4. фебруар
4. фебруар је тридесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 330 дана (331 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
фебруар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 960 — Цар Таизу је започео своју владавину у Кини, чиме је почела владавина династије Сунг.
- 1194 — Немачки краљ Хајнрих VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд V.
- 1536 — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима.
- 1783 — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи Амерички рат за независност.
- 1789 — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста.
- 1804 — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка.
- 1846 — Први мормонски пионири су започели свој егзодуз из Новуа у Илиноису на запад према долини Солт Лејк.
- 1861 — Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе.
- 1899 — Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили.
- 1904 — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур.
- 1938 — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа.
- 1945 — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.
- 1961 — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974, а у октобру 1975. Ангола је стекла независност.
- 1966 — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде.
- 1972 — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш.
- 1974 — Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта.
- 1976 —
- 1990 — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено.
- 1992 — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза.
- 1994 — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце.
- 1997 — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа "CX-53 Сикорски" који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника.
- 1998 — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи.
- 2000 — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији.
- 2003 — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора.
- 2004 — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.
- 2006 —
- Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску у Сирији.
- Дански премијер Андерс Фог Расмусен обратио се путем арапске телевизијске станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама.
- Међународна атомска организација (ИАА) одлучила да пријави Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја.
- Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину. Трајале су до 26. фебруара, а такмичило се око две и по хиљаде спортиста из 80 земаља.
Рођења
- 1494 — Франсоа Рабле, француски књижевник. († 1553)
- 1495 — Жан де ла Валет, француски племић. († 1977)
- 1688 — Пјер Мариво, француски књижевник. († 1763)
- 1746 — Тадеуш Кошћушко, пољски национални јунак.(† 1817)
- 1815 — Јосип Јурај Штросмајер, бискуп и политичар, борац за уједињење јужнословенских народа. († 1905)
- 1871 — Фридрих Еберт, немачки политичар. († 1925)
- 1872 — Гоце Делчев, македонски и бугарски револуционар. († 1903)
- 1881 — Фернан Леже, француски сликар. († 1955)
- 1897 — Лудвиг Ерхард, немачки политичар и економиста. († 1977)
- 1881 — Климент Ворошилов совјетски војни командант и политичар. († 1969)
- 1900 — Жак Превер, француски писац. († 1977)
- 1902 — Чарлс Линдберг, амерички авијатичар. Први човек који је прелетео Атлантик 1927. († 1974)
- 1903 — Александер Имич, амерички доктор психологије, хемичар и суперстогодишњак. († 2014)
- 1906 — Клајд Томбо, амерички астроном. († 1997)
- 1908 — Предраг Милосављевић, сликар и дипломата, академик. († 1987)
- 1913 — Роза Паркс, афроамеричка активисткиња за људска права и кројачица. († 2005)
- 1914 — Владимир Дедијер, академик, публициста и новинар. († 1990)
- 1918 — Ајда Лупино, енглеска глумица. († 1995)
- 1921 — Бети Фридан, америчка феминисткиња и политичка активисткиња. († 2006)
- 1922 — Јакоб Савиншек југословенски и словеначки вајар и песник. († 1961)
- 1923 — Конрад Бејн, канадско-амерички глумац. († 2013)
- 1926 — Ђула Грошич, мађарски фудбалер и репрезентативни голман. († 2014)
- 1930 — Борислав Пекић, српски књижевник, романописац и интелектуалац. († 1992)
- 1931 — Изабела Перон аргентинска политичарка.
- 1940 — Џорџ Ромеро америчко-канадски редитељ, сценариста, глумац и монтажер. († 2017)
- 1943 — Кен Томпсон, амерички информатичар.
- 1946 — Уснија Реџепова, певачица. († 2015)
- 1947 — Ден Квејл, амерички политичар.
- 1948 — Алис Купер, амерички музичар.
- 1949 — Расим Делић, генерал Армије Републике Босне и Херцеговине.
- 1955 — Микулаш Дзуринда, словачки политичар.
- 1960 — Ејдријан Кинг, америчка глумица, плесачица и сликар.
- 1963 — Пирмин Цурбриген, бивши швајцарски алпски скијаш.
- 1964 — Олег Протасов, украјински фудбалер и тренер.
- 1973 — Оскар де ла Хоја, амерички боксер мексичког порекла.
- 1977 — Гавин Дегро, амерички певач и текстописац.
- 1981 — Џејсон Капоно, амерички кошаркаш.
- 1987 — Луција Шафарова, чешка тенисерка.
Смрти
- 211 — Септимије Север, римски цар. (* 146)
- 708 — Папа Сисиније. (* 650)
- 869 — Ћирило, византијски мисионар (апостол Словена) и хришћански светац (* 827).
- 1498 — Антонио Полајуоло, италијански сликар, вајар, графичар и златар. (* 1429 или 1433)
- 1901 — Светозар Милетић, српски политичар. (* 1826)
- 1927 — Јанко Вукотић, сердар и армијски генерал у војскама Књажевине и Краљевине Црне Горе. (* 1866)
- 1928 — Хендрик Антон Лоренц, холандски физичар. (* 1853)
- 1940 — Николај Јежов, совјетски политичар и обавештајац. (* 1895)
- 1946 — Милан Недић, генерал, председник марионетске српске владе. (* 1878)
- 1980 — Стојан Аралица, српски сликар. (* 1883)
- 1986 — Бранко Пешић, политичар и државник, председник Скупштине града Београда. (* 1922)
- 1995 — Патриша Хајсмит, америчка књижевница. (* 1921)
- 2001 — Драган Максимовић, српски глумац. (* 1949)
- 2006 — Бети Фридан, америчка феминисткиња и политичка активисткиња. (* 1921)
- 2016 — Драгољуб Живојиновић, српски историчар, доктор историјских наука, универзитетски професор и академик САНУ. (* 1934)
- 2016 — Едгар Мичел, амерички астронаут, уфолог и парапсихолог. (* 1930)
- 2019 — Даринка Јандрић, српска стогодишњакиња. (* 1910)