1941 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 94.189.176.141 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK ознака: враћање |
м Бот: козметичке измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
== Догађаји == |
== Догађаји == |
||
=== Јануар === |
=== Јануар === |
||
* [[6. јануар]]. — Председник [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Френклин Делано Рузвелт|Френклин Рузвелт]] је у говору у [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгресу]] дефинисао амерички циљ о „[[четири слободе]]“: слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. |
* [[6. јануар]]. — Председник [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Френклин Делано Рузвелт|Френклин Рузвелт]] је у говору у [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгресу]] дефинисао амерички циљ о „[[четири слободе]]“: слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. |
||
* [[22. јануар]] — [[Аустралија|Аустралијске]] и [[Уједињено Краљевство|британске]] снаге су [[Битка за Тобрук (1941)|заузеле Тобрук]] од [[Краљевина Италија|Италијана]] после 11 дана опсаде. |
* [[22. јануар]] — [[Аустралија|Аустралијске]] и [[Уједињено Краљевство|британске]] снаге су [[Битка за Тобрук (1941)|заузеле Тобрук]] од [[Краљевина Италија|Италијана]] после 11 дана опсаде. |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
* [[6. април]] — Немачке трупе су [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовањем Београда]] започеле [[Априлски рат|напад на Југославију]]. |
* [[6. април]] — Немачке трупе су [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовањем Београда]] започеле [[Априлски рат|напад на Југославију]]. |
||
* [[7. април|7]]—[[30. април]] — [[Битка за Грчку]] |
* [[7. април|7]]—[[30. април]] — [[Битка за Грчку]] |
||
* [[10. април]] — У [[Загреб]]у је, уз подршку [[трећи рајх|нацистичке Немачке]], проглашена [[Независна Држава Хрватска]], на челу са усташким [[поглавник]]ом [[Анте Павелић|Антом Павелићем]]. |
* [[10. април]] — У [[Загреб]]у је, уз подршку [[трећи рајх|нацистичке Немачке]], проглашена [[Независна Држава Хрватска]], на челу са усташким [[поглавник]]ом [[Анте Павелић|Антом Павелићем]]. |
||
* [[10. април]] — [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] издала проглас у ком позива народ да не прихвати окупациону власт и почне да прикупља оружје за предстојећу борбу. У ту сврху, при Централном комитету формиран Војни комитет |
* [[10. април]] — [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] издала проглас у ком позива народ да не прихвати окупациону власт и почне да прикупља оружје за предстојећу борбу. У ту сврху, при Централном комитету формиран Војни комитет |
||
Ред 43: | Ред 43: | ||
* [[13. мај]] — Пуковник војске Краљевине Југославије, [[Драгољуб Михаиловић]], са групом војника и официра избегао заробљеништво и стигао на планину Равна Гора, у западној Србији |
* [[13. мај]] — Пуковник војске Краљевине Југославије, [[Драгољуб Михаиловић]], са групом војника и официра избегао заробљеништво и стигао на планину Равна Гора, у западној Србији |
||
* [[20. мај]] — [[Фалширмјегери|Немачки падобранци]] извршили су [[Битка за Крит|инвазију на Крит]]. |
* [[20. мај]] — [[Фалширмјегери|Немачки падобранци]] извршили су [[Битка за Крит|инвазију на Крит]]. |
||
* [[24. мај]] — [[Немачки бојни брод Бизмарк|Немачки ратни брод „Бизмарк“]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] потопио британски бојни брод „[[Британски бојни брод Худ|Худ]]“ при чему су од 1.422 морнара су преживела три. |
* [[24. мај]] — [[Немачки бојни брод Бизмарк|Немачки ратни брод „Бизмарк“]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] потопио британски бојни брод „[[Британски бојни брод Худ|Худ]]“ при чему су од 1.422 морнара су преживела три. |
||
* [[27. мај]] — [[Краљевска ратна морнарица|Британска морнарица]] је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "[[Немачки бојни брод Бизмарк|Бизмарк]]", при чему је погинуло је 2.300 људи. |
* [[27. мај]] — [[Краљевска ратна морнарица|Британска морнарица]] је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "[[Немачки бојни брод Бизмарк|Бизмарк]]", при чему је погинуло је 2.300 људи. |
||
* [[27. мај]] — У Солунском заливу потонуо је грчки брод „Хелена Канавариоти“ којим су Немци превозили заробљене југословенске официре. Међу погинулима је био и генерал [[Јован М. Јовановић (генерал)|Јован М. Јовановић]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:549570-Plava-grobnica-drugog-rata Плава гробница другог рата („Вечерње новости“, 24. мај 2015)]</ref> |
* [[27. мај]] — У Солунском заливу потонуо је грчки брод „Хелена Канавариоти“ којим су Немци превозили заробљене југословенске официре. Међу погинулима је био и генерал [[Јован М. Јовановић (генерал)|Јован М. Јовановић]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:549570-Plava-grobnica-drugog-rata Плава гробница другог рата („Вечерње новости“, 24. мај 2015)]</ref> |
||
=== Јун === |
=== Јун === |
||
* [[5. јун]] — [[Експлозија у Смедеревској тврђави 1941.|Експлодирало је спремиште муниције]] немачке војске у [[Смедеревска тврђава|Смедеревској тврђави]], услед чега је погинуло око 2000 људи, а [[Смедерево]] разрушено. |
* [[5. јун]] — [[Експлозија у Смедеревској тврђави 1941.|Експлодирало је спремиште муниције]] немачке војске у [[Смедеревска тврђава|Смедеревској тврђави]], услед чега је погинуло око 2000 људи, а [[Смедерево]] разрушено. |
||
* [[8. јун]] — Британске снаге и јединице [[Слободна Француска|Слободне Француске]] у Другом светском рату извршиле инвазију на [[Сирија|Сирију]] да би спречиле оснивање база [[Силе Осовине|сила Осовине]]. |
* [[8. јун]] — Британске снаге и јединице [[Слободна Француска|Слободне Француске]] у Другом светском рату извршиле инвазију на [[Сирија|Сирију]] да би спречиле оснивање база [[Силе Осовине|сила Осовине]]. |
||
* [[14. јун]] — Амерички председник [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајт Ајзенхауер]] је потписао закон којим су речи ''под Богом'' додати у [[Заклетва застави Сједињених Америчких Држава|заклетву застави САД]]. |
* [[14. јун]] — Амерички председник [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајт Ајзенхауер]] је потписао закон којим су речи ''под Богом'' додати у [[Заклетва застави Сједињених Америчких Држава|заклетву застави САД]]. |
||
Ред 66: | Ред 66: | ||
=== Август === |
=== Август === |
||
* [[6. август]] — Усташе су [[масакр у Пребиловцима|убиле око 600 становника]] села [[Пребиловци]], углавном жена, деце и стараца. |
* [[6. август]] — Усташе су [[масакр у Пребиловцима|убиле око 600 становника]] села [[Пребиловци]], углавном жена, деце и стараца. |
||
* [[14. август]] — Британски премијер [[Винстон Черчил]] и председник САД [[Френклин Делано Рузвелт|Френклин Рузвелт]] потписали су [[Атлантска повеља|Атлантску повељу]], којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. |
* [[14. август]] — Британски премијер [[Винстон Черчил]] и председник САД [[Френклин Делано Рузвелт|Френклин Рузвелт]] потписали су [[Атлантска повеља|Атлантску повељу]], којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. |
||
* [[17. август]] — [[Трећи рајх|Немци]] су у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Вешање устаника на Теразијама|обесили]] на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] у центру Београда тела петорице српских родољуба. |
* [[17. август]] — [[Трећи рајх|Немци]] су у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Вешање устаника на Теразијама|обесили]] на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] у центру Београда тела петорице српских родољуба. |
||
* [[21. август]] — Први затвореници су допремљени у систем [[логор Јасеновац|логора Јасеновац]]. |
* [[21. август]] — Први затвореници су допремљени у систем [[логор Јасеновац|логора Јасеновац]]. |
||
* [[22. август]] — Из затвора у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] [[Бег из сремскомитровачког затвора 1941.|побегла су 32 политичка затвореника]], већином чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. |
* [[22. август]] — Из затвора у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] [[Бег из сремскомитровачког затвора 1941.|побегла су 32 политичка затвореника]], већином чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. |
||
Ред 88: | Ред 88: | ||
* [[7. новембар]] — У [[Ужице|Ужицу]], центру слободне територије, у присуству Тита изведена кратка парада партизанских јединица у част годишњице Октобарске револуције |
* [[7. новембар]] — У [[Ужице|Ужицу]], центру слободне територије, у присуству Тита изведена кратка парада партизанских јединица у част годишњице Октобарске револуције |
||
* [[25. новембар]] — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. |
* [[25. новембар]] — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. |
||
* [[29. новембар]] — Након вишедневних напада немачких снага и њихових помагача, сломљена [[Ужичка република]] - слободна територија у којој је живело око милион људи. По [[Јосип Броз Тито|Титовом]] наређењу, партизански борци на брду [[Кадињача]] држали одступницу [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховном штабу]] и цивилном становништву како би се они на време извукли из Ужица. |
* [[29. новембар]] — Након вишедневних напада немачких снага и њихових помагача, сломљена [[Ужичка република]] - слободна територија у којој је живело око милион људи. По [[Јосип Броз Тито|Титовом]] наређењу, партизански борци на брду [[Кадињача]] држали одступницу [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховном штабу]] и цивилном становништву како би се они на време извукли из Ужица. |
||
Ред 96: | Ред 96: | ||
* [[8. децембар]] — Јапан је истовремено извршио инвазију на [[Јапанска инвазија Малаје|Малају]], [[Јапанска инвазија Тајланда|Тајланд]], [[битка за Хонгконг|Хонгконг]], [[Филипинска кампања (1941—1942)|Филипине]] и [[Источноидијска кампања|Холандску источну Индију]]. |
* [[8. децембар]] — Јапан је истовремено извршио инвазију на [[Јапанска инвазија Малаје|Малају]], [[Јапанска инвазија Тајланда|Тајланд]], [[битка за Хонгконг|Хонгконг]], [[Филипинска кампања (1941—1942)|Филипине]] и [[Источноидијска кампања|Холандску источну Индију]]. |
||
* [[19. децембар]] — Тројица ронилаца на [[људско торпедо|људским торпедима]] [[Италијанска краљевска ратна морнарица|Италијанске морнарице]] су детонирали [[магнетна мина|магнетне мине]] на [[Краљевска ратна морнарица|британским]] бродовима у [[Александрија|Александрији]], [[препад на Александрију|онеспособивши два бојна брода]]. |
* [[19. децембар]] — Тројица ронилаца на [[људско торпедо|људским торпедима]] [[Италијанска краљевска ратна морнарица|Италијанске морнарице]] су детонирали [[магнетна мина|магнетне мине]] на [[Краљевска ратна морнарица|британским]] бродовима у [[Александрија|Александрији]], [[препад на Александрију|онеспособивши два бојна брода]]. |
||
* [[19. децембар]] — После [[Битка за Москву|неуспеле офанзиве]] на [[Москва|Москву]], [[Адолф Хитлер]] сменио команданта немачких копнених трупа [[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршала]] [[Валтер фон Браухич|Валтера фон Браухича]] и лично преузео команду над армијом. |
* [[19. децембар]] — После [[Битка за Москву|неуспеле офанзиве]] на [[Москва|Москву]], [[Адолф Хитлер]] сменио команданта немачких копнених трупа [[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршала]] [[Валтер фон Браухич|Валтера фон Браухича]] и лично преузео команду над армијом. |
||
* [[21. децембар]] — У босанском месту [[Рудо]] формирана [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска НОУ бригада]]. |
* [[21. децембар]] — У босанском месту [[Рудо]] формирана [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска НОУ бригада]]. |
||
== Рођења == |
== Рођења == |
||
{{Посебан чланак|:Категорија:Рођени 1941.}} |
{{Посебан чланак|:Категорија:Рођени 1941.}} |
||
=== Јануар === |
|||
* <!-- [[1. јануар]] —--> |
|||
* <!-- [[1. јануар]] —--> |
|||
=== Фебруар === |
|||
* <!-- [[1. фебруар]] —--> |
|||
=== Март === |
=== Март === |
||
Ред 129: | Ред 122: | ||
=== Септембар === |
=== Септембар === |
||
* [[9. септембар]] — [[Денис Ричи]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] информатичар |
* [[9. септембар]] — [[Денис Ричи]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] информатичар |
||
=== Новембар === |
|||
* <!-- [[1. новембар]] ---> |
|||
=== Децембар === |
=== Децембар === |
||
Ред 173: | Ред 163: | ||
* [[7. август]] — [[Рабиндранат Тагор]], индијски писац и филозоф. (* [[1861]].) |
* [[7. август]] — [[Рабиндранат Тагор]], индијски писац и филозоф. (* [[1861]].) |
||
* [[14. август]] —[[Пол Сабатје]], франсуски хемичар, добитник Нобелове награде |
* [[14. август]] —[[Пол Сабатје]], франсуски хемичар, добитник Нобелове награде |
||
=== Септембар === |
|||
* <!-- [[1. септембар]] —--> |
|||
=== Октобар === |
=== Октобар === |
||
Ред 184: | Ред 171: | ||
<!--* [[1. новембар]] —--> |
<!--* [[1. новембар]] —--> |
||
* [[27. новембар]] — [[Нада Пурић]], [[народни херој Југославије]]. (*[[1903]].) |
* [[27. новембар]] — [[Нада Пурић]], [[народни херој Југославије]]. (*[[1903]].) |
||
=== Децембар === |
|||
* <!-- [[1. децембар]] —--> |
|||
== Дани сећања == |
|||
* |
|||
== Нобелове награде == |
== Нобелове награде == |
Верзија на датум 23. јул 2019. у 09:00
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
1941 на Викимедијиној остави. | |
1941. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 6. јануар. — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“: слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва.
- 22. јануар — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде.
Фебруар
- 3. фебруар — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској.
- 4. фебруар — Мађарски сабор је ратификовао приступање Мађарске Тројном пакту и уговор о вечном пријатељству са Југославијом.
- 14. фебруар — Прве јединице Афричког корпуса су стигле у Триполи.
Март
- 1. март — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.
- 2. март — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту.
- 4. март — Кнез Павле Карађорђевић у Берлину се састао са вођом нацистичке Немачке, Адолфом Хитлером.
- 4. март — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.
- 6. март — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
- 25. март — Драгиша Цветковић и Јоаким фон Рибентроп су у Бечу потписали протокол којим је Југославија приступила Тројном пакту.
- 27. март — Војним ударом је свргнут кнез Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
- 28. март — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.
Април
- 6. април — Немачке трупе су бомбардовањем Београда започеле напад на Југославију.
- 7—30. април — Битка за Грчку
- 10. април — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
- 10. април — Комунистичка партија Југославије издала проглас у ком позива народ да не прихвати окупациону власт и почне да прикупља оружје за предстојећу борбу. У ту сврху, при Централном комитету формиран Војни комитет
Април
- 12. април — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд.
- 17. април — безусловна капитулација Краљевине Југославије
- 17. април — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач „Загреб“ како не би пао у руке Италијанима.
- 30. април — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
Мај
- 2. мај — Уједињено Краљевство је започело Англо-ирачки рат да би вратило на власт регента Абдулу Илаха збаченог у државном удару.
- 10. мај — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.
- 10. мај — Усташе извршиле покољ Срба у Глини.
- 11. мај — Усташе извршиле покољ Срба у Глини.
- 13. мај — Пуковник војске Краљевине Југославије, Драгољуб Михаиловић, са групом војника и официра избегао заробљеништво и стигао на планину Равна Гора, у западној Србији
- 20. мај — Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит.
- 24. мај — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британски бојни брод „Худ“ при чему су од 1.422 морнара су преживела три.
- 27. мај — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло је 2.300 људи.
- 27. мај — У Солунском заливу потонуо је грчки брод „Хелена Канавариоти“ којим су Немци превозили заробљене југословенске официре. Међу погинулима је био и генерал Јован М. Јовановић.[1]
Јун
- 5. јун — Експлодирало је спремиште муниције немачке војске у Смедеревској тврђави, услед чега је погинуло око 2000 људи, а Смедерево разрушено.
- 8. јун — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база сила Осовине.
- 14. јун — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
- 22. јун — Почела операција Барбароса (на слици), у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора.
- 25-29. јун — Погром у Каунасу
- 27. јун — КПЈ формирала Главни штаб народноослободилачких партизанских одреда Југославије
Јул
- 4. јул — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора.
- 7. јул — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације.
- 12. јул — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије.
- 13. јул — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора.
- 22. јул — Почео устанак у Словенији
- 27. јул — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској.
- 26. јул — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.
- 28. јул — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.
Август
- 6. август — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца.
- 14. август — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
- 17. август — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.
- 21. август — Први затвореници су допремљени у систем логора Јасеновац.
- 22. август — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.
- 29. август — У Београдy нацистичке Немачке формирала Влада народног спаса на челу са генералом Миланом Недићем
- 31. август — Битка за Лозницу 1941. - Четнички официр, Веселин Мисита, са својим снагама напао немачки гарнизон у Лозници и натерао га на капитулацију
Септембар
- 8. септембар — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
- 16. септембар — Јосип Броз Тито, вођа КПЈ, прешао из Београда на ослобођену територију у западној Србији. Тога дана, немачка управа у Србији наредила да се за једног немачког мртвог војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50.
- 16. септембар — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија.
- 19. септембар — Јосип Броз Тито и Драгољуб Михаиловић састали се у селу Струганик како би уговорили заједничку борбу против нацистичког окупатора
Октобар
- 14. октобар — У Краљеву нацисти и њихови помагачи извршили велики масакр над цивилним становништвом
- 21. октобар — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали неколико хиљада цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије.
Новембар
- 7. новембар — У Ужицу, центру слободне територије, у присуству Тита изведена кратка парада партизанских јединица у част годишњице Октобарске револуције
- 25. новембар — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату.
- 29. новембар — Након вишедневних напада немачких снага и њихових помагача, сломљена Ужичка република - слободна територија у којој је живело око милион људи. По Титовом наређењу, партизански борци на брду Кадињача држали одступницу Врховном штабу и цивилном становништву како би се они на време извукли из Ужица.
Децембар
- 1. децембар — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизор у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка)
- 7. децембар — Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбору на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова.
- 8. децембар — Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију.
- 19. децембар — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.
- 19. децембар — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.
- 21. децембар — У босанском месту Рудо формирана Прва пролетерска НОУ бригада.
Рођења
Март
- 26. март — Ричард Докинс, британски биолог
- 27. март — Мики Јевремовић, српски музичар (†2017)
Април
- 7. април — Горден Кеј, енглески глумац
- 25. април — Ари ден Хартог, холандски бициклиста.
- 28. април — Лисјен Емар, француски бициклиста.
Мај
Август
- 20. август — Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије. (†2006)
Септембар
- 9. септембар — Денис Ричи, амерички информатичар
Децембар
- 25. децембар — Гидо Рејбрук, белгијски бициклиста.
Смрти
Јануар
- 13. јануар — Џејмс Џојс, ирски писац. (* 1882.)
- 29. јануар — Јоанис Метаксас, грчки генерал и диктатор
Фебруар
- 15. фебруар — Гвидо Адлер, аустријски музиколог (* 1855.)
- 21. фебруар — Фредерик Бантинг, канадски научник. (* 1891.)
- 28. фебруар — Алфонсо XIII од Шпаније, шпански краљ
Март
- 18. март — Анри Корне, француски бициклиста. (*1884)
Април
- 3. април — Пал Телеки, мађарски политичар
- 5. април — Парвин Етесами, иранска песникиља
Мај
- 27. мај — Ернст Линдеман, немачки капетан
Јун
- 4. јун — Вилхелм II Немачки, немачки цар
Јул
- 9. јул — Божидар Аџија, југословенски политчар. (* 1890.)
- 24. јул — Рудолф Рамек, аустријски политичар. (* 1881.)
- 31. јул — Соња Маринковић, народни херој Југославије
Август
- 7. август — Рабиндранат Тагор, индијски писац и филозоф. (* 1861.)
- 14. август —Пол Сабатје, франсуски хемичар, добитник Нобелове награде
Октобар
- 20. октобар — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој. (*1895.)
Новембар
Нобелове награде
- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Награда није додељена
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године