John|first2=Simon|last2=Usherwood|title=The European Union: A Very Short Introduction|year=2013|edition=3rd|publisher=[[Oxford University Press]]|location=Oxford|isbn=978-0-19-968169-3}}
* {{cite book|title=The Lisbon Treaty: A Legal and Political Analysis|last=Piris|first=Jean-Claude|year=2010|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-19792-2 }}
<!-- R -->
* {{Cite book|last=Rosamond|first=Ben|title=Theories of European Integration|publisher=Palgrave Macmillan|year=2000|isbn=978-0-312-23120-0}}
<!-- S -->
* {{Cite book|last=Scheuer|first=Angelika|title=How Europeans See Europe: Structure and Dynamics of European Legitimacy Beliefs|date=2005|publisher=Amsterdam University Press|isbn=978-90-5629-408-3}}
* {{cite book|title=EuroDiversity|editor-first=George F. |editor-last=Simons|year=2002|publisher=Routledge|location=Abingdon-on-Thames|isbn=978-0-87719-381-4 }}
* {{Cite book|last=Smith|first=Hazel Knowles|title=European Union Foreign Policy: What it is and What it Does|date=2002|publisher=Pluto Press|isbn=978-0-7453-1870-7}}
* {{Cite book|last=Smith|first=Karen E.|title=European Union Foreign Policy in a Changing World|date=2008|publisher=Wiley|isbn=978-0-7456-4018-1}}
<!-- U -->
* {{Cite book|last=Urwin|first=Derek W.|title=The Community of Europe: A History of European Integration Since 1945|date=2014|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-89252-6}}
<!-- W -->
* {{Cite book|last1=Weigall|first1=David|title=The Origins and development of the European Community|last2=Stirk|first2=Peter M.R.|date=1992|publisher=Leicester University Press|isbn=978-0-7185-1428-0}}
* {{cite book|last=Wilkinson|first=Paul|title=International Relations: A Very Short Introduction|url=https://archive.org/details/internationalrel00wilk_012|url-access=limited|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-280157-9|year=2007|edition=1st }}
{{Refend}}
{{Refend}}


=== Додатна литература ===
==Додатна литература==
{{refbegin|30em}}
{{Refbegin|30em|indent=yes}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Berend | first = Ivan T. | title = The Contemporary Crisis of the European Union: Prospects for the Future | location = New York | publisher = Routledge |year=2017 |isbn=9781138244191}}
* {{cite book |last=Berend |first= Ivan T. |title=The Contemporary Crisis of the European Union: Prospects for the Future |location=New York |publisher=Routledge |year= 2017 |isbn= 978-1-138-24419-1}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-first=Elizabeth |editor-last=Bomberg |editor-first2=John |editor-last2=Peterson |editor-first3=Richard |editor-last3=Corbett |authorlink3 = [[Richard Corbett]] | title = The European Union: How Does it Work? (New European Union) | url=https://archive.org/details/europeanunionhow0000unse| edition = 3rd |year=2012| publisher = [[Oxford University Press]]| location = [[Oxford]]|isbn=978-0199570805|pages=}}
* {{cite book|last1=Corbett |first1=Richard|last2=Jacobs|first2=Francis|author2-link=Francis Jacobs|last3=Shackleton|first3=Michael|title=The European Parliament|edition=8th |publisher=[[Harper (publisher)|John Harper Publishing]]|year=2011|location=London|isbn=978-0-9564508-5-2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Corbett | first = Richard| last2=Jacobs| first2 = Francis|author2-link=Francis Jacobs| last3=Shackleton| first3 = Michael| title = The European Parliament| url=https://archive.org/details/europeanparliame0000corb| edition = 8th | publisher = [[Harper (publisher)|John Harper Publishing]]|year=2011| location = [[London]]|isbn=978-0956450852|pages=}}
* {{cite book|editor-last=Federiga |editor-first=Bindi|title=The Foreign Policy of the European Union: Assessing Europe's Role in the World|publisher=[[Brookings Institution|Brookings Institution Press]]|year=2010|location=Washington, DC|isbn=978-0-8157-2252-6|edition=2nd}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Craig| first = Paul| first2 = Gráinne| last2=de Búrca| title = EU Law, Text, Cases and Materials| edition = 4th|year=2007| publisher = [[Oxford University Press]]| location = [[Oxford]]|isbn=978-0199273898|pages=}}
* {{cite book |editor-last1=Gareis |editor-first1= Sven |editor-last2= Hauser |editor-first2= Gunther |editor-last3= Kernic |editor-first3=Franz |title=The European Union – A Global Actor? |location=Leverkusen, Germany|publisher= Barbara Budrich Publishers |year= 2013 |isbn= 978-3-8474-0040-0}}
* {{cite book |last1=Grinin |first1=L. |last2=Korotayev |first2= A. |last3=Tausch |first3=A. |year=2016 |title=Economic Cycles, Crises, and the Global Periphery |publisher=Springer International Publishing |location= Heidelberg, New York, Dordrecht, London |isbn=978-3-319-17780-9}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Federiga |editor-first=Bindi| title = The Foreign Policy of the European Union: Assessing Europe's Role in the World| url=https://archive.org/details/foreignpolicyofe0000unse| publisher = [[Brookings Institution|Brookings Institution Press]]|year=2010| location = [[Washington, D.C.]]|isbn=978-0815722526| edition = 2nd}} The E.U.'s foreign-policy mechanisms and foreign relations, including with its neighbours.
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Gareis |editor-first= Sven |editor-last2=Hauser |editor-first2= Gunther |editor-last3=Kernic |editor-first3=Franz | title = The European Union – A Global Actor? | location = Leverkusen, FRG | publisher = Barbara Budrich Publishers |year=2013 |isbn=978-3-8474-0040-0}}
* {{cite book|last=Kaiser|first=Wolfram|title=Christian Democracy and the Origins of European Union|year=2009|publisher=[[Cambridge University Press]]|location=Cambridge|isbn=978-0-511-49705-6}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Grinin | first = L. | last2=Korotayev | first2 = A. | last3=Tausch | first3 = A. |year=2016 | title = Economic Cycles, Crises, and the Global Periphery | publisher = Springer International Publishing | location = Heidelberg, New York, Dordrecht, London |isbn=978-3-319-17780-9}}
* {{cite book |last1=Le Gales |first1= Patrick |last2= King |first2= Desmond |title= Reconfiguring European States in Crisis |location= Corby |publisher= Oxford University Press |year= 2017 |isbn= 978-0-19-879337-3}}
* {{Cite news|last=McAuley|first=James|date=15 August 2019|title=A More Perfect Union?|journal=New York Review of Books|url=https://www.nybooks.com/articles/2019/08/15/europe-more-perfect-union|issn=0028-7504}}
* {{Cite book| ref=harv| first = Erik| last=Jones| first2 = Menon| last2=Anand| first3 = Stephen| last3=Weatherill| title = The Oxford Handbook of the European Union|year=2012| publisher = [[Oxford University Press]]| location = [[Oxford]]|isbn=978-0199546282|pages=}}
* {{Cite news|last=Mount|first=Ferdinand|date=6 June 2019|title=Why we go to war|volume=41|work=London Review of Books|issue=11|url=https://www.lrb.co.uk/the-paper/v41/n11/ferdinand-mount/why-we-go-to-war|access-date=11 October 2020|issn=0260-9592}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-first=A.J. |editor-last=Jordan |editor-first2= Camilla |editor-last2=Adelle| title = Environmental Policy in the European Union: Contexts, Actors and Policy Dynamics| edition = 3rd| publisher = [[Routledge]]| location = [[Abingdon-on-Thames]]|isbn=978-1849714693|year=2012|pages=}}
* {{cite book|title=The European Dream: How Europe's Vision of the Future Is Quietly Eclipsing the American Dream|first=Jeremy|last=Rifkin|publisher=[[Penguin Group#Imprints|TarcherPerigee]]|year=2005|location=[[City of Westminster]], London|isbn=978-1-58542-435-1|url=https://archive.org/details/europeandreamhow00rifk_0}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Kaiser| first = Wolfram| title = Christian Democracy and the Origins of European Union (New Studies in European History)|year=2009| publisher = [[Cambridge University Press]]| location = [[Cambridge]]|isbn=978-0511497056|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Le Gales | first = Patrick | last2=King | first2 = Desmond | title = Reconfiguring European States in Crisis | location = Corby | publisher = Oxford University Press |year=2017 |isbn=9780198793373}}
* {{cite book|last=Smith|first=Charles|author-link=Charles Emrys Smith|title=International Trade and Globalisation|edition=3rd|publisher=Anforme Ltd|year=2007|location=[[Stocksfield]]|isbn=978-1-905504-10-7}}
* {{Cite book| ref=harv| first = John| last=McCormick | title = The European Union: Politics and Policies | publisher = [[Westview Press]]| location = [[Boulder, Colorado]]|year=2007|isbn=978-0813342023| edition = 5th}}
* {{cite book|last=Staab|first=Andreas|title=The European Union Explained: Institutions, Actors, Global Impact|publisher=[[Indiana University Press]]|year=2011|location=Bloomington, IN|isbn=978-0-253-22303-6}} [https://www.amazon.com/dp/0253220181 excerpt and text search]
* {{Cite book| ref=harv| last=Pinder| first = John| first2 = Simon| last2=Usherwood| title = The European Union: A Very Short Introduction| url=https://archive.org/details/europeanunionver0000pind|year=2013| edition = 3rd| publisher = [[Oxford University Press]]| location = [[Oxford]]|isbn=978-0199681693|pages=}} [https://www.amazon.com/dp/0199233977 excerpt and text search]
* {{cite book|last1=Steiner|first1=Josephine|first2=Lorna|last2=Woods|first3=Christian|last3=Twigg-Flesner|title=EU Law|edition=9th|year=2006|publisher=[[Oxford University Press]]|location=Oxford|isbn=978-0-19-927959-3}}
* {{Cite book | last=Tausch | first=Arno | author-link=Arno Tausch | title= Globalization, the Human Condition, and Sustainable Development in the Twenty-first Century: Cross-national Perspectives and European Implications. With Almas Heshmati and a Foreword by Ulrich Brand |publisher=Anthem Press, London|year=2012 | edition=1st | isbn= 978-0-85728-410-5}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The European Dream: How Europe's Vision of the Future Is Quietly Eclipsing the American Dream| url=https://archive.org/details/europeandreamhow00rifk_0| first = Jeremy| last=Rifkin| publisher = [[Penguin Group#Imprints|TarcherPerigee]]|year=2005| location = [[City of Westminster]], [[London]]|isbn=978-1585424351|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Smith| first = Charles|authorlink = Charles Emrys Smith| title = International Trade and Globalisation| edition = 3rd| publisher = Anforme Ltd|year=2007| location = [[Stocksfield]]|isbn=978-1905504107|pages=}}
* {{cite book|last1=Yesilada|first1=Birol A.|first2=David M.|last2=Wood|title=The Emerging European Union|edition=5th|year=2009|publisher=[[Routledge]]|location=[[Abingdon-on-Thames]]|isbn=978-0-205-72380-5}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Staab| first = Andreas| title = The European Union Explained: Institutions, Actors, Global Impact| publisher = [[Indiana University Press]]|year=2011| location = [[Bloomington, Indiana]]|isbn=978-0253223036|pages=}} [https://www.amazon.com/dp/0253220181 excerpt and text search]
* {{Cite book| ref=harv| last=Steiner| first = Josephine| first2 = Lorna| last2=Woods| first3 = Christian| last3=Twigg-Flesner| title = EU Law| url=https://archive.org/details/eulaw0009stei| edition = 9th|year=2006| publisher = [[Oxford University Press]]| location = [[Oxford]]|isbn=978-0199279593|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Tausch | first=Arno |authorlink=Arno Tausch | title= Globalization, the Human Condition, and Sustainable Development in the Twenty-first Century: Cross-national Perspectives and European Implications. With Almas Heshmati and a Foreword by Ulrich Brand | url=https://archive.org/details/globalizationhum0000taus| publisher = Anthem Press, London|year=2012 | edition=1st |isbn=9780857284105|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Yesilada| first = Birol A.| first2 = David M.| last2=Wood| title = The Emerging European Union| edition = 5th|year=2009| publisher = [[Routledge]]| location = [[Abingdon-on-Thames]]|isbn=978-0205723805|pages=}}
{{Refend}}
{{Refend}}


== Спољашње везе ==
==Спољашње везе==
* [http://europa.eu/index_en.htm EUROPA] – званични веб-портал
{{Други пројекти
* [http://www.eui.eu/Research/HistoricalArchivesOfEU/Index.aspx Историјски архив Европске уније]
| commons = European Union| wikinews = Европска унија}}
* [http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained -{Eurostat}- — Објашњена статистика Европске уније]
{{div col}}
* [https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/european-union/ -{CIA World Factbook}-: Европска унија]. ''-{The World Factbook}-''. [[Централна обавештајна агенција]].
* {{званични веб-сајт|http://www.europa.eu/}}
* [https://fas.org/sgp/crs/row/RS21372.pdf Европска унија: Питања и одговори] Конгресна истраживачка служба
* [http://www.EUobserver.com/ EU Observer] – Инфо веб-сајт у вези ЕУ
* {{Gutenberg author | id=European+Union | name=European Union}}
* [http://www.euronews.net/ Euronews] – ТВ станица на језицима ЕУ
* {{Internet Archive author |sname=European Union}}
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/in_depth/europe/2003/inside_europe/ BBC News: Унутар Европе] ... Мењање Европе...
* {{Nobelprize}}
* [http://www.ec.europa.eu/index_en.htm European Commission]
* [http://www.ecb.europa.eu/home/html/index.en.html European Central Bank]
* [http://curia.europa.eu/ Court of Justice of the European Union]
* [https://web.archive.org/web/20091222231135/http://eca.europa.eu/portal/page/portal/eca_main_pages/home Court of Auditors]
* [http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm EUR-Lex]—[[EUR-Lex|EU Laws]]
* [http://www.eui.eu/Research/HistoricalArchivesOfEU/Index.aspx Historical Archives of the European Union]
{{div col end}}


{{Navboxes
{{Теме Европске уније}}
|title = Чланци везани за Европску унију
{{државе ЕУ}}
|list =
{{Г20}}
{{Теме Европске уније|state=expanded}}
{{Државе ЕУ}}
{{Нобелова награда за мир}}
{{Нобелова награда за мир}}
{{Navboxes
{{Добитници Нобелове награде 2012.|state = collapsed}}
|title = Међународне организације у којима унија има чланство

|list =
{{Г8}}
{{Г20}}
}}
}}
{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Европска унија}}


[[Категорија:Европска унија| ]]
[[Категорија:Европска унија| ]]
[[Категорија:Међународне организације]]
[[Категорија:Међународне организације]]
[[Категорија:Политички системи]]

Верзија на датум 8. децембар 2021. у 20:54

„Eu” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Eu (вишезначна одредница).
Овај чланак је о Европској унији. За различите нивое интеграције у европским земљама укључујући земље чланице ЕУ погледајте страницу Европска интеграција.

Европска унија

Застава
Крилатица: „In Varietate Concordia” (латински)
(српски: „Различитости нас уједињују”)
Химна: „Европска химна”
Главни градБрисел

Франкфурт на Мајни

Луксембург

Стразбур

  • Парламент (примарни)
Највећи градПариз
Службени језик
Државе чланице
Владавина
Облик државеМеђувлада
 — Председник Европске комисијеУрсула фон дер Лајен
 — Председник Европског парламентаДејвид Сасоли
 — Председник Европског саветаШарл Мишел
 — Председавање Саветом Европске уније Словенија
Историја
Стварање‍
 — Париски уговор18. април 1951.
 — Римски уговор1. јануар 1958.
 — Јединствен европски акт1. јул 1987.
 — Мастришки уговор1. новембар 1993.
 — Лисабонски уговор1. децембар 2009.
 — Последња примљена земља (Хрватска)1. јул 2013.
 — Последња повучена земља (Уједињено Краљевство)21. јануар 2020.
Географија
Површина‍
 — укупно4.233.262 km2
 — вода (%)3,08
Становништво‍
 — ≈ 2020.Пад 447.706.209[1]
 — густина106 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2020.
 — укупноРаст 20,918 билиона $[2]
 — по становнику46.888 $
ИХР (2019)Раст 0,911[3] (14)[4] — веома висок
Валутаевро (€) (EUR)
Остале информације
Временска зонаUTC до UTC+2 (WET, CET, EET)
UTC+1 до UTC+3 (WET, CET, EET)
Интернет домен‍.eu[а]‍

Европска унија (ЕУ) политичка је и економска унија од 27 држава чланица које се налазе првенствено у Европи.[5] Унија има укупну површину од 4.233.255,3 km2 и процењено укупно становништво од око 447 милиона. Унутрашње јединствено тржиште је успостављено кроз стандардизовани систем закона који се примењује у свим државама чланицама само у оним питањима у којима су се државе договориле да делују као једна. Политике ЕУ имају за циљ да обезбеде слободно кретања људи, роба, услуга и капитала унутар унутрашњег тржишта;[6] доносе законе у области правосуђа и унутрашњих послова и одржавају заједничке политике о трговини,[7] пољопривреди,[8] рибарству и регионалном развоју.[9] Укинуте су пасошке контроле за путовања унутар шенгенске зоне.[10] Монетарна унија је успостављена 1999. године, која је ступила на снагу 2002. године, а састоји се од 19 држава чланица које користе евро валуту. ЕУ је често описивана као sui generis политички ентитет (без преседана или поређења) са карактеристикама било федерације или конфедерације.[11][12]

Унија и држављанство ЕУ су успостављени када је Мастришки уговор ступио на снагу 1993. године. ЕУ води своје порекло од Европске заједнице за угаљ и челик (ЕЗУЧ) и Европске економске заједнице (ЕЕЗ); прва основана Париским уговором из 1951. и друга Римским уговором из 1957. године. Првобитне државе чланице онога што је постало познато као Европске заједнице биле су унутрашња шесторка: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка. Заједнице и њихове наследнице су порасле у величини проширењем на 21 нову државу чланицу и у власти додавањем области политике у њихову надлежност. Последњи велики амандман на уставну основу ЕУ, Лисабонски уговор, ступио је на снагу 2009. године. Уједињено Краљевство је 2020. постало једина држава чланица која је напустила ЕУ.[13] Пре тога, четири територије држава чланица су напустиле ЕУ или њене претече.

Са око 5,8 одсто светске популације 2020. године,[б] ЕУ је 2021. године остварила номинални бруто домаћи производ (БДП) од око 17,1 билиона долара,[2] што чини приближно 18 одсто глобалног номиналног БДП-а.[15] Поред тога, све земље ЕУ имају веома висок индекс хуманог развоја према Програму Уједињених нација за развој. ЕУ је 2012. године добила Нобелову награду за мир.[16] Кроз Заједничку спољну и безбедносну политику, Унија је развила улогу у спољним односима и одбрани. Има сталне дипломатске мисије широм света и део је Уједињених нација, Светске трговинске организације, Г7 и Г20. Због свог глобалног утицаја, Европску унију су неки научници описали као суперсилу у настајању.[17][18][19]

Статус

Европска унија је најмоћнија регионална организација која тренутно у свету постоји. Као што се из претходног може видети, у неким областима где су државе чланице свој суверенитет препустиле Европској унији, може се рећи да је Европска унија федерација или конфедерација. Унија нема право да премести додатна овлашћења других чланица на себе без допуштења одређене чланице. Исто тако, одређени број чланица руководи самостално својим политикама од националног интереса, као што су инострани послови, одбрана, валута.

Захваљујући оваквом устројству, Европска унија се не може дефинисати ни као интернационална организација ни као конфедерација или федерација. Могло би се рећи да је sui generis целина.

Тренутни и будући статус Европске уније је предмет велике политичке пажње унутар неких чланица ЕУ.

Правна основа

Правна основа Европске уније су уговори између њених чланица. Они су доношени током година. Први такав уговор је Уговор из Париза (1951) којим је оформљена Европска заједница за угаљ и челик између шест европских земаља. Овај уговор је истекао пре доношења доцнијих уговора. Са друге стране, Римски споразум (1957) и даље траје, после њега је донесен Мастрихтски споразум (1992), који је Европску унију конституисао под тим именом. Највише амандмана на Римски споразум се тицало приступа 10 нових чланица 1. маја 2004.

Чланице ЕУ су се недавно договориле око текста Европског Устава који ће, ако се ратификује од стране чланица, постати први званични устав ЕУ замењујући све дотадашње уговоре.

Ако Устав не прође приликом ратификације свих чланица, онда би можда било неопходно поново отворити преговоре у вези његовог доношења. Већина политичара и државних званичника се слажу око тога да је садашњи пред-устав неодговарајући за тренутних 25 држава чланица (као и за будуће). Старији политичари (нарочито у Француској) имају став да ако устав не ратификује неколико чланица, треба „наставити без њих“.

Видети такође:

Историја

Главни чланак: Историја Европске уније
Церемонија потписивања Уговора у Риму (1957)
Процес ширења ЕУ (1957−2021).

Покушаји да се уједине диспаратне нације Европе претходе националној држави. Они су се дешавали константно кроз историју континента још од пропасти Римског царства. Франачко царство Карла Великог, Свето римско царство и Државна заједница Пољске и Литваније су ујединили велика пространства. Много касније, током 19. века - царинске уније под Наполеоном и освајања нацистичке Немачке '40. година двадесетог века су имала само тренутно постојање.

С обзиром на изворне језичке и културне различитости у Европи, ови покушаји обично су подразумевали војно потчињавање невољних и непослушних нација, што би потом довело до нестабилности и коначног неуспеха. Један од првих предлога за мирно уједињење кроз сарадњу и једнакост чланства дао је зачетник пацифизма Виктор Иго (1851). Након катастрофа Првог, а затим и Другог светског рата, покретачка снага за оснивање Европске уније (односно онога из чега ће се она потом развити) значајно је порасла, вођена жељом да се Европа обнови и спречи могућност да се такви ужаси рата икада понове. Европска заједница за угаљ и челик (оформљена 1951, а коју су чиниле: Западна Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса) је била иницијална каписла за даље уједињење Европе.

Прва царинска унија, која се изворно звала Европска економска заједница, основана је Римским уговором 1957, а имплементирана 1. јануара 1958. Касније се променила у Европску заједницу, која је сада „први стуб“ Европске уније. ЕУ се развила од трговачког система до економског и политичког партнерства.

Структурална еволуција

Главни чланак: Споразуми Европске уније

Следећа временска линија представља интеграције које су довеле до тренутне уније, у смислу структуралног развоја на основу међународних споразума:

Потписан
Ступио
Документ 		1948.
1948.
Бриселски споразум 		1951.
1952.
Париски уговор 		1954.
1955.
Измењени Бриселски споразум 		1957.
1958.
Римски
уговори 		1965.
1967.
Уговор о ЕЗ 		1975.
N/A
Закључци Европског савета 		1985.
1995.
Шенгенски
споразум 		1986.
1987.
Јединствени
европски акт 		1992.
1993.
Мастрихтски уговор 		1997.
1999.
Амстердамски уговор 		2001.
2003.
Уговор из Нице 		2007.
2009.
Лисабонски
уговор 		 
                         
Три стуба Европске уније:  
Европске заједнице:  
Европска заједница за атомску енергију (EUROATOM)   
Европска заједница за угаљ и челик (ECSC) Уговор истекао 2002. Европска унија (EU)
    Европска економска заједница (EEC)
        Шенгенска правила   Европска заједница (EC)
    ТРЕВИ Правосуђе и унутрашњи послови (JHA)  
  Полицијска и правосудна сарадња у криминалним стварима (PJCC)
          Европска политичка сарадња (EPC) Заједничка спољна и безбедносна политика (CFSP)
Неконсолидована тела Западноевропска унија (WEU)    
Уговор прекинут 2011. године  
                       

Институције

Европска унија има неколико институција:

Постоји још много тела задужена за спровођење објективне политике и правде. То су Агенције Европске уније.

Поред тога, постоје и саветодавна тела, међу којима су:

Европски савет

Главни чланак: Европски савет
Шарл Мишел, председник Европског савета

Политичко вођство Европске уније је Европски савет, који се обично састаје четири пута годишње. Њега чини један представник по држави — или шеф државе или шеф владе - уз председника Европског савета као и председника Европске комисије. Представницима држава чланица помажу њени министри иностраних послова. Европски савет користи своју водећу улогу да реши спорове између држава чланица и институција Европске уније и да се реше политичке кризе и неслагања због контроверзних питања и политика. Европски савет се не треба поистовећивати са Саветом Европе, међународном организацијом независном од Европске уније.

Дана 19. новембра 2009. Херман ван Ромпуј је изабран за првог председника Европског савета, док је Кетрин Ештон изабрана за високог представника уније за спољну и безбедносну политику. Обоје су ступили на дужност 1. децембра 2009.

Савет Европске уније

Главни чланак: Савет Европске уније

Савет Европске уније (понекад се назива Савет министара) чини другу половину законодавства Европске уније. Чине је министри из сваке државе чланице и састаје се у другачијем саставу у зависности од проблема којим се бави. И поред различитог састава, оно се сматра једним телом.[20] Поред законодавне улоге, Савет Европске уније има и извршне функције по питању заједничке спољне и безбедносне политике.

Европска комисија

Главни чланак: Европска комисија

Европска комисија је извршно тело и одговорна је за законске иницијативе и свакодневно управљање Европско унијом. Тренутно је чине 27 европских комесара за различита поља деловања, по један из сваке државе. Председника и чланове европске комисије предлаже Европски савет. Именовање председника и чланова комисије мора да одобри Европски парламент.[21]

Европски парламент

Главни чланак: Европски парламент

Европски парламент представља једну половину законодавства Европске уније. 736 (ускоро ће бити 750) европских посланика директно бирају држављани ЕУ сваких пет година. Иако се посланици бирају по државном кључу, они се организују по политичким групама, а не по држављанству. Свака држава чланица има одређени број посланика, а они се у неким случајевима бирају по националним изборним јединицама. Парламент и Савет Европске уније заједно усвајају законе у скоро свим областима под редовном законодавној процедури. Ово се такође односи и на буџет Европске уније. Коначно, Европска комисија одговара Европском парламенту, потребна јој је његово одобрење за именовање и мора да подноси извештаје Парламенту. Председник Европског парламента представља Парламент. Председника и потпредседника Парламента бирају посланици сваке две и по године.[22]

Седишта институција Европске уније


Државе чланице и проширења

Главни чланци: Чланице Европске уније, Проширење Европске уније, Државе које се граниче са Европском унијом и Копенхагенски критеријум

Шаблон:Мапа чланица ЕУ

Од 1. јула 2013. ЕУ има 28 земаља чланица. Укупна површина тих 28 земаља је 4.382.269 km². Да је јединствена земља, била би седма по реду држава у свету по површини. Број грађана ЕУ (под условима Мастрихтског споразума) у 28 земаља је отприлике 500 милиона (јануар 2007). Била би дакле трећа по реду после Кине и Индије, да се ради о правој држави.

У периоду од 1952/1958. шест оснивачких земаља ЕУ биле су: Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. Деветнаест будућих земаља су јој се придружиле у „таласима проширења“ који су дати у следећој табели:

Година Државе
1973. Данска, Република Ирска и Уједињено Краљевство
1981. Грчка
1986. Португалија и Шпанија
1995. Аустрија, Финска и Шведска
2004. Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка
2007. Бугарска, Румунија
2013. Хрватска

Напомене:

  • Гренланд, који је саставни део Данске је на референдуму (1979) напустио све европске институције 1985. године.
  • 1990. године територија и становништво Европске заједнице су увећани када се Источна Немачка ујединила са Западном Немачком.

Кандидати за чланство, остале земље

Могућа проширења Европске уније
  Садашње чланице
  Државе кандидати
  Државе потенцијални кандидати
  Могуће чланство

Званичне земље кандидати за чланство су Северна Македонија, Турска, Албанија, Црна Гора и Србија за које се не зна када ће тачно постати чланице уније. Турска је држава око које се воде разне полемике унутар ЕУ о томе да ли би требало да буде примљена у чланство. Земље које су званично регистроване као потенцијални кандидати су Босна и Херцеговина и Република Косово (једнострано проглашена држава на територији Србије).

Многе државе, као што су Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн, не желе да уђу у ЕУ, али с њом имају специјалне споразуме. Исланд је одустао од чланства у Европској Унији.

Тренутна питања

Главна питања са којима се Европска унија у овом тренутку бави је њено проширење на југ и исток, односи са САД, ревизија правила Пакта за стабилност и ратификација Устава Европске уније од стране држава чланица.

Статус прекоокеанских територија

Главни чланак: Специјалне територије Европске уније

Неке територије имају званичне односе са чланицама ЕУ захваљујући колонијалној прошлости, културним везама или географском положају. Ту се пре свега мисли на прекоморске територије Француске, Шпаније, Холандије и Велике Британије.

Економски положај

Године 2005, ЕУ је имала највећу економију на свету са, БДП од 9.486•10¹² евра (или 12.427•10¹² USD са курсом од 1,31$ за 1 евро 11. јануара, 2005.

Животни стандард

Следи табела са подацима о БДП по глави становника у свакој држави ЕУ понаособ. Подаци су из 2004.

БДП (ППП), 2004
БДП (ППП) по становнику, 2004
Државе чланице БДП (ПКМ)
у милионима
међ. долара 		БДП (ПКМ)
по становнику
међ. долара 		БДП (номинални)
по становнику
међ. долара
 Европска унија


12.954.042 28.477 29.763
 Луксембург 33.436 72.945 76.224
 Република Ирска 179.516 42.859 49.533
 Данска 195.788 36.079 48.530
 Аустрија 286.767 35.002 37.378
 Финска 171.848 32.822 36.928
 Белгија 338.452 32.500 35.843
 Холандија 524.035 32.062 38.323
 Немачка 2.605.373 31.572 33.356
 Шведска 283.802 31.235 39.562
 Француска 1.900.467 30.322 33.387
 Италија 1.726.869 29.727 30.144
 Шпанија 1.145.078 27.542 27.815
 Грчка 261.018 23.519 20.545
 Словенија 46.384 23.250 17.535
 Кипар 18.563 22.334 20.500
 Малта 8.103 20.365 13.847
 Португалија 210.049 19.949 17.224
 Чешка 198.931 19.478 12.587
 Мађарска 179.606 18.492 11.375
 Естонија 23.927 17.802 10.342
 Словачка 93.288 17.239 9.471
 Литванија 52.705 15.443 8.310
 Пољска 526.253 13.797 8.410
 Летонија 31.841 13.784 8.401
 Бугарска 76.696 10.003 3.686
 Румунија 204.412 9.446 5.254
 Хрватска 57.983 17.885 8.710
Кандидати за чланство:
 Турска 609.987 8.385 5.692
 Северна Македонија 16.700 8.080 2.564
 Србија 47.770 7.234 3.215
 Црна Гора 2.412 3.800 1.784
 Исланд (повукао кандидатуру 2014) 11.820 36.620
Потенцијални кандидати за чланство:
 Босна и Херцеговина 25.505 6.456 2.561
 Албанија 18.329 5.107 2.441

БДП ЕУ је мањи од БДП-а Сједињених Америчких Држава, који износи 38.031 долара по глави становника (2004).

Види још

Напомене

  1. ^ .еу представља целу ЕУ; државе чланице такође имају своје ДДК.
  2. ^ Ова цифра је из фебруара 2020. и узима у обзир излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. Становништво УК је отприлике 0,9% светске популације.[14]

Референце

Цитати

  1. ^ [1]
  2. ^ а б „World Economic Outlook Database, April 2021 (EU countries)”. IMF.org. International Monetary Fund. Приступљено 13. 5. 2021. 
  3. ^ „Gini coefficient of equivalised disposable income – EU-SILC survey”. ec.europa.eu. Eurostat. Приступљено 10. 8. 2021. 
  4. ^ „Inequalities in Human Development in the 21st Century” (PDF). Human Development Report. стр. 5. 
  5. ^ „The EU in brief”. European Union. 16. 6. 2016. 
  6. ^ European Commission. „The EU Single Market: Fewer barriers, more opportunities”. Europa web portal. Архивирано из оригинала 1. 10. 2007. г. Приступљено 27. 9. 2007. 
    „Activities of the European Union: Internal Market”. Europa web portal. Приступљено 29. 6. 2007. 
  7. ^ „Common commercial policy”. Europa Glossary. Europa web portal. Архивирано из оригинала 16. 1. 2009. г. Приступљено 6. 9. 2008. 
  8. ^ „Agriculture and Fisheries Council”. The Council of the European Union. Приступљено 3. 6. 2013. 
  9. ^ „Regional Policy Inforegio”. Europa web portal. Приступљено 3. 6. 2013. 
  10. ^ „Schengen area”. Europa web portal. Архивирано из оригинала 10. 8. 2011. г. Приступљено 8. 9. 2010. 
  11. ^ Phelan, William (2012). „What Is Sui Generis About the European Union? Costly International Cooperation in a Self-Contained Regime”. International Studies Review. 14 (3): 367—385. doi:10.1111/j.1468-2486.2012.01136.x. 
  12. ^ Hlavac, Marek (2010). „Less than a State, More than an International Organization: The Sui Generis Nature of the European Union” (PDF). Central European Labour Studies Institute. Rochester, N.Y. S2CID 153480456. doi:10.2139/ssrn.1719308. 
  13. ^ Rawlinson, Kevin; Topping, Alexandra; Murphy, Simon; Henley, Jon; Murray, Jessica; Freedland, Jonathan; Rawlinson, Kevin (1. 2. 2020). „Brexit day: end of an era as United Kingdom leaves EU – as it happened-GB”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 8. 6. 2020. 
  14. ^ „European Union reaches 500 Million through Combination of Accessions, Migration and Natural Growth”. Vienna Institute of Demography. Приступљено 12. 2. 2016. 
  15. ^ „World Economic Outlook Database, April 2021”. IMF.org. International Monetary Fund. Приступљено 13. 5. 2021. 
  16. ^ „EU collects Nobel Peace Prize in Oslo”. BBC News. 10. 12. 2012. Приступљено 3. 6. 2013. 
  17. ^ McCormick 2007.
  18. ^ Rifkin, Jeremy (2004). The European DreamНеопходна слободна регистрација. Polity Press. ISBN 1-58542-345-9. 
  19. ^ Moravcsik, Andrew (2009). „Europe: The quiet superpower”. French Politics. 7 (3–4): 403—422. ISSN 1476-3419. S2CID 143049416. doi:10.1057/fp.2009.29. 
  20. ^ „Institutions: The Council of the European Union”. Europa web portal. Архивирано из оригинала 3. 7. 2007. г. Приступљено 25. 6. 2007. 
  21. ^ „Institutions: The European Commission”. Europa web portal. Архивирано из оригинала 23. 6. 2007. г. Приступљено 25. 6. 2007. 
  22. ^ „Institutions: The European Parliament”. Europa web portal. Архивирано из оригинала 24. 6. 2007. г. Приступљено 25. 6. 2007. 

Библиографија

Додатна литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_унија&oldid=24192668”