6. фебруар
6. фебруар је тридесет седми дан у години у Грегоријанском календару. 328 дана (329 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
фебруар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1701 — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Низоземској, Миланско војводство, Напуљско краљевство и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715.
- 1819 — Британски службеник Томас Стамфорд Рефлс је потписао споразум са султаном Хусеином Шахом од Џохора, чиме је основан Сингапур као трговачка станица Источноиндијске компаније.
- 1830 — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства.[тражи се извор]
- 1876 — У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило.
- 1922 — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању.
- 1958 — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“.
- 1993 — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе.
- 1994 — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен.
- 1999 — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи.
- 2000 —
- Финска добила прву жену-председника државе Тарју Халонен, дотадашњег министра иностраних послова.
- Руска војска је заузела Грозни, натеравши владу сепаратистичке Чеченске Републике Ичкерије у игзнанство.
- 2001 —
- На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд, а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака, чија је Лабуристичка партија претрпела пораз.
- После 50 година, кинески брод први пут легално упловио и укотвио се на острву Чуемој, које се налазило под тајванском влашћу.
- 2002 — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима.
- 2004 — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени.
- 2006 — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005. године, обратила се јавности по први пут од операције.
Рођења
- 1664 — Мустафа II, турски султан. († 1703)
- 1665 — Ана од Велике Британије, краљица Енглеске, Шкотске и Ирске. († 1714)
- 1748 — Адам Вајсхаупт, немачки филозоф и оснивач реда Илумината. († 1830)
- 1756 — Арон Бер, амерички политичар. († 1836)
- 1797 — Јозеф фон Радовиц, конзервативни пруски државник и генерал, српско-мађарског порекла. († 1853)
- 1802 — Чарлс Витстон, британски научник. († 1875)
- 1859 — Димитрије Путниковић оснивач Педагошког музеја у Београду. († 1910)
- 1903 — Клаудио Арау, чилеанско-амерички пијаниста. († 1991)
- 1905 — Владислав Гомулка, пољски политичар. († 1982)
- 1908 — Аминторе Фанфани, италијански политичар. († 1999)
- 1911 — Роналд Реган, амерички глумац и политичар. († 2004)
- 1912 — Ева Браун, супруга Адолфа Хитлера. († 1945)
- 1914 — Роза Папо, лекарка, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор санитетске службе ЈНА. († 1984)
- 1917 — Жа Жа Габор, америчка глумица мађарског порекла. († 2016)
- 1923 — Ђула Лорант, мађарски фудбалер и тренер. († 1981)
- 1925 — Жика Живуловић-Серафим, књижевник, новинар и уредник Радио Београда. († 2001)
- 1927 — Коста Царина, публициста, филмски радник и преводилац. († 2007)
- 1932 — Франсоа Трифо, француски филмски режисер. († 1984)
- 1932 — Камило Сјенфуегос, кубански револуционар. († 1959)
- 1937 — Даринка Матић-Маровић, диригент, професор Факултета музичке уметности, прва жена ректор Универзитета у Београду
- 1945 — Боб Марли, реге-музичар. († 1981)
- 1945 — Јожеф Каса политичар, економиста и банкар. († 2016)
- 1949 — Мануел Орантес, шпански тенисер.
- 1954 — Ненад Милосављевић, певач групе „Галија”.
- 1955 — Аврам Грант, израелски фудбалски тренер.
- 1962 — Ексл Роуз, амерички рок музичар, фронтмен групе Ганс Ен Роузис.
- 1964 — Андреј Звјагинцев, руски филмски редитељ.
- 1966 — Рик Естли, енглески певач.
- 1969 — Масимо Бусака, италијански фудбалски судија.
- 1969 — Тим Шервуд, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
- 1971 — Радован Радаковић, српски фудбалер и тренер.
- 1982 — Алис Ив, британска глумица.
- 1984 — Катарина Томашевић, српска рукометашица.
- 1986 — Дејн Дехан, амерички глумац.
- 1991 — Александар Катаи, српски фудбалер.
Смрти
- 891 — Фотије, цариградски патријарх и православни светац. (* 820)
- 1411 — Изаул де Буонделмонти, владар Епирске деспотовине.
- 1515 — Алдо Мануцио, венецијански издавач и штампар. (* 1449)
- 1539 — Јохан III од Клева, војвода Клева. (* 1491)
- 1597 — Фране Петрић, венецијански филозоф, полихистор, хуманиста и учењак. (* 1529)
- 1685 — Чарлс II Стјуарт, краљ Енглеске, Шкотске и Ирске. (* 1630)
- 1695 — Ахмед II, турски султан. (* 1643)
- 1740 — Папа Климент XII. (* 1652)
- 1793 — Карло Голдони, италијански писац, реформатор италијанског позоришта. (* 1707)
- 1804 — Џозеф Пристли, британски хемичар, писац, учитељ и политичар. (* 1733)
- 1899 — Васо Пелагић, учитељ, публициста, револуционар и народни лекар. (* 1707)
- 1916 — Рубен Дарио, никарагвански писац, новинар, дипломата и лиричар. (* 1867)
- 1918 — Густав Климт, аустријски сликар. (* 1862)
- 1929 — Марија Кристина од Аустрије, краљица Шпаније. (* 1858)
- 1938 — Маријане фон Верефкин, руско-швајцарска сликарка. (* 1860)
- 1952 — Џорџ VI, британски краљ. (* 1895)
- 1963 — Абд-ел-Крим, марокански војсковођа, правник и новинар (* 1882)
- 1987 — Никола Цвејић, оперски певач. (* 1896)
- 1993 — Артур Еш, амерички тенисер. (* 1943)
- 1994 — Џек Кирби, амерички илустратор, писац и уређивач стрипова. (* 1917)
- 1998 — Фалко, аустријски музичар. (* 1957)
- 2003 — Хуан Луис Лондоно, колумбијски министар за социјална питања.
- 2007 — Вили Вајт, америчка атлетичарка (* 1936)
- 2007 — Френки Лејн, амерички певач, композитор и глумац. (* 1913)
- 2010 — Дејан Обрадовић, српски историчар (* 1971)
- 2011 — Гари Мур, гитариста и певач из Северне Ирске (* 1952)
- 2012 — Дејвид Розенхан, амерички психолог и академик. (* 1929)
- 2019 — Ђуро Тошић, српски историчар и академик. (* 1946)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Преподобну Ксенију
- Светог мученика Вавилу - свештеника у Сицилији
- Преподобног Македонија - сиријског пустињака
- Преподобног Филона - епископа кипарског
- Преподобног Дионисија Олимпијског чудотворца - игумана Филотејевског манастира