Holandija
Koordinate: 51°-53° SG Š, 3°-7° IGD
| krilatica: Izdržaću Je Maintiendrai/Ik zal handhaven |
|
| Himna Het Wilhelmus |
|
.svg) |
|
| Glavni grad | Amsterdam |
| Službeni jezik | holandski |
| - Kralj | Vilem-Aleksander |
| - Predsednik vlade | Mark Rute |
| Nezavisnost: | 1648. |
| Površina | |
| - Ukupno | 41.848 km² (135) |
| - Voda (%) | 18,4 |
| Stanovništvo | |
| - 2011. | 16.675.300 (61) |
| - Gustina | 401,6/km² |
| Valuta | Evro ¹ američki dolar² |
| Vremenska zona | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Internet domen | .nl |
| Pozivni broj | +31 |
| ¹ Pre 2002. holandski gulden ² U specijalnim opštinama BES ostrva. |
|
Holandija ili Nizozemska (hol. Nederland, friz. Nederlân) je jedna od četiri konstitutivne države Kraljevine Holandije (ostale tri su: Aruba, Kurasao i Sveti Martin). Nalazi se na zapadu Evrope, na jugu se graniči sa Belgijom, na istoku sa Nemačkom, dok na zapadu i severu ima izlaz na Severno more.
Država Holandija se sastoji iz 12 provincija u tzv. Evropskoj Holandiji, a nakon rasformiranja Holandskih Antila, u njenom sastavu su i tri specijalne opštine u tzv. Karipskoj Holandiji — Boner, Saba i Sveti Eustahije.
Sadržaj |
Ime [uredi]
U nekim jezicima ova država se naziva „niska zemlja“ — „Nizozemska“, „Nederland“ (holandski, francuski, hrvatski, španski, ruski, češki), ali se kolokvijalno često naziva i Holandija. U drugim jezicima (srpski, poljski, rumunski, grčki, mađarski, turski), skoro isključivo se koristi naziv Holandija. Izvorno, Holandija je ime samo dve centralne provincije.
Geografija [uredi]
 |
Za više informacija pogledajte članak Geografija Holandije |
Položaj [uredi]
 |
Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi. Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje. |
Geologija i reljef [uredi]
|
Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi. Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje. |
Oko polovine teritorije Holandije se nalazi ispod jednog metra nadmorske visine, a oko četvrtine je ispod nivoa mora. Ove površine se od poplava brane sistemom kanala čija je ukupna dužina veća od 3.000 kilometara. Najviši vrh kontinentalne Holandije, Valserberg (322,5 metara) nalazi se na krajnjem jugu zemlje. Od njega je viši vrh na karipskom ostrvu Saba, visok 877 metara.
Delovi Holandije, kao na primer cela provincija Flevoland, nastali su isušivanjem delova mora. Ove površine se nazivaju polderi. Oko petina teritorije Holandije je pod vodom, od čega najveći deo predstavlja jezero Ejselmer (IJsselmeer). Ejselmer je ostatak nekadašnjeg zaliva Severnog mora koji je 1932. odvojen nasipom dugim 29 km.
Vode [uredi]
|
Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi. Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje. |
Najvažnije reke Holandije su Rajna, njen rukavac Val i reka Mas. Ove reke teku sa istoka prema Severnom moru i dele državu na severni i južni deo.
Flora i fauna [uredi]
|
Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi. Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje. |
Zemljište [uredi]
|
Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi. Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje. |
Klima [uredi]
|
Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi. Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje. |
Holandija ima umerenu primorsku klimu sa toplim letima i umerenim zimama.
Istorija [uredi]
|
Za više informacija pogledajte članak Istorija Holandije |
Holandija predstavlja prvi istorijski primer države nastale buržoaskom revolucijom protiv apsolutističke vlasti. Karakter Holandske revolucije u 16. veku je bio kako buržoaski, tako i verski i nacionalni.
Uzrok revolucije leži u namerama španskog kralja Filipa II da ukine autonomiju provincija, nametne nove poreze i iskoreni protestantizam. Sedam nizozemskih provincija su 1579. sklopile sporazum o Utrehtskoj uniji (Holandska republika). Za vođu Unije u ratu protiv Španije imenovan je Viljem Oranski. Osamdesetogodišnji rat (1568—1648) okončan je Vestfalskim ugovorom i priznanjem nezavisnosti Ujedinjenih provincija Nizozemske (Holandija).
Novostvorena republika imala je federalističko uređenje sa obeležjima konfederalizma. Holandija se u 17. veku (Zlatno doba Holandije) istakla kao prvorazredna sila u moreplovstvu, trgovini i ekonomiji. Tada je nastalo Holandsko kolonijalno carstvo. Uz ekonomski progres u Holandiji došlo je i do procvata kulture i nauke.
Ratovi Luja XIV i uspon britanske ekonomske i pomorske imperije doveli su do opadanja holandske moći.
Tokom 1795. Holandija je kao Batavijska republika postala vazalna republika sa republikanskim uređenjem po uzoru na francusko uređenje. Bila je centralizovana unitarna država i donesen je zakon o pravima čoveka i građanina. Republikansko uređenje trajalo je do 1806. kada je Holandija postala monarhija kao vazalna kraljevina namenjena Napoleonovome bratu Luju Bonaparti kao kralju. Tokom 1810. potpuno je anektirana u sastav Francuske. Kasnije 1815. stvorena je Kraljevina Holandija najpre pod vlašću dinastije Oranje-Nasau. Provincije su postale administrativni regioni, umesto federalnih jedinica. Kraljevina Ujedinjene Nizozemske je pored Holandije u svoj sastav uključila i Južnu Nizozemsku (danas Belgija i Luksemburg), ali se 1830. Belgija osamostalila.
U Drugom svetskom ratu Holandiju je okupirala nacistička Nemačka. Posebno je traumatično bilo bombardovanje Roterdama 1940, holokaust nad Jevrejima, i glad tokom zime 1944—1945.
Posle rata Holandija je dala nezavisnost svojim kolonijama, Indoneziji i Surinamu.
Holandija je 1952. bila jedna od zemalja osnivača Evropske zajednice za ugalj i čelik, koja je vremenom prerasla u Evropsku uniju.
Provincije [uredi]
U početku, 1579, Holandija je bila unija sedam provincija. Kasnije su se uniji pridružile provincije Severni Brabant i Limburg. Drente je priznat za posebnu provinciju 1839, a dominantna provincija Holandija je 1840. podeljena na severnu i južnu. Najmlađa provincija Flevoland formirana je 1986.
Od 1. januara 1986, Holandija je podeljena na 12 provincija.
| # | Provincija | Glavni grad | Površina u km² | Stanovništvo |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Drente | Asen | 2.756,97 | 481.254 |
| 2 | Flevoland (od 1986.) | Lelistad | 2.338,07 | 351.680 |
| 3 | Frizija | Leuvarden | 5.723,95 | 639.787 |
| 4 | Helderland | Arnem | 5.154,59 | 1.960.422 |
| 5 | Groningen | Groningen | 2.797,48 | 572.997 |
| 6 | Limburg | Mastriht | 2.023,85 | 1.141.889 |
| 7 | Severni Brabant | Hertohenbos | 5.098,88 | 2.400.198 |
| 8 | Severna Holandija | Harlem | 4.236,67 | 2.573.120 |
| 9 | Overejsel | Zvole | 3.438,90 | 1.100.677 |
| 10 | Južna Holandija | Hag | 3.478,07 | 3.439.982 |
| 11 | Utreht | Utreht | 1.462,51 | 1.152.218 |
| 12 | Zeland | Midelburg | 2.519,27 | 378.348 |
Od 10. oktobra 2010, u sastavu Holandije nalaze se i tri specijalne opštine (BES ostrva).
| # | Provincija | Glavni grad | Površina u km² | Stanovništvo |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Boner | Kralendajk | 288 | 15.414 |
| 2 | Sveti Eustahije | Oranjestad | 21 | 3.300 |
| 3 | Saba | Botom | 13 | 2.000 |
Stanovništvo [uredi]
Sa 484 stanovnika po km2, Holandija je jedna od najgušće naseljenih zemalja na svetu (uporedi: Srbija 106, Kina 135, Monako 16.923, Namibija 2,4) [1]. Juna 2006. broj stanovnika Holandije bio je 16.336.000, od kojih polovina živi u najgušće naseljenom zapadu zemlje.
Holanđani su po statistikama jedan od najviših naroda na svetu, sa prosečnom visinom od 1,81 m za muškarce i 1,68 m za žene.[2]
Stanovništvo Holandije obuhvata pripadnike nacija iz celog sveta. Holanđani čine 80,6% populacije. Najviše došljaka potiče iz Nemačke (2,4%) i Belgije (0,7%), zatim iz bivših kolonija Indonezije (2,4%) i Surinama (2%), i najzad Maroka (2%) i Turske (2,2%).
Jezici [uredi]
Holandski jezik je zvanični jezik, iako ovo nije regulisano zakonom. U provinciji Friziji koristi se i frizijski jezik. Lokalni dijalekti holandskog se često prepliću sa srodnim dijalektima nemačkog jezika.
U prekomorskim teritorijama Holandije u Karibima, pored holandskog, zvanični su jezici papjamento i engleski.
Holanđani imaju jaku tradiciju učenja stranih jezika. 87% stanovništva govori engleski jezik, 55-60% zna nemački, a 25% francuski.
Religije [uredi]
.jpg)
Po religijskoj pripadnosti, stanovništvo Holandije se opredeljuje:
- 30% katolika
- 20% protestanata
- 9% ostale religije (5,8% islam, 0,6% hinduizam, budizam, judaizam i druge)
- 41% ateista
Manje od 20% ljudi redovno posećuje crkvu.[3]
Do 1960ih, većina stanovništva je pripadala protestantskoj veroispovesti (55-60%), uglavnom kalvinizmu. Najveći broj ostalih vernika je pripadao katoličanstvu (do 40%). Sever i zapad zemlje su tradicionalno naklonjeni protestantizmu, dok jug i istok uglavnom naseljavaju rimokatolici.
Tolerancija [uredi]
Holandija je društvo koje je veoma liberalno i tolerantno, u šta spada i „meka“ primena nekih zakona (hol. Gedoogbeleid).[traži se izvor od 03. 2011.] Ovo se odnosi na legalizovanu prostituciju i eutanaziju, mogućnost korišćenja lakih droga, kao i jednaka prava homoseksualnih parova.
U poslednje vreme ojačale su političke snage koje se suprotstavljaju multikulturalnosti, islamu i Evropskoj uniji, iako propagiraju liberalizam (vidi: Partija za slobodu).
Kultura [uredi]
|
Za više informacija pogledajte članak Holandska kultura |
Nauka [uredi]
Od svog nastanka, holandsko društvo je relativno tolerantno prema različitim religijama i mišljenjima. Često je služila kao utočište za naučnike i filozofe, poput Renea Dekarta, Gabrijela Farenhajta i Džona Loka. Najpoznatiji domaći filozofi su Erazmo Roterdamski i Baruh Spinoza.
Najstariji holandski univerzitet osnovan je 1575. u Lajdenu.
Fizičar, matematičar i astronom Kristijan Hajgens otkrio je Saturnov mesec Titan, projektovao sat sa klatnom i razvio talasnu teoriju svetlosti. Holanđanin Antoni van Levenhuk je pronalazač mikroskopa. U 19. veku Hendrik Lorenc je razvio elektromagnetnu teoriju svetlosti.
Umetnost [uredi]
Doba najvećeg blagostanja Holandske republike u 17. veku pratila su izuzetna dostignuća u kulturi, naročito slikarstvu. Ovo doba se naziva „Zlatno doba Holandije“. Najznačajniji slikari tog perioda su Rembrant van Rijn, Johanes Vermer i Frans Hals. U slikarstvu se javljaju teme karakteristične za holandsko građansko društvo: pojedinačni i grupni portreti, mrtva priroda, pejzaži, istorijske kompozicije i žanr scene.
U gradu Delftu u to vreme je počela proizvodnja plavo-belog Delftskog porcelana koji je stekao veliku popularnost u Evropi.
Zlatnom dobu pripada i dramski književnik Jost van den Vondel.
Znameniti holandski umetnici u 19. i 20. veku bili su slikar Vinsent van Gog, slikar i dizajner Pit Mondrijan i grafičar Moris Esher.
Praznici [uredi]
Omiljeni praznici u Holandiji su 30. april - Dan kraljice (kada se obeležava rođendan Kraljice Julijane) i 6. decembar - Sveti Nikola.
Politika [uredi]
Kraljevina Holandija je država parlamentarne demokratije i ustavna monarhija. Kralj je vladar države i predstavlja državu. Izvršnu vlast ima Savet ministara Kraljevine Holandije, koji je odgovoran Drugom domu za poslove vlade. Predsednika i premijera imenuje kralj. Država je podeljena na 12 provincija, a granice među njima određuje parlament. Izvršni organ provincije je kraljev namesnik. Sudsku vlast ima vrhovni sud. Biračko pravo imaju svi holandski državljani stariji od 18 godina, a pasivno stariji od 21 godine. Od 30. aprila 1980. na prestolu je kraljica Beatriks Armgard iz kuće Oranje−Nasau. Presto se ravnopravno nasleđuje po muškoj i ženskoj liniji prema naslednom redu. Holandija ima dvodomni parlament: gornji dom ima 75 a donji 150 članova. Sedište parlamenta je u Hagu. Zakonski predlozi moraju biti usvojeni u oba doma i mora ih prihvatiti kraljica.
Kraljevina se sastoji od država Holandije, Arube, Kurasaa i Svetog Martina — pri čemu su sve četiri ravnopravne.
Glavni grad [uredi]
Holandija nema jedinstven glavni grad. Sedište vlade i kralja se nalaze u Hagu, kao i većina ambasada, ali po ustavu vladar polaže zakletvu u Amsterdamu.
Reference [uredi]
- ^ Der Fischer Weltalmanach 2006. Zahlen, Daten, Fakten. Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main 2005, ISBN 3-596-72006-0; S. 334,117,126,321,325
- ^ „Reported health and lifestyle“. Centraal Bureau voor de Statistiek Приступљено 28. 08. 2007.
- ^ Becker, Jos and Joep de Hart (2006) (на Dutch). Godsdienstige veranderingen in Nederland. Sociaal en Cultureel Planbureau. ISBN 9037702597. OCLC 84601762.
Spoljašnje veze [uredi]
.svg){kind=small}
- Zvanični portal Holandije
- Vlada Holandije
- Ministarstvo spoljnih poslova
- Statistika
- Zvanična turistička prezentacija
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||
