Пређи на садржај

Глицин

С Википедије, слободне енциклопедије
Глицин[1]
Називи
IUPAC назив
Glycine
Други називи
Aminoethanoic acid
Aminoacetic acid
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација Gly, G
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.248
Е-бројеви E640 (појачивач укуса)
MeSH Glycine
  • NCC(O)=O
Својства
C2H5NO2
Моларна маса 75,07
Агрегатно стање бела материја
Густина 1,1607 g/cm3
Тачка топљења 233 °C (разлаже се)
25 g/100 mL
Растворљивост растворан у етанолу, пиридину
нерастворан у етру
Киселост (pKa) 2.35 и 9.78
Изоелектрична тачка 5,97
Опасности
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
2600 mg/kg (миш, орално)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Глицин или α-аминосирћетна киселина (Gly ili G), је најједноставнија аминокиселина, која не поседује ниједан асиметричан атом угљеника у својој структури. У организму се може произвести из других аминокиселина, тако да не спада у есенцијалне аминокиселине.[4][5]

Глицин се може произвести из аминокиселина серин и треонин, из глиоксалне киселине и саркозина.

Разградња

[уреди | уреди извор]

Поремећаји

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. , 4386 </noinclude>
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  5. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава3. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]