Војно-технички споразум у Куманову

(преусмерено са Кумановски споразум)
ТипМировни споразум
Потписан9. јун 1999.
Локацијавојни аеродром код Куманова
Датум примене10. јун 1999.
Ефекти
Преговарачи КФОР
 СР Југославија
Потписници Мајкл Џексон
Савезна Република Југославија Светозар Марјановић
Савезна Република Југославија Обрад Стевановић
Језици
Military Technical Agreement (енглеска верзија)

Војно-технички споразум (алб. Marrëveshja ushtarako-teknike; енгл. Military Technical Agreement), познатији као Кумановски споразум (Marrëveshja e Kumanovës; Kumanovo Agreement), потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО на СРЈ а дан касније усвојена је резолуција 1244 у Савету безбедности.

Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.[1]

Најзначајније одредбе[уреди | уреди извор]

Спровођење[уреди | уреди извор]

Потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто време почео је улазак снага КФОР-а и својеврсна трка између војника Русије, који су били стационирани у Босни и Херцеговини, и трупа НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији.

Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Укупан пут је износио 620 км. [2] На територију СРЈ је из Босне и Херцеговине преко Павловића ћуприје у Бадовинцима ушла јединица војника из Русије са пет џипова, једним возилом за везе, 16 оклопних транспортера и 23 камиона у 10:30 11. јуна. Колона је прошла кроз Београд у 13:30 и преко наплатне рампе код Бубањ потока наставила према Нишу и касније ка Косову и Метохији. [3] На Косово и Метохију прво је стигло 180-200 војника Руске Федерације са обележјима КФОР-а из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао пред поноћ 11.6.1999. где су га сачекали Срби из Приштине, a 12. јуна, у 1.30 руски конвој је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому Слатина.[4]

Генерал Весли Кларк је наредио британском Генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродрома,[5] што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина.

Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници. Границу су код места Блаце, са шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.

Први контингент од око 800 немачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана на са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а немачки контингент КФОР-а у Ораховац.

ВЈ је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ RTS :: Godišnjica Kumanovskog sporazuma, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ Усиљени марш Босна-Косово
  3. ^ Ратни дневни прегледи 70, Прес центар Војске Југославије, 12. јун 1999.
  4. ^ Логос 2019, стр. 333-334.
  5. ^ http://wikileaks.org/wiki/CRS-RL30374 Report RL30374 KOSOVO: LESSONS LEARNED FROM OPERATION ALLIED FORCE

Спољашње везе[уреди | уреди извор]