Насер Орић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46: Ред 46:
Тужилаштво Републике Србије води истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су учиниле муслиманске снаге под командом Насера Орића.<ref name="Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41202 Радио телевизија Републике Српске: Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем, 05.06.2011.] {{ср}}</ref>
Тужилаштво Републике Србије води истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су учиниле муслиманске снаге под командом Насера Орића.<ref name="Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41202 Радио телевизија Републике Српске: Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем, 05.06.2011.] {{ср}}</ref>


Ослобођен је кривице за ратне злочине у Сребреници и Вратунцу, заједно са Сабахудином Мухићем.<ref>[https://ba.voanews.com/a/presuda-ori%C4%87u-i-muhi%C4%87u-za-ratne-zlo%C4%8Dine/4680942.html Naser Orić i Sabahudin Muhić oslobođeni krivice za ratne zločine u Srebrenici i Bratuncu] {{bs}}</ref>
Пред [[Хашки трибунал|Хашким судом]] ослобођен је кривице за ратне злочине у Сребреници и Вратунцу, заједно са Сабахудином Мухићем.<ref>[https://ba.voanews.com/a/presuda-ori%C4%87u-i-muhi%C4%87u-za-ratne-zlo%C4%8Dine/4680942.html Naser Orić i Sabahudin Muhić oslobođeni krivice za ratne zločine u Srebrenici i Bratuncu] {{bs}}</ref><ref>[http://www.justice-report.com/bh/sadr%C5%BEaj-%C4%8Dlanci/icty-mksj-osloba%C4%91aju%C4%87a-presuda-za-nasera-ori%C4%87a ICTY/MKSJ: Oslobađajuća presuda za Nasera Orića] {{bs}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 24. јул 2019. у 15:32

Насер Орић
Насер Орић
Датум рођења(1967-03-03)3. март 1967.(57 год.)
Место рођењаПоточари (СР БиХ), Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија

Насер Орић (Поточари, 3. март 1967) био је командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током Рата у Босни и Херцеговини.[1]

Полицијска каријера

Рођен је у Поточарима у општини Сребреница (СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија)[2] Током служења обавезног војног рока у периоду 1985/1986. био је припадник специјалних јединица ЈНА за атомску и хемијску одбрану.[2] Напустио је ЈНА са чином десетара.

Током 1988. године је завршио шестомесечни курс у Земуну и радио у полицијској станици Савски венац у Београду као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Насер Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а Републике Србије. По повратку у Београд је био телохранитељ Слободана Милошевића, а током демонстрација 9. марта је учествовао у хапшењу Вука Драшковића. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро“ у Кнез Михајловој улици. Насер Орић је 5. августа 1991. засновао радни однос у полицијској станици на Илиџи, на периферији Сарајева. Крајем 1991. прекомандован је у полицијску станицу у Сребреници и 8. априла 1992. је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.

Рат

По избијању Рата у Босни и Херцеговини, Насер Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта штаба Територијалне одбране у Сребреници а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.[1] Почетком новембра 1992. је постављен на положај команданта Обједињених Оружаних Снага подрегиона Сребреница и тиме су у његову надлежност поред територије општине Сребреница додељене и територије општина Братунац, Власеница и Зворник.[3] Ове оружане снаге су 1. јануара 1994. преименоване у „Штаб 8. оперативне групе Сребреница“.[1]

Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села 19921993, у општинама Братунац и Сребреница.

Орић и остали чланови штаба 8. операционе групе су, у јулу 1995, пре него што је војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике Босне и Херцеговине.

Сефер Халиловић, начелник главног штаба Армије Републике Босне и Херцеговине је 15. априла 1993. године доделио Насеру Орићу посебно одликовање (certificate of merit), а у периоду пре 1. марта 1994. највеће војно одликовање Армије Републике Босне и Херцеговине, Златни љиљан.[4]

Суђење

После потписивања Дејтонског споразума и престанка рата у Босни и Херцеговини је отворио фитнес клуб у Тузли.

Осумњичен је 28. марта 2003. за ратне злочине према Србима, 2 оптужнице за индивидуалну одговорност, 4 за командну одговорност. Ухапшен је 10. априла 2003. од стране СФОР-а. На суду се појавио 15. априла 2003. и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Оптужен је за нељудско понашање према 11 и убиства 7 Срба за време 1992/1993. у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело 6. октобра 2004. и оптужба је завршила случај 1. јуна 2005. Недељу дана касније трибунал је повукао 2 оптужнице против њега. Одбрана је почела 4. јула 2005. и завршила 10. априла 2006. године. Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дело безобзирног разарања градова и села, јер је Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких од српских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, с обзиром на то да су снаге босанских Срба оперисале са артиљеријом у том подручју. Претходно је по правилу 98 бис Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Као олакшавајуће околности узете су „извесна сарадња са Трибуналом“ и „извесно кајање“, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску. Одбрана је захтевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора. Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице за злочине над Србима, што је изазвало бурне реакције српске јавности. Судско веће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини над српским становништвом, није доказано да постоји Орићева кривица за њих.

Након што је ухапшен у октобру 2008, Орића је 24. јуна следеће године Општински суд у Сарајеву осудио на две године затвора због незаконитог држања оружја и експлозивних направа.[5]

Оптужбе за злочине

Тужилаштво Републике Србије води истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су учиниле муслиманске снаге под командом Насера Орића.[6]

Пред Хашким судом ослобођен је кривице за ратне злочине у Сребреници и Вратунцу, заједно са Сабахудином Мухићем.[7][8]

Види још

Референце

Спољашње везе