Списак познатих Срба у Хрватској

Списак познатих Срба у Хрватској обухвата списак Срба у Хрватској и Срба који су рођени или су значајнији део радног века провели на тлу данашње Хрватске а својем раду су остварили значајније резултате.

Политика[уреди | уреди извор]

Краљевина Мађарска[уреди | уреди извор]

Белош Вукановић, (1083 — 1163), бан Хрватске
Јелена Немањић Шубић

Аустроугарска[уреди | уреди извор]

Мојсије Балтић^[1], (1804 — 1879) члан банске владе Бана Јосип Јелачић, секретар Намесничког већа, крајишки управни официр, и привредни стручњак.
Максимилијан Прица,^[1] (1823 — 1873) политичар и правник, секретар Бана Јосип Јелачић, учествовао је у изради програма о савезу Хрватске и Угарске.
Светозар Кушевић,^[1] (1823—1911) политичар, секретар Намесничког већа.
Огњеслав Утјешеновић Острожински, (1817 — 1890), политичар, књижевник, публицист.
Илија Гутеша,^[1] (1825 — 1894), политичар, трговац, народни посланик.
Сава Бјелановић, (1850 — 1897), политичар, вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору.
Богдан Медаковић, (1852 — 1923), политичар, адвокат, председник Хрватског сабора.
Др Душан Поповић^[1] (1877 — 1958), адвокат, политичар, посланик Хрватског сабора, важна карика Хрватско—српске коалиције.
Никола Крестић,^[1] (1824 — 1887), адвокат, политичар, први Србин изабран за председника Хрватског сабора.
Светозар Прибићевић, најважнији политички представник српског народа у Аустро—угарској
Константин Војновић, (1832 — 1903), политичар, универзитетски професор и ректор Универзитета у Загребу.

Краљевина и СФР Југославија[уреди | уреди извор]

Срђан Будисављевић,
Јованка Броз, удовица југословенског председника Јосипа Броза Тита.
Јово Угрчић, председник Сабора СР Хрватске.
Милутин Балтић, председник Председништва СР Хрватске.
Душан Драгосавац, председник Предсједништва Савеза комуниста Југославије.
Огњен Прица (Илиџа, код Сарајева, 27. новембар 1899 — Загреб, 9. јула 1941), професор математике, револуционар и Народни херој Југославије. После три месеца затвора у Загребу, протеран је у Кореницу, завичајно место његових родитеља.

Самостална Хрватска[уреди | уреди извор]

Срећко Бијелић,^[2] (1930 — 2004), политичар,^[3] оснивач Хрватске народне странке и заступник Хрватског сабора.
Милан Ђукић,^[4] (1947 — 2007), политичар, оснивач Српске народне странке и потпредседник Хрватског сабора.
Живко Јузбашић,^[5] (1924), политичар, министар без портфеља у 3. саставу Владе Републике Хрватске и заступник Хрватског сабора.
Милорад Пуповац, (1955), политичар, председник Српског народног вијећа и заступник Хрватског сабора.
Јован Рашковић, (1929 — 1992), психијатар, академик, политичар и оснивач Српске демократске странке у Хрватској.
Слободан Узелац, (1947), политичар, потпредседник Владе Републике Хрватске у кабинетима Иве Санадера и Јадранке Косор.
Војислав Станимировић, (1953), политичар, оснивач и председник СДСС—а и заступник Хрватског сабора.
Миланка Опачић,^[6] (1968), политичарка, потпредседница СДП—а, потпредседница Владе и министарка у Влади Зорана Милановића и заступница Хрватског сабора.
Жељко Јовановић, политичар, министар образовања у Влади Зорана Милановића и заступник Хрватског сабора.
Бранко Грчић, политичар, потпредседник Владе и министар у Влади Зорана Милановића и заступник Хрватског сабора.
Вељко Остојић, политичар, министар у Влади Зорана Милановића.

Остало[уреди | уреди извор]

Јован Гавриловић, историчар и политичар
Матија Бан, професор Лицеја, политичар и дипломата
Медо Пуцић, књижевник, научник и политичар, дубровачки песник.
Валтазар Богишић, историчар права, министар Правде Црне Горе, професор, правник.
Игњат Бакотић, (1835 — 1906), адвокат, председник Врховног суда на Цетињу
Лујо Бакотић, правник, публициста, лексикограф, дипломата.
Јован Рашковић, оснивач Српске демократске странке у Хрватској, психијатар, академик.
Санда Рашковић Ивић, бивша министарка у Влади Србије.

Црква[уреди | уреди извор]

Јосиф Рајачић, (1785 — 1861), карловачки митрополит, српски патријарх и управитељ Српске Војводине.
Гојко Стојчевић, (1914 — 2009), епископ рашко—призренски, српски патријарх
Симеон Кончаревић, (око 1690 — 1769), епископ далматински и албански (1751 — 1762).
Никанор Богуновић Скочић, (1735 — 1792), генерални викар Далмације и архимандрит манастира Крка.
Герасим Зелић, (1752 — 1828), калуђер и архимандрит у манастиру Крупи, епископски викар у Далмацији и Боки которској.
Саватије Васиљевић, (1755 — 1809), српски архимандрит.
Јустин Јовановић, (1786 — 1834), епископ будимски
Митрополит београдски Петар, (1800 — 1864), митрополит београдски и епископ горњокарловачки.
Стефан Крагујевић, (1803 — 1864), епископ пакрачки
Стефан Кнежевић, (1806 — 1890), епископ далматински од 1853. до 1890. и народни добротвор.
Герасим Петрановић, (1820 — 1906), епископ бококоторски.
Никанор Ивановић, (1825 — 1984), митрополит црногорски.
Григорије Живковић, (1839 — 1909), митрополит зворничко—тузлански.
Николај Мандић, (1840 — 1984), митрополит дабробосански и митрополит зворничко—тузлански.
Никодим Милаш, (1845 — 1915), епископ далматински, члан САНУ.
Мирон Николић, (1846 — 1941), епископ пакрачки.
Доситеј Јовић, (1856 — 1910), епископ бококоторски.
Герман Опачић, (1857 — 1899), епископ бачки
Евгеније Летица, (1858 — 1933), теолог, митрополит бањалучко—бихаћки и митрополит дабробосански
Михаило Грујић, (1861 — 1914), епископ горњокарловачки.
Викентије Вујић, (1874 — 1939), викарни епископ моравички и епископ банатски.
Максимилијан Хајдин, (1879 — 1936), епископ далматински и горњокарловачки.
Емилијан Мариновић, (1902 — 1982), епископ марчански и пакрачки.
Методије Муждека, (1912 — 1977), епископ тимочки.
Стефан Боца, (1916 — 2003), епископ далматински и жички.
Јован Павловић, (1936 — 2014), митрополит загребачко—љубљански и целе Италије.

Наука[уреди | уреди извор]

Природне[уреди | уреди извор]

Лујо Адамовић, (1864 — 1935), ботаничар.
Данило Блануша, (1903 — 1987), математичар, физичар, инжењер и професор.
Јован Карамата, (1903 — 1967), математичар.
Милутин Миланковић, (1879 — 1958), инжењер, геофизичар, климатолог и астроном, светски познат као аутор теорије познате под именом Миланковићеви циклуси.
Никола Тесла, (1856 — 1943), најпознатији Србин уопште, један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радио—технике.
Јосиф Панчић, (1814 — 1888), ботаничар и први председник Српске краљевске академије.
Владимир Варићак, (1865 — 1942), математичар.
Никола Хајдин, (1923), академик, доктор грађевинских наука, актуелни председник САНУ.
Бранко Божић, (1907 — 1991), хемичар, металург, технолог.
Ђуро Курепа, (1907 — 1993), математичар, професор универзитета и академик САНУ.
Бранко Жежељ, (1910 — 1995), грађевински инжењер, конструктор, иноватор, професор и академик.
Олга Царевић, (1925), биохемичарка, професор универзитета и академик ХАЗУ.
Илија Стојановић, (1924 — 2007), инжењер електротехнике, професор универзитета и академик САНУ.
Паула Путанов, (1925 — 2014), хемичарка, професор универзитета и академик САНУ.
Милојко Вуцелић, (1930 — 2012), инжењер машинства, руководилац пројекта и један од директора америчког свемирског програма Аполо.

Друштвене[уреди | уреди извор]

Сава Мркаљ, (1783 — 1833), филолог и реформатор језика.
Данило Медаковић, (1819 — 1881), историчар, публициста, штампар и издавач.
Милорад Медаковић, (1824 — 1897), историчар, новинар и дипломата.
Барон Јован Живковић Фрушкогорски^[1], (1826 — 1902), адвокат, већник Стола седморице, први председник Управе Српске банке
Перо Будмани, (1835 — 1914) лингвист и филолог.
Манојло Грбић, (1844 — 1899), професор, писац и историчар.
Антоније Вучетић, (1845 — 1931), историчар и публициста.
Луко Зоре, (1846 — 1906), филолог и књижевник, саборски заступник у Далмацији.
Војислав Бакић, (1847 — 1929), педагог, професор, два пута ректор Велике школе у Београду.
Гавро Манојловић, (1856 — 1939) историчар, председник ЈАЗУ.
Милан Решетар, (1860 — 1942), славист, лингвист, историчар.
Милош Н. Ђурић, (1892 — 1967), класични филолог, хелениста, професор, филозоф, преводилац и академик.
Милан Кашанин, (1895 — 1981) историчар уметности, ликовни критичар.
Гојко Николиш, (1911 — 1995) историчар, лекар, учесник НОБ—а, генерал—пуковник ЈНА, члан САНУ и народни херој Југославије.
Иван Божић, (1915 — 1977) историчар.
Смиља Аврамов, (1918 — 2018), доктор правних наука, стручњак за међународно право, дугогодишњи председник Свјетског удружења за међународно право, председник Свјетске конфедерације за мир и разоружање са седиштем у Лондону (ICDP), члан Извршног одбора Удружења правника свијета за борбу против нуклеарног наоружања, те члан Одбора за истраживање ратних злочина почињених од стране САД у Вијетнаму, професор Правног факултета у Београду и члан Сената Републике Српске од 1996. године.
Ливије Радивојевић^[1], (1921 — 1903), судија, председник суда Стола седморице у Загребу, почасни председник Српске банке.
Славко Гавриловић, (1924 — 2008) историчар и академик САНУ.
Војислав Ј. Ђурић, (1925 — 1996) историчар уметности, академик и универзитетски професор.
Гајо Петровић, (1927 — 1993) филозоф, члан Праксикс групе и уредник истоименог часописа.
Сима Ћирковић, (1929 — 2009) историчар и академик.
Никша Стипчевић, (1929 — 2011) историчар књижевности и академик.
Константин Момировић, (1932 — 2004), психолог и статистичар.

Привреда[уреди | уреди извор]

Анастас Поповић, (1786 — 1872), трговац, банкар, председник Прве хрватске штедионице.
Исидор Добровић, (1841 — 1914), трговац.
Владимир Матијевић, (1854 — 1929) трговац, оснивач Српског привредног друштва Привредник, Српске банке и Савеза земљорадничких задруга.
Никола Ћук, (1860 — 1937), трговац, банкар.
Стеван Калембер, (1862 — 1946), трговац.
Лазар Бачић, (1865 — 1940), трговац.
Мато Грацић, (1865 —1944), привредник и добротвор.
Милан Мандарић, предузетник

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Архитектура, вајарство и сликарство[уреди | уреди извор]

Јоаким Марковић, сликар из 18. века
Михајло Бокорић (око 1730 — 1817), сликар
Григорије Јездимировић (1745 — после 1822), сликар.
Андрија Вуковић (1812 — 1884), архитекта
Никола Арсеновић (1823 — 1887), дизајнер и илустратор народних ношњи.
Марија Атанасијевић Веселиновић, (1842 — 1891), сликарка.
Никола Машић, (1852 — 1902), сликар.
Марко Мурат, (1864 — 1944), сликар.
Симеон Роксандић, (1874 — 1943), вајар.
Тома Росандић, (1878 — 1958), вајар
Стојан Аралица, (1883—1980) сликар
Душан Кокотовић (1888—1953), графичар, сликар, ликовни педагог.
Петар Бибић (1893 — 1971), сликар, графичар, рестауратор фресака и вајар.
Игњат Јоб (1895 — 1936), сликар.
Сава Шумановић, (1896 — 1942), сликар.
Живко Стојсављевић, (1900—1978), сликар.
Никола Граовац (1907 — 2000), сликар.
Богдан Шупут, (1914 — 1942), сликар.
Војин Бакић, (1915 — 1992), вајар.
Душан Џамоња, (1928—2009), вајар.
Ђорђе Петровић, (1933—2015), сликар.
Златко Прица, сликар и графичар
Бранимир Грађански, сликар и песник

Књижевност[уреди | уреди извор]

Захарије Орфелин, (1726 — 1785) песник, сликар, историчар.
Јован Дошеновић, (1781 — 1813), филозоф, песник и преводилац.
Никола Боројевић, (1796 — 1872), песник и официр.
Јоксим Новић—Оточанин, (1806 — 1868), писац.
Јован Суботић, (1817 — 1886) песник, адвокат и политичар.
Петар Прерадовић, (1818 — 1872) песник.
Никола Беговић, (1821 — 1895), свештеник, песник и историчар.
Бранко Радичевић, (1824 — 1853), књижевник.
Јован Сундечић, (1825 — 1900), песник, свештеник и дипломата.
Владимир (Никола) Николић, (1829 — 1866), писац.
Људевит Вуличевић, (1839 — 1916), писац, есејиста.
Симо Матавуљ, (1852 — 1908) књижевник.
Иво Војновић, (1857 — 1929), књижевник и правник.
Софија Коча, (1861 — 1942), књижевница, учитељица, наставница, гувернанта и хуманитарна радница.
Иво Ћипико, (1869 — 1923) књижевник.
Цвета Бингулац, (1874 — 1950), песникиња и учитељица.
Михаило Ј. Заставниковић, (1879 — 1927), песник.
Катарина Богдановић, (1885 — 1969), књижевница
Вељко Милићевић, (1886 — 1929), књижевник.
Мирко Королија, (1886 — 1934), књижевник.
Владан Десница, (1905 — 1967) књижевник.
Григор Витез, (1911 — 1966) пјесник, дечји писац, преводилац.
Арсен Диклић, (1922 — 1995) књижевник и сценариста
Дејан Медаковић, (1922 — 2008) књижевник, историчар уметности и академик, бивши председник САНУ.
Дара Секулић, (1930 — 2021), књижевница.
Чедо Прица Плитвички, (1931 — 2009), песник, прозни писац, драматург, есејиста и преводилац
Слободан Селенић, (1933 — 1995), књижевник и критичар.
Јован Радуловић, (1951 — 2018), књижевник.
Анђелко Анушић, (1953), књижевник
Војин Јелић, књижевник.
Станислава Таша Гавриловић, књижевница.
Далиборка Киш Јузбаша, књижевница.
Симо Мраовић, књижевник.
Јосиф Веселић, писац и ботаничар.
Вид Вукасовић Вулетић, књижевник, историчар и етнограф.

Музика[уреди | уреди извор]

Јосиф Руњанин, композитор хрватске химне Лијепа наша домовино.
Петар Коњовић, композитор
Марко Тајчевић, композитор
Славка Атанасијевић, композитор
Јован Бандур, композитор и диригент
Петар Бингулац, музички писац, музички педагог
Михаило Вукдраговић, композитор и диригент
Александар Бинички, оперски певач, филмски и позоришни глумац и редитељ
Стеван Дескашев, тенор
Слободан Цветичанин, оперски певач
Бисерка Цвејић, оперска певачица
Мирјана Данчуо, оперска певачица
Душан Данчуо, певач староградских песама и романси.
Дарко Краљић, композитор
Арсен Дедић, музичар и кантаутор.
Ђорђе Новковић, композитор.
Борис Новковић, певач.
Бошко Беук, певач, композитор и аранжер.
Неда Украден, певачица, рођена у Имотском.
Ђурђица Барловић рођена Миличевић, некадашња певачица у групи Нови Фосили.
Даворка Даша Боснић, певачица ромске музике
Дарко Мацура, извођач народне музике, градитељ инструмената, композитор и музички педагог
Добривоје Павлица, певач личких и крајишких народних песама
Јован Перајлић, певач староградске музике
Бранимир „Џони“ Штулић, певач и гитариста југословенске рок групе Азра
ITD Band, рок састав из Вргиногмоста^[7]

Позориште и филм[уреди | уреди извор]

Раде Шербеџија, глумац.
Луција Шербеџија, глумица.
Богдан Диклић, глумац.
Петар Краљ, глумац.
Славко Штимац, глумац.
Божидарка Фрајт, глумица.
Драго Чумић, глумац.
Бранка Петрић, глумица.
Перо Квргић, глумац.
Дејан Дубајић, глумац.
Ђорђе Рапајић (1952—2000), глумац, Носоња из „Смоговаца“, Перо из „Поштанског сандучића“

Штампа, издаваштво и новинарство[уреди | уреди извор]

Стефан Новаковић, штампар српских књига у Бечу
Божидар Петрановић, оснивач Српско—Далматинског магазина, првог српског књижевног и научног часописа у Далмацији (Задар), у 19. веку.
Антун Фабрис, (1864 — 1904), новинар, писац и политичар.
Павле Аршинов, уредник листа Привредник
Павле „Паја“ Јовановић, оснивач прве српске штампарије у Загребу
Душан Рогић, новинар, уређивао „Српски забавник“ у Загребу
Душанка Калањ, спикер и водитељка

Војска[уреди | уреди извор]

Михајло Микашиновић, аустријски генерал и барон
Петар Дука, генерал аустријске војске
Стеван Шупљикац, аустријски генерал—мајор и први војвода Српске Војводине
Лазар Мамула, аустроугарски генерал и намесник Далмације
Петар Бига, генерал аустријске војске и племић
Гаврило Родић, генерал у аустријском царству, а касније и у аустроугарској монархији и намесник Далмације
Антоније Орешковић, пуковник српске војске, обавештајац, дипломата и војни теоретичар
Емануел Цвјетићанин, аустроугарски фелдмаршал—лајтнант
Ђура Хорватовић, генерал и министар војни
Стеван Бинички, официр аустријске и касније српске војске
Светозар Боројевић, фелдмаршал генерал аустроугарске, барон.
Милош Божановић, генерал Српске војске, министар војни 1913. године
Михаило Петровић, бригадни генерал југословенске војске, први српски хирург
Драгутин Прица, југословенски адмирал.
Василије Трбић, четнички војвода у Старој Србији.
Момчило Ђујић, четнички војвода, свештеник, један од вођа устанака 1941. године.
Раде Кончар, један од вођа КПХ, и народни херој.
Здравко Понош, генерал—потпуковник Војске Србије у пензији, бивши начелник Генералштаба Војске Србије.
Стојан Вујиновић — Србин, заповедник Другог батаљона Хрватских одбрамбених снага.

Хајдуци и ускоци

Стојан Јанковић, један од вођа српских ускока у Равним котарима у 17. веку.
Вук Мандушић, ускок, опеван у народним песмама
Цвијан Шарић, свештеник, харамбаша, опеван у народним песмама
Јован Синобад, ускок из породице Синобад
Илија Смиљанић, ускочки харамбаша
Петар Смиљанић, ускок
Лазо Шкундрић, последњи лички хајдучки харамбаша
Јово Станисављевић Чаруга, разбојник (хајдук) из Славоније почетком 20. века.

Спорт[уреди | уреди извор]

Појединачни спортови[уреди | уреди извор]

Ђурђа Бједов, олимпијска првакиња у пливању
Тања Драгић, параолимпијска шампионка у атлетици
Јелена Докић, тенисерка и аустралијска репрезентативка.
Стеван Жакула, лидер Соколског покрета
Горан Јагар, веслач и српски репрезентативац
Михаило Мерћеп, бициклист и летачки пионир.
Владимир Милић, европски дворански првак у атлетици
Милош Милошевић, пливач и хрватски репрезентативац.
Милан Ненадић, југословенски рвач, освајач бронзане олимпијске медаље
Сандра Паовић, репрезентативка Хрватске у стоном тенису.
Сњежана Пејчић, репрезентативка Хрватске у стрељаштву.
Марио Тодоровић, (1988), пливач и хрватски репрезентативац.
Петар Трифуновић, југословенски шахиста и доктор права.
Јасна Шекарић, стрељашица и југославенска и српска репрезентативка.

Тимски спортови[уреди | уреди извор]

Ватерполо

Драган Андрић, ватерполиста и југославенски репрезентативац
Владимир Вујасиновић, ватерполиста и југославенски и српски репрезентативац.
Игор Хинић, (1975), ватерполиста и хрватски репрезентативац.

Кошарка

Душан Богдановић, кошаркаш и млади репрезентативац Србије
Стојко Вранковић, кошаркаш, југословенски и хрватски репрезентативац
Аријан Комазец, кошаркаш и хрватски репрезентативац
Милан Мачван, кошаркаш и српски репрезентативац.
Зоран Мароевић, кошаркаш и југословенски репрезентативац.
Коста Перовић, кошаркаш и српски репрезентативац.
Александар Петровић, кошаркаш, југословенски и хрватски репрезентативац
Дражен Петровић, кошаркаш, југословенски и хрватски репрезентативац
Никола Плећаш, кошаркаш и југословенски репрезентативац.
Марко Поповић, кошаркаш и хрватски репрезентативац
Предраг Стојаковић, кошаркаш и репрезентативац СР Југославије.

Одбојка

Новица Бјелица, одбојкаш и српски репрезентативац
Живојин Врачарић, одбојкаш и југословенски репрезентативац
Мира Голубовић, одбојкашица и српска репрезентативка
Марта Дрпа, одбојкашица и српска репрезентативка
Драгана Маринковић, одбојкашица, хрватска и српска репрезентативка
Марина Милетић, одбојкашица и хрватска репрезентативка
Драган Травица, (1986), одбојкаш и италијански репрезентативац.
Љубомир Травица, (1954), одбојкаш, југославенски репрезентативац и српски тренер.
Константин Чупковић, одбојкаш и српски репрезентативац