Срби у Русији — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
Ред 34: Ред 34:
[[Срби]] имају дугу историју на територији данашње '''Русије''', имали су велику улогу у стварању савремен Русије. Углавном су то били војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла, у периоду од 18. до 20. века.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:450647-I-Srbi-udarili-temelje-Rusije И Срби ударили темеље Русије („Вечерње новости“, 24. август 2013)]</ref>
[[Срби]] имају дугу историју на територији данашње '''Русије''', имали су велику улогу у стварању савремен Русије. Углавном су то били војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла, у периоду од 18. до 20. века.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:450647-I-Srbi-udarili-temelje-Rusije И Срби ударили темеље Русије („Вечерње новости“, 24. август 2013)]</ref>


==Историја==
== Историја ==
Срби из различитих делова српских земаља насељавали су се протеклих векова у Русију. Прва досељавања била су индивидуална, па тако налазимо пример српског монаха [[Лазар Хиландарац|Лазара Хиландарца]] који је 1404. године осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији. Српска племкиња из породице Јакишић, [[Ана Глинска]] била је мајка Јелене Глинске, и бака и васпитачица првог руског цара [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] који је владао у шеснаестом веку.
Срби из различитих делова српских земаља насељавали су се протеклих векова у Русију. Прва досељавања била су индивидуална, па тако налазимо пример српског монаха [[Лазар Хиландарац|Лазара Хиландарца]] који је 1404. године осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији. Српска племкиња из породице Јакишић, [[Ана Глинска]] била је мајка Јелене Глинске, и бака и васпитачица првог руског цара [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] који је владао у шеснаестом веку.


Прва већа досељавања Срба у Руско царство десила су се за време Петра Великог. Године 1723. од Срба граничара из Војне крајине основан је Српски хусарски пук, на челу са Јованом Албанезом из Подгорице. Царица Ана је основала 1727. године хусарску регименту састављену од самих Срба.<ref>"Отаџбина", Београд 1. јануар 1889. године</ref>
Прва већа досељавања Срба у Руско царство десила су се за време Петра Великог. Године 1723. од Срба граничара из Војне крајине основан је Српски хусарски пук, на челу са Јованом Албанезом из Подгорице. Царица Ана је основала 1727. године хусарску регименту састављену од самих Срба.<ref>"Отаџбина", Београд 1. јануар 1889. године</ref>


Нова досељавања десила су се за време царице Катарине, када су основане војно-административне јединице '''Нова Сербија''' и '''Славеносербија''' на територији данашње Украјине. Аустријски пуковник Јован Хорват је октобра 1851. године отишао у Русију, и сам се договорио са руским Сенатом о насељавању Срба граничара. Дана [[22. јанура 1752]]. потписана о одлука о томе. Нова Србија где је Србе предводио [[Јован Хорват]] "от Куртић"(по месту у Чанадској жупанији)<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> основана је 1752, а Славеносрбија са предводницима Јованом Шевићем и Рајком Прерадовићем 1753. Нова Србија и Славеносрбија укинуте су 1764, а Српски хусарски пук 1783. године.
Нова досељавања десила су се за време царице Катарине, када су основане војно-административне јединице '''Нова Сербија''' и '''Славеносербија''' на територији данашње Украјине. Аустријски пуковник Јован Хорват је октобра 1851. године отишао у Русију, и сам се договорио са руским Сенатом о насељавању Срба граничара. Дана [[22. јанура 1752]]. потписана о одлука о томе. Нова Србија где је Србе предводио [[Јован Хорват]] "от Куртић"(по месту у Чанадској жупанији)<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> основана је 1752, а Славеносрбија са предводницима Јованом Шевићем и Рајком Прерадовићем 1753. Нова Србија и Славеносрбија укинуте су 1764, а Српски хусарски пук 1783. године.


Историчар Турског царства Хамер, помиње у својој књизи јуначки отпор и страдање Срба у Русији 1769. године. Они су бранили "Новоросијски крај", од најезде татарског Хана Крим Гираја са његових 100.000 ратника коњаника. Дана 12/23. јануара те године погинуло је на бојном пољу 10.000 Срба као руских војника, док је заробљено њих 7.000 Срба. Татарски Хан је тек након погибије Срба граничара, могао да опустоши ту покрајину руске царевине.<ref>"Отаџбина", Београд 1889. године</ref>
Историчар Турског царства Хамер, помиње у својој књизи јуначки отпор и страдање Срба у Русији 1769. године. Они су бранили "Новоросијски крај", од најезде татарског Хана Крим Гираја са његових 100.000 ратника коњаника. Дана 12/23. јануара те године погинуло је на бојном пољу 10.000 Срба као руских војника, док је заробљено њих 7.000 Срба. Татарски Хан је тек након погибије Срба граничара, могао да опустоши ту покрајину руске царевине.<ref>"Отаџбина", Београд 1889. године</ref>


Српски ратници истакли су се у ратовима у којима су учествовали о чему сведоче одликоваља, али и племићке титуле које су добиле српске породице које су служиле у Русији (Божићи, Владиславићи, Војновићи, Вујићи, де Прерадовићи, Змајевићи, Зорићи, Ивелићи, Књажевићи, Милорадовићи, Мирковићи, Подгоричани, Текелије, Хорвати, Шевићи, Штерићи) и дале значај број војсковођа и генерала и других знаменитих људи. Петар Текелија стигао је до чина генерал-аншеф, а генерал-потпуковник Симеон Зорић познат је и као љубавник царице Катарине друге. У морнарици истакли су се адмирали Матија Змајевић и Марко Војновић, оснивач црноморске флоте.
Српски ратници истакли су се у ратовима у којима су учествовали о чему сведоче одликоваља, али и племићке титуле које су добиле српске породице које су служиле у Русији (Божићи, Владиславићи, Војновићи, Вујићи, де Прерадовићи, Змајевићи, Зорићи, Ивелићи, Књажевићи, Милорадовићи, Мирковићи, Подгоричани, Текелије, Хорвати, Шевићи, Штерићи) и дале значај број војсковођа и генерала и других знаменитих људи. Петар Текелија стигао је до чина генерал-аншеф, а генерал-потпуковник Симеон Зорић познат је и као љубавник царице Катарине друге. У морнарици истакли су се адмирали Матија Змајевић и Марко Војновић, оснивач црноморске флоте.


Важно је истаћи да је у Бородинској бици, у оквиру руске армије је учествовало 37 генерала, од чега су њих десет били српског порекла. Учествовало је и мноштво војника нижег ранга. Неки су били досељеници у Русију, као генерал Ђорђе Арсенијевић Емануел, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Иванов Ивелић (рођен у Рисну, Црна Гора), док су већина били потомци друге или треће генерације српских исељеника у Русију из 18. века. Међу генералима, највише се прочуо Михаил Андрејевић Милорадовић, пореклом из Херцеговине, генерал пешадије, херој Отаџбинског рата 1812, који је командовао централним позицијама Бородинске битке. Успео је да заустави напредовање француске претходнице, коју је водио маршал Мира. Истакнутих Срба ратника било је и у другим ратовима као што су Руско-јапански рат, Октобарска ревлоуција, Руски грађански рат...Број Срба у Русији (Новој Србији) износио је 1828. године - 12.000 душа.<ref>"Банатски алманах", Темишвар 1828.</ref>
Важно је истаћи да је у Бородинској бици, у оквиру руске армије је учествовало 37 генерала, од чега су њих десет били српског порекла. Учествовало је и мноштво војника нижег ранга. Неки су били досељеници у Русију, као генерал Ђорђе Арсенијевић Емануел, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Иванов Ивелић (рођен у Рисну, Црна Гора), док су већина били потомци друге или треће генерације српских исељеника у Русију из 18. века. Међу генералима, највише се прочуо Михаил Андрејевић Милорадовић, пореклом из Херцеговине, генерал пешадије, херој Отаџбинског рата 1812, који је командовао централним позицијама Бородинске битке. Успео је да заустави напредовање француске претходнице, коју је водио маршал Мира. Истакнутих Срба ратника било је и у другим ратовима као што су Руско-јапански рат, Октобарска ревлоуција, Руски грађански рат...Број Срба у Русији (Новој Србији) износио је 1828. године - 12.000 душа.<ref>"Банатски алманах", Темишвар 1828.</ref>


У политици истакао се гроф Сава Владиславић Рагузински, као дипломата Петра Великог склопио је Кјахтински споразум, најважнији међународни споразум Русије и Кине до средине 19. века о и данас важећем разграничењу са Кином у Пекингу. Александар Књажевић био је министар финансија Руске империје и сенатор, а међу Србима било је и управитеља губернија.
У политици истакао се гроф Сава Владиславић Рагузински, као дипломата Петра Великог склопио је Кјахтински споразум, најважнији међународни споразум Русије и Кине до средине 19. века о и данас важећем разграничењу са Кином у Пекингу. Александар Књажевић био је министар финансија Руске империје и сенатор, а међу Србима било је и управитеља губернија.
Ред 51: Ред 51:
Теодор Јанковић-Миријевски, филозоф и педагог, извршио је реформу школства у Руском царству, Атанасије Стојковић био је професор и ректор универзитета у Харкову, Огњеслав Костовић Степановић истакао се бројним изумима, а вајар Јевгениј Вучетић бројним споменицима у совјетско доба као што су ''[[Споменик војнику ослободиоцу (Трептовер)|Споменик војнику ослободиоцу]]'', ''[[Мајка отаџбина зове!]]''...
Теодор Јанковић-Миријевски, филозоф и педагог, извршио је реформу школства у Руском царству, Атанасије Стојковић био је професор и ректор универзитета у Харкову, Огњеслав Костовић Степановић истакао се бројним изумима, а вајар Јевгениј Вучетић бројним споменицима у совјетско доба као што су ''[[Споменик војнику ослободиоцу (Трептовер)|Споменик војнику ослободиоцу]]'', ''[[Мајка отаџбина зове!]]''...


У [[Петроград|Петрограду]] су октобра 1866. године тамошњи студенти и ђаци Срби основали своје "Друштво 'Србска општина'". Циљ његовог постојања је узајамно помагање и дружење далеко од родног краја. Оно је припадало широј организацији "Уједињена омладина српска".<ref>"Застава", Пешта 1866. године</ref> За куповину деоница радикалског "Братства" у Новом Саду је стигао прилог 1897. године, од 60 ф. од тамошњег "Добротворителног општества". "Први руски глумац", трагичар, у петроградском дворском позоришту био је Србин Бокељ, [[Василије Лучић]] из Пераста.
У [[Петроград]]у су октобра 1866. године тамошњи студенти и ђаци Срби основали своје "Друштво 'Србска општина'". Циљ његовог постојања је узајамно помагање и дружење далеко од родног краја. Оно је припадало широј организацији "Уједињена омладина српска".<ref>"Застава", Пешта 1866. године</ref> За куповину деоница радикалског "Братства" у Новом Саду је стигао прилог 1897. године, од 60 ф. од тамошњег "Добротворителног општества". "Први руски глумац", трагичар, у петроградском дворском позоришту био је Србин Бокељ, [[Василије Лучић]] из Пераста.


Постојало је у [[Москва|Москви]] у 19. веку црквено [["Српско подворје"]]. Августа 1899. године прославило је 25 година свог трајања. Царске власти су српском митрополиту Михаилу на [[Сељанка|Сељанки]] уступили једну православну цркву и кућу да у њима делује подворје.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Његов настојатељ био је 1879. година архимандрит Сава.<ref>"Застава", Нови Сад 1879. године</ref> Када је отваран срски генерални конзулат у Москви, чинодејствовао је на освећењу резиденције архимандрит Подворја, отац Ћирил.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>
Постојало је у [[Москва|Москви]] у 19. веку црквено [["Српско подворје"]]. Августа 1899. године прославило је 25 година свог трајања. Царске власти су српском митрополиту Михаилу на [[Сељанка|Сељанки]] уступили једну православну цркву и кућу да у њима делује подворје.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Његов настојатељ био је 1879. година архимандрит Сава.<ref>"Застава", Нови Сад 1879. године</ref> Када је отваран срски генерални конзулат у Москви, чинодејствовао је на освећењу резиденције архимандрит Подворја, отац Ћирил.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>


Отворен је у лето 1897. године српски генерални конзулат у Москви. За конзула је изабран Рус, А.С.Вишњаков. Његова резиденција је била управо у његовом московском стану, у Малој Јакиманској улици. На кућној уличној фасади постављени су српски грб и развијена српска државна застава. У Петрограду је већ био српски посланик, генерал Грујић.
Отворен је у лето 1897. године српски генерални конзулат у Москви. За конзула је изабран Рус, А.С.Вишњаков. Његова резиденција је била управо у његовом московском стану, у Малој Јакиманској улици. На кућној уличној фасади постављени су српски грб и развијена српска државна застава. У Петрограду је већ био српски посланик, генерал Грујић.


У [[Омск|Омску]] је 1897. године живео Србин из Шајкашке, Атанасије Јечинац. Слао је одатле дописе у српске листове, нарочито новосадску "Заставу". Послао је тада свој прилог од 60 ф. у Нови Сад, за деонице радикалског "Братства".<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref>
У [[Омск]]у је 1897. године живео Србин из Шајкашке, Атанасије Јечинац. Слао је одатле дописе у српске листове, нарочито новосадску "Заставу". Послао је тада свој прилог од 60 ф. у Нови Сад, за деонице радикалског "Братства".<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref>


Новине су 1898. године писале о успешним Србима у руском царству. Тако је Србин Дубровчанин инжењер [[Александар Југовић]] за руску државу градио жељезничку пругу у Кини. Та пруга је требало да повеже Кину са Европом, излазећи на Сибирску руску пругу. Југовић је био кандидат за руског министра, а његов брат је у то време као индустријалац био власник неколико фабрика за прераду памука у Туркменистану. Сибирску пругу - једну велику деоницу је раније градио још један Србин Дубровчан, инжењер Јеромије Сабуркосић. Он је у то време шеф важне пруге Москва-Савељско на Волги. Истакли су се у руској жељезници још други Срби: Бокељ Јакшић помоћник начелника царске жељезнице, такође инжињер Чеповић итд.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1898. године</ref>
Новине су 1898. године писале о успешним Србима у руском царству. Тако је Србин Дубровчанин инжењер [[Александар Југовић]] за руску државу градио жељезничку пругу у Кини. Та пруга је требало да повеже Кину са Европом, излазећи на Сибирску руску пругу. Југовић је био кандидат за руског министра, а његов брат је у то време као индустријалац био власник неколико фабрика за прераду памука у Туркменистану. Сибирску пругу - једну велику деоницу је раније градио још један Србин Дубровчан, инжењер Јеромије Сабуркосић. Он је у то време шеф важне пруге Москва-Савељско на Волги. Истакли су се у руској жељезници још други Срби: Бокељ Јакшић помоћник начелника царске жељезнице, такође инжињер Чеповић итд.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1898. године</ref>
Ред 64: Ред 64:


== Познати Срби у Русији ==
== Познати Срби у Русији ==
===Принцезе===
=== Принцезе ===
* [[Ана Глинска|Ана Јакшић Глинска]], мајка Јелене Глинске и бака цара [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]
* [[Ана Глинска|Ана Јакшић Глинска]], мајка Јелене Глинске и бака цара [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]
* [[Милица Николајевна|Милица Петровић Његош Николајевна]]
* [[Милица Николајевна|Милица Петровић Његош Николајевна]]
Ред 70: Ред 70:
* [[Јелена Карађорђевић|Јелена Карађорђевић Петровна]]
* [[Јелена Карађорђевић|Јелена Карађорђевић Петровна]]


===Војска===
=== Војска ===
* [[Михаил Кутузов]] Голенишчев Смоленски, фелдмаршал, родом из Бачке
* [[Михаил Кутузов]] Голенишчев Смоленски, фелдмаршал, родом из Бачке
* [[Иван Пантелејмоновић Божић]], генерал-мајор
* [[Иван Пантелејмоновић Божић]], генерал-мајор
Ред 79: Ред 79:
* [[Јован Стефан Симанић]], (рођ. 1792. у Шибенику),<ref>"Сербски летописи", Будим 1844.</ref> гроф, генерал лајтант, руски опуномоћени посланик у Персији,
* [[Јован Стефан Симанић]], (рођ. 1792. у Шибенику),<ref>"Сербски летописи", Будим 1844.</ref> гроф, генерал лајтант, руски опуномоћени посланик у Персији,
* [[Георгије Иванович Шевић]], генерал лајтант, унук Јованов;
* [[Георгије Иванович Шевић]], генерал лајтант, унук Јованов;
* [[Јован Хорват]] '''от Куртичи''', родом из [[Велики Варадин|Великог Варадина]], генерал лајтант<ref>Аутобиографија Саве Текелије</ref>
* [[Јован Хорват]] '''от Куртичи''', родом из [[Велики Варадин|Великог Варадина]], генерал лајтант<ref name="аутоматски генерисано1">Аутобиографија Саве Текелије</ref>
* [[Јосиф Иванович Хорват]], генерал лајтант,
* [[Јосиф Иванович Хорват]], генерал лајтант,
* [[Димитрије Леонадович Хорват]], генерал и генерал Царске кинеске далекоисточне железнице<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=557}}</ref>
* [[Димитрије Леонадович Хорват]], генерал и генерал Царске кинеске далекоисточне железнице<ref name="аутоматски генерисано2">{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=557}}</ref>
* [[Димитрије Иванович Хорват]], бригадир,
* [[Димитрије Иванович Хорват]], бригадир,
* [[Иван Димитријевич Хорват]], генерал мајор или лајтант?,
* [[Иван Димитријевич Хорват]], генерал мајор или лајтант?,
* [[Георгије Иванович Хорват]], генерал мајор,
* [[Георгије Иванович Хорват]], генерал мајор,
* [[Алексеј Васиљевич Војејков]], генерал
* [[Алексеј Васиљевич Војејков]], генерал
* [[Василије Атанасијевич Вујић]], генерал мајор<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=557}}</ref>
* [[Василије Атанасијевич Вујић]], генерал мајор<ref name="аутоматски генерисано2" />
* [[Николај Иванович Чорба]], (уствари '''Штреба''', из Надлака), генерал мајор,<ref>Аутобиографија Саве Текелије</ref>
* [[Николај Иванович Чорба]], (уствари '''Штреба''', из Надлака), генерал мајор,<ref name="аутоматски генерисано1" />
* [[Теодор Арсенијевић Чорба]], генерал лајтант,
* [[Теодор Арсенијевић Чорба]], генерал лајтант,
* [[Максим Теодорович Зорић]], родом из [[Мошорин]]а, генерал-лајтант,
* [[Максим Теодорович Зорић]], родом из [[Мошорин]]а, генерал-лајтант,
* [[Петар Поповић Текелија]], генерал
* [[Петар Поповић Текелија]], генерал
* [[Симеон Пишчевић]], генерал, књижевник
* [[Симеон Пишчевић]], генерал, књижевник
Ред 96: Ред 96:
* [[Георгије Петрович Подгоричанин]], (умро 1795), гроф кавалер, генерал мајор, дао племићку титулу и име брату од тетке Јегору Филиповичу Петровичу
* [[Георгије Петрович Подгоричанин]], (умро 1795), гроф кавалер, генерал мајор, дао племићку титулу и име брату од тетке Јегору Филиповичу Петровичу
* [[Александар Пишчевић]], син Симеонов, мајор
* [[Александар Пишчевић]], син Симеонов, мајор
* [[Рајко Депрерадович|Рајко (Родион) Депрерадович]], генерал лајтант,
* [[Рајко Депрерадович|Рајко (Родион) Депрерадович]], генерал лајтант,
* [[Георгије Радионович Депрерадовић]], генерал мајор,
* [[Георгије Радионович Депрерадовић]], генерал мајор,
* [[Иван Радионович Депрерадовић]], генерал мајор,
* [[Иван Радионович Депрерадовић]], генерал мајор,
Ред 103: Ред 103:
* [[Симеон Гавриловић Зорић-Неранџић]], (1743-1799) генерал мајор и носилац више ордена, "фаворит" царице Катарине II
* [[Симеон Гавриловић Зорић-Неранџић]], (1743-1799) генерал мајор и носилац више ордена, "фаворит" царице Катарине II
* [[Давид Гавриловић Неранџић]], генерал мајор, брат Симеонов
* [[Давид Гавриловић Неранџић]], генерал мајор, брат Симеонов
* [[Павле Арсенијевић Еманул]], (родом из Вршца), генерал поручник на Кавказу, око 1788. године<ref>Аутобиографија Саве Текелије</ref>
* [[Павле Арсенијевић Еманул]], (родом из Вршца), генерал поручник на Кавказу, око 1788. године<ref name="аутоматски генерисано1" />
* [[Јован Степановић Адамовић]], генерал
* [[Јован Степановић Адамовић]], генерал
* [[Јован Теодоровић Јанковић]] "от Миријево", (1778-1811) родом из Темишвара, генерал-мајор на Кавказу (умро у Новочеркеску) и носилац више одликовања, син просветног реформатора [[Теодор Јанковић-Миријевски|Теодора Јанковића Миријевског]]
* [[Јован Теодоровић Јанковић]] "от Миријево", (1778-1811) родом из Темишвара, генерал-мајор на Кавказу (умро у Новочеркеску) и носилац више одликовања, син просветног реформатора [[Теодор Јанковић-Миријевски|Теодора Јанковића Миријевског]]
Ред 124: Ред 124:
* [[Андрија Милорадовић]], генерал и губернатор Черниговске губерније за време царице Катарине II
* [[Андрија Милорадовић]], генерал и губернатор Черниговске губерније за време царице Катарине II
* [[Петар Милорадовић]], генерал мајор,
* [[Петар Милорадовић]], генерал мајор,
* [[Милорадовић]], фелдмаршал лајтант око 1788. године<ref>Аутобиографија Саве Текелије</ref>
* [[Милорадовић]], фелдмаршал лајтант око 1788. године<ref name="аутоматски генерисано1" />
* [[Петар Ивелић]], генерал
* [[Петар Ивелић]], генерал
* [[Јован Димитријевић Оклопџија]], генерал-лајтант, родом из српског приморја
* [[Јован Димитријевић Оклопџија]], генерал-лајтант, родом из српског приморја
* [[Ранко Прерадовић]], генерал, па ражаловани подпуковник, из Будима око 1788. године<ref>Аутобиографија Саве Текелије</ref>
* [[Ранко Прерадовић]], генерал, па ражаловани подпуковник, из Будима око 1788. године<ref name="аутоматски генерисано1" />
* [[Ђорђе Арсењевич (Арсенијевић) Мануиловић (Манојловић)]], [[генерал коњице]], родом из Вршца (1775)
* [[Ђорђе Арсењевич (Арсенијевић) Мануиловић (Манојловић)]], [[генерал коњице]], родом из Вршца (1775)
* [[Алекса Карађорђевић]], поручник царске гарде, [[Карађорђе Петровић|Карађорђев]] син
* [[Алекса Карађорђевић]], поручник царске гарде, [[Карађорђе Петровић|Карађорђев]] син
Ред 140: Ред 140:
* [[Данило Срдић]], учесник Октобарске револуције и Руског грађанског рата
* [[Данило Срдић]], учесник Октобарске револуције и Руског грађанског рата


===Политика===
=== Политика ===
* [[Сава Владиславић Рагузински]], гроф, политичар и дипломата, тајни саветник, из Далмације
* [[Сава Владиславић Рагузински]], гроф, политичар и дипломата, тајни саветник, из Далмације
* [[Јефто Владисавић]], тајни саветник
* [[Јефто Владисавић]], тајни саветник
Ред 151: Ред 151:
* [[Наталија Поклонска]],<ref>{{cite web|url=https://rs.sputniknews.com/rusija/201801301114363377-Poklonska-krv-Rusija-srbija/|title=Поклонска: Имам српску крв|publisher=rs.sputniknews.com|date = 30. 1. 2018.|accessdate = 1. 2. 2018.}}</ref> врховнa тужитељкa Републике Крим (2014–2016), заменица [[државна дума|државне думе]] (2016–)
* [[Наталија Поклонска]],<ref>{{cite web|url=https://rs.sputniknews.com/rusija/201801301114363377-Poklonska-krv-Rusija-srbija/|title=Поклонска: Имам српску крв|publisher=rs.sputniknews.com|date = 30. 1. 2018.|accessdate = 1. 2. 2018.}}</ref> врховнa тужитељкa Републике Крим (2014–2016), заменица [[државна дума|државне думе]] (2016–)


===Наука, образовање, књижевност и уметност===
=== Наука, образовање, књижевност и уметност ===
* [[Лазар Хиландарац]], српски монах који је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији
* [[Лазар Хиландарац]], српски монах који је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији
* [[Теодор Јанковић-Миријевски]], филозоф-рационалиста, педагог и реформатор, родом из Каменице, а пореклом из Миријева код Београда
* [[Теодор Јанковић-Миријевски]], филозоф-рационалиста, педагог и реформатор, родом из Каменице, а пореклом из Миријева код Београда
* [[Ђурђе Крижанић]], реформатор, са Приморја
* [[Ђурђе Крижанић]], реформатор, са Приморја
* [[Марко де Доминис]], са Приморја,
* [[Марко де Доминис]], са Приморја,
* [[Глигорије Трлајић]], велики правник, реформатор и књижевник, родом из Бачке
* [[Глигорије Трлајић]], велики правник, реформатор и књижевник, родом из Бачке
* [[Димитрије Максимовић Књажевић]], Личанин, попечитељ Одеског учевног округа и царски тајни саветник,
* [[Димитрије Максимовић Књажевић]], Личанин, попечитељ Одеског учевног округа и царски тајни саветник,
* [[Владимир Пичета]], (1878-1947), из Мостара, историчар
* [[Владимир Пичета]], (1878-1947), из Мостара, историчар
* [[Атанасије Стојковић]], писац и научник, руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову
* [[Атанасије Стојковић]], писац и научник, руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову
* [[Божидар Грујовић|Теодор Филиповић]], из Руме, професор универзитета у Харкову, приликом преласка у Србију узео је име Божидар Грујовић
* [[Божидар Грујовић|Теодор Филиповић]], из Руме, професор универзитета у Харкову, приликом преласка у Србију узео је име Божидар Грујовић
* [[Дудровић]], професор
* [[Дудровић]], професор
* [[Јегор Рајић]], руски књижевник и песник,
* [[Јегор Рајић]], руски књижевник и песник,
* [[Огњеслав Костовић Степановић]], (1851-1916), проналазач и научник, капетан руске војске
* [[Огњеслав Костовић Степановић]], (1851-1916), проналазач и научник, капетан руске војске
* [[Милош Марић (научник)]], српски и совјетски научник, млађи брат [[Милева Марић Ајнштајн|Милеве Марић Ајнштајн]]
* [[Милош Марић (научник)]], српски и совјетски научник, млађи брат [[Милева Марић Ајнштајн|Милеве Марић Ајнштајн]]
Ред 172: Ред 172:
* [[Иван Симоновић]], професор Казанског универзитета, родом из Сремске Каменице
* [[Иван Симоновић]], професор Казанског универзитета, родом из Сремске Каменице


===Црква===
=== Црква ===
* [[Пахомије Логотет]], проповедник, канониста, јеромонах и хагиограф светогорски, у Русији, од 1460. године у Новгороду; Њекрасов је написао монографију о њему - '''Пахомиј Серб'''.
* [[Пахомије Логотет]], проповедник, канониста, јеромонах и хагиограф светогорски, у Русији, од 1460. године у Новгороду; Њекрасов је написао монографију о њему - '''Пахомиј Серб'''.
* [[Ефрем Јанковић Тетовац]], из Полога у Јужној Србији, епископ мохачко-барањски па руски митрополит Суздаљски и Јурјевски
* [[Ефрем Јанковић Тетовац]], из Полога у Јужној Србији, епископ мохачко-барањски па руски митрополит Суздаљски и Јурјевски
* [[Кипријан]], митрополит Кијева и од целе Русије (1376-1406)<ref>Александар Стојачковић: "Историја восточно-славенског богослуженија и кирилског книжества код Славена западне цркве...", Нови Сад 1847. године</ref>, књижевник и преводилац
* [[Кипријан]], митрополит Кијева и од целе Русије (1376-1406)<ref>Александар Стојачковић: "Историја восточно-славенског богослуженија и кирилског книжества код Славена западне цркве...", Нови Сад 1847. године</ref>, књижевник и преводилац
* [[Петар Смелић]], (или Јовановић?, стриц патријарха Арсенија IV Шакабенте) архимандрит, Бјелгородски митрополит, 18. век
* [[Петар Смелић]], (или Јовановић?, стриц патријарха Арсенија IV Шакабенте) архимандрит, Бјелгородски митрополит, 18. век
* [[Софроније Младеновић]], (1721-1781), родом из Новог Сада, игуман московског Знаменског манастира,
* [[Софроније Младеновић]], (1721-1781), родом из Новог Сада, игуман московског Знаменског манастира,
* [[Јован Шангајски]], владика и светац, српског порекла
* [[Јован Шангајски]], владика и светац, српског порекла
* [[Миланковић]], (родом из Новог Сада) архимандрит у Донском манастиру (тада) код Москве, 1788. године<ref>Аутобиографија Саве Текелије</ref>
* [[Миланковић]], (родом из Новог Сада) архимандрит у Донском манастиру (тада) код Москве, 1788. године<ref name="аутоматски генерисано1" />
* [[Макарије Петровић]], архимандрит Тверског Желтикова (Целтиковског) манастира, родом из Темишвара, у Кијеву 1753. године, предавач на Духовној академији,
* [[Макарије Петровић]], архимандрит Тверског Желтикова (Целтиковског) манастира, родом из Темишвара, у Кијеву 1753. године, предавач на Духовној академији,
* [[Исаија Светогорац]], јеромонах, преводилац црквених дела, од 1517-1519. године
* [[Исаија Светогорац]], јеромонах, преводилац црквених дела, од 1517-1519. године


===Остало===
=== Остало ===
* [[Павле Карађорђевић]], рођен у Петрограду
* [[Павле Карађорђевић]], рођен у Петрограду
* [[Миломир Ковач]], ветеринар и хирург
* [[Миломир Ковач]], ветеринар и хирург
Ред 216: Ред 216:
{{Етничке групе Русије}}
{{Етничке групе Русије}}


[[Категорија:Срби у Русији|*]]
[[Категорија:Срби у Русији| ]]
[[Категорија:Срби по територијама|Русија]]
[[Категорија:Срби по територијама|Русија]]
[[Категорија:Етничке групе Русије]]
[[Категорија:Етничке групе Русије]]

Верзија на датум 31. јануар 2020. у 05:00

Срби у Русији
Српска застава
Укупна популација
60.000
Региони са значајном популацијом
Москва
Језици
руски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора
Овај чланак је део серије о Србима
Срби
Српска култура
Срби по територијама
  • Аутохтоне земље
Подгрупе и сродни народи
Српске земље
Српска православна црква
Српски језици и наречја
Историја

Срби у Русији су грађани Русије који се изјашњавају да су српског порекла.

Срби имају дугу историју на територији данашње Русије, имали су велику улогу у стварању савремен Русије. Углавном су то били војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла, у периоду од 18. до 20. века.[1]

Историја

Срби из различитих делова српских земаља насељавали су се протеклих векова у Русију. Прва досељавања била су индивидуална, па тако налазимо пример српског монаха Лазара Хиландарца који је 1404. године осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији. Српска племкиња из породице Јакишић, Ана Глинска била је мајка Јелене Глинске, и бака и васпитачица првог руског цара Ивана Грозног који је владао у шеснаестом веку.

Прва већа досељавања Срба у Руско царство десила су се за време Петра Великог. Године 1723. од Срба граничара из Војне крајине основан је Српски хусарски пук, на челу са Јованом Албанезом из Подгорице. Царица Ана је основала 1727. године хусарску регименту састављену од самих Срба.[2]

Нова досељавања десила су се за време царице Катарине, када су основане војно-административне јединице Нова Сербија и Славеносербија на територији данашње Украјине. Аустријски пуковник Јован Хорват је октобра 1851. године отишао у Русију, и сам се договорио са руским Сенатом о насељавању Срба граничара. Дана 22. јанура 1752. потписана о одлука о томе. Нова Србија где је Србе предводио Јован Хорват "от Куртић"(по месту у Чанадској жупанији)[3] основана је 1752, а Славеносрбија са предводницима Јованом Шевићем и Рајком Прерадовићем 1753. Нова Србија и Славеносрбија укинуте су 1764, а Српски хусарски пук 1783. године.

Историчар Турског царства Хамер, помиње у својој књизи јуначки отпор и страдање Срба у Русији 1769. године. Они су бранили "Новоросијски крај", од најезде татарског Хана Крим Гираја са његових 100.000 ратника коњаника. Дана 12/23. јануара те године погинуло је на бојном пољу 10.000 Срба као руских војника, док је заробљено њих 7.000 Срба. Татарски Хан је тек након погибије Срба граничара, могао да опустоши ту покрајину руске царевине.[4]

Српски ратници истакли су се у ратовима у којима су учествовали о чему сведоче одликоваља, али и племићке титуле које су добиле српске породице које су служиле у Русији (Божићи, Владиславићи, Војновићи, Вујићи, де Прерадовићи, Змајевићи, Зорићи, Ивелићи, Књажевићи, Милорадовићи, Мирковићи, Подгоричани, Текелије, Хорвати, Шевићи, Штерићи) и дале значај број војсковођа и генерала и других знаменитих људи. Петар Текелија стигао је до чина генерал-аншеф, а генерал-потпуковник Симеон Зорић познат је и као љубавник царице Катарине друге. У морнарици истакли су се адмирали Матија Змајевић и Марко Војновић, оснивач црноморске флоте.

Важно је истаћи да је у Бородинској бици, у оквиру руске армије је учествовало 37 генерала, од чега су њих десет били српског порекла. Учествовало је и мноштво војника нижег ранга. Неки су били досељеници у Русију, као генерал Ђорђе Арсенијевић Емануел, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Иванов Ивелић (рођен у Рисну, Црна Гора), док су већина били потомци друге или треће генерације српских исељеника у Русију из 18. века. Међу генералима, највише се прочуо Михаил Андрејевић Милорадовић, пореклом из Херцеговине, генерал пешадије, херој Отаџбинског рата 1812, који је командовао централним позицијама Бородинске битке. Успео је да заустави напредовање француске претходнице, коју је водио маршал Мира. Истакнутих Срба ратника било је и у другим ратовима као што су Руско-јапански рат, Октобарска ревлоуција, Руски грађански рат...Број Срба у Русији (Новој Србији) износио је 1828. године - 12.000 душа.[5]

У политици истакао се гроф Сава Владиславић Рагузински, као дипломата Петра Великог склопио је Кјахтински споразум, најважнији међународни споразум Русије и Кине до средине 19. века о и данас важећем разграничењу са Кином у Пекингу. Александар Књажевић био је министар финансија Руске империје и сенатор, а међу Србима било је и управитеља губернија.

Теодор Јанковић-Миријевски, филозоф и педагог, извршио је реформу школства у Руском царству, Атанасије Стојковић био је професор и ректор универзитета у Харкову, Огњеслав Костовић Степановић истакао се бројним изумима, а вајар Јевгениј Вучетић бројним споменицима у совјетско доба као што су Споменик војнику ослободиоцу, Мајка отаџбина зове!...

У Петрограду су октобра 1866. године тамошњи студенти и ђаци Срби основали своје "Друштво 'Србска општина'". Циљ његовог постојања је узајамно помагање и дружење далеко од родног краја. Оно је припадало широј организацији "Уједињена омладина српска".[6] За куповину деоница радикалског "Братства" у Новом Саду је стигао прилог 1897. године, од 60 ф. од тамошњег "Добротворителног општества". "Први руски глумац", трагичар, у петроградском дворском позоришту био је Србин Бокељ, Василије Лучић из Пераста.

Постојало је у Москви у 19. веку црквено "Српско подворје". Августа 1899. године прославило је 25 година свог трајања. Царске власти су српском митрополиту Михаилу на Сељанки уступили једну православну цркву и кућу да у њима делује подворје.[7] Његов настојатељ био је 1879. година архимандрит Сава.[8] Када је отваран срски генерални конзулат у Москви, чинодејствовао је на освећењу резиденције архимандрит Подворја, отац Ћирил.[9]

Отворен је у лето 1897. године српски генерални конзулат у Москви. За конзула је изабран Рус, А.С.Вишњаков. Његова резиденција је била управо у његовом московском стану, у Малој Јакиманској улици. На кућној уличној фасади постављени су српски грб и развијена српска државна застава. У Петрограду је већ био српски посланик, генерал Грујић.

У Омску је 1897. године живео Србин из Шајкашке, Атанасије Јечинац. Слао је одатле дописе у српске листове, нарочито новосадску "Заставу". Послао је тада свој прилог од 60 ф. у Нови Сад, за деонице радикалског "Братства".[10]

Новине су 1898. године писале о успешним Србима у руском царству. Тако је Србин Дубровчанин инжењер Александар Југовић за руску државу градио жељезничку пругу у Кини. Та пруга је требало да повеже Кину са Европом, излазећи на Сибирску руску пругу. Југовић је био кандидат за руског министра, а његов брат је у то време као индустријалац био власник неколико фабрика за прераду памука у Туркменистану. Сибирску пругу - једну велику деоницу је раније градио још један Србин Дубровчан, инжењер Јеромије Сабуркосић. Он је у то време шеф важне пруге Москва-Савељско на Волги. Истакли су се у руској жељезници још други Срби: Бокељ Јакшић помоћник начелника царске жељезнице, такође инжињер Чеповић итд.[11]

Српска колонија у Москви основала је децембра 1909. године Друштво "Невесиње", за чијег је председника био изабран архимандрит Михаило, настојник српског подворја у Москви.[12]

Познати Срби у Русији

Принцезе

Војска

Политика

Наука, образовање, књижевност и уметност

Црква

  • Пахомије Логотет, проповедник, канониста, јеромонах и хагиограф светогорски, у Русији, од 1460. године у Новгороду; Њекрасов је написао монографију о њему - Пахомиј Серб.
  • Ефрем Јанковић Тетовац, из Полога у Јужној Србији, епископ мохачко-барањски па руски митрополит Суздаљски и Јурјевски
  • Кипријан, митрополит Кијева и од целе Русије (1376-1406)[20], књижевник и преводилац
  • Петар Смелић, (или Јовановић?, стриц патријарха Арсенија IV Шакабенте) архимандрит, Бјелгородски митрополит, 18. век
  • Софроније Младеновић, (1721-1781), родом из Новог Сада, игуман московског Знаменског манастира,
  • Јован Шангајски, владика и светац, српског порекла
  • Миланковић, (родом из Новог Сада) архимандрит у Донском манастиру (тада) код Москве, 1788. године[14]
  • Макарије Петровић, архимандрит Тверског Желтикова (Целтиковског) манастира, родом из Темишвара, у Кијеву 1753. године, предавач на Духовној академији,
  • Исаија Светогорац, јеромонах, преводилац црквених дела, од 1517-1519. године

Остало

Види још

Референце

  1. ^ И Срби ударили темеље Русије („Вечерње новости“, 24. август 2013)
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1. јануар 1889. године
  3. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године
  4. ^ "Отаџбина", Београд 1889. године
  5. ^ "Банатски алманах", Темишвар 1828.
  6. ^ "Застава", Пешта 1866. године
  7. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  8. ^ "Застава", Нови Сад 1879. године
  9. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
  10. ^ "Застава", Нови Сад 1897. године
  11. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1898. године
  12. ^ "Политика", Београд 1909. године
  13. ^ "Сербски летописи", Будим 1844.
  14. ^ а б в г д ђ Аутобиографија Саве Текелије
  15. ^ а б Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 557. 
  16. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  17. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  18. ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1840. године
  19. ^ „Поклонска: Имам српску крв”. rs.sputniknews.com. 30. 1. 2018. Приступљено 1. 2. 2018. 
  20. ^ Александар Стојачковић: "Историја восточно-славенског богослуженија и кирилског книжества код Славена западне цркве...", Нови Сад 1847. године

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срби_у_Русији&oldid=22870881”