Социјалистичка Република Хрватска — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 53: | Ред 53: | ||
}} |
}} |
||
{{Историје|Хрватске}} |
{{Историје|Хрватске}} |
||
'''Социјалистичка Република Хрватска''' је била једна од шест република у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]]. На трећем заседању [[ЗАВНОХ|ЗАВНОХ-а]], одржаном 8. и 9. маја [[1944]]. године у [[Топуско]]м основана је Федерална држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је [[1946]]. године као '''Народна Република Хрватска''', а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, [[Устав Југославије од 1963. године|Уставом из 1963]]. године. Независност је стекла [[25. јун|25. јуна]] [[1991]]. године. Већ [[25. јул|25. јула]] [[1990]]. назив је промењен у '''[[Хрватска|Република Хрватска]]'''. |
'''Социјалистичка Република Хрватска''' је била једна од шест република у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]]. На трећем заседању [[ЗАВНОХ|ЗАВНОХ-а]], одржаном 8. и 9. маја [[1944]]. године у [[Топуско]]м основана је Федерална држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је [[1946]]. године као '''Народна Република Хрватска''', а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, [[Устав Југославије од 1963. године|Уставом из 1963]]. године. Независност је стекла [[25. јун|25. јуна]] [[1991]]. године. Већ [[25. јул|25. јула]] [[1990]]. назив је промењен у '''[[Република Хрватска|Република Хрватска]]'''. |
||
*Република Хрватска је од проглашења независности 25.07.1990.до распада СФРЈ 27.04.1992.била део СФРЈ. |
|||
Била је друга по величини (после [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]) република СФРЈ. Главни град је био [[Загреб]]. |
Била је друга по величини (после [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]) република СФРЈ. Главни град је био [[Загреб]]. |
||
Верзија на датум 27. септембар 2013. у 17:45
Шаблон:Кутијца за републике СФРЈ
Овај чланак је део серије о историји Хрватске |
Социјалистичка Република Хрватска је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.
- Република Хрватска је од проглашења независности 25.07.1990.до распада СФРЈ 27.04.1992.била део СФРЈ.
Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ. Главни град је био Загреб.
Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.
Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.
Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја - грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.
Историја
Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника.
У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.
Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-тих јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.
Општине у СР Хрватској
На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:
- Град Загреб (14 општина): Велика Горица, Дубрава, Запрешић, Максимир, Медвешчак, Нови Загреб, Пешченица, Самобор, Сесвете, Суседград, Трешњевка, Трње, Центар и Чрномерец.
- ЗО Загреб (12 општина): Врбовец, Доња Стубица, Дуго Село, Забок, Зелина, Златар-Бистрица, Иванић Град, Јастребарско, Клањец, Крапина, Кутина и Преграда.
- ЗО Вараждин (5 општина): Вараждин, Иванец, Лудбрег, Нови Мароф и Чаковец.
- ЗО Бјеловар (10 општина): Бјеловар, Вировитица, Гарешница, Грубишно Поље, Дарувар, Ђурђевац, Копривница, Крижевци, Пакрац и Чазма.
- ЗО Осијек (14 општина): Бели Манастир, Валпово, Винковци, Вуковар, Доњи Михољац, Ђаково, Жупања, Нашице, Нова Градишка, Ораховица, Осијек, Подравска Слатина, Славонска Пожега и Славонски Брод.
- ЗО Сисак (6 општина): Глина, Општина Двор, Костајница, Новска, Петриња и Сисак.
- ЗО Карловац (6 општина): Војнић, Вргинмост, Дуга Реса, Карловац, Озаљ и Слуњ.
- ЗО Ријека (19 општина): Бује, Бузет, Врбовско, Делнице, Крк, Лабин, Огулин, Опатија, Паг, Пазин, Пореч, Пула, Раб, Ријека, Ровињ, Сењ, Црес-Лошињ, Цриквеница и Чабар.
- ЗО Госпић (5 општина): Госпић, Грачац, Доњи Лапац, Титова Кореница и Оточац.
- ЗО Сплит (24 општине): Бенковац, Биоград на Мору, Брач, Вис, Вргорац, Дрниш, Дубровник, Задар, Имотски, Кардељево, Каштела, Книн, Корчула, Ластово, Макарска, Метковић, Обровац, Омиш, Сињ, Солин, Сплит, Трогир, Хвар и Шибеник.
Имена градова
Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:
- Биоград на мору - Биоград
- Вргинмост - данас Гвозд
- Двор на Уни - данас Двор
- Зелина - данас Свети Иван Зелина
- Кардељево (по Едварду Кардељу) - данас Плоче
- Костајница - данас Хрватска Костајница
- Подравска Слатина - данас Слатина
- Славонска Пожега - данас Пожега
- Титова Кореница - данас Кореница
Функционери СР Хрватске
Председници
- Председник ЗАВНОХ-а
- Председник Президијума Сабора НР Хрватске (1945-1953)
- Председник Сабора НР Хрватске (1953-1974)
- Златан Сремец (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953)
- Владимир Бакарић (18. децембар 1953 — 1963)
- Иван Крајачић (1963 - 1967)
- Јаков Блажевић (1967 - април 1974)
- Иво Перишин (април 1974 - 8. мај 1974)
- Председник Председништва СР Хрватске (1974-1990)
- Јаков Блажевић (8. мај 1974 — мај 1982)
- Маријан Цветковић (мај 1982 - мај 1983)
- Милутин Балтић (мај 1983 - 10. мај 1984)
- Јакша Петрић (10. мај 1984 — 10. мај 1985)
- Перо Цар (10. мај 1985 — 20. новембар 1985)
- Ема Дероси-Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986)
- Анте Марковић (10. мај 1986 — мај 1988)
- Иво Латин (мај 1988 - 30. мај 1990)
- Фрањо Туђман (30. мај 1990 — 25. јул 1990)[1]
Премијери
- Министар за Хрватску у Привременој влади ДФЈ (1945)
- Председник владе (1945-1953)
- Председник Извршног већа (1953-1990)
- Владимир Бакарић (6. фебруар 1953 — 18. децембар 1953)
- Јаков Блажевић (18. децембар 1953 — јул 1962)
- Звонко Бркић (јул 1962 - јун 1963)
- Мика Шпиљак (јун 1963 - мај 1967)
- Савка Дабчевић-Кучар (мај 1967 - мај 1969)
- Драгутин Харамија (мај 1969 - децембар 1971)
- Иво Перишин (децембар 1971 - април 1974)
- Јаков Сиротковић (април 1974 - 9. мај 1978)
- Петар Флековић (9. мај 1978 — јул 1982)
- Анте Марковић (јул 1982 - 20. новембар 1985)
- Ема Дероси-Бјелајац (20. новембар 1985 — 10. мај 1986)
- Антун Миловић (10. мај 1986 — 30. мај 1990)
- Стјепан Месић (30. мај 1990 — 25. јул 1990)
Види још
Референце
- ^ Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске (»Народне новине«, бр. 31/90 од 28. јула 1990.) (језик: хрватски)