Arsen

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Arsen
As,33.jpg
Opšta svojstva
Ime, simbol arsen, As
U periodnom sistemu
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson
P

As

Sb
germanijumarsenselen
Atomski broj (Z) 33
Grupa, perioda grupa 15 (pniktogeni), perioda 4,
Blok p-blok
Kategorija   metaloid
Rel. at. masa (Ar) 74,921595(6)[1]
El. konfiguracija [Ar]3d104s24p3
po ljuskama
2, 8, 18, 5
Fizička svojstva
Boja metalnosiva
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 1.090 K (817 °‍C)
Tačka ključanja 887 K (614 °C)
Gustina 5.727 kg/m3
Molarna zapremina 12,95×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 369,9 kJ/mol
Toplota isparavanja 34,76 kJ/mol
Sp. topl. kapacitet 330 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja ±3, 5
Osobine oksida srednje kiseli
Elektronegativnost 2,18 (Poling)
2,20 (Olred)
Energije jonizacije 1: 947,0 kJ/mol
2: 1.798 kJ/mol
3: 2.735 kJ/mol
(ostale)
Atomski radijus 115 (114) pm
Kovalentni radijus 119 pm
Valsov radijus 185 pm
Linije boje u spektralnom rasponu
Ostalo
Kristalna struktura romboedarska
Romboidna kristalna struktura za arsen
Topl. vodljivost 50 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 3,45×106 S/m
Mosova tvrdoća 3,5
CAS broj 7440-38-2
referenceVikipodaci

Arsen (As, lat. arsenium) metaloid je VA, grupe.[2] Ima četiri izotopa: 73, 74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.[3]

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 2,5 ppm (engl. parts per million) u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima pirita.

Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba. U čistom obliku prvi ga je izdvojio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji arapski alhemičari i kineski narodni lekari.

Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As2O3. Netoksične soli arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajući mu zelenkastu boju.

prirodan arsen

Biološki značaj - nekoliko enzima koji su neophodni za život sadrže arsen. Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina je veoma niska 0,04 miligrama. Soli arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak.

Smrtonosna doza iznosi 50 miligrama. Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unošenjem velikih količina one se nagomilavaju u organizmu i redukuju se do toksičnih soli arsen(III).

Arsen poseduje dve alotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh metal, koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija- beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije. Čist arsen se dodaje nekim legurama čelika, a i dodaje se silicijumu u elektronskoj industriji.

Jedinjenja arsena[uredi]

Arsen gradi dva oksida:

Arsen (III)-oksid (As2O3) - Poznatiji je i po nazivu arsenik. Industrijski je najvažnije jedinjenje arsena. Dobija se prženjem neke arsenove rude, najčešće arsenopirita:

Ima odlike bezbojne staklaste mase koja stajanjem postaje neprozirna. Jak je otrov, ali se i u malim količinama upotrebljava kao lek. U vezi sa njim su osnovane neke spekulacije u vezi sa smrću Napoleona Bonaparte. Kisele i bazne osobine ovog oksida su slabo izražene. Arsenatna kiselina, koja se gradi dejstvom vode na arsen (III)-oksid, pokazuje slabo kiselu reakciju. Prema tome, arsen (III)-oksid je amfoteran oksid, ali sa jače izraženim kiselim osobinama.

Arsen (V)-oksid (As2O5) - Dobija se kada se arsenikovoj kiselini oduzme voda. Kada se arsenatna kiselina zagreva 2 sata na oko 210 °C dobija se ovaj arsenov oksid kao bela, staklasta čvrsta supstanca koja se rasplinjuje:

Pri zagrevanju, raspada se na arsen (III)-oksid i oslobađa se kiseonik. Lako je rastvoran u vodi, stvarajući arsenatnu kiselinu. Poznato je nekoliko arsenata od kojih industrijski značaj ima kalcijum-arsenat (Ca3(AsO4)2), koji su upotrebljava za uništavanje štetočina i natrijum arsenat, Na2HAsO4•12 H2O koji se upotrebljava pri štampanju pamučnog platna.

Arsenitna kiselina (H3AsO3) - Gradi molekul piramidijalnog oblika sa OH grupama vezanim za arsen. Slaba je kiselina. Opasnija je u svom anhidridu.

Arsenatna kiselina (H3AsO4) - Bezbojna slaba kiselina. Industrijske svrhe ove kiseline su veoma ograničene zbog njene otrovnosti. Ima ulogu u oblaganju nekih drva i za neke pesticide. Korišćena je i protiv tripanozome, uzročnika bolesti spavanja. Ova upotreba nije bila veoma praktična zbog velike količine potrebne za dezinfikaciju, koja bi odala toksične posledice.

Reference[uredi]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]

Mediji vezani za članak Arsen na Vikimedijinoj ostavi