Ајмалицин
IUPAC име | |
---|---|
метил естар (19α)-16,17-дидехидро- 19-метилоксајохимбан- 16-карбоксилне киселине | |
Клинички подаци | |
Начин примене | Орално |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Идентификатори | |
CAS број | 483-04-5 |
ATC код | none |
PubChem | CID 251561 |
ChemSpider | 390541 |
ChEMBL | CHEMBL123325 |
Хемијски подаци | |
Формула | C21H24N2O3 |
Моларна маса | 352,43 g/mol |
| |
|
Ајмалицин (δ-јохимбин, раубазин) је антихипертензив који се користи као третман за високи крвни притисак.[1] Он је био у продаји под разним именима, нека од којих су: Card-Lamuran, Circolene, Cristanyl, Duxil, Duxor, Hydroxysarpon, Iskedyl, Isosarpan, Isquebral, Lamuran, Melanex, Saltucin Co, Salvalion, и Сарпан.[1] Он је исто тако алкалоид који је природно јавља у разним биљкама као што су Rauwolfia spp., Catharanthus roseus, и Mitragyna speciosa.[1][2][3]
Ајмалицин је структурно сродан са јохимбином, рауволсцином, и другим јохимбанским дериватима. Попут коринантина, он делује као антагонист α1-адренергичког рецептора. Он је знатно мање активан на α2-адренергичким рецепторима, из чега произилази његово хипотензивно дејство.[1][4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Wинк, Мицхаел; Робертс, M. W. (1998). Алкалоидс: биоцхемистрy, ецологy, анд медицинал апплицатионс. Неw Yорк: Пленум Пресс. ИСБН 978-0-306-45465-3.
- ^ WГ, Курз; Цхатсон КБ; Цонстабел Ф (1981). „Алкалоид Продуцтион ин Цатхарантхус росеус Целл Цултурес ВИИИ1”. Планта Медица. 42 (5): 22—31. ПМИД 17401876. дои:10.1055/с-2007-971541.
- ^ Леóн Ф, Хабиб Е, Адкинс ЈЕ, Фурр ЕБ, МцЦурдy ЦР, Цутлер СЈ (2009). „Пхyтоцхемицал цхарацтеризатион оф тхе леавес оф Митрагyна специоса гроwн ин У.С.А”. Натурал Продуцт Цоммуницатионс. 4 (7): 907—10. ПМИД 19731590.
- ^ Роqуеберт Ј, Демицхел П (1984). „Инхибитион оф тхе алпха 1 анд алпха 2-адреноцептор-медиатед прессор респонсе ин питхед ратс бy раубасине, тетрахyдроалстонине анд акуаммигине”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 106 (1): 203—5. ПМИД 6099269. дои:10.1016/0014-2999(84)90698-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Wинк, Мицхаел; Робертс, M. W. (1998). Алкалоидс: биоцхемистрy, ецологy, анд медицинал апплицатионс. Неw Yорк: Пленум Пресс. ИСБН 978-0-306-45465-3.