Kalendar

Aztečki kalendar ili Sunčev kamen

Kalendar je uređen način računanja vremena i imenovanja određenih vremenskih perioda, uobičajeno dana. Kalendar je sistem organizovanja dana u društvene, religiozne, ekonomske ili administrativne svrhe. To se radi davanjem imena periodima vremena, tipično dana, nedelja, meseca i godina. Ovaj vremenski period se obično zove kalendarski datum. Kalendarski datum je oznaka jednog, određenog dana unutar kalendarskog sistema. Datumi su skoro uvek zasnovani na opaženom kretanju nebeskih tela i na njihovom ponavljanju. Često se i komad papira ili kartona na kome je odštampan sistem datuma zove kalendar. Činjenica da broj dana u godini nije ceo broj je uzrok postojanja mnogih vrsta neusklađenih kalendara, a takođe i još uvek nerešenog problema idealnog kalendara. Postoji više predloga kalendarskih reformi.

Periodi u kalendaru (kao što su godine i meseci) su obično, mada ne neophodno, sinhronizovani sa ciklusom Sunca ili Meseca. Najzastupljeniji tip premodernog kalendara je bio lunisolarni kalendar, lunarni kalendar u kome je povremeno dodavan jedan interkalarni mesec da bi se održala sinhronizacija sa solarnom godinom tokom dužih vremenskih perioda.

Tri principalna kalendara u najširoj upotrebi u današnje vreme su Gregorijanski, Jevrejski, i Islamski kalendari. Sam termin kalendar potiče od calendae, termina za prvi dan meseca u Rimskom kalendaru, što je povezano sa glagolom calare „pozivati“, u smislu „pozivanja“ novog meseca kad se prvi put vidi. Latinska reč calendarium ima značenje „knjigovođstvo, registracija“ (budući da su računi bili podmirivani, i dugovi prikupljani na kraju svakog kalendarskog meseca). Latinski termin je prihvaćen u starofrancuskom kao calendier i odatle u srednjoengleskom kao calender od 13. veka (pravopisni oblik calendar se javlja u rano modernom engleskom jeziku).

Sistemi kalendara

Osnovni vremenski razmak kod svih naroda bio je uvek dan, tj. razdoblje jedne promene svetlosti („dana“ u užem smislu) i tame (noći), ali početak dana nije bio svagde jednak. Nedelju (sedmicu), tj. razdoblje od 7 dana, poznaju Vavilonci, koji su dane u nedelji nazivali po svojim bogovima (nebeskim telima). Egipatska je nedelja imala 10, a rimska 8 dana.

Za duža razdoblja služio je i u najstarije doba sled mesečevih mena. Potpuna izmena Mesečevih faza (koja prosečno traje 29 dana 12 sati 44 minuta 2,98 sekundi) je sinodički mesec od 29,53059 dana. Kako je ravnanje po danima bilo uvek osnovno u praktičnoj vremenskoj orijentaciji, a sinodički mesec ima preko pola dana više od 29 čitavih dana, trebalo je uskladiti te dve veličine, i to je osnova mesečevog ili lunarnog kalendara. Usklađivanje se postizalo menjanjem broja dana u mesecu.

Za praktičnu vremensku orentaciju važna je i izmena godišnjih doba, koja su u vezi s položajem Sunca. Sunce prividno obiđe ekliptiku tokom jedne tropske godine, koja traje 365 dana 5 sati 48 minuta 46,98 sekundi. Kako ni tropska godina nije celi broj dana, morala se građanska godina s celim brojem dana što bolje prilagoditi dužini tropske (sunčani ili solarni kalendar). To se postiglo menjanjem celog broja dana u građanskoj godini prema različitim pravilima; otuda su proistekli razni kalendari.

Godine su se brojile od raznih početaka-epoha, obično od nekoga značajnijeg događaja, pa se prema tome razlikuju razne ere; npr. vizantijska era „od početka sveta“ počinje 1. septembra 5508. p. n. e., hebrejska era (takođe od „stvaranja sveta“) 1. novembra 3761. p. n. e., olimpijska era (u kojoj su se po 4 godine brojile kao jedna olimpijada) od dana prve zabeležene olimpijade, tj. 1. jula 776. p. n. e., rimska era „od osnivanja Rima“ počinje 24. aprila 753. p. n. e., muhamedanska (od Muhamedovog bega iz Meke u Medinu, tzv. hidžre) 16. jula 622, a revolucionarna francuska era (od dana osnivanja Francuske Republike) 22. septembra 1792. Brojanje po našoj eri (od Hristovog rođenja) uveo je Dionisije Mali oko 533.

Na Zemlji se osim lunarnog i solarnog koriste lunisolarni i arbitrarni kalendari. Lunisolarni kalendar je usklađen i s kretanjem Meseca i s prividnim kretanjem Sunca. Primer takvog kalendara je hebrejski ili jevrejski kalendar. Arbitrarni kalendar nije usklađen ni s Mesecom, ni sa Suncem, već je stvoren proizvoljno prema dogovoru. Primer takvog kalendara su nedelja i julijanski dan koje koriste astronomi.

Solarni kalendari

Glavni članak: Solarni kalendar

Dani koje koristi solarni kalendar

Solarni kalendari svaki datum pripisuju svakom solarnu ili sunčevom danu. Dan se može sastojati od perioda između izlaska i zalaska sunca sa sledećim periodom noći, ili može biti period između dva uzastopna događaja poput dva sunčeva zalaska. Dužina intervala između dva takva uzastopna događaja može blago varirati tokom godine ili može biti prosečna kao srednji sunčani dan. Ostale vrste kalendara mogu takođe da koriste sunčev dan.

Buduće reforme

Do sada je predloženo nekoliko reformi kalendara, poput svetskog kalendara ili međunarodnog fiksiranog kalendara. Ujedinjene nacije su razmatrale prihvatanje takvog reformiranog kalendara tokom 1950-ih, ali su ti predlozi izgubili svoju popularnost. Holocenski kalendar je još jedna vrsta kalendara za brojanje godina.

Lunarni kalendari

Glavni članak: Lunarni kalendar

Svi kalendari ne koriste sunčevu godinu kao vlastitu jedinicu. U lunarnom kalendaru dani se broje unutar svakog ciklusa mesečevih mena ili faza. Budući da dužina lunarnog meseca nije jednaka odseku dužine tropske godine, čisti lunarni kalendar ubrzo prelazi godišnja doba. On ipak ostaje konstantan u odnosu na druge pojave, posebno morske mena. Lunisolarni kalendar je lunarni kalendar koji se dopunjuje dodavanjem viška meseca radi usklađivanja meseci s godišnjim dobima. Primer je jevrejski kalendar koji koristi 19-godišnji ciklus.

Smatra se da su lunarni kalendari najstarija vrsta kalendara koji su ljudi izmislili. Kromanjonci su izmislili jedan vid lunarnog kalendara oko 32.000. p. n. e.

Fiskalni kalendari

Glavni članak: Fiskalni kalendar

Fiskalni kalendar (poput 5/4/4 kalendara) fiksira svaki mesec na određeni broj nedelja radi olakšavanja uspoređivanja od meseca do meseca i od godine do godine. Januar uvek ima tačno 5 nedelja, februar ima 4 nedelje, mart ima 4 nedelje, itd. Ova vrsta kalendara normalno će dodavati 53. nedelje svake 5. ili 6. godine, pri čemu se dodatana nedelja može umetnuti u decembru ili nekom drugom mesecu zavisno od načina na koji organizacija koristi takve datume. Postoji međunarodni standardni način da se to uradi (ISO nedelja). ISO nedelja traje od ponedeljka do nedelje, a prva nedelja je uvek nedelja koja sadrži 4. januar u gregorijanskom kalendaru.

Kalendarske podele

Gotovo svi kalendarski sistemi grupišu uzastopne dane u mesece, te takođe u godine. U solarnom kalendaru godina približno traje jednu tropsku godinu (to jest, vreme koje treba da se dovrši ciklus godišnjih doba), a tradicionalno se koristi za olakšavanje planiranja poljoprivrednih delatnosti. U lunarnom kalendaru, mesec približno traje jedan ciklus mesečevih mena. Uzastopni dani mogu se grupirati u ostale periode poput nedelje.

Budući da broj dana u tropskoj godini nije ceo broj, solarni kalendar mora da ima različit broj dana u različitim godinama. To se može napraviti, na primer, dodavanjem viška dana (29. februara) u prestupnim godinama. Isto se primenjuje na mesece u lunarnom kalendaru, a takođe i u broju meseci u godini u lunisolarnom kalendaru. To se uopšteno naziva interkalacijom. Čak i kad je kalendar solarni, a ne lunarni, godina se ne može u potpunosti podeliti na mesece koji neće nikada varirati u dužini.

Kulture mogu odrediti različite jedinice vremena, poput nedelje, u svrhu raspoređivanja regularnih aktivnosti koje se ne mogu jednostavno podudarati s mesecima ili godinama.

Ostale vrste kalendara

Potpuni i nepotpuni kalendari

Kalendari mogu biti potpuni ili nepotpuni. Potpuni kalendari omogućuju način imenovanja svakog uzastopnog dana, dok nepotpuni kalendari to ne čine. Rani rimski kalendar, koji nije poznavao način označavanja dana zimskih meseci pa ih je zajedno obedinio pod nazivom „zima“, primer je nepotpunog kalendara, dok je gregorijanski kalendar primer potpunog kalendara.

Pragmatični, teoretski i mešani kalendari

Kalendari mogu biti pragmatični, teoretski ili mešani.

Pragmatični kalendar se bazira na posmatranju. Primeri takvog kalendara su religijski muslimanski kalendar i staroreligijski jevrejski kalendar za vreme Drugog Hrama. Pragmatični kalendar se još naziva posmatrački ili astronomski kalendar. Prednost takvog kalendara je njegova savršena i večna pouzdanost. Nedostatak je otežano pronalaženje pojavljivanja određenog dana.

Teoretski kalendar se temelji na strogom skupu pravila. Primer takvog kalendara je jevrejski kalendar. Teoretski kalendar se još naziva pravilni ili aritmetički kalendar. Prednost takvog kalendara je lakoća u pronalaženju pojavljivanja određenog dana. Nedostatak je nesavršena pouzdanost. Štaviše, iako je kalendar inicijalno jako pouzdan, njegova pouzdanost iščezava polagano tokom vremena zbog promena Zemljine rotacije. To ograničava životni vek pouzdanog teoretskog kalendara na nekoliko hiljada godina. Nakon toga potrebna su pravila kako bi se izmenio prema posmatranjima koja su napravljena od izuma kalendara. Posledica toga je mešani kalendar.

Mešani kalendar kombinuje obeležja pragmatičnog i teoretskog kalendara. Mešani kalendar obično započinje kao teoretski kalendar, ali se pragmatično prilagođava kada neka vrsta nesklada postaje očigledna. Primer toga je promena iz julijanskog na gregorijanski kalendar.

Gregorijanski kalendar, kao završni primer, jeste potpuni, solarni i mešani kalendar.

Upotrebe

Prvenstvena praktična upotreba kalendara je označavanje dana radi informiranja i/ili dogovoranja o budućim događajima i zapisivanja događaja koji su se dogodili. Dani mogu biti značajni zbog građanskih, religijskih ili društvenih razloga. Na primer, kalendar pruža način određivanja koji su dani religijski ili građanski praznici, koji dani označavaju početak i kraj poslovnih razdoblja, te koji dani imaju legalno značenje poput poreznih dana koji odgovaraju isticanju sporazuma. Kalendar takođe može identifikovanjem dana pružati ostale korisne informacije o danu poput pripadnosti određenom godišnjem dobu.

Kalendar se koristi i kao deo potpunog vremenskog sistema: datum i vreme dana zajedno određuju trenutak u vremenu. U modernom svetu pisani kalendari nisu više bitan deo takvih kalendara, jer je dolazak pouzdanih satova učinio mogućim zabeležavanje vremena nezavisno od astronomskih događaja.

Trenutno korišteni kalendari

Kalendari u raširenoj upotrebi danas uključuju gregorijanski kalendar, koji je defakto međunarodni standard, te se koristi gotovo svagde u svetu u građanske svrhe, uključujući Kinu i Indiju (uz indijski nacionalni kalendar). hebrejski ili jevrejski kalendar je službeni kalendar izraelske vlade, ali se gregorijanski kalendar široko koristi u izraelskim poslovima i svakodnevnim stvarima. Persijski kalendar se koristi u Iranu i Avganistanu. Hidžretski ili islamski kalendar koriste muslimani širom sveta. Hinduski, julijanski, kineski i židovski kalendar imaju raširenu uporabu u religijskim i/ili društvenim svrhama.

Čak i onde gde se obično koristi kalendar poput gregorijanskog, mogu se koristiti različiti kalendari poput fiskalnog kalendara.

Kalendar kao tablični prikaz

Kalendar je tabelarni prikaz jedne kalendarske godine, njene podele na mesece, nedelje i dane. Takvi se jednostavni kalendari često izrađuju u obliku papirnih, plastičnih ili metalnih listića. Detaljnije kalendarske tabele donose i važnije astronomske podatke: početke godišnjih doba, mesečeve mene, vreme izlaska i zalaska Sunca, zodijakalne znakove u vezi sa Sunčevim položajem na ekliptici itd.

Uobičajeni su kalendari koji donose po pojedinim danima nacionalne ili religiozne blagdane, važne datume nacionalne, političke i kulturne istorije, narodna imena ili imena lica iz verskog kulta (svetaca).

Kalendari izrađeni na osnovu liturgijske godine donose i njenu podelu (advent, epifanija, četrdesetnica, kvatre); postoje i usporedni prikazi kalendara raznih verskih zajednica (katoličkog, pravoslavnog, hebrejskog, muslimanskog).

Različiti su oblici kalendara: zidni i stoni s tabelarnim prikazom čitave godine, s listovima za kvartale, pojedine mesece, nedelje, dane. Na tzv. „pomičnim kalendarima“ ističe se dan u nedelji i njegov datum premeštanjem kartona ili navijanjem valjaka na kojima su označene cifre dana u mesecu, imena meseci i imena dana u nedelji.

Kalendari kao godišnje publikacije, uz podatke o tekućoj kalendarskoj godini, sadrže najrazličitiju građu informativnog, poučnog, i zabavnog karaktera, a namenjeni su pripadnicima različitih zvanja i zanimanja (poljoprivredni, šumarski, vrtlarski, pčelarski, sportski kalendari).

Katkada je naziv kalendar samo sinonim naziva godišnjak te označuje periodičnku godišnju publikaciju stručnog, literarnog, umetničkog karaktera koja uopšte i ne donosi podatke o kalendarskoj godini.

Vidi još

• Gregorijanski kalendar
• Julijanski kalendar
• Islamski kalendar
• Jevrejski kalendar
• Milankovićev kalendar

Literatura

• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Arhivirano iz originala 17. 10. 2002. g. Pristupljeno 07. 07. 2017.  with Online Calculator
• Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409. 
• Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2. 
• Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9. 
• Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ur.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Arhivirano iz originala 1. 4. 2004. g. 
• Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original izd.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264. 
• „calendar”, American Heritage Dictionary (5th izd.), 2017 
• Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596. 
• Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9. 
• Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2. 
• Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9. 
• Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated izd.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499. 
• Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481. 
• C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8. 
• C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2. 
• al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London. 
• Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22. 
• Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill. 
• Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press. 
• Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons. 
• Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1. 
• Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd izd.). New York: Sepher-Hermon Press. 
• Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124. 
• Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 izd.). Cambridge University Press. str. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0. 
• Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. str. 191—195,274—277. 
• Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin. 
• Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers. 
• Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8. 

Spoljašnje veze

• Reforme kalendara
•  „Calendar”. Encyclopedia Americana. 1920. 
• „Calendar”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). 1911. 
• Calendar FAQ
• Invention of calendar in ancient times
• Calendar Converter