Arsen

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili lično ime, pogledajte članak Arsen (ime).
Arsen (33As)
Ge - As - Se
 
P
As
Sb  
 
 
As-TableImage.png

As,33.jpg

Opšti podaci
Pripadnost skupu metaloidi
grupa, perioda VA, 4,
gustina, tvrdoća 5727 kg/m3, 3,5
boja metalnosiva
Osobine atoma
atomska masa 74,92160 u
atomski radijus 115 (114) pm
kovalentni radijus 119 pm
van der Valsov radijus 185 pm
elektronska konfiguracija [Ar]3d104s24p3
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 5
oksidacioni broj ±3, 5
Osobine oksida srednje kiseli
Kristalna struktura romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1090 K
(817 °C)
temperatura ključanja 887 K
(614 °C)
molska zapremina 12,95×10-3 m³ /mol
toplota isparavanja 34,76 kJ/mol
toplota topljenja 369,9 kJ/mol
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,18 (Pauling)
2,20 (Alred)
specifična toplota 330 J/(kg*K)
specifična provodljivost 3,45×106 S/m
toplotna provodljivost 50 W/(m*K)
I energija jonizacije 947,0 kJ/mol
II energija jonizacije 1.798 kJ/mol
III energija jonizacije 2.735 kJ/mol
IV energija jonizacije 4.837 kJ/mol
V energija jonizacije 6.043 kJ/mol
VI energija jonizacije 12.310 kJ/mol
Najstabilniji izotopi

Arsen (As, lat. arsenium) je metaloid VA, grupe.[1] Ima četiri izotopa: 73, 74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.[2]

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 2,5 ppm (engl. parts per million) u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima pirita.

Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba. U čistom obliku prvi ga je izdvojio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji arapski alhemičari i kineski narodni lekari.

Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As2O3. Netoksične soli arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajući mu zelenkastu boju.

prirodan arsen

Biološki značaj - nekoliko enzima koji su neophodni za život sadrže arsen. Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina je veoma niska 0,04 miligrama. Soli arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak.

Smrtonosna doza iznosi 50 miligrama. Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unošenjem velikih količina one se nagomilavaju u organizmu i redukuju se do toksičnih soli arsen(III).

Arsen poseduje dve alotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh metal, koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija- beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije. Čist arsen se dodaje nekim legurama čelika, a i dodaje se silicijumu u elektronskoj industriji.

Jedinjenja arsena[uredi]

Arsen gradi dva oksida:

Arsen (III)-oksid (As2O3) - Poznatiji je i po nazivu arsenik. Industrijski je najvažnije jedinjenje arsena. Dobija se prženjem neke arsenove rude, najčešće arsenopirita:

2 FeAsS + 5 O_2 \rightarrow Fe_2O_3 + SO_2 + As_2O_3

Ima odlike bezbojne staklaste mase koja stajanjem postaje neprozirna. Jak je otrov, ali se i u malim količinama upotrebljava kao lek. U vezi sa njim su osnovane neke spekulacije u vezi sa smrću Napoleona Bonaparte. Kisele i bazne osobine ovog oksida su slabo izražene. Arsenatna kiselina, koja se gradi dejstvom vode na arsen (III)-oksid, pokazuje slabo kiselu reakciju. Prema tome, arsen (III)-oksid je amfoteran oksid, ali sa jače izraženim kiselim osobinama.

Arsen (V)-oksid (As2O5) - Dobija se kada se arsenikovoj kiselini oduzme voda. Kada se arsenatna kiselina zagreva 2 sata na oko 210°C dobija se ovaj arsenov oksid kao bela, staklasta čvrsta supstanca koja se rasplinjuje:

2 H_3AsO_4 \rightarrow As_2O_5 + 3 H_2O

Pri zagrevanju, raspada se na arsen (III)-oksid i oslobađa se kiseonik. Lako je rastvoran u vodi, stvarajući arsenatnu kiselinu. Poznato je nekoliko arsenata od kojih industrijski značaj ima kalcijum-arsenat (Ca3(AsO4)2), koji su upotrebljava za uništavanje štetočina i natrijum arsenat, Na2HAsO4•12 H2O koji se upotrebljava pri štampanju pamučnog platna.

Arsenitna kiselina (H3AsO3) - Gradi molekul piramidijalnog oblika sa OH grupama vezanim za arsen. Slaba je kiselina. Opasnija je u svom anhidridu.

Arsenatna kiselina (H3AsO4) - Bezbojna slaba kiselina. Industrijske svrhe ove kiseline su veoma ograničene zbog njene otrovnosti. Ima ulogu u oblaganju nekih drva i za neke pesticide. Korišćena je i protiv tripanozome, uzročnika bolesti spavanja. Ova upotreba nije bila veoma praktična zbog velike količine potrebne za dezinfikaciju, koja bi odala toksične posledice.

Izvori[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[uredi]


Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Arsen