Пређи на садржај

Операција Купрес

С Википедије, слободне енциклопедије
Купрес 92
Део рата у БиХ

Операција Купрес 92
Време310. април 1992.
Место
Купрес и околина
Исход Победа ЈНА
Сукобљене стране

ЈНА
Хрватска
Хрватска

Херцег-Босна

ХОС
Команданти и вође
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Славко Лисица
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Момир Талић
Жељко Гласновић
Иван Мамић
Маринко Бељо
Жртве и губици
85 погинулих, 154 рањених[тражи се извор] 160 погинулих, 23 заробљено[тражи се извор]

Операција Купрес 92 је кодни назив за операцију Југословенске народне армије у априлу 1992. године, у Босанској крајини, чији је циљ био ослобађање општине Купрес од хрватских снага.

Опис догађаја

[уреди | уреди извор]

По отпочињању рата у Хрватској у лето 1991. године, национално сукобљавање Срба, Хрвата и Бошњака (тада Муслимана) у Босни и Херцеговини досегло је тачку кључања. Купрес се, као општина од посебног стратегијског значаја (кроз општину пролази један од три пута који повезују средњу Босну и Херцеговину), на самом почетку рата у Босни нашао на удару; међунационални сукоби Срба и Хрвата додатно су били заоштрени с обзиром на националну измешаност територије (51% Срби, 39% Хрвати).[1]

Хрвати (ХОС), са подручја Купреса и општина западне Херцеговине, уз помоћ неких јединица МУП-а и војске Републике Хрватске (ЗНГ), од 3. априла 1991. војним нападима на Србе у Купресу и српским насељима око Купреса покушали су узети пуну контролу и при томе су убили неколико десетина цивила Срба, а Живота Панић, тада заменик начелника Генералштаба ЈНА, тражио је да се успостави контрола ЈНА на Купрешкој висоравни.[2]

Команда Бањалучког корпуса и 30. партизанске дивизије почетком априла покрећу акцију ослобађања општине Купрес. Од 6. до 9. априла 1992. на подручју Купреса, под командом пуковника Славка Лисице, ЈНА, српски борци потиснули су хрватску војску.[2] Мада је Војска Републике Српске званично основана тек 12. маја 1992. године, борци и јединице ЈНА који су учествовали у ослобађању Купреса били су готово комплетно носиоци борбених деловања ВРС током наредних година рата.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кочовић 2019, стр. 484-485. Муслимана је било 7%, а Југословена 2%.
  2. ^ а б Логос 2019, стр. 147.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]