Празник
Празник је дан када се нешто слави. То је обично Први мај, Дан жена, па чак и рођендани. Празником се обележава значајан датум или догађај. Осим чланова породице, ту су пријатељи као и шира родбина. Они заједно, са слављеником обележавају одређени празник.[1]
Терминологија[уреди | уреди извор]
Енглеска реч холидаy потиче од староенглеске речи хāлигдæг (хāлиг „свети“ + дæг „дан“).[2] Реч се првобитно односила само на посебне верске дане.
Реч празник има различите конотације у различитим регионима. У Сједињеним Државама ова реч се користи искључиво за означавање националног, верског или културног дана(ова) одмора или прославе, или самих догађаја, док се у Уједињеном Краљевству и другим државама Комонвелта[3][4] реч може односити на период времена када је договорено одсуство са дужности и користи се као синоним за одмор, за шта се користи засебна реч у САД. Ово време се обично издваја за одмор, путовања или учешће у рекреативним активностима, са читавим индустријама које циљају да се поклопе или побољшају ова искуства. Дани одсуства се можда не поклапају са неким посебним обичајима или законима. Послодавци и образовне установе могу сами да одреде „празнике“ који се могу, али не морају, преклапати са национално или културно релевантним датумима. Модерна употреба варира географски. У Северној Америци то значи сваки посвећени дан или период прославе. У Уједињеном Краљевству, Аустралији и Новом Зеланду, холидаy се често користи уместо речи одмор.
Глобални празници[уреди | уреди извор]
Прослава Нове године је уобичајен празник у свим културама већ најмање четири миленијума.[5] Такви празници обично славе последњи дан у години и долазак следеће године у календарском систему. У модерним културама које користе грегоријански календар, прослава Нове године обухвата Новогодишње вече 31. децембра и Новогодишњи дан 1. јануара. Међутим, и други календарски системи такође имају прославу Нове године, као што су Кинеска Нова година и Вијетнамски тет.[6] Нова година је најчешћи државни празник, који обележавају све земље које користе грегоријански календар осим Израела.[7]
Божић је популаран празник широм света због ширења хришћанства. Празник је признат као државни празник у многим земљама Европе, Америке, Африке и Аустралије и слави га преко 2 милијарде људи.[8] Иако празник религиозног порекла, Божић често славе и нехришћани као световни празник. На пример, 61% Британаца слави Божић на потпуно секуларан начин.[9] Божић је такође постао традиција у неким нехришћанским земљама. На пример, за многе Јапанце постало је уобичајено да купују и једу пржену пилетину на Божић.[10][11]
Недавно измишљени празници обележавају низ савремених друштвених и политичких питања и других важних тема. Уједињене нације објављују листу међународних дана и недеља. Један такав дан је Међународни дан жена 8. март, који слави женска достигнућа и кампање за родну равноправност и женска права.[12] Дан планете Земље обележавају људи широм света од 1970. године, са 10.000 догађаја у 2007. То је празник који обележава опасности еколошке штете, као што су загађење и климатска криза.[13]
Уобичајени световни празници[уреди | уреди извор]
Други секуларни празници се обележавају регионално, национално и широм региона који обухватају са више земаља. Календар обреда Уједињених нација[14] посвећује деценије одређеној теми, али и читаву годину, месец, недељу и дане. Празници посвећени обележавању, као што је обележавање завршетка Другог светског рата или Шоа, такође могу бити део обавезе репарације према Резолуцији Генералне скупштине УН 60/147 Основни принципи и смернице о праву на правни лек и репарацију за жртве тешких кршења међународног права о људским правима и тешких кршења међународног хуманитарног права.[15]
Државни празници[уреди | уреди извор]
Замена празника[уреди | уреди извор]
Ако се празник поклопи са другим празником или даном викенда, уместо њега се може признати други празник. У Уједињеном Краљевству на владином веб-сајту стоји да „Ако је државни празник викендом, 'заменски' радни дан постаје државни празник, обично следећи понедељак“, а листа државних празника за 2020. укључује понедељак, 28. децембар као „Боксинг дан (заменски дан)”, пошто је 26. децембар субота.[16] Процес померања празника са викенда на следећи понедељак је познат као Мондаyисатион на Новом Зеланду.[17]
Национални дани[уреди | уреди извор]
Национални дани су дани од значаја за нацију или националну државу. Национални дани су обично прослављање независности државе (нпр. 4. јул у САД), оснивања или уједињења (нпр. Дан немачког јединства), комеморације револуције (нпр. Дан Бастиље у Француској) или ослобођења (нпр. 9. мај на Каналским острвима ), или празник за свеца заштитника (нпр. Дан Светог Патрика у Ирској) или владара (нпр. 5. децембар на Тајланду). Све земље осим Данске и Уједињеног Краљевства обележавају национални дан.[18] У Великој Британији, конститутивне земље имају званичне или незваничне националне дане повезане са својим свецем заштитником. Британски национални дан је често предлаган, као што је датум Акта Уније 1707 (1. мај) или Краљев званични рођендан, али никада није усвојен.[19]
Верски празници[уреди | уреди извор]
Секуларизација[уреди | уреди извор]
Неке верске празнике многи славе и као световне празнике. На пример, 61% Британаца слави Божић на потпуно секуларан начин. 81% нехришћанских Американаца такође слави Божић. Галупова анкета из 2019. показала је да две трећине Американаца и даље слави бар донекле религиозан Божић.[20]
Наводна прекомерна секуларизација одређених празника изазвала је контроверзе и тврдње о цензури религије или политичкој коректности. На пример, током 1990-их, Градско веће Бирмингема промовисало је низ догађаја у божићној сезони под брендом Винтервал како би се створила мултикултурална атмосфера о сезонским свечаностима. Епископ Бирмингема је реаговао на догађаје, рекавши да је „секуларни свет, који изражава поштовање према свима, заправо осрамоћен вером. Или је можда хришћанство оно које је цензурисано“.[21] У Сједињеним Државама, конзервативни коментатори су окарактерисали секуларизацију зимских свечаности као „рат против Божића“.[22]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сцхмидт, Леигх Ериц (1991). „Тхе Цоммерциализатион оф тхе Цалендар: Америцан Холидаyс анд тхе Цултуре оф Цонсумптион, 1870-1930”. Тхе Јоурнал оф Америцан Хисторy. 78 (3): 887—916. ИССН 0021-8723. ЈСТОР 2078795. дои:10.2307/2078795.
- ^ „холидаy – Оригин анд меанинг оф холидаy бy Онлине Етyмологy Дицтионарy”. етyмонлине.цом. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ „ФАQс”. Цоммонwеалтх Сецретариат. Архивирано из оригинала 14. 5. 2008. г. Приступљено 16. 6. 2008.
- ^ „Сингапоре Децларатион оф Цоммонwеалтх Принциплес 1971”. Цоммонwеалтх Сецретариат. Архивирано из оригинала 11. 5. 2008. г. Приступљено 12. 6. 2008.
- ^ „Неw Yеар'с”. ХИСТОРY (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-27.
- ^ Црумп, Wиллиам D. (2014-04-25). Енцyцлопедиа оф Неw Yеар'с Холидаyс Wорлдwиде (на језику: енглески). МцФарланд. ИСБН 978-0-7864-9545-0.
- ^ „Неw Yеар'с Даy ароунд тхе wорлд ин 2023”. Оффице Холидаyс (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-27.
- ^ „Цхристмас Даy ароунд тхе wорлд”. Оффице Холидаyс Блог (на језику: енглески). 2022-12-19. Приступљено 2022-12-27.
- ^ „Хоw Бритонс целебрате Цхристмас анд Еастер | YоуГов”. yоугов.цо.ук (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-27.
- ^ Кате Спрингер. „Хоw КФЦ бецаме а Цхристмас традитион ин Јапан”. ЦНН (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-27.
- ^ Бартон, Ериц. „Wхy Јапан целебратес Цхристмас wитх КФЦ”. www.ббц.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-27.
- ^ „Интернатионал Wомен'с Даy 2023 цампаигн тхеме: Ембраце Еqуитy”. Интернатионал Wомен'с Даy (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-27.
- ^ „Еартх Даy Тимелине”. ХИСТОРY (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-27.
- ^ „Интернатионал Даyс”. Унитед Натионс. Приступљено 10. 8. 2018.
- ^ „Басиц Принциплес анд Гуиделинес он тхе Ригхт то а Ремедy анд Репаратион фор Вицтимс оф Гросс Виолатионс оф Интернатионал Хуман Ригхтс Лаw анд Сериоус Виолатионс оф Интернатионал Хуманитариан Лаw”. 16. 12. 2005. Приступљено 10. 8. 2018.
- ^ „УК банк холидаyс”. гов.ук. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ Смитх, Бридгет; Олдфиелд, Тим (3. 5. 2013). „Хаппy холидаyс: тхе 'Мондаyисатион' оф публиц холидаyс”. СБМ Легал. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ Фисхер, Маx (26. 2. 2013). „А сурприсинг мап оф тхе wорлд'с натионал холидаyс (онлy тwо цоунтриес хаве но натионал даy)”. Тхе Wасхингтон Пост.
- ^ „Министерс пропосинг 'Бритаин Даy'”. ББЦ Неwс. 2007-06-05. Приступљено 2009-07-08.
- ^ „Море Америцанс Целебратинг а Сецулар Цхристмас”. Галлуп.цом (на језику: енглески). 2019-12-20. Приступљено 2022-12-27.
- ^ „ББЦ Неwс | УК | Wинтервал гетс фростy рецептион”. неwс.ббц.цо.ук. Приступљено 2022-12-27.
- ^ Кецк, Кристи (18. 12. 2009). „Хеатед Дебате Агаин овер 'Wар он Цхристмас' Цлаимс”. ЦНН. Приступљено 25. 12. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Richardson, Susan E. (2001). Holidays & Holy Days: Origins, Customs, and Insights on Celebrations Through the Year. Vine Books. ISBN 978-0-8307-3442-9.
- Lucille Recht Penner and Ib Ohlsson (1993). Celebration: The Story of American Holidays. MacMillan Publishing Company. ISBN 978-0-02-770903-2.
- Barbara Klebanow and Sara Fischer (2005). American Holidays: Exploring Traditions, Customs, and Backgrounds. Pro Lingua Associates. ISBN 978-0-86647-196-1.
- Fisher, Max (26. 2. 2013). „A surprising map of the world's national holidays (only two countries have no national day)”. The Washington Post.
- Elgenius, Gabriella (2019). „National Days in Nation Building: Similarities and differences”. Symbols of nations and nationalism : celebrating nationhood. Basingstoke, Hampshire. стр. 94—132. ISBN 9781349590476.
- „Bastille Day – 14th July”. Official Website of France. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г.
- „Kiribati National Day in Kiribati in 2021”. Office Holidays (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2021.
- Hunter, Helen-Louise (2008). „The Society and Its Environment”. Ур.: Worden, Robert L. North Korea: A Country Study (Fifth изд.). Washington: Federal Research Division of the Library of Congress. стр. 85. ISBN 978-0-8444-1188-0.
- Pyper, Douglas (18. 12. 2015). „Bank and public holidays” — преко researchbriefings.parliament.uk.
- Anon (22. 5. 2007). „Bank Holiday Fact File” (PDF). TUC press release. TUC. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 6. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2010.
- Merz, Joachim; Osberg, Lars (2006-04-01). „Keeping in Touch: A Benefit of Public Holidays” (на језику: енглески). Rochester, NY.
- Marschall, Sabine (јануар 2013). „Public holidays as lieux de mémoire : nation-building and the politics of public memory in South Africa”. Anthropology Southern Africa (на језику: енглески). 36 (1-2): 11—21. ISSN 2332-3256. doi:10.1080/23323256.2013.11500039.
- Jha, Manish (7. 10. 2016). „Regular breaks”. Nepali Times. Архивирано из оригинала 10. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- O'Byrne, Brendan; Hor, Kimsay (22. 2. 2018). „Can Cambodia stay competitive with so many public holidays?”. The Phnom Penh Post. Архивирано из оригинала 22. 2. 2018. г. Приступљено 23. 2. 2018.
- „Why Columbus Day Courts Controversy”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-27.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Holidays na sajtu Curlie
- „Where Holiday Traditions Come From”. Life magazine. 10. 9. 2005.
- Lallanilla, Marc (24. 11. 2004). „Holiday Stress Brings Anxiety and Abuse”. ABC News.
