Ајмалицин

Ајмалицин
IUPAC име
	метил естар (19α)-16,17-дидехидро- 19-метилоксајохимбан- 16-карбоксилне киселине
Клинички подаци
Начин примене	Орално
Правни статус
Правни статус	℞ (Пресцриптион онлy);
Идентификатори
CAS број	483-04-5
ATC код	none
PubChem	CID 251561
ChemSpider	390541
ChEMBL	CHEMBL123325
Хемијски подаци
Формула	C21H24N2O3
Моларна маса	352,43 g/mol
	SMILES O=C(OC)\C4=C\OC(C5CN3CCc1c(nc2ccccc12)C3CC45)C; ;
	InChI InChI=1S/C21H24N2O3/c1-12-16-10-23-8-7-14-13-5-3-4-6-18(13)22-20(14)19(23)9-15(16)17(11-26-12)21(24)25-2/h3-6,11-12,15-16,19,22H,7-10H2,1-2H3/t12-,15-,16+,19-/m0/s1 ; Key:GRTOGORTSDXSFK-XJTZBENFSA-N ;

Ајмалицин (δ-јохимбин, раубазин) је антихипертензив који се користи као третман за високи крвни притисак.^[1] Он је био у продаји под разним именима, нека од којих су: Card-Lamuran, Circolene, Cristanyl, Duxil, Duxor, Hydroxysarpon, Iskedyl, Isosarpan, Isquebral, Lamuran, Melanex, Saltucin Co, Salvalion, и Сарпан.^[1] Он је исто тако алкалоид који је природно јавља у разним биљкама као што су Rauwolfia spp., Catharanthus roseus, и Mitragyna speciosa.^[1]^[2]^[3]

Ајмалицин је структурно сродан са јохимбином, рауволсцином, и другим јохимбанским дериватима. Попут коринантина, он делује као антагонист α₁-адренергичког рецептора. Он је знатно мање активан на α₂-адренергичким рецепторима, из чега произилази његово хипотензивно дејство.^[1]^[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г Wинк, Мицхаел; Робертс, M. W. (1998). Алкалоидс: биоцхемистрy, ецологy, анд медицинал апплицатионс. Неw Yорк: Пленум Пресс. ИСБН 978-0-306-45465-3.
^ WГ, Курз; Цхатсон КБ; Цонстабел Ф (1981). „Алкалоид Продуцтион ин Цатхарантхус росеус Целл Цултурес ВИИИ1”. Планта Медица. 42 (5): 22—31. ПМИД 17401876. дои:10.1055/с-2007-971541.
^ Леóн Ф, Хабиб Е, Адкинс ЈЕ, Фурр ЕБ, МцЦурдy ЦР, Цутлер СЈ (2009). „Пхyтоцхемицал цхарацтеризатион оф тхе леавес оф Митрагyна специоса гроwн ин У.С.А”. Натурал Продуцт Цоммуницатионс. 4 (7): 907—10. ПМИД 19731590.
^ Роqуеберт Ј, Демицхел П (1984). „Инхибитион оф тхе алпха 1 анд алпха 2-адреноцептор-медиатед прессор респонсе ин питхед ратс бy раубасине, тетрахyдроалстонине анд акуаммигине”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 106 (1): 203—5. ПМИД 6099269. дои:10.1016/0014-2999(84)90698-8.

Литература[уреди | уреди извор]

Wинк, Мицхаел; Робертс, M. W. (1998). Алкалоидс: биоцхемистрy, ецологy, анд медицинал апплицатионс. Неw Yорк: Пленум Пресс. ИСБН 978-0-306-45465-3.

[isbn0-306-45465-3-1] а ^б ^в ^г Wинк, Мицхаел; Робертс, M. W. (1998). Алкалоидс: биоцхемистрy, ецологy, анд медицинал апплицатионс. Неw Yорк: Пленум Пресс. ИСБН 978-0-306-45465-3.

[pmid17401876-2] WГ, Курз; Цхатсон КБ; Цонстабел Ф (1981). „Алкалоид Продуцтион ин Цатхарантхус росеус Целл Цултурес ВИИИ1”. Планта Медица. 42 (5): 22—31. ПМИД 17401876. дои:10.1055/с-2007-971541.

[pmid19731590-3] Леóн Ф, Хабиб Е, Адкинс ЈЕ, Фурр ЕБ, МцЦурдy ЦР, Цутлер СЈ (2009). „Пхyтоцхемицал цхарацтеризатион оф тхе леавес оф Митрагyна специоса гроwн ин У.С.А”. Натурал Продуцт Цоммуницатионс. 4 (7): 907—10. ПМИД 19731590.

[pmid6099269-4] Роqуеберт Ј, Демицхел П (1984). „Инхибитион оф тхе алпха 1 анд алпха 2-адреноцептор-медиатед прессор респонсе ин питхед ратс бy раубасине, тетрахyдроалстонине анд акуаммигине”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 106 (1): 203—5. ПМИД 6099269. дои:10.1016/0014-2999(84)90698-8.

[1]

[2]

[3]

[4]