Насер Орић — разлика између измена

Насер Орић
Насер Орић
	Насер Орић
Датум рођења	3. март 1967. (57 год.)
Место рођења	Поточари (СР БиХ), СФР Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 26. јул 2019. у 02:29

Насер Орић (Поточари, 3. март 1967) био је ратни злочинац и командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током Рата у Босни и Херцеговини.^[1]

Полицијска каријера

Рођен је у Поточарима у општини Сребреница (СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија)^[2] Током служења обавезног војног рока у периоду 1985/1986. био је припадник специјалних јединица ЈНА за атомску и хемијску одбрану.^[2] Напустио је ЈНА са чином десетара.

Током 1988. године је завршио шестомесечни курс у Земуну и радио у полицијској станици Савски венац у Београду као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Насер Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а Републике Србије. По повратку у Београд је био телохранитељ Слободана Милошевића, а током демонстрација 9. марта је учествовао у хапшењу Вука Драшковића. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро“ у Кнез Михајловој улици. Насер Орић је 5. августа 1991. засновао радни однос у полицијској станици на Илиџи, на периферији Сарајева. Крајем 1991. прекомандован је у полицијску станицу у Сребреници и 8. априла 1992. је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.

Рат

По избијању Рата у Босни и Херцеговини, Насер Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта штаба Територијалне одбране у Сребреници а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.^[1] Почетком новембра 1992. је постављен на положај команданта Обједињених Оружаних Снага подрегиона Сребреница и тиме су у његову надлежност поред територије општине Сребреница додељене и територије општина Братунац, Власеница и Зворник.^[3] Ове оружане снаге су 1. јануара 1994. преименоване у „Штаб 8. оперативне групе Сребреница“.^[1]

Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села 1992—1993, у општинама Братунац и Сребреница.

Орић и остали чланови штаба 8. операционе групе су, у јулу 1995, пре него што је војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике Босне и Херцеговине.

Сефер Халиловић, начелник главног штаба Армије Републике Босне и Херцеговине је 15. априла 1993. године доделио Насеру Орићу посебно одликовање (certificate of merit), а у периоду пре 1. марта 1994. највеће војно одликовање Армије Републике Босне и Херцеговине, Златни љиљан.^[4]

Суђење

После потписивања Дејтонског споразума и престанка рата у Босни и Херцеговини је отворио фитнес клуб у Тузли.

Осумњичен је 28. марта 2003. за ратне злочине према Србима, 2 оптужнице за индивидуалну одговорност, 4 за командну одговорност. Ухапшен је 10. априла 2003. од стране СФОР-а. На суду се појавио 15. априла 2003. и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Оптужен је за нељудско понашање према 11 и убиства 7 Срба за време 1992/1993. у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело 6. октобра 2004. и оптужба је завршила случај 1. јуна 2005. Недељу дана касније трибунал је повукао 2 оптужнице против њега. Одбрана је почела 4. јула 2005. и завршила 10. априла 2006. године. Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дело безобзирног разарања градова и села, јер је Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких од српских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, с обзиром на то да су снаге босанских Срба оперисале са артиљеријом у том подручју. Претходно је по правилу 98 бис Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Као олакшавајуће околности узете су „извесна сарадња са Трибуналом“ и „извесно кајање“, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску. Одбрана је захтевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора. Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице за злочине над Србима, што је изазвало бурне реакције српске јавности. Судско веће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини над српским становништвом, није доказано да постоји Орићева кривица за њих.

Након што је ухапшен у октобру 2008, Орића је 24. јуна следеће године Општински суд у Сарајеву осудио на две године затвора због незаконитог држања оружја и експлозивних направа.^[5]

Оптужбе за злочине

Тужилаштво Републике Србије води истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су учиниле муслиманске снаге под командом Насера Орића.^[6]

Види још

Покољ у Бјеловцу 1992.

Референце

^ ^а ^б ^в Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 2, Приступљено 15. 4. 2013.
^ ^а ^б Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 1, Приступљено 15. 4. 2013.
^ Трећа проширена оптужница пред Хашким трибуналом против Насера Орића, тачка 7, Приступљено 15. 4. 2013.
^ Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 4, Приступљено 15. 4. 2013.
^ Танјуг. Насер Орић осуђен на две године затвора Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2009). Блиц (2009)
^ Радио телевизија Републике Српске: Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем, 05.06.2011. (језик: српски)

Спољашње везе

[autogenerated1-1] а ^б ^в Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 2, Приступљено 15. 4. 2013.

[autogenerated2-2] а ^б Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 1, Приступљено 15. 4. 2013.

[3] Трећа проширена оптужница пред Хашким трибуналом против Насера Орића, тачка 7, Приступљено 15. 4. 2013.

[4] Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 4, Приступљено 15. 4. 2013.

[blic.rs_1-5] Танјуг. Насер Орић осуђен на две године затвора Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2009). Блиц (2009)

[Србија_ће_тражити_да_саслуша_Младића_у_вези_са_Орићем-6] Радио телевизија Републике Српске: Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем, 05.06.2011. (језик: српски)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{додатни извори}}
 {{Инфокутија биографија
 | име = Насер
@@ Ред 18: / Ред 17: @@
 | држава_смрти =
 }}
-'''Насер Орић''' ([[Поточари (Сребреница)|Поточари]], [[3. март]] [[1967]]) био је командант јединица [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]] на територији [[Сребреница|Сребренице]] током [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]].<ref name=autogenerated1>[http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 2], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
+'''Насер Орић''' ([[Поточари (Сребреница)|Поточари]], [[3. март]] [[1967]]) био је ратни злочинац и командант јединица [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]] на територији [[Сребреница|Сребренице]] током [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]].<ref name=autogenerated1>[http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 2], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
 == Полицијска каријера ==
-Рођен је у [[Поточари (Сребреница)|Поточарима]] у општини [[Општина Сребреница|Сребреница]] ([[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]])<ref name=autogenerated2>[http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 1], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Током служења обавезног војног рока у периоду [[1985]]/[[1986]]. био је припадник специјалних јединица [[Југословенска народна армија|ЈНА]] за атомску и хемијску одбрану.<ref name=autogenerated2 /> Напустио је [[Југословенска народна армија|ЈНА]] са чином десетара.{{чињеница|date=07. 2019.}}
+Рођен је у [[Поточари (Сребреница)|Поточарима]] у општини [[Општина Сребреница|Сребреница]] ([[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]])<ref name=autogenerated2>[http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 1], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Током служења обавезног војног рока у периоду [[1985]]/[[1986]]. био је припадник специјалних јединица [[Југословенска народна армија|ЈНА]] за атомску и хемијску одбрану.<ref name=autogenerated2 /> Напустио је [[Југословенска народна армија|ЈНА]] са чином десетара.
-Током [[1988]]. године је завршио шестомесечни курс у [[Земун]]у и радио у полицијској станици Савски венац у [[Београд]]у као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Насер Орић је [[1990]]. пребачен на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] као члан јединица за специјалне акције МУП-а [[Србија|Републике Србије]]. По повратку у Београд је био телохранитељ [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а током [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрација 9. марта]] је учествовао у хапшењу [[Вук Драшковић|Вука Драшковића]]. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро“ у Кнез Михајловој улици. Насер Орић је [[5. август]]а [[1991]]. засновао радни однос у полицијској станици на [[Илиџа|Илиџи]], на периферији [[Сарајево|Сарајева]]. Крајем [[1991]]. прекомандован је у полицијску станицу у [[Сребреница|Сребреници]] и [[8. април]]а [[1992]]. је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.{{чињеница|date=07. 2019.}}
+Током [[1988]]. године је завршио шестомесечни курс у [[Земун]]у и радио у полицијској станици Савски венац у [[Београд]]у као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Насер Орић је [[1990]]. пребачен на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] као члан јединица за специјалне акције МУП-а [[Србија|Републике Србије]]. По повратку у Београд је био телохранитељ [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а током [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрација 9. марта]] је учествовао у хапшењу [[Вук Драшковић|Вука Драшковића]]. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро“ у Кнез Михајловој улици. Насер Орић је [[5. август]]а [[1991]]. засновао радни однос у полицијској станици на [[Илиџа|Илиџи]], на периферији [[Сарајево|Сарајева]]. Крајем [[1991]]. прекомандован је у полицијску станицу у [[Сребреница|Сребреници]] и [[8. април]]а [[1992]]. је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.
 == Рат ==
@@ Ред 29: / Ред 28: @@
 По избијању [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]], Насер Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта штаба Територијалне одбране у Сребреници а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.<ref name=autogenerated1 /> Почетком новембра 1992. је постављен на положај команданта Обједињених Оружаних Снага подрегиона [[Сребреница]] и тиме су у његову надлежност поред територије општине Сребреница додељене и територије општина Братунац, Власеница и Зворник.<ref>[http://www.icty.org/x/cases/oric/ind/en/ori-3ai050630e.pdf Трећа проширена оптужница пред Хашким трибуналом против Насера Орића, тачка 7], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Ове оружане снаге су 1. јануара 1994. преименоване у „Штаб 8. оперативне групе Сребреница“.<ref name=autogenerated1 />
-Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села [[1992]]—[[1993]], у општинама [[Братунац]] и [[Сребреница]].{{чињеница|date=07. 2019.}}
+Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села [[1992]]—[[1993]], у општинама [[Братунац]] и [[Сребреница]].
-Орић и остали чланови штаба 8. операционе групе су, у [[јул]]у [[1995]], пре него што је [[војска Републике Српске]] заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике Босне и Херцеговине.{{чињеница|date=07. 2019.}}
+Орић и остали чланови штаба 8. операционе групе су, у [[јул]]у [[1995]], пре него што је [[војска Републике Српске]] заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике Босне и Херцеговине.
 [[Сефер Халиловић]], начелник главног штаба Армије Републике Босне и Херцеговине је 15. априла 1993. године доделио Насеру Орићу посебно одликовање (-{certificate of merit}-), а у периоду пре 1. марта 1994. највеће војно одликовање Армије Републике Босне и Херцеговине, [[Златни љиљан (одликовање)|Златни љиљан]].<ref>[http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 4], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
 == Суђење ==
-После потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] и престанка рата у Босни и Херцеговини је отворио [[фитнес клуб]] у [[Тузла|Тузли]].{{чињеница|date=07. 2019.}}
+После потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] и престанка рата у Босни и Херцеговини је отворио [[фитнес клуб]] у [[Тузла|Тузли]].
-Осумњичен је [[28. март]]а [[2003]]. за ратне злочине према Србима, 2 оптужнице за индивидуалну одговорност, 4 за командну одговорност. Ухапшен је [[10. април]]а [[2003]]. од стране [[СФОР]]-а. На суду се појавио [[15. април]]а [[2003]]. и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.{{чињеница|date=07. 2019.}}
+Осумњичен је [[28. март]]а [[2003]]. за ратне злочине према Србима, 2 оптужнице за индивидуалну одговорност, 4 за командну одговорност. Ухапшен је [[10. април]]а [[2003]]. од стране [[СФОР]]-а. На суду се појавио [[15. април]]а [[2003]]. и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.
-Оптужен је за нељудско понашање према 11 и убиства 7 Срба за време 1992/1993. у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело [[6. октобар|6. октобра]] [[2004]]. и оптужба је завршила случај [[1. јун]]а [[2005]]. Недељу дана касније трибунал је повукао 2 оптужнице против њега. Одбрана је почела [[4. јул]]а [[2005]]. и завршила [[10. април]]а [[2006]]. године. Орић је [[30. јун]]а [[2006]]. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дело безобзирног разарања градова и села, јер је Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких од српских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, с обзиром на то да су снаге босанских Срба оперисале са артиљеријом у том подручју. Претходно је по правилу 98 бис Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Као олакшавајуће околности узете су „извесна сарадња са Трибуналом“ и „извесно кајање“, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску. Одбрана је захтевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора. Насер Орић је [[3. јул]]а [[2008]]. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице за злочине над Србима, што је изазвало бурне реакције српске јавности. Судско веће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини над српским становништвом, није доказано да постоји Орићева кривица за њих.{{чињеница|date=07. 2019.}}
+Оптужен је за нељудско понашање према 11 и убиства 7 Срба за време 1992/1993. у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело [[6. октобар|6. октобра]] [[2004]]. и оптужба је завршила случај [[1. јун]]а [[2005]]. Недељу дана касније трибунал је повукао 2 оптужнице против њега. Одбрана је почела [[4. јул]]а [[2005]]. и завршила [[10. април]]а [[2006]]. године. Орић је [[30. јун]]а [[2006]]. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дело безобзирног разарања градова и села, јер је Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких од српских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, с обзиром на то да су снаге босанских Срба оперисале са артиљеријом у том подручју. Претходно је по правилу 98 бис Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Као олакшавајуће околности узете су „извесна сарадња са Трибуналом“ и „извесно кајање“, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску. Одбрана је захтевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора. Насер Орић је [[3. јул]]а [[2008]]. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице за злочине над Србима, што је изазвало бурне реакције српске јавности. Судско веће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини над српским становништвом, није доказано да постоји Орићева кривица за њих.
 Након што је ухапшен у октобру 2008, Орића је [[24. јун]]а [[2009|следеће године]] Општински суд у Сарајеву осудио на две године затвора због незаконитог држања [[Оружје|оружја]] и [[Експлозив|експлозивних направа]].<ref name="blic.rs 1">Танјуг. [http://www.blic.rs/hronika.php?id=98748 Насер Орић осуђен на две године затвора] {{Wayback|url=http://www.blic.rs/hronika.php?id=98748 |date=20090627091407 }}. Блиц (2009)</ref>
@@ Ред 46: / Ред 45: @@
 == Оптужбе за злочине ==
 Тужилаштво Републике Србије води истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су учиниле муслиманске снаге под командом Насера Орића.<ref name="Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41202 Радио телевизија Републике Српске: Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем, 05.06.2011.] {{ср}}</ref>
-Пред [[Хашки трибунал|Хашким судом]] ослобођен је кривице за ратне злочине у Сребреници и Вратунцу, заједно са Сабахудином Мухићем.<ref>[https://ba.voanews.com/a/presuda-ori%C4%87u-i-muhi%C4%87u-za-ratne-zlo%C4%8Dine/4680942.html Naser Orić i Sabahudin Muhić oslobođeni krivice za ratne zločine u Srebrenici i Bratuncu] {{bs}}</ref><ref>[http://www.justice-report.com/bh/sadr%C5%BEaj-%C4%8Dlanci/icty-mksj-osloba%C4%91aju%C4%87a-presuda-za-nasera-ori%C4%87a ICTY/MKSJ: Oslobađajuća presuda za Nasera Orića] {{bs}}</ref>
 == Види још ==

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF 2 WorldCat 2
Државне	Немачка Сједињене Државе Чешка
Остале	IdRef